Prvobitno napisano od
QueenOfClubs
Ово је прича како је мој син добио име.
Почиње још 1972. године, када се родио његов отац... Па чак и пре тога, кад је његова мајка читала књигу „Рањени орао“ док је била трудна. Ту се ваљда помиње неки пилот Ненад, и њој се то име много допало.
Међутим, кад се син родио, кум је рекао да се зове Александар. На југу Србије је сваки Александар Санде, а мајка се тог надимка гнушала.
И тако... Неколико месеци беба није имала име. Кум није хтео да попусти, а они нису хтели да се зове Александар. И реше родитељи да дају име по свом а да не кажу куму.
Неколико дана након тога, мали Ненад се страшно разболи. Горео је данима, никако нису могли да му скину температуру, доживео је и фрас. И те ноћи, 13. децембра, један човек га спасе сигурне смрти. Од тада, они сваке године славе 13. децембар. Мајка умеси колач, однесе у цркву, а код куће се прославља као други рођендан. Нико није ни мислио да је то Свети Андрија, тај датум се баш и не црвени у календару.
Кад сам остала трудна, термин је био 25. децембар. Када смо на ултразвуку сазнали да је дечак, Ненад је одмах рекао – зваће се Андрија. Ја сам била ужаснута, одмах сам се сетила Артуковића. Ал сам ћутала... Кад год је поменуо – мој Андрија, ја сам мислила како да га наговорим да ипак промени име...
Међутим, породила сам се раније... Баш на Светог Андрију. И ту сам преломила, ако је дете рођено на тог свеца а отац као да је то предвидео, па још на онај датум који његов отац слави као други рођендан, треба да се зове Андрија.
И зовемо ми кума (сина оног кума којег су слагали, елте, јер, то је старо кумство...), а кум каже Никола. Немој куме Никола, шурак ми је Никола, не иде...
Добро, рече кум, онда Стефан. Немој куме Стефан, дете рођено на Светог Андрију... Или Стефан или никако.
Није право Ненаду, он не би да послуша кума, али, опет не сме... И реши он да ипак сутрадан оде и пријави дете као Андрију. Те ноћи се Стефан разболи. Добије столицу зелену као трава. Код једног лекара, код другог, сви се чуде и кажу да тако нешто у животу нису видели. Одемо ми на Институт за мајку и дете. Испитивали га уздуж и попреко, дете здраво право, јако, напредује а столица језива.
По највећем леду је Ненад отишао у општину и пријавио га као Стефана. После пар дана смо изашли из болнице а да ниједном доктору није било јасно шта је било с њим... Није ни нама...