Centrifuga, pranje i ispiranje

[G]

Bravo !

[Sale]

fala možem ja još tijeh putopisa da ispišem
ako bide interesovanja ima da opričam ponešto.svaki vikend otidem tu i tamo na neki advenčr
eo sasam za vikend obišo dunav i svašta još.

[misticlady]

gurbet covece napravi blog ovo je prelepo...BRAVO
samo smesti u blog

[Lilu]

zato tebe nije bilo tako dugo! e gurbete, nek si se ti nama vratio srecan, zadovoljan i odmoran

putopis je odlican, da si poneo kameru, zaebao bi Memedovica

[kojote]

Memedovic je za naseg Gurbeta mali mrau! Odlicna reportaza, Gurbi.

[Ciciban]

Sta reci ....divno si nam to preneo ..dobrodosao nazad

[причалица]

E vako je to bilo, saću sve natenane da vam opričam:

Dogovorili se oni didu u akciju 18-20. junija ljeta Gospodnjeg dveiljade desete, pak su i mene zovnuli, onako kako nalažu dobri običaji među ekipom. Tu im se ja zafalim i đe čuli i đe ne čuli, ali moradoh da izjavim za medije da neću ići pošto imam nekakvu svadbu u tom terminu.

Na sreću imam osobinu da mešam jun i jul, oktobar i novembar, a i inače loše stojim sa datumima i brojevima generalno – pa se neposredno pred put ispostavilo da je pomenuta svadba upravo navedenih dana, ali u julu.
Te se tako, što bi se reklo na moje opšte zadovoljstvo, spremih u rančić, pa rančić u koferče – i u petak izjutra se u dogovoreno vreme nacrtah na zbornom mestu, tojes Lukoilovoj pumpi na autoputu iza skretanja za aerodrom.

Tudi na pumpi nas je bilo ukupno sedmero – Miloš i Ljilja, Dača i Kaća, Daki, Vlajko i na posletku persona iz čijeg pera čitate ove redove:



Uploaded with ImageShack.us


Popila se kafa, tankovalo gorivo, pa pravac autoputem do Šapca, od Šapca do Loznice, pa dalje preko Drine u Bosnu.
Inače, na toj deonici sam put prekratio sve vreme pevušeći u kacigu: ‘’Oj ti Bosno ponosna visokih bregova, eto tebi u pomoć sremačkih sinova…’’ – mism nema veze što nismo Sremci, bitno je da kao stižemo u pomoć i da smo krenuli iz Srema.

Elem, kao što rekoh, pređosmo Drinu, jopet tankovasmo gorivo, pa smo posle desetak kilometara skrenuli na jedan lagani jagnjeći doručak.
Ovde bih vam preporučio taj restoran, no se plašim da sam zaboravio kako se zove. Ma rekao bih da se zove ‘’Franš’’, ali to će verovatno već potvrditi neko od mojih saputnika.
Nači na ovom putovanju sam se mahom hranio ovcom, ali ova prva koju izedoh je na mene ostavila najbolji otisak.

E tu, iz bašte te kafane, je počelo mahanje i pozdravljanje koje će nas pratiti celim putem. Naime, tog vikenda je bio motoskup u istočnom Sarajevu, pa smo na sve strane sretali kolege.
Ma siguran sam da smo se sa nekima pozdravljali i po šest – sedam puta. Baš je bilo slatko.

Heh, pored hendikepa da slabo pamtim datume, obdaren sam osobinom da poput Vladete Jerotića počnem da pričam o nečemu, pa se u jednoj rečenici iskačem s teme na temu, a na kraju završim sa nečim što veze s mozgom nema.

Tako sam se sad raspričao o jagnjetini i mahanju, a valja nam ići dalje…

gurbet, nedostaješ nam! ovo što si nam napisao i uslikao je FENOMENALNO!

[Sale]

fala vam drugari nadam se da neću izneveriti vaše poverenje
kao što želim da verujem da ono što ovde otvorenog srca prezentujem vama o sebi neće biti podeljeno sa drugim osobama.

[G]

gurbet covece napravi blog ovo je prelepo...BRAVO
samo smesti u blog

Slažem se potpuno. Gurbet ovo jeste za jedan super blog.

[Man]

to je 5 minuta posla greota je da ovo nije u blogu...

[malavelika]

joj, salence sto je ovo bilo sve lepo
i slike, i tvoj poznati sarkasticno-ironicni stil

[Sale]

faja faja makiveki