Gde su sindikati?

[G]

Шта да се ради
Да ли ће закон спречити мобинг - Јасмина Маричић-Вукотић
Запослени трпе јер се плаше отказа

Кад се поступак код послодавца покрене послодавац је дужан да мобера премести у другу радну средину ако је мобираном, према мишљењу медицине рада, угрожено здравље ...





Закон о спречавању злостављања на раду примењује се од 4. септембра, а 4. октобра 2010. истиче рок послодавцима за испуњење обавезе да писменим путем обавесте запослене о забрани злостављања и правима, обавезама и одговорностима запосленог и послодавца у вези са том забраном.

Запослени су и пре него што је донет закон у својим пријавама инспекцији рада наводили да су малтретирани, да трпе терор, а неретко су спонтано помињали своје здравствене тешкоће и постављене лекарске дијагнозе. Захтеви су често били насловљени као молба, више апел за помоћ. Навешћу неке карактеристичне примере.

Запослена НН била је на месту руководиоца службе која се бави високостручним пословима. У раду службе није било проблема, а запослена је добијала признања за свој рад. Међутим, променом руководећих људи премештена је на ниже послове, полако су јој, део по део, одузимани послови док на крају ништа више није радила. Долазила је на посао док јој нису закључали канцеларију и рекли да не мора више да долази. Затим је уследио отказ. Интервенцијом инспекције враћена је на посао. Рекло би се да је свој ход по мукама завршила. Међутим, при покушају да се врати на своје радно место речено јој је да нема где да ради, да може да седи у ходнику, а ако неће – слободно може да иде кући, плату ће добијати. У страху да не добије нови отказ због недоласка на посао, а немајући где да ради, запослена је отворила боловање. Пронашла је други посао, овог пута на одређено време јер другог није било, а од мобера је морала да оде по сваку цену.

Таквих примера је нажалост све више. Запослени трпе злостављање јер се плаше отказа, а тај страх је врло реалан. Што мобинг дуже траје, то на жртву оставља веће последице.

Међутим, има и примера да запослени малтретирају директора. Запослени НН, који ради у једном великом, још неприватизованом предузећу, већ дуже време је иритиран поступцима свог директора и проналази му грешке на сваком кораку. Сматра га јединим кривцем за свој лошији материјални положај. Већ неколико година против директора подноси пријаве разним органима и организацијама, тужбе суду, јер по његовом мишљењу директор према њему врши и дискриминацију и мобинг, те од свих којима се обраћа тражи само једно – да се директор казни. Дугогодишњи анимозитет запосленог према директору довео је до проблема у комуникацији са другим запосленима и уместо да се у фирми радни процес одвија неометано, настају проблеми.

Закон забрањује било који вид злостављања на раду и у вези са радом, а такође забрањује и злоупотребу права на заштиту од злостављања.

Важно је рећи да се поступак у вези са мобингом води код послодавца ако су мобер и жртва запослени код истог послодавца. Тек ако поступак код послодавца не успе, запослени може поднети тужбу суду. Ако запосленог мобира неко из руководећег тима код послодавца, запослени може и директно, без икакве претходне процедуре, да поднесе тужбу суду, а може и да поднесе захтев за покретање поступка посредовања. Ово пак значи да закон има превентивни карактер, јер поступак заштите мора бити брз и ефикасан а настали проблем треба решити за што је могуће краће време. Кроз посредовање за које су одређени кратки рокови од осам, а најдуже 30 дана, могућност брзог и квалитетног решавања спора је велика.

Док траје поступак заштите, запослени не може добити отказ уговора о раду нити његов положај може бити додатно отежан.

Кад се поступак код послодавца покрене послодавац је дужан да мобера премести у другу радну средину или га удаљи с посла ако запосленом који је мобиран, према мишљењу службе медицине рада, прети непосредна опасност по здравље или живот или му прети опасност од настанка ненакнадиве штете. Уколико послодавац то не учини, запослени који је мобиран има право да одбије да ради и да о томе обавести инспекцију рада. Кад послодавац премести или удаљи мобера с посла, запослени који је мобиран је дужан да се врати на рад.

*Инспектор рада првог одељења инспекције рада у граду Београду
Јасмина Маричић-Вукотић
објављено: 01.10.2010. Извор : ПОЛИТИКА

[Lilu]

U mojoj firmi su svi koji su usli u taj neki nezavisni sidikad podobijali otkaze... mame mi... i sad ljudi nemaju posao a ovi iz sindikata ih navukli da strajkuju... sad se tuze sa gazdom, al slaba vajda od toga, kad pokidase zivce cekajuci nov posao.

[Waterfall]

Ma, sindikati su pukli. U svim tranzicionim drustvima sindikati su generalno vrlo slabi,
kod nas posebno.

[kojica]

Gazde su gazde...

a gazdama ih je načinila država..
koju vode iste takve gazde...

[G]

E dobro ajde ovako... 45 godina pa i više je stambena politika rešavana dodelom stana ... Isti su otkupljivani za boks ili 2 loših cigareta. Koliko danas jednom čoveku treba da zaradi stan od 150 000 evra ? Koji je to posao koji to može da omogući? Mnogima je država dala da posredno ili neposredno budu gazde ali oni sede u svojim stanovima od jedne do više stotina hiljada evra i ručaju paštetu ...
Sa takvima ne pričam o imanju i nemanju gazdama i sl. Dakle sve je pitanje preduzimljivosti i sposobnosti...Usput, stan od države nisam dobio.

[kojica]

A stanovi su se dodeljivali odakle? Valjda iz stambenog fonda.
Pa tako imaš one koji su nešto dobili i one koji nisu dobili ništa,
a svi su davali.
Preduzimljivi se snašli sami, nepreduzimljivi dobili stan.
To ti je socijalizam...

U čemu je problem?

[G]

Синдикат правосуђа наставља штрајк





БЕОГРАД– Синдикат правосуђа наставиће штрајк и поднеће пријаву против Министарства правде због саопштења у којем је обећавало стимулацију само радницима који прекину штрајк, изјавила је данас секретар синдиката Слађанка Милошевић.

„Синдикат је, на проширеној седници Републичког одбора, донео одлуку да одбије понуду Министарства правде, настави штрајк и поднесе пријаву против Министарства због саопштења да запослени у правосуђу неће примити стимулације ако наставе штрајк”, рекла је Милошевићева на конференцији за новинаре у Београду.

Она је навела да је „срамна” понуда Министарства правде да се најмање плате државних службеника и намештеника повећају за 30 одсто, уз истовремено смањење највећих плата у државној администрацији.

„Није ни тачна информација да Министарство предлаже повећање од 30 одсто, јер ће неке категорије са тим повећањем и смањењем распона примати и ниже зараде”, објаснила је Милошевићева.

Она је навела да су запослени у администрацији у генералном штрајку али да и даље испуњавају минимум процеса рада.

„На данашњој седници већина је одбила предлог Министарства и изјаснила се за штрајк. Они који су прихватили предлог, као самосталне јединице синдиката, не могу доносити одлуке о прекиду штрајка”, прецизирала је Милошевићева.

Председница Синдикалне организације у Привредном суду Гордана Ненадић потврдила је да тај суд поштује одлуке Републичког одбора Синдиката и да ће штрајковати док се преговори не заврше.

Министарство правде је на сајту објавило да су запослени у Привредном суду одлучили да прекину штрајк. Објављено је да су штрајк прекинули и Апелациони суд у Београду, Прекршајни у Новом Саду и Виши у Сомбору.

Синдикат правосуђа тражи да запослени у администрацији имају основицу као судије и тужиоци од 28.000 динара, рекла је Слађанка Милошевић.

„Сада је зарада запослених у правосудној администрацији између 16.000 и 21.000, у зависности од стимулације која износи 1.800 динара”, казала је Милошевић.

Милошевић је навела и да би Министарство правде требало да објасни где су потрошене милионске донације намењене јачању правосудног система.

„Само канадска амбасада издвојила је 400 милиона долара за правосуђе. Када смо питали Министарство шта је са тим парама, рекли су нам да немају довољно особља које би водило евиденцију о томе где је тај новац уложен”, казала је она.

Синдикат правосуђа позвао је на данашњу конференцију представнике Министарства правде, Министарства финансија и Министарства за рад и социјалну политику, међутим, нико од позваних се није појавио.

Министарство правде је јутрос затражило од свих правосудних органа да до 13 сати доставе обавештења да ли су запослени прекинули штрајк.

Према ранијим наводима из ресорног министарства, у четвртак у 17 сати истекао је рок да Синдикат прихвати понуду да се најмање плате државних службеника и намештеника повећају за 30 одсто уз истовремено смањење највећих плата у државној администрацији, судству и тужилаштву, као и да се исплати додатна стимулација од 3.000 месечно.

Министарство је нудило и измену правилника о систематизацији која би судијским и тужилачким сарадницима омогућила веће плате пребацивањем у виша звања - саветник и виши саветник, а администрацији из звања млађи референт у референт.

Најављена је и иницијатива за измену Закона о платама државних службеника по којој би се прековремени рад исплаћивао месечно уместо тромесечно.

Министарство је обећало да ће контролисати додатке за остварене резултате, као и да ће издвојити 440 милиона динара за награде у буџету за 2011. годину. Тај новац би се, како се наводи, прикупио већом наплатом судских такси.

Министарство правде синоћ је саопштило и да радници у правосуђу који данас буду штрајковали, неће добити стимулацију од 6.600 динара по запосленом за октобар, новембар и децембар. Та стимулација је збир обећане стимулације од 3.000 и двомесечних износа ситмулације од 1.800 коју запослени примају уместо повишице од 2008. године.

Пошто од јануара до јуна стимулације нису исплаћиване, од јула запослени добијају двомесечне износе - по 3.600 месечно, а то ће бити, према најави, ускраћено онима који су и даље у штрајку.
Извор : Бета и ПОЛИТИКА