Da nas nisu tukli, ne bi ispali ovako savršeni.
Da li je nekome palo na pamet da bi bio savršeniji?
Ili to jednostavno nije moguće...
Da
Ne
Nisam siguran/sigurna
Da nas nisu tukli, ne bi ispali ovako savršeni.
Da li je nekome palo na pamet da bi bio savršeniji?
Ili to jednostavno nije moguće...
Večnost je čista sadašnjost.
ima granica kad ne mozes da vise istrpis da ti skacu po ya.... pa se mora
Ponekad jeste.
Zavisi i od deteta.
Mrzi me da pisem.
ovu mrzi da pise
znaci da ih lema
Pa dešava se da ih izlemamo zato što nas mrzi da preduzmemo nešto drugo.
Onako ruka sama poleti...
Večnost je čista sadašnjost.
Mislim da ne treba, jer batina ne deluje isto na svako dete.
Batinom se postize da dete bude poslusno i bez toga da zna zasto mora ovako, kako roditelji kazu, a ne onako kako je ono zamislilo.
Mada, ja sam po prirodi zivcana, pa me ne bi cudilo da mi se nekada omakne.
ako u afektu zveknes nije strasno...najgore je ono sto rekoh na cetu... smiris se pa kad se zaboravi onda ga odeljes od batina...to su slucajevi za psihijatriju
jasno...
Mada se i žuta minuta može izbeći.
Samo kažeš sebi da ćeš kada te obuzme bes izaći iz kuće
ili makar porazmisliti o osećanjima koja du te obuzela.
Zvuči blesavo, ali ne bi bilo loše naterati sebe da zapišeš
iz kog razloga želiš da udariš dete.
Pa sve te papire čuvati u jednoj kutiji, ponekad pročitati
i sit se ismejati samom sebi...
Večnost je čista sadašnjost.
ne znas ti sta je bik pa zenski pa uporan da istera svoje
evo ti jedan primer... godinu dana il koliko u dupku sedi i ja je ranim... ona zine ja pocnem da je zaebavam odmaknem kasiku i tako tri put...
cetvrti put primaknem ona me api rukom onom malom stegne ko kljestima i izede sadrzaj iz kasike..znaci ne mozes je zaebati nikako
napravi sranje kazes nema kompa nedelju dana ili izlaska dva dana ili nema slatkisa... odgovor bas me briga ne treba mi... i karakter, ne zanima je.. ti se sazalis aj kazes posle dan dva evo ti ma jok.. nece iz principa...
al kad je bezobrazna krene ruka pa zavalim sebi samrcinu da ne bi njoj.. samo jednom je u zivotu tresnuo... bilo teze meni no njoj jbg...
Mislim da manje boli kada u afektu udariš nekoga nego kada ga uvrediš.
Skoro sam razgovarala sa jednom rođakicom koja je u pubertetu i ima silne
probleme sa samom sobom i roditeljima.
Pa sam je pitala..
Pokušaj da se setiš kada te je mama udarila.
Setila si se?
Jel te sada boli?
kaže ne.. seća se, ali je ne boli...
E sad pokušaj da se setiš situacije u kojoj te je mama u besu uvredila.
Setila si se?
Jel te sada boli.
Boli...
boli kad god se seti...
I možeš hiljadu put reći ''izvini, ja ne mislim zaista tako.. ne znam šta mi bi
da kažem tako nešto''
ne vredi...
Večnost je čista sadašnjost.
e pa treba meriti reci kad sta i kome kazes... ima neke bozanske pravde da kad nekome nes odvalis da ga rebne obicno je zasluzio... tesko da se kajem ili izvinjavam zbog onoga sta kazem ali kod dece je to zaebano jer semioticki afekat ume da bude jako zaeban pogotovo kod adolscenata .. znam situacije da su deca bezala od kuce zbog stava roditelja i reci a ne zbog batina ili nekog terora takve vrste.
svaka skola se placa, moraju da ocvrsnu kad tad, bolje da to bude pod tvojim okriljem no da ih maltretira neka dileja
Не знам, мене нису тукли и ја не бијем свог сина.
Мислим, сад је велики за батине, али нисам никад.
Неки кажу да не може са сваким дететом исто.
Не знам, мене деца слушају. Чак ни бебе не плачу.
Можда зато што их не третирам као бебе.
Мени је најважније да ме син поштује, да разговарамо и да ме се не плаши.
Инсистирам на отворености. И тако и јесте, за сада.
Осим неуредног стана нисам имала проблема с њим.
Све се договоримо. А кад претера зна и сам.
И мени и њему дође жута минута, али умемо да се зауставимо.
Он мене слуша у битним, животним стварима, а да ли је тањир овде или онде,
да ли је бачено смеће, да ли је закаснио пет минута, око тога се не замарамо много.
Што се школе тиче, задовољна сам.
Успела сам да га убедим да учи за себе и зашто је то важно.
Да није толико битна оцена (има нека два загуљена наставника) колико је важно да да све од себе и да заиста научи.
И тако, лепо нам је. Прођосмо обоје без батина.
Мени је било теже да његовог оца убедим да нема потребе да га бијемо, јер, њега су тукли ни за шта.
Ни дан данас не умеју да кажу зашто су га тукли.
И тако и јесте. Родитељи се ни не сећају а деца да...
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
Glasala sam za NE,jer mislim da se fizičkim nasiljem ne postiže mnogo,ali...uvek ali.
Kad sam bila dete,majka me je muštrala svaki čas i nije bilo predaha.Kad sam dobila brata,
a imala sm tad 7 godina sledovalo mi je duplo sledovanje,jer "ako je on mali,nisi ti mala "....tako da ja
nikad nisam bila mala
Moja ćera je dobila batine 2 puta u životu.Prvi put kad je imala 4 godine,a drugi put kad je imala 16.
E ,ove druge su bile takve da je bilo "milicija,upomoć" .Dakle,nikad nije dobila šamar,jer je za
mene šamar uvek bio poniženje,uvek sam se tako osećala kad me majka razvali odlanicom.
Sve zavisi od deteta,nekom detetu je lakše da popije batine nego da sluša tiradu rečima,ubijaš ga
u pojam,a za neko dete su batine smak sveta,na koji ne znaš kako može da odreaguje.
Danas,kada moja ćerka ima 26 i kad je udata,mogu da kažem da decu ne treba tući,ali se mora znati
ko je stariji.Mislim da princip kazne i nagrade mnogo bolje funkcioniše,ali ni to nije uvek rešenje.
Nisam je tukla ,ali me i danas zove Madlenka (misli se na Olbrajtovu )
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Naravno i to ko volove u kupusu.
Ništa im neće faliti.
Naravno ako zasluže.
kazi mi tvoje iskustvo sa bikicom..jel vredelo posto vim kolko je ispala super?
da znam za pravac delovanja
ne... mene nisu tukli i nista mi ne fali
Naravno da su me tukli i to sve u glavu.
Vidiš da nisam normalan.