i jaka žena bi da je malo žena...treba nam zaštita,osećaj da nekome pripadamo...da se na nekoga oslonimo a da to nije drvoIskreno, ponekad poželim da me neko zagrli, ali onako, zaštitnički, bez zadnje namere, bez uslovvljavanja, da bude tu kad treba... iako to ne pokazujem, što je moja greška. I strah da je nesposoban za tako nešto je uvek prisutan... to je moj problem sa njima... plašim se kada sam jača.
I nekako ni sama ne dam više nego što sdobijam... a mislim da ne tražim puno. jednostavno, ne dam više nikom ništa.
Sad sam se iznervirala.