Policijska brutalnost

[Man]

[причалица]

pune ruke posla :raz_114:

[G]

Дакле ипак није лако ни њима.Прочитајте текст испод и сагледајте делић посла ових људи.Пробајте бити објективни...

„Политикина” ноћна патрола
С полицијом на београдским улицама

Око 50 одсто особа које легитимишемо у току смене је из криминогене средине, а некада се деси да буде и 100 одсто,каже Дејан Вуковић, вођа Интервентне јединицом 92 .





Спречавање крађе и хапшење осумњиченог на делу, потера за сумњивим возилом, провера кафића и легитимисање „интересантних” гостију у њима, преглед неколико аутомобила и контролисање возача и путника – биланс је ноћи коју је екипа „Политике” провела са Интервентном јединицом 92, Дежурне службе Полицијске управе за Београд. Вече је почело упознавањем уз обавезну кафу пре одласка на терен, после чега је уследио петнаестоминутни испраћај смене на дужност.

Шеф смене је прозвао полицајце из јединице, који су те вечери били на дужности,и предочио им да су се тог дана, у петак, у граду догодила два разбојништва и неколико крађа возила.

–Планираних активности нема, осим контроле појединих угоститељских објеката на подручју Земуна. Поступамо редовно. У одређеним периодима боравићемо на неким местима где се очекује већа фреквенција људи и где је могуће да дође до тежих кривичних дела са елементима насиља – биле су речи шефа смене на завршетку испраћаја тимова на терен.

Уверивши се да је сва потребна опрема у возилу – панцири, шлемови, маске, службене палице, два „хеклера”, једна „пумпарица”, обележавајуће траке и резервна муниција, тачно у 20 часова седамо у џипове и крећемо. Наши домаћини били су Дејан Вуковић, вођа тима,и полицајци Александар Петровић и Срђан Лазић. Територија Земуна је део града за који је наш тим задужен.

Превентивно, како каже Вуковић, прво обилазимо продавнице, банке, бензинске пумпе, у којима је ускоро крај радног времена и где постоји могућност за разбојништво. Упознајемо се и разговарамо о послу, свакодневним ситуацијама и ризицима. Лазић нам говори да на посао свакодневно путује из Врбаса, а да „има колега који долазе чак из Лесковца, Врања, Пријепоља...”.

Возимо се даље дуж Првомајске, Крајишке улице, настављамо ка Купрешкој. Лазић и Петровић објашњавају да се налазимо у специфичном крају, познатом по „лицима из криминогене средине”. Обилазимо и Шилерову, где се налазило стециште „земунског клана”, а сада је само плац обрастао у коров и шибље. Пролазимо и поред кућа некадашњих чланова овог клана.

Док се возимо Главном улицом, искусно око Вуковића примећује аутомобил који нагло скреће на Трг Бранка Радичевића. У секунди, полицијски џип се зауставља поред њега. Иако се новинарима на први поглед чинило да је реч о „сасвим обичном момку”, провером кроз полицијску евиденцију испоставило се да је заустављени осуђиван за крађе аутомобила и разбојништва. Пошто су се полицајци прегледом уверили да у аутомобилу „нема предмета кривичног дела”, односно дроге и недозвољеног оружја, као и да су документа исправна, младић је црним „голфом 5” наставио својим путем.

На питање да ли грађане легитимишу насумично, Вуковић каже да скоро тачно зна свакога ко је имао или има додира с криминалом по лику, а и по возилу.

–Осим тога, док пролазимо поред грађана по њиховом понашању и гестикулацији процењујемо да ли су занимљиви за нас или не. Углавном је око 50 одсто особа које легитимишемо из криминогене средине, а некада се у току једне смене деси да буде и 100 одсто – објашњава Вуковић.

Тачно у 22 часа стижемо испред Полицијске станице Земун. Наш тим је позван да помогне земунским полицајцима приликом легитимације и провере гостију у кафићима „Статус” и „Контакт”. Ту затичемо Томислава Радовановића, команданта Интервентне јединице 92,и његовог помоћника Митра Јокановића. Док неформално разговарамо, из пристигле полицијске марице излази око десетак полицајаца.

–То је полиција из Смедерева. Због недостатка броја београдских полицајаца, принуђени смо да викендом, као и данима када се одржавају спортске, али и друге манифестације, зовемо колеге из осталих градова у Србији да помогну – објашњава Радовановић.

После поделе задатака, крећемо у проверу локала. Вуковић објашњава да се у „Статусу” повремено дешавају туче, а да је у „Контакту” пре четири године убијен бивши начелник лозничке полиције. Не знамо шта да очекујемо. Стижемо и улазимо, прво у „Статус”.

–У року од неколико минута сви кафићи у Земуну знаће да полиција контролише локале. Криминалци једни другима шаљу поруке преко мобилних телефона. Дешавало се да, када их ухапсимо, у порукама које су разменили буду чак и подаци о нашим регистарским таблицама – каже један од полицајаца, док посматрамо ситуацију у „Статусу”.

Примећујемо да се поред униформисаних полицајаца налази и један у цивилу.

Сазнајемо да је то полицајац криминалистичке полиције и да они имају улогу да, инфилтрирајући се међу госте, „сниме” ситуацију и јаве колегама ко се све од „занимљивих” налази у клубу.

Гости кафића, примећујемо, нису били баш одушевљени појавом полиције. Ипак, контрола у оба кафића је прошла без проблема и трајала је по свега неколико минута.

Вожњу настављамо Прилаз улицом. Џип се нагло зауставља, рикверц, право, лево, укључује се ротација и крећемо да јуримо за сивим „бе-ем-веом” дуж Тошиног бунара ка Новом Београду. Гуме шкрипе, адреналин коначно скаче док осећамо брзину, снагу и могућности полицијског џипа „тојота ленд крузер”.

–Чим нас је видео кренуо је да бежи! Држи ову станицу, јављај осталима! – говори Вуковић.

–Објављујемо потеру за возилом „бе-ем-ве” сиве металик боје, мало је спуштен, старији модел, тројка. Немамо регистарске таблице. Три особе су у њему, два мушкарца напред и девојка... Брате, гледај те споредне улице – говори Петровић.

–Гледам ... побегли су. Док смо се ми окренули у оној уској уличици, они су доста одмакли – каже Лазић.

–Госпођо, да ли сте можда видели да је поред вас пројурио сиви „бе-ем-ве” – пита Вуковић госпођу у возилу, којем смо пришли у вожњи. Из другог возила добијамо одричан одговор.

До Новог Београда ништа од наших бегунаца и враћамо се назад у Земун. Сви разочарано гледамо по попречним улицама, не бисмоли негде видели сиви „бе-ем-ве” , старију тројку, мало спуштен.

Неколико сати је прошло од тада и таман када смо помислили да је нашој авантури крај, тачно у три часа ујутру „земунска тројка” ухапсила је на делу пљачкаша магацина кинеске робе. Н. Т. је, како сазнајемо, покушао да украде 456 пари обуће. Ухапшен је док је бежао преко крова објекта.

Данијела Вукосављевић
Извор : Политика

[Mr.OneTwo]

evo ih ti fini i kulturni momci.

Vođa policijske patrole pretukao psihičkog bolesnika


Vođa policijske patrole OUP-a Rakovica pretprošlog četvrtka je bez ikakvog razloga, naočigled porodice i komšija, pretukao mog sina B. L. (32) koji je psihički bolesnik, tvrdi za “Blic nedelje” Beograđanin Vukota L., i dodaje da je o ovom slučaju pismom obavestio ministra policije Ivicu Dačića.
Povrede na telu B. L. (32)

– Uveče 15. jula pozvao sam Hitnu pomoć da odvede mog sina u duševnu bolnicu na terapiju i lekarski pregled. Pošto Hitna pomoć nije dolazila više od sat i po vremena, odlučio sam da zatražim pomoć od pripadnika MUP-a. Njima se nisam obratio da bi ga odveli u bolnicu, već zato što Hitna pomoć odmah dođe na njihov poziv. Pojavila su se dvojica policajaca koji su ušli u stan komšija gde je moj sin pio kafu. Čim je zakoračio u sobu, vođa patrole je, umesto pozdrava, viknuo: “Ko je taj majmun B. L?” Nakon što se moj sin oglasio, taj policajac ga je snažno dlanom udario po licu – priča Vukota L.


Policajac je, tvrdi još Vukota L., nastavio da tuče mladića, a kada je B. L. počeo da se opire, on i njegov mlađi kolega su mu stavili lisice na ruke.


– Izveli su ga iz komšijinog stana, a vođa patrole je nastavio da ga snažno udara po čitavom telu i da mu u isto vreme lupa glavu o beton. Kad se umorio, izašao je napolje da se rashladi, rekavši komšijama i meni da se preznojio. Nakon odmora, nastavljao bi da ga šutira po nogama, leđima i glavi – dodaje Vukota.


Zajedno s komšinicom, otac je pokušao da smiri policajca, ali je ovaj ženu gurnuo u njen stan, a Vukotu L. udario pesnicom u grudi.


– Policajcu sam rekla da je sve bilo u redu i da ne treba tako da se ponaša. B. L. je bio zavezan i nije bilo potrebe da ga nakon toga bije. Policajac se poneo kao da ništa nisam rekla, odgovorio je da me se to ne tiče i gurnuo me nazad u stan – kaže komšinica Vukote L.


Posle sat i po vremena, policajci nisu više hteli da čekaju Hitnu pomoć, već su B. L. službenim kolima odveli u stanicu.


– Vođa patrole je sve vreme vožnje udarao po telu i glavi mog vezanog sina. Situacija nije bila drugačija ni u policijskoj stanici. Odmah ga je uveo u neku prostoriju u prizemlju i nastavio da ga bije. Pošto sam čuo jauke, vikao sam da prestane to da radi jer će mi ubiti sina. Tada su četvorica policajaca izbacili moju suprugu i mene iz stanice – žali se Vukota L.


Posle nekog vremena B. L. je policija odvela u bolnicu, a Vukota L. za “Blic nedelje” tvrdi da je od ljudi u bolnici saznao da je isti policajac i tamo terorisao njegovog sina.


– Slomio mu je zube, a oko mu je skroz naduveno i crveno. Ima modrice po čitavom telu. Toliko ga je tukao i šutirao, da se bojim da će mi dete umreti – kaže naš sagovornik, i najavljuje da će protiv policajca podneti krivičnu prijavu.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/200...ckog-bolesnika

[Vragolanka]

Svaka priča ima dve strane.
U nekim slučajevim je možda zastupljeno nasilje kao vid zloupotrebe službenog položaja... dok im u nekim drugim slučajevima, kada je nasilje poželjno, taj isti položaj vezuje ruke.
A šta će otac, nego braniti svoje dete... i komšije, večito se bave tuđim životima. Ako je čovek psiho, neka ga taj isti otac smesti iza rešetaka... jer kada taj "jadničak" ubije nekoga, nema tog zakone koji će ga osuditi. A batine se pamte.
Sa druge strane, od balkanskog se sindroma ne može pobeći, od akademika, pa do pandura.

[G]

„Blic“ u poseti dežurnoj službi beogradske policije
Policiju dnevno pozove 2.000 građana

Beograd - Radnica grila koju su 9. avgusta trojica razbojnika brutalno pretukla i isekla nožem, uspela je da dođe do vrata lokala i potraži pomoć. Šokirani prolaznici, okrenuli su broj 92 i ispričali kakvu su jezivu scenu zatekli u Ulici Mite Ružića u Beogradu. Nadležni iz dežurne službe beogradske policije odmah su obavestili patrole na terenu koje su krenule u potragu, a petnaest minuta kasnije uhapšena su dvojica razbojnika.


Na svaku prijavu operateri dobijene informacije prosleđuju šefu smene, a zatim upućuju poziv patroli na terenu.

Slučaj prebijanja radnice samo je jedan u nizu poziva koji su primili zaposleni u Komandno-operativnom centru beogradske policije. Na svaku prijavu operateri dobijene informacije prosleđuju šefu smene, a zatim upućuju poziv patroli na terenu.


- Služba mesečno primi oko 60.000 poziva, što znači da u proseku dnevno pozove 2.000 građana. Moram da napomenem da je desetina tih poziva zlonamerna - kaže za „Blic“ Zoran Grozdanović, pomoćnik načelnika dežurne službe.


U KOC-u kažu da je najvažnija brza reakcija, jer u tim slučajevima kriminalce mogu da uhapse odmah posle počinjenog krivičnog dela ili čak i da spreče neki zločin. Međutim, nekada informacije sa terena mogu biti oprečne.


- Desilo se razbojništvo, neki mladić je opljačkao prodavnicu i pozvale su nas radnice. Međutim, kad su nam diktirale opis, naišli smo na nesvakidašnju priču. Koliko su se devojke uplašile, svaka od njih nam je rekla da je videla drugu boju jakne na pljačkašu, pa je jedna videla zelenu, jedna crnu, a jedna čak belu. Ništa nam nije bilo jasno - pričaju u dežurnom centru.


I saobraćajni udes može se pretvoriti u pravu dramu, u zavisnosti od toga ko ga prijavljuje na dežurni broj policije.


- Zvao nas je čovek i rekao da je imao saobraćajnu nezgodu na Čukarici, ali da nije povređen. Prosledili smo to saobraćajnoj policiji, međutim, nekoliko trenutaka potom, dobijamo poziv da se vrlo blizu tog sudara dogodila pucnjava. Tada već šaljemo interventnu ekipu, angažujemo patrole. Kad smo stigli na lice mesta, zatekli smo samo čoveka koji je prijavio saobraćajku: „Da nisam prijavio i pucnjavu, vi ne biste ovako brzo došli“ - pričaju u dežurnoj službi.


Policiji je ozbiljna prijava stigla i sa autoputa.


- Vozač koji se kretao ka Nišu prijavio je da u automobilu ispred njegovog vidi vozača kom je suvozač naslonio pištolj na slepoočnicu. Hitno smo reagovali, blokirali autoput i zaustavili taj automobil. Ispostavilo se da se radi o hirurgu koji se vraćao iz noćne smene i koji je desnu ruku naslonio na sedište i slepoočnicu i da se građaninu koji je prijavio sve to učinilo - prisećaju se ovog poziva operateri.
Iako svaki poziv operateri moraju da shvate kao ozbiljan, dešava se da ih neka prijava i zasmeje. Neki građani zovu policiju svakodnevno i objašnjavaju da ih prate strani plaćenici, službe bezbednosti, strane agencije poput CIA... Jedna baka koja živi u Zemunu stalno prijavljuje kako joj se „sumnjivi“ momci motaju oko kuće, da bi to mogla biti zavera protiv nje, a da se u to uključio i jedan mladi par, koji u parku glumi da se ljubi i tako je špijunira.


Svakodnevno, na dežurni broj 92, građani javljaju da su videli nepomično telo muškarca ili žene na ulici i da sumnjaju da su mrtvi. Ipak, jedan slučaj će ostaće upamćen među inspektorima. Prolaznici su pomislili da je baka koja leži pored klupe preminula i angažovali su policiju. Inspektori su izašli na teren i krenuli da ispituju da li je baka živa. U jednom trenutku, ona je uhvatila jednog od policajaca za nogu, koji se na smrt preplašio.

Traže rešenje za ljubavne probleme


„Dobar dan, policija? Komšiji curi klima na moju terasu, da li možete da intervenišete?“. „Policija, majstor neće da mi popravi šporet, kaže da mi je stan prljav, molim vas, dođite“. „Molim vas da hitno dođete na Mirijevo, komšija je trebalo još pre 20 minuta da iznese veš iz zajedničke prostorije, a on to i ne namerava da učini“ - ovo su samo neki od svakodnevnih poziva koje službenici policije primaju na broj 92.



Nasilje u porodici jedan je od najvećih i najozbiljnijih problema u Srbiji, u policiji navode da na svaki takav poziv reaguju veoma odgovorno. Međutim, dešava se da takvi pozivi budu krajnje bezazleni.


- Žena iz centralne gradske opštine pozvala je policiju, delovala je uzbuđeno i vikala je da je muž fizički maltretira. Hitno smo poslali patrolu, koja je na lice mesta stigla vrlo brzo. Međutim, ta žena ih je dočekala u dvorištu sa kafom i zamolila ih da njenom mužu zaprete da više ne sme da kasni sa posla - priča jednu od mnogobrojnih anegdota Zoran Grozdanović, pomoćnik načelnika dežurne službe.


Pozivom na broj 92, neki pokušavaju da osvoje devojke.


- Pozvao nas je mladić i rekao da će ući u garažu sa bombom i da će se razneti. Munjevito smo reagovali, poslali sve ekipe, ali kad smo došli, mladić je rekao da nije tako mislio, već je želeo da privuče pažnju devojke koja ga u poslednje vreme ne konstatuje - objašnjava Grozdanović.


U toku Svetskog prvenstva vrlo česti su bili pozivi žena, kojima muževi zbog utakmica ne daju da gledaju omiljene serije. Komšijske svađe zbog 100 dinara, ture pića ispred obližnjeg drakstora, ili neispunjavanja dogovora opklade, takođe su pozivi koji se mogu čuti u dežurnoj službi policije.

[Mr.OneTwo]

idemo dalje. udri narodna milicijo!

Policajci greškom pretukli učitelja
19. septembar 2010. | 12:09 | Izvor: B92, Beta Kragujevac -- Dvojica policajaca koja su u Kragujevcu greškom pretukli učitelja Ivana Todorovića suspendovani su i protiv njih je podnet zahtev za disciplinski postupak.

Prilikom potrage za lokalnim narkodilerom, dvojica kragujevačkih policajaca greškom su brutalno pretukli svog sugrađanina Zorana Todorovića.

Todorovićje rekao da su ga pre dva dana policajci u civilu pretukli bez ikakavog razloga dok se rekreirao u parku Šumarice.

"Učitelj se zatekao na mestu gde je u toku bila policijska akcija. To ne menja zaključak da policajci nisu smeli tako da reaguju zbog čega će snositi sankcije", rekao je načelnik Policijske uprave Ivan Đorović.

Đorović je naveo da će posle konsultacija sa tužiocem biti razmotreni dalji koraci u vezi sa njihovom odgovornošću.

"Neću da dozvolim da bilo ko od pripadnika policije narušava naše dugogodišnje napore da gradimo atmosferu poverenja sa građanima u ovoj sredini i u tome imamo odlične rezultate", naveo je Đorović.

Zoran Todorović, po zanimanju učitelj, vraćao u petak oko 20 sati sa rekreativnog trčanja u memorijalnom parku Šumarice kada su dva policajca u civilu izašla iz neobeleženog policijskog auta i pokušala da ga legitimišu. Todorović, koji kod sebe u tom trenutku nije imao ličnu kartu, posumnjao je da je reč o pravim policajcima i pokušao da pobegne u čemu su ga policajci osujetili.

Pretučeni Kragujevčanin otišao je u Hitnu pomoć odakle je upućen kod hirurga koji je ustanovio brojne povrede lica

Učitelj Ivan Todorović pozvao je ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića da mu garantuje bezbednost.

Todorović je naveo da je pretučen i zlostavljan bez ikakvih razloga i najavio da će protiv počinioca povesti i krivični i parnični postupak.

Todorović, koji ima vidljive povrede na čelu, tvrdi da je za manje od pola sata primio oko 50 udaraca, a lekari su, kako je naveo, potvrdili da je od udaraca zadobio hematome po glavi, povrede po leđima, oderotine, napukli su mu očni kapilari, zub i jezik.

Todorović je kazao da je tada sve vreme zapomagao a da su policajci nastavili da se "iživljavaju" i govore "strašne reči" i pretnje.

"Nabijali su mi glavu u zemlju, to su bile zveri. Uzeli su, zatim, neki sprej pa su mi prskali u usta i nos", rekao je Todorović i dodao da su policajci uzeli podatke o adresi stanovanja i poručili da će da ga optuže za suprotstavljanje službenom licu ako "samo pisne o ovome što se dogodilo".

On je posle toga, kako je naveo, otišao u Hitnu pomoć i policijsku stranicu.

Todorović će podneti prekršajne i krivične prijave protiv policajaca koji su mu naneli povrede, a o čitavom slučaju obavešteno je i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

[G]

Унутрашња контрола заводи ред у МУП-у

Драгољуб Радовић, начелник Сектора унутрашње контроле, у разговору за „Политику” каже да се сада, за разлику од ранијих година, кривични и дисциплински поступци покрећу и против руководилаца у МУП-у.



За првих осам месеци ове године, кривичне пријаве поднете су против 307 полицајаца. Уколико овај податак упоредимо са укупним бројем полицајаца у Србији, који износи око 43.000, значи да чак мање од један одсто њих кривично одговара пред судом. Ипак, увек је узнемирујуће када се на страницама „црних хроника” појави име полицајца у функцији починиоца кривичног дела.

Иако није лако бити „полиција у полицији”, како за „Политику” каже Драгољуб Радовић, начелник Сектора унутрашње контроле МУП-а Србије, све више његових колега подржава рад унутрашње контроле.

–Откако је у последње време отворен простор за рад Сектора унутрашње контроле, повећао се број припадника свих састава полиције, који када су видели да се случајеви решавају, све нам се више обраћају. Велики део информација управо долази од полицајаца и запослених у министарству, који се не устручавају да пријаве и своје шефове – каже наш саговорник.

За лаке и тешке повреде службене дужности, од јануара до августа ове године, дисциплински поступак покренут је против чак 2.239 чувара реда и мира. За тешку повреду службене дужности покренуто је 1.469 дисциплинских поступака, а за лаку 870. Међу полицајцима који су позвани на дисциплинску одговорност налази се и „солидан број руководилаца”.

Радовић, који од ступања на ову дужност у фебруару 2008. године први пут говори за медије, каже да је приоритет у раду унутрашње контроле постизање високе одговорности рада полиције, нарочито општег нивоа одговорности руководилаца.

–Сада је у кривичним и дисциплинским поступцима обухваћен и руководећи састав, што раније није било тако. Први пут је озбиљно покренуто питање одговорности највиших руководилаца. То је велики помак у раду, чији ће резултати тек бити видљиви – тврди Радовић.

Он сматра да статистика јасно говори о врло високим резултатима рада Сектора унутрашње контроле.

–Довољно је упоредити само резултате рада у осам месеци ове године са петогодишњом статистиком, од 2003. до 2008. године. Прецизније, за пет година кривичним пријавама је било обухваћено 235 полицајаца, док је дисциплински поступак покренут против 103 полицајца. Ефикасност у раду овог сектора постигнута је захваљујући јасној и недвосмисленој подршци врха МУП-а и првенствено применом принципа такозване нулте толеранције. Практично, нико из полиције и из министарства, ко је починио кривично дело или повредио службену дужност, није и неће бити поштеђен – тврди Радовић.

Када постоји сумња да је полицајац починио кривично дело, које се гони по службеној дужности, истрага се увек води уз константно присуство надлежног тужиоца. Сектор унутрашње контроле у раду примењује све технике и методологије, које користи криминалистичка полиција.

–Између осталог, када су испуњени законски услови, примењујемо и тајно праћење, снимање и прислушкивање припадника полиције – објашњава Радовић.

Најзаступљенија кривична дела која су полицајци починили у току прошле године су злоупотреба службеног положаја и угрожавање јавног саобраћаја – односно кршење саобраћајних прописа, изазивање саобраћајних несрећа, вожња под дејством алкохола... Радовић објашњава да када је реч о злоупотреби положаја, најчешће је то фалсификовање службене исправе зарад материјалне користи.

Када је реч о тешкој повреди службене дужности, знатан део покренутих дисциплинских поступака, каже Радовић, односи се пре свега на полицајце „који се баве такозваним црним обезбеђењем разних људи који имају новца”.

–По Закону о полицији, забрањена је било каква привредна или друга самостална професионална делатност, осим обављања полицијског посла. Пракса је другачија и то је делом одговорност руководилаца. Најчешће је реч о злоупотреби боловања, а обавеза надлежног старешине у свакој организационој јединици јесте да прати рад запослених и да такве случајеве санкционише. Недостатак новчаних средстава и незадовољство платом не могу да буду оправдање за незаконито поступање полицајаца – сматра наш саговорник.



Радовић каже да је утицаја на припаднике Сектора унутрашње контроле и покушаја заташкавања појединих случајева било, али да то нимало не ремети њихов посао.

–То нама у раду не смета, јер имамо подршку врха министарства и одговарамо једино министру полиције. Олакшавајуће у раду Сектора унутрашње контроле јесте то што постоји дистанца према осталим припадницима полиције, што је један од разлога издвојености у раду од дирекције полиције и осталих организационих јединица – објашњава Радовић.

Сектор унутрашње контроле има интензивну међународну сарадњу, која је у великој мери остварена са мисијом ОЕБС-а, представницима кривичног одељења Министарства правде САД, при амбасади у Србији, сталним чланством у организацији Европски партнери у борби против корупције и кроз бројне билатералне сусрете и размену искустава и знања са колегама.

–Проблеми колега у Европи су слични нашим. Нису њихове полиције ништа боље, али су технички опремљеније. Оно што је битно, јесте да имају изузетно јак систем унутрашње контроле. Број припадника унутрашње контроле код њих се увек креће око једног процента укупно запослених у полицији. Имају и јачи и опремљенији механизам унутрашње контроле, што је оно на чему и ми радимо. Управо је у току реализација „твининг пројекта” са партнерима из министарстава правде и унутрашњих послова Велике Британије и Чешке Републике. Пројекат ће трајати годину дана и састојаће се из низа специјалистичких обука, курсева, семинара, радионица, а подразумева и испоруку најсавременије техничке опреме за потребе нашег посла када је реч о примени мера тајног звучног и оптичког надзора.

Данијела Вукосављевић

објављено: 26/09/2010 ИЗВОР : ПОЛИТИКА

Мој коментар : Значи итекако се ради на свим случајевима у којима постоји основана сумња да су полицијски службеници прекорачили овлашћења.