Što sam dao dao sam....
Sigurno ne bih Franc Jozef ili Gertruda....
Ia mnogo lepih srpskih imena.
Što sam dao dao sam....
Sigurno ne bih Franc Jozef ili Gertruda....
Ia mnogo lepih srpskih imena.
Е па ја нисам.
Кум је бирао.
Срећом.
А да сам се питала звао би се Марко.
Да сам имала ћерку, Ана.
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
sanja, aleksandra, milena
где си пошла с крмељиве очи
Nebojsa i Petra..
Filip, Mona
lara, lana
где си пошла с крмељиве очи
dala sam ono jedino musko ime koje sam i zelela-Vuk
da imam devojcicu verujem da bi se zvala Mina
Hortenzija. Mileva. Trpimirka. Mašinka.
moj kolega juče saznao da će postati otac i jednog sina. ćerka se zove danica. pitam ga kako će dečak da se zove, a on kaže ''da je devojčica - zvala bi se đurđa. ovako, biće đorđe''.....ne setih se da mu kažem da mi se sviđa ime đurađ.
где си пошла с крмељиве очи
Adam..Emil..Viktor...HAnnah..Igora..Mila
Joj što ti lepa Hortenzija
Nisam to ja.
To ti je Adriana Iliescu. Oždrebila se u 66 godina i 250 dana.
Jedno vreme držala svetski rekord.
valjda nije kobila...pobogu ..koji si snob..
Šta znam... U moje selo samo krupnu marvu oplođiva jedan s mašnu... što nosi ovaj... alat u tašnu.
btw, juce moj sin kaze da u obdanistu ima devojcicu koja se zove Iskra..
i bas mi se svidelo ime
al zamislim sebe kako po ceo dan zovem "Iskra, Iskra"a numem da kazem rr, i znam da bi samu sebe nervirala...
i opet se vratim na Mina, u slucaju da jednog dana ipak imam devojcicu
ja sam im dala imena po dedama...
i sad jedan pametan na jednog dedu
a drugi lud na mog oca..
Ово је прича како је мој син добио име.
Почиње још 1972. године, када се родио његов отац... Па чак и пре тога, кад је његова мајка читала књигу „Рањени орао“ док је била трудна. Ту се ваљда помиње неки пилот Ненад, и њој се то име много допало.
Међутим, кад се син родио, кум је рекао да се зове Александар. На југу Србије је сваки Александар Санде, а мајка се тог надимка гнушала.
И тако... Неколико месеци беба није имала име. Кум није хтео да попусти, а они нису хтели да се зове Александар. И реше родитељи да дају име по свом а да не кажу куму.
Неколико дана након тога, мали Ненад се страшно разболи. Горео је данима, никако нису могли да му скину температуру, доживео је и фрас. И те ноћи, 13. децембра, један човек га спасе сигурне смрти. Од тада, они сваке године славе 13. децембар. Мајка умеси колач, однесе у цркву, а код куће се прославља као други рођендан. Нико није ни мислио да је то Свети Андрија, тај датум се баш и не црвени у календару.
Кад сам остала трудна, термин је био 25. децембар. Када смо на ултразвуку сазнали да је дечак, Ненад је одмах рекао – зваће се Андрија. Ја сам била ужаснута, одмах сам се сетила Артуковића. Ал сам ћутала... Кад год је поменуо – мој Андрија, ја сам мислила како да га наговорим да ипак промени име...
Међутим, породила сам се раније... Баш на Светог Андрију. И ту сам преломила, ако је дете рођено на тог свеца а отац као да је то предвидео, па још на онај датум који његов отац слави као други рођендан, треба да се зове Андрија.
И зовемо ми кума (сина оног кума којег су слагали, елте, јер, то је старо кумство...), а кум каже Никола. Немој куме Никола, шурак ми је Никола, не иде...
Добро, рече кум, онда Стефан. Немој куме Стефан, дете рођено на Светог Андрију... Или Стефан или никако.
Није право Ненаду, он не би да послуша кума, али, опет не сме... И реши он да ипак сутрадан оде и пријави дете као Андрију. Те ноћи се Стефан разболи. Добије столицу зелену као трава. Код једног лекара, код другог, сви се чуде и кажу да тако нешто у животу нису видели. Одемо ми на Институт за мајку и дете. Испитивали га уздуж и попреко, дете здраво право, јако, напредује а столица језива.
По највећем леду је Ненад отишао у општину и пријавио га као Стефана. После пар дана смо изашли из болнице а да ниједном доктору није било јасно шта је било с њим... Није ни нама...
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
El mogu ja da rešim misteriju.
Bio je gladan. Ili nije uneo dovoljnu količinu hrane ili je hrana bila slabijeg kvaliteta
pa nije iz nje uspeo organizam da izvuče sve što mu je potrebno. Dešava se to kod
malenih beba.
izvinjavam se za spam...
Večnost je čista sadašnjost.