Да ли мушкарци изумиру?

[G]

A el ima neka definicija za tu...ljubav

Nema definicija...Konzumacija ili apstinencija kao sa najboljim pićima i hranom prijatelju...

[G]

da vidiš i da nema...

Otvorila sam jednom negde davno takvu temu i bilo je citata i citata,
al ni jedan nije odgovarajući.

Jedna od definicija bi bila Bog.

Onda je ljubav nešto imaginarno ... mislim ako sledimo tu definiciju...

[kojica]

Da, ali i promenili su međusobne odnose drastično, sveli su sve samo na trenutne potrebe, nema više romantike ( šta li to beše....), samo brzina, žurba, novac, potrebe i ništa više...

Na neki način izumrli su i muškarci i žene kada ih sada pogledaš u odnosu na nekada.

A i romantika se u ovo doba šarenila i izobilja pretvorila u katastrofalni kič.
Za pravu romantiku potrebna je teška beda.

[G]

A i romantika se u ovo doba šarenila i izobilja pretvorila u katastrofalni kič.
Za pravu romantiku potrebna je teška beda.

Za pravu romantiku potrebno je imati partnera ostalo se lepi uz ljubav...

[Moonster]

A i romantika se u ovo doba šarenila i izobilja pretvorila u katastrofalni kič.
Za pravu romantiku potrebna je teška beda.

U kom smislu beda, materijalnom ili emotivnom ili oboje ?

Kič, nažalost tačno je a najveći su kopije parfema...uhhhhhh........

[kojica]

Materijalnom naravno...

[Moonster]

Materijalnom naravno...

Znaš, sada kada to spomenu, u pravu si 1000000% ako ne i više

[QueenOfClubs]

Muškarci kao vrsta ne izumiru, barem ne još......
Osnovni problemi u relacijama muškarac-žena su počeli sa emancipacijom tadašnjih žena, nemam ništa protiv toga, naprotiv, ali ta emancipacija se nije zaustavila, nastavila je da se pojačava na svim frontovima, čak i na onim tradicionalnim muškim poslovima. Muškarci su kao i svaka druga vrsta počeli da se povlače, žene da preuzimaju sve više i više dok na kraju nisu preuzele primat u svim oblastima i na taj način potisnuli muškarce u drugi plan. Danas nema žene koja ne može sve isto, čak i bolje od većine muškaraca, postavlja se logično pitanje:"Šta će mi muškarac, ako sve mogu sama u svakom smislu ( izuzimajući još uvek reprodukciju, mada današnje klinike su se za to pobrinule ) ?".
Ogovor je da muškarci više nikome ne trebaju jer nema žena kojima treba popraviti nešto ili promeniti gumu na autu i slično.
Nove generacije muškaraca odrasle su uz taj stereotip, da žena može sve sama i da joj muškarac nije potreban kao ispomoć u bilo kom obliku.
Tako da imamo interesnantnu situaciju, a to je da određenom broju žena još uvek na neki način treba muškarac, ali njih u novijim generacijama jednostavno nema, vrednosti koje su nekada bile prenošene u vezi muškaraca nisu se prenele na nove generacije, na taj način je klasični muškarac kojeg pojedine žene danas traže u mlađoj muškoj populaciji definitivno stvar prošlosti.
Još jedna posledica feminizma je novac, žene su počele da zarađuju isto ili više od muškaraca, muškarac je izgubio funkciju "hranitelja" porodice i oslonca porodice u tom smislu, ali postoji i gora posledica, a to je da su žene počele da mere "vrednost" zajednice i braka sa muškarcem sa kojim su u toj zajednici. Tako sadašnja žena kalkuliše sa tim da oko muškarca ima samo posla, jer treba skuvati nešto za ručak ( da li ijedna žena više kuva i da li zna šta je to šporet ? ), treba prati njegovu odeću, neuredni su, treba ga razumeti iako je njoj PMS.......itd. Žena koja dovoljno zarađuje postavlja sasvim očekivano pitanje:"Šta će mi muškarac, kada oko njega imam samo posla i sve sama radim?". Odgovor je jednostavan, muškarac joj ne treba. Jedino što je ostalo još kao potreba za muškarcem je razmnožavanje, ali i tu su muškarci svedeni na statistiku na papiru, odeš u kliniku želiš veštačku oplodnju, biraš genetske karakteristike oca i za 9 meseci dobijaš svoje dete. Inače se u zadnje vreme baš u medijima potencira ta veza deteta i majke, ali otac se nigde ni u jednom kontekstu ne spominje, pretpostavljam jer ne postoji više ni u tom smislu.
Muškarci se prilagođavaju na drugi način, žene svode samo na sexualnu potrebu u većini slučajeva, jer šta će ti žena koja samo zvoca, koja nikada nije zadovoljna, koja je nervozna...itd. Muškarci su počeli da se poistovećuju u mnogim stvarima sa ženama, ali ne iz razloga da pomognu ženama ( ne zaboravimo to ženama više nije potrebno ), već iz razloga da postanu samodovoljni, da sami sebi kuvaju, sami sebi peru odeću, sami peglaju, sami rade sve ono što su nekada radile žene. Sexualne potrebe se zadovoljavaju na dva načina, jedan je vikend sex, a drugi je escort agencija, zavisi šta ko sebi može da priušti. Suština je da ni sa jedne ni sa druge strane nema neke želje za stvaranjem neke emotivne veze, već želje samo za zadovoljavanjem trenutnih potreba.
Kao što neko reče, živimo za trenutak i ništa više od toga.
Kada se sve sagleda, ako se ovako nastavi, a bojim se da hoće, muškarci će postati vremenom suvišni,a njihova će sudbina po tom pitanju biti trajno zapečaćena, moći će se naći samo u muzeju i nigde više.

Потпуно се слажем са свим овим. Нешто слично сам и ја писала.
Оно што мене чуди је како су се мушкарци "предали без борбе"...
Жене су се избориле за независност у сваком смислу, питање је зашто...
Да им је било лепо онако, сигурно не би себи натовариле на врат сијасет обавеза које могу лепо да се поделе.
Нешто ту ипак није било како треба... Мислим у старом поретку ствари...
А ни ово не ваља...

[Zazijavalo]

"Stari poredak" funkcionisao je do II sv. rata. Ponuda radnih mesta bila je u relativnoj ravnoteži sa brojem muškaraca koji su se zapošljavali.
A onda su žene napravile invaziju na tržištu rada. Rezultat je da su nadnice prepolovljene zbog velike ponude nove radne snage, pa je jedna porodica živela od isto toliko ili manje novca nego ranije, ali je udvostručen broj osoba u porodici koje su bile zaposlene.

Može izgledati da "pravih muškaraca" više nema. Ali nije tako. "Pravi muškarac" je prilično neugledna društvena kategorija. Gleda svoja si posla, brine za porodicu. Zato često ostane neugledan i neprimećen.

[причалица]

Жене су се избориле за независност у сваком смислу, питање је зашто...

gde su se to izborile za nezavisnost? u svojoj kući nisu....i dalje rmbaju iako idu i na posao. samo su natovarile sebi više obaveza....ne vidim ja tu nikakvu nezavisnost.
a muškarci ne izumiru...nema šanse.

[Moonster]

Потпуно се слажем са свим овим. Нешто слично сам и ја писала.
Оно што мене чуди је како су се мушкарци "предали без борбе"...
Жене су се избориле за независност у сваком смислу, питање је зашто...
Да им је било лепо онако, сигурно не би себи натовариле на врат сијасет обавеза које могу лепо да се поделе.
Нешто ту ипак није било како треба... Мислим у старом поретку ствари...
А ни ово не ваља...

Pritisak medija i posebno pritisak tržišta kao što je i naveo Zazijavalo, odradio je svoje po pitanju "borbe" muškaraca za svoje mesto u društvu. Kod sistema pre emancipacije nije odgovarala nikako potpuna marginalizacija žena u svim društveno bitnim sferama.
Sa druge strane moje je mišljenje da ženama ni danas ne bi trebalo omogućiti pristup u neke kategorije posla, zbog toga što te kategorije uništavaju ženu i fizički i psihički i najčešće na oba navedena polja. Tako recimo imamo zanimanje gde žena koja ima porodicu ide recimo kao profesionalni vojnik tamo gde je pošalju, recimo Irak ili Afganistan. Ja ne dovodim uopšte u sumnju sposobnost određenog broja žena da psihofizički pariraju muškarcima na tom polju ili da u unutrašnjim vojnim strukturama budu i višestruko bolje od većine muškaraca ( posebno na polju strategije, kontarobaveštajnog i obaveštajnog rada, ABH poslova, razvoja vojne namenske industrije i slično ) ali ono što po meni nije u redu je da se žene izlažu namerno svojevoljno takvim stresovima gde rezultati nikako nisu pogodni za bilo koga ko učestvuje u takvim stvarima. Žena koja je profesionalni vojnik psihički će kao osoba izaći iz takvog posla potpuno promenjena kao ličnost ( što se naravno dešava i muškarcima ), te kao takva posebno ako ima porodicu gde su u pitanju deca, nema šanse da će moći biti ista ona majka sa istom količinom pažnje i strpljenja i tolerancije prema detetu koje je imala pre prihvaćenog posla. Na taj način ta porodica ostaje trajno uskraćena po pitanju dece i njihovog najboljeg razvoja u jednom zdravom okruženju. Ja ne dovodim u pitanje ljubav te žene prema svome detetu, to bi bio totalni apsurd, ali definitivno tvrdim da to niije više u psihičkom smislu ta ista osoba koja je bila pre prihvatanja takve vrste posla. Po mom mišljenju žene bi trebalo izuzeti iz svih vrsta profesija koje su stalno stresne zbog izloženosti posrednoj ili neposrednoj opasnosti po život ili zdravlje žene koja taj posao obavlja. Naravno, na njeno izričito insistiranje mora joj se dozvoliti takav posao, ali to definitivno nije preporučljivo.
Smatram da je u tom smislu emancipacija učinila dobar iskorak kada su ženama dozvoljena sva zanimanja i gde je na primerima određenih žena dokazano da su i više nego sposobne da obavljaju sve vrste poslova. Međutim emancipacija je tada trebala stati, tu se zaustaviti, redefinisati pozicije žene u radnoj sredini, zaštititi je na taj način da joj dozvoli pristup svim oblastima gde za nju nema posrednog ili neposrednog rizika po život i/ili zdravlje i na taj način zaštititi ženu i kao radnika i kao vrlo bitan oslonac jedne zdrave porodice. Međutim, nažalost to se nije desilo i ne dešava se iako bi trebalo, emancipacija je umesto toga "poslužila" žene na tacni tržištu rada i neumoljivim poslodavcima kojima je interes samo što jeftinija proizvodnja,a ne nikada zaštita žene koja radi u bilo kom smislu. Emancipacija umesto da zaštiti žene na opisani način, ona ih je samo gurnula van kuće da se bore ravnopravno sa muškarcima, tako da sada više nemamo jednog roditelja koji je bio u kući, posebno kada je dete bilo malo i kada je trebalo najveću pažnju, sada imamo dva roditelja koji rade i ženu koja kao majka nema nikakve posebne povlastice u većini zemalja na svetu, već se tretira samo kao prepreka u pojedinim firmama. Tako imamo određene firme koje namerno nikada ne zapošljavaju žene, posebno mlađih godina, jer poslodavac ne želi da ima ženu koja će biti na porodiljskom bolovanju i za koju će morati da izdvaja određen novac i da traži zamenu na određeno vreme, a dotična neće raditi efektivno ništa u firmi. Takav pogrešan odnos poslodavaca direktna je posledica pogrešnog odnosa države, koja bi mogla, samo kada bi htela, da poslodavcima koji imaju žene koje su i majke do određenog godišta dece daju određene poreske olakšice, tako bi ih poslodavci videli kao jako poželjnu radnu snagu,a ne kao problem u poslu, ali država ne želi da se odrekne novca od poreza i ne vidi činjenicu da tek svaki bračni par koji ima troje ili više dece doprinosi porastu priraštaja zemlje, dok dvoje dece održava priraštaj na nuli, a manje od 2 dece stvara negativan priraštaj stanovništva zemlje. Ponovo kao mehanizam koji je tu najviše kriv su upravo "moderne" feministice koje imaju neka feministička udruženja i bore se za pravo da žena bude član podmorničke posade, ali su zaboravile da se bore za sve one žene koje imaju decu ili koje su samohrane majke sa decom, pa ih više ima na poslu nego kod kuće i slično. Jednostavnije rečeno stari sistem vrednosti žene u društvu, gde žena nije imala pravo glasa i novi "feministički" sistem gde se žena ne uvažava kao vrlo bitan element jake i zdrave porodice, već se tretira samo kao jeftina i često nepoželjna radna snaga predstavljaju dva sistema potpunih krajnosti i od kojih niti jedan od ta dva sistema ne valja za ženu. Feminizam nije uspeo kao pokret da zaštiti prava žene kao radnika, kao majke, kao nosioca porodice i njenog razvoja u smislu razvoja i nege dece, već je kao pokret otišao u totalno drugu krajnost i nije uspeo da se zadrži na sredini između ove dve navedene krajnosti, gde bi definitivno najmanje 90% žena bilo zadovoljno sa takvim postignutim pravima, ali istovremeno i sa postignutom zaštitom žena po navedenim pitanjima.
Iz navedenog proizilazi zaključak da je nekada bolje nemati zastupnika po pitanju feminizma i njegove primene u sadašnjem društvu ( tu mislim izričito samo na današnje feministice, a ne na prvobitni feministički pokret ) nego biti zastupljen ali na totalno neadekvatan i krivi način kao što su žene danas društveno zastupljene.

[G]

jah...

[Don Kihot]

ako odgovorim sa da onda moram to pitanje postaviti i za zene i opet odgovoriti sa da. Za mnoge vrste znamo zasto su izumrle i to nije zavisilo od njih vec je bio spoljni uticaj jedino mi sami sebi stvaramo okruzenje za izumiranje

[slonce]

...vec se osecam kao dinosaurus

[Flertusa Cipelic]

Ne vozim , spas li moj
Mislim da smo same krive. Htele emancipaciju, imamo je

[Vragolanka]

nema to veze sa emancipacijom i kontraefektima... ili jesi, ili nisi...
možda ih i ima, ali ne mogu da dođu do izražaja...

[QueenOfClubs]

Ко им брани?

[Moonster]

Ко им брани?

Žene brane, ostave muškarce gole u šumi, eto ko nam brani

[QueenOfClubs]

Žene brane, ostave muškarce gole u šumi, eto ko nam brani

:raz_114:

Ај сад озбиљно, да ли је неко прави мушкарац ако не успева да дође до изражаја од жена?

[tripp]

bice da su zene postale malo dominantnije od muskaraca.. recimo situacija kad zena tuce svako poslepodne svog muza, pa izem ti muza

pitanje je, da li zene kao nezniji pol imaju to pravo da brane muskarcima ovo ili ono, da naredjuju i da manipulinu nad njima? ravnopravni ili ne jedni bez drugih ne mogu..