где Ñи пошла Ñ ÐºÑ€Ð¼ÐµÑ™Ð¸Ð²Ðµ очи
Ми Ñмо држава у којој Ñу патриотизам и национализам поÑтали озлоглашени.
То Ñу речи које не кориÑте Ð¸Ð½Ñ‚ÐµÐ»ÐµÐºÑ‚ÑƒÐ°Ð»Ñ Ð¸ и грађани првог реда.
То је понижавајуће.
Томе Ð½Ð°Ñ ÑƒÑ‡Ðµ годинама.
Полако, тихо, Ñкоро неприметно.
То је у фразама, провлачи Ñе Ñкоро Ñвакодневно у емиÑијама, на веÑтима, митинзима.
Волети Ñвоју земљу и Ñвој народ је Ñрамота.
Јер, ми Ñмо ништа ако ниÑмо у ЕУ, ако нам требају визе.
Ми Ñмо непожељни ако не иÑпунимо Ñве захтеве који Ñе Ñамо гомилају.
Чини ми Ñе да Ñвакодневно чујем како Ñмо на добром путу...
ДеÑет година Ñмо на неком хебеном путу, померамо Ñе милиметар по милиметар,
и наша вредноÑÑ‚ као народа Ñе мери евроцентима по киловат чаÑу, бензину, члановима нових закона, Ñарадњи Ñа овом или оном квазиинÑтиту цијом.
Кад Ð½Ð°Ñ Ñ‡Ð¸Ð¿ÑƒÑ˜Ñƒ, ми Ñмо на добром путу. Кад заћутимо, ми Ñмо на добром путу, кад направимо рацију, ми Ñмо на добром путу.
Кад нађемо 150 килограма хероина на граници, ми Ñмо и даље на добром путу.
Ðли никако да Ñтигнемо. Увек недоÑтаје корак или два. И кад миÑлимо да Ñмо коначно Ñтигли, нађе Ñе неки камен да Ð½Ð°Ñ Ñпотакне.
И никако да поÑтанемо вредни и цењени као народ.
Само још ово, Ñамо још оно.
Вазда недоÑтаје неки "кључни моменат".
ÐедоÑтаје да коначно поÑтанемо народ вредан поштовања.
МудроÑÑ‚ Ñе ÑаÑтоји у томе да Ñе баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
meni se ebe za vize i evropu.
obišla sam svet odavno. ali, kosovo obilazim još uvek.
sećam ga se kad je bilo bez kfor-a, a i sad sa kfor-om....onda su nas šiptari kamenovalli, ali nas niko nije od toga branio...a sad ipak ne smeju to da rade. pokušavam da kažem da ovaj nacionalni minimum koji traje neko vreme ništa nije spram budućnosti, spram onoga što mora i treba da se desi - a to je da kosmet jeste srpski, da je to naša Sveta zemlja i da nema te sile zemaljske koja može da se suprotstavi Božanskom na kosmetu.
s te strane je moje srce i moja duša mirna.
a to - pare, vlast, ovo-ono...za to mi se ebe.
ko je jednom otišao u dečane ili gračanicu zna o čemu pričam. to su mesta za večnost. sve drugo je nižerazredno.
где Ñи пошла Ñ ÐºÑ€Ð¼ÐµÑ™Ð¸Ð²Ðµ очи
neeeeeeeeeeee ratt opeet
- ZaÅ¡to nosiÅ¡ taj glupavi zeÄji kostim?
- A zašto ti nosiš taj ljudski kostim?
Марко, који рат опет у твојим годинама?
Ти Ñе ниједног рата не Ñећаш.
Види овако...
Мој деда је још жив.
Ð*одио Ñе за време Првог ÑветÑког рата, априла 1916. године.
Други ÑветÑки га је затекао у војÑци.
Видео је, додуше на телевизији, али му није било Ñвеједно, грађанÑки рат 91.
Ронда доживео и бомбардовање.
Преживео је Ñве.
Од пегавог тифуÑа до даљинÑки навођене ракете.
И он ће ти рећи како је омао леп живот.
Дивну ћерку која га и Ñад гледа, унуке и праунука.
Ð*адио је, путовао, радовао, живео.
Ðе треба да имаш толики Ñтрах од рата.
Ово је наша земља, другу немамо, и не треба да Ñедимо мирно и поÑматрамо како Ñе раÑпарчава.
Ми можемо физички побећи одавде, миÑлећи да Ñмо Ñе ÑпаÑли.
Рда ли Ñмо?
МудроÑÑ‚ Ñе ÑаÑтоји у томе да Ñе баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
to ti misliš da se ja ničega ne sećam..
- ZaÅ¡to nosiÅ¡ taj glupavi zeÄji kostim?
- A zašto ti nosiš taj ljudski kostim?
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0