Nema tamo nikog vise
Nema tamo nikog vise
...U nedelju...Ne kajem se… Uglavnom, kad me susutigne, kajem se zbog nečega što nije bilo. A ono što je bilo prihvatam kao deo sebe, i spremna sam da stanem i iz sve snage branim to nešto, makar me ubijalo iznutra, grizlo, makar me mrvilo kao krišku starog hleba. To sam ja… Jedno bandoglavo, suicidno, do zla boga melanholično biće sa tužnim očima, koje znaju da sakriju celo vedro nebo… i ono drugo oblačno, kišno… i da ćute… a kad ćute onda postaju zelene, na opšte zaprepašćenje svih, od bademastih, drvenastih postaju travnate… mahovinaste, prostrane kao more u avgustovskim večerima bez vetra…
Zato danas opet ćutim… i gutam sve one želje koje se iznova radjaju u mojoj duši, skrivam ih u ormanu sećanja, redjam po ko zna kakvom redu mahunaste oblačke snova koji bezobrazno ispadaju napolju, mešaju se sa trnovitim osmesima sadašnjice, sa lažnom srećom, sa nekim istetoviranim danima koji ostaše negde nesredjeni i prećutani. Znam da ne smem dopustiti sebi da govorim dok spavam. Znam da ne smem dopustiti sebi da lutam ulicama besciljno, želeći da se pojaviš i nasmešiš… Zašto sam dopustila sebi da mi uzburkaš dušu svaki put kad muzika preplavi sobu… Pa ti meni ustvari ne značiš ništa, ja te čak i ne volim, nemam želje da te poljubim, nemam iluzije budjenja u tvojoj bordo kućici na periferiji grada… I baš zato ne razumem erupcije osećanja. Ali imam neodoljivu želju da te vidim i da se nasmešiš… To je ono što me ubija, baš to što te nema danima da mi obojiš jutro i tako započnem dan, i ti to znaš, ali isto tako dobro znaš i to da naši susreti kroje neke nove tuge i nove boli, i znaš da ćemo mnogo lakše pregoreti ako ne spajamo naše poglede…
A ti znaš da se hranim tvojim postojanjem. Tvojim prisustvom. Tvojim rečima. Tobom… I znaš da umirem kad te nema, venem čekajući tvoj osmeh kao kap vode. Ti znaš da mislim, ali ne znaš da te sanjam. A neću ti ni reći. Nikad. Zašto bi ti morao znati za moja jutra puna oblaka? Zašto bih ti tumbala život, već sam dovoljno puta prošla tvojom dušom kao tornado rušeći sve pred sobom… i svaki put si iznova podizao zidove oko sebe, kao branu od mene, uzaludno se nadajući da ću posustati i otići. Ja sam zla i sebična, trošim ti vreme i strpljenje, trošim ti snove koje si imao o meni… Znao si ti da sam ja daleko običnija nego što si me ti stvarao…Daleko ludja… sebičnija… i nesigurna u sebe… nedostojna tebe i tvojih reči…
Zato te sada samo sanjam. I mislim da svake noći, u svom snu, gubim po komadić svog postojanja. To je mala cena koju plaćam za trenutke koje sam imala kraj tebe. I ne žalim se… Žalim samo što nemam mogućnost da te vidim. I da te slušam dok govoriš… Ali tako je možda baš i trebalo biti… I znam da iz ovoga ne mogu se probuditi… Iako te sanjam otvorenih očiju…Znam da nije tako, ali me nešto tera da ti kažem i reći ću… Voli te tvoja luda...
Volela bih da si tu....
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Ususkala sam ga davno, tamo gdje nikom mjesta nema, sam je tamo,Sam sakriven ...Toliko sam ga skrivala u svuda ga ususkala da sam vremenim zaboravila gdje li sam ga zadnji put sakrila...Sad ga iza srca trazim prevrcem i razbacujem i nikako da ga nadjem...
Od prosle godine me nema...Sad sam tu da znate...Tesko Vama...moracete da me trpite...
neka me napusti ta pritajena potreba za oslikavanjem prozora , jos uvek ne znam kako izgledaju istinske zrake i svetlo..sve je nekako ...bezveze
Potpuno razumem svaki tvoj oprez. Svaki tvoj strah. Svaku tvoju ranu. Svaku tvoju bol. Svaku tvoju nesreću i svaku tvoju tugu.
Svi mi imamo pravo na neke svoje tišine. Na neke svoje neiscjeljene rane, na neke svoje patnje i na neki svoj tihi i nemi mir.
Zato sakrij se bolje nego sto sam i sama umela da te sakrijem i cuci nemo na levoj strani tamo si najsigurniji .
Ciji potpis?
Jedan....ostace dok sam ziva. a znam da sam i ja njemu.
zašuškala sam ga i ostavila da spava..ne budim,ne dotičem..puštam da me grije sjećanje
nosim je u srcu,u inat svima i uprko svemu i ona to zna..i nema mesta za drugog,dok je ona tu..rasirila se skroz..
Ja sam samo tu, da vreme brze prolazi....
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
ima, naravno.. pa zar postoji neko na ovome svetu cije srce ne kuca za nekog?
divna tema...
I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
Nemoze se uhvatiti senka
od zivota sto ko dunav tece
jer je zivot i svetlo i tama
nekad jutro a nekada vece
Ref. 2x
Ko te ima taj te nema
ko te nema taj te sanja
ko te sanja taj te ljubi
a ti o tom pojma nemas
Neki zive blizu al' daleko
kao kamen ne mogu se maci
i kad se za ruke drze stalno
u mraku se ne mogu pronaci
Ref. 2x
Al' dotaknu se linije zivota
dve sudbine kao jedna traju
il' se dirnu, il' se ne dodirnu
al' jedna za drugu dobro znaju
Nemoj provoditi vreme sa nekim kome nije stalo da ga provodi sa tobom.
tu si...
radis protiv vremena, protiv sebe, mene i nas...
ali neka...
to sam ti dopustila...
sada sam dostojan cuvar nasih letnjih noci obavijenog mirisom lipe...
dovoljan je jedan strazar...
ti lepo spavaj, nemirni cuperku...
plotarius transpareticus
Imam.
"Igram, pevam, lako mi je, niko ne zna kako mi je.."