Decentralizacija

[Klu]

nije ovo namera da se bavim politikom, politiku mrzim jer nas je ona uvalila u ova govna u kojima smo sada i 20 god unazad...
...čisto napišite nešto vi koji niste iz Beograda i kojima smeta što je Beograd država u državi...

...meni smeta...

[lider]

Nemam pojma zašto ti smeta Beograd?

[marlon]

beograd je karcinom cele srbije

[lider]

Namera Vlade RS je da decentralizacijom, odnosno regionalizacijom tobož obezbedi ravnomerni razvoj.
To može da se desi ali onomad.

[G]

Bojim se da se ne upletem u celu priču vrlo studiozno a imao bih štogod reći ... Kako ne želim da budem pogrešno protumačen jer su me nekoliko forumaša pitalo jesam li "autonomaš" samo na osnovu lokacije stanovanja koja piše ispod avatara. Jedan drugar je čak rekao i "separatista" haha. Posle smo se lepo združili jer sam mu objasnio da nisam. Svaka decentralizacija u Srbiji sa AP Vojvodinom kao svojim sastavnim delom bi bila asimetrična. Ako se gro nadležnosti spusti na nivo opština, onda država teško da može da obezbedi ravnomerni razvoj. Teško će nekoga u Bečeju ubediti kao sada da se odrekne ne smem reći kolikog procenta(koga interesuje nek istražuje) ukupnih zahvata sa njihove opštine u korist ravnomernog razvoja. Solidarnost DA ali plašim se da građani Srbije sa severa pre svega mislim na AP Vojvodinu (iz ličnog kontakta sa velikim brojem ljudi znam) nisu nešto zainteresovani za probleme građana na jugu i istoku Srbije a Boga mi ni na Zapadu. To dokazujem time što je srušen ugovor o koncesiji za izgradnju auto puta do "Veljinog sela" mala pošalica. Jer teško je ubediti nekoga da skoro završen auto put E-75 treba dati u koncesiju za izgradnju auto puta od Beograda ka južnom jadranu. Sa decentralizacijom se kasni upravo zbog čuvenog pitanja "Čiji su naši novci". U stvari dok ne smisle razne opcije I stranke “žutih” način da nam uzmu pare a da se ne jedimo mnogo...

Sve što je R.Srbiji bilo u interesu da preda u nadležnost pokrajini to je i urađeno. Npr.Zdravstveni sistem iako doprinosi opet idu preko republike.

Da bi obavio bilo kakav pregled ili ne daj Bože operaciju u Velikom Belom Gradu npr.a živiš na teritoriji opš. St.Pazova. moraš :

1.Otići kod lekara opšte prakse u Dom zdravlja u svom mestu.
2 Otići kod specijaliste u St.Pazovu.
3.Zatim otići kod čuvara pečata u Socijalnom da ti dozvole da se lečiš u Velikom Belom Gradu i overe ti uput. Vrlo često to ne urade nego te upute u recimo Novi Sad koji je 60 km daleko. A ako čuvar pečata odluči da ti overi uput e onda zahvaljujući ministru prvo zakažeš na KCS ili VMA pa kad dođeš na red ali to nam je zajednička muka.
4.Ko koga ovde maltretira i gleda sa visoka? Vojvođani prema užoj Srbiji ili obratno? Jel treba stanovnicima uže Srbije pečat socijalnog za pomenutu Sr.Kamenicu? Nemojte verovati uvek političarima. Još su Vojvođani mnogo dobar narod koliko trpe ovakve administrativne gluposti. O onim drugim problemima ne želim da otvaram rasprave. Ovo je samo jedan praktičan i svakodnevni problem stanovnika koji žive bliže Beogradu nego Barajevo,Mladenovac,Lazarevac i još po neke prigradske opštine.

Neko će reći pa to ste hteli.Da, jesmo. Ali hoćemo i naše pare pa da raspolažemo sa njima. Evo na kraju neka bude i na nivou opština.Nećemo pominjati AP Vojvodinu da neko ne poželi da mi objasni kako sam loš Srbin. A nisam keve mi, neki znaju da jesam patriota I koliko sam pružio otadžbini…

Napisah ovo čisto da vidite da postoje neki konkretni problemi sa kojima se sreću građani koji ne žive u Beogradu, a da nije svako negodovanje građana usmereno ka destrukciji i daljoj devastaciji R.Srbije. Bes je naravno usmeren prema Beogradu pa tu su državni organi a gde bi bili ...

[Kovač]

Ovo je zaista veliki problem,i zahteva malo više vremena da se opišu svi problemi.Trenutno ga nemam dovoljno,ali pisaću detaljno čim stignem.

[mare]

ja hoću da živim u bgd

[Kovač]

Problem je ogroman.Često idem po bolnicama u Beogradu i uvek mi presedne kad moram ići 10 km.od svog mesta da overim uput da bih decu mogao lečiti u prestonici.I poželim da imam tu privilegiju da budem deo gradjanstva belog nam grada.
Mislim da je problem kao uvek,u političarima koji u Beogradu imaju najveći broj glasača pa ne smeju da kao u ostalim delovima države vrše torturu nad stanovništvom.

[lider]

Problem je ogroman.Često idem po bolnicama u Beogradu i uvek mi presedne kad moram ići 10 km.od svog mesta da overim uput da bih decu mogao lečiti u prestonici.I poželim da imam tu privilegiju da budem deo gradjanstva belog nam grada.
Mislim da je problem kao uvek,u političarima koji u Beogradu imaju najveći broj glasača pa ne smeju da kao u ostalim delovima države vrše torturu nad stanovništvom.

Identičan problem imam i ja kada treba da odem u Kamenicu.
Kao da živimo u srugim državama.

[G]

Цвијетин Миливојевић
Србија у Санџаку, Санџак у Србији


Остаје нада да је у корпи сагласја у вези с резолуцијом о Косову похрањено и отворено санџачко питање

Рашка област (Санџак) је, ако ћемо да се гађамо историјским фактима – част Косову – право родно место српске државности.
Стари град Рас, Петрова црква, Сопоћани, Ђурђеви ступови, Трговиште (Пазариште)... и данас су видљиви трагови прве државе Немањића.
Ауторе ЗЕС-ове победничке пароле „И Европа и Косово”, морам да разочарам. Нису оригинални. Лично ми је, на мапи бивше СФРЈ, рахметли Алија Изетбеговић, у предвечерје првих вишестраначких избора, после интервјуа, написао и својеручно потписао: И Босна и Херцеговина и Југославија.
Чувам тај драгоцени документ.
За Расима Љајића први пут сам чуо (и заменио га са извесним Касимом, истог презимена, који је, авај, радио у МУП-у Србије, због чега је моја редакција морала да се извињава обојици), када сам од њега, као генералног секретара СДА Санџака, узимао изјаву за „Борбу” поводом Вукове нес(п)ретне метафоре о „рукама које носе турске барјаке”.
Овога лета, две деценије потом, заставе Турске поносно су је вијориле у Пазару, у част турског премијера и српског председника...
Зоран Ђинђић је муфтији Зукорлићу „сертификовао” приватни Интернационални универзитет из Новог Пазара; Коштуничина влада је санџачким Муслиманима признала преименовање у Бошњаке и даровала државно свеучилиште; чак је и Слободан Милошевић ономад помиловао Сулејмана Угљанина и дозволио му повратак из Истанбула.
Сваки од тројице државних дужносника Србије учинили су и понешто добро за грађане Србије муслиманске вероисповести, а садашњи председник начинио и подвиг: увео је, у актуелну владу, оба завађена санџачка политичка лидера!
На крају крајева, управо је Љајић, пре 20 година, код Изетбеговића, ургирао да баш Угљанин добије место политичког предводника санџачких Муслимана; и баш је Угљанин, 1993, млађахног Зукорлића начинио верским прваком Бошњака.
Оволики увод био је потребан за врло једноставан закључак: питање положаја Бошњака у Србији је, прошле недеље – невезано с тим да ли је Бошњачко национално вијеће заиста упутило такав захтев на адресу Кетрин Ештон – и формално, надајмо се накратко, интернационализовано.
Потпиривање санџачке ватре умногоме подсећа на след догађаја који су довели до интернационализације „југословенске кризе”, с краја осамдесетих. Уместо да као „цела Југа” експресно уђемо у Европску заједницу, као што је, све је више сведока, понуђено Анти Марковићу и Јанезу Дрновшеку – вољом тадашњих републичких паша и субаша, приз(и)вана је тзв. међународна заједница, најпре као медијатор, на концу и као врховни и беспоговорни арбитар. Та врста суицидног политичког мазохизма ишла је дотле да су се, рецимо, Милошевићев Београд и Кучанова Љубљана свађали око свега и свачега, једино су се слагали да – Југославији нису потребни вишепартијски избори!? Јасно је и због чега: српски комунисти и даље су веровали у реинкарнацију црвене идеје на Црвеном тргу; словеначки су, пак, знали да би вишепартијски избори на федералном нивоу дали легитимитет опстанку југословенске заједнице.
Уследило је растурање бивше земље: „добре услуге” понудили су нам Оебс, посматрачи ЕЗ, „бели шлемови”, лорд Карингтон, Бадинтерова комисија итд. Из Председништва Србије одбијана је и формула „четири плус два” (федерација Србије, Македоније, Црне Горе и БиХ; а конфедерална веза са Словенијом и Хрватском), и „конфедерација шест република”, и формула „шест суверених држава”. Косово, као што се да закључити, нико није спомињао. Оно ће бити интернационализовано тек када је Србија изгубила скоро све започете битке.
Држава Србија данас не ускраћује ниједно витално национално и верско право својим грађанима Бошњацима. Тачно је, у Санџаку се веома лоше живи, али тако је и у Бабушници, Медвеђи, Пожеги или Пландишту. Да ли је неодговорност једног министарства које је, мењајући прописе преко ноћи, онемогућило неспорном победнику муфтији Зукорлићу конституисање Савета бошњачке националне мањине довољан разлог за интернационализацију? Није, једнако као што то не сме да буде ни неки политички аналфабета из врха власти који Зукорлића оптужује (верујући да ће то дисквалификовати муфтију, а протежирати Љајића или Угљанина) „да се бави политиком уместо религијом”.
Крене ли, прексиноћ одблокирано, одмрсивање „косовског чвора” у негативном правцу по Србију, на дневни ред, сигурно, поново долази БиХ, односно статус српског ентитета у њој. У том смислу, ваља и гледати на покушаје реанимације санџачке аутономије из доба комунистичке револуције, као и претњу из арсенала „спојених судова” типа „ако Срби у БиХ имају право на отцепљење, имају и Бошњаци у Србији”. Ту лежи и кључни мотив за интернационализацију.
Остаје нада да је у корпи сагласја у вези с резолуцијом о Косову, похрањено и отворено санџачко и, оно које се осећало у ваздуху, тзв. војвођанско питање. У том случају, председник Србије испао би још и вешт трговац. А ако извуче још нешто за „јужну покрајину” (аутономију за север, заштићене енклаве и екстериторијалност манастира) или ако Брисел извади нашу кандидатуру из какве прашњаве фиоке – још ће моћи да каже како је „учинио максимум у датим околностима”.
директор пи-ар агенције Прагма
Цвијетин Миливојевић
објављено: 10.09.2010. Извор : Политика

[причалица]

u ovoj srbiji decentralizacije ne može da bude uspešna.....može samo da se raspadne. ja sam za jaku centralnu vlast.

[kojica]

Evo ja sam iz Beograda, al bi mi ta decentralizacija baš dobro došla.
Nek prestonica bude Niš ili Kragujevac, za početak. Posle će sve ići lakše.
Pa kad krenete da pešačite kilometrima do posla, dragi neBeograđani zato
što su sve ulice blokirane zbog demonstracija, ili dolaska nekog veoma važnog
sveckog političara, nemojte da gunđate ni slučajno.
Kad vam cenu rada obore oni koji će da rade za minimalac samo da bi ostali
baš tu u vašem gradu, vi pevajte.

I tako .. mrzi me da pišem...

[G]

Aha...Beograd bi da se pare slivaju njemu a da sudove i službe NBS isl. raspoređuje po Srbiji...

Decentralizacija znači i da novac iz neke sredine ostaje u toj sredini. A kroz poreze i ostale prihode od
carina i taksi kao i akciza neka država obezbeđuju ravnomemerni regionalni razvoj...
Opasna je ovo tema kad ti ispod avatara stoji AP Vojvodina.
Bolje da i ja odmorim od nje da se kome ne zamerim...

[kojica]

Jes.. jadni vi nerazvijeni.. što ne zađete malo po užoj srbiji...

[G]

Jes.. jadni vi nerazvijeni.. što ne zađete malo po užoj srbiji...

Baš suprotno od toga...Nije Vojvodina nerazvijena nego je...ma jok ćutim

[kojica]

pa ćuti negdi drugdi.. ja se taman ponadala da imam sagovornika...

[G]

Ma gde smem napisati sve šta mislim o ovoj temi odoh u Honduras za čas...

[Zazijavalo]

Ukoliko bi se isterala decentalizacija, Beograd bi opet bio znatno ispred ostatka države. Jerbo Beograd ima snažnu privredu, pa će novci od privrede i kod decentralizovanog modela ostati u Beogradu.

Inače, imam priliku da uživo gledim kako ta decentralizacija deluje. Novci ostanu u opštini i ondak precednik od beznačajnog provincijskog službenika postaje bog i batina. Organizuje licitacije za opštinska posla, a njegov rod dobija sve te poslove. Lagano plete mrežu novca i uticaja i nekadašnji mucavi poslušni dečko (kojeg su zato i ugurali svojevremeno u opštinsku upravu) postaje osioni bilmez od čije reči zavisi i ko će biti direktor (i čistačica) u lokalnoj gimnaziji, i više manje sve ostalo.
Pri tom, precednik je uvek poslušnik nekog partijskog mehanizma, pa centralnu vlast prilikom decentralizacije zapravo zamenjuje centralna partijska vlast.
Tako nekako.

[G]

Ukoliko bi se isterala decentalizacija, Beograd bi opet bio znatno ispred ostatka države. Jerbo Beograd ima snažnu privredu, pa će novci od privrede i kod decentralizovanog modela ostati u Beogradu.

Inače, imam priliku da uživo gledim kako ta decentralizacija deluje. Novci ostanu u opštini i ondak precednik od beznačajnog provincijskog službenika postaje bog i batina. Organizuje licitacije za opštinska posla, a njegov rod dobija sve te poslove. Lagano plete mrežu novca i uticaja i nekadašnji mucavi poslušni dečko (kojeg su zato i ugurali svojevremeno u opštinsku upravu) postaje osioni bilmez od čije reči zavisi i ko će biti direktor (i čistačica) u lokalnoj gimnaziji, i više manje sve ostalo.
Pri tom, precednik je uvek poslušnik nekog partijskog mehanizma, pa centralnu vlast prilikom decentralizacije zapravo zamenjuje centralna partijska vlast.
Tako nekako.

Jeste Zazi...Uz šalu, to jeste princip na kome su se decentralizovale sve države iz bivšeg istočnog lagera...Ustvari anomalija. Međutim nešto se treba napraviti jer ovaj princip zdravstvene zaštite i socijalnih davanja kao i školstva pa čak i određenih elemenata iz državnog aparata tipa policije na ovaj način "centralistički" postaje poguban po unutrašnjost a posebno po AP Vojvodinu.
Eno gore imaš jedan post sa banalnim primerom problema u zdravstvu.

Sad jedan drugi primer.

Pokušali smo kao savet škole (na zahtev saveta roditelja) da dobijemo ono što je zaista potrebno našoj gimnaziji a to je institucija zvana "školski policajac". Nešto što u BG funkcioniše kao normalno već godinama...Odgovor je bio da se obratimo nadležnima a nadležni za ovaj problem ako si u AP Vojvodini ne postoji. Zamisli da se obratimo Ministru unutrašnjih poslova sa dopisom? Budalaština totalna. E onda kreće birokratska procedura ... Prvo pokrajinskom sekretaru za obrazovanje koji molbu prosleđuje u Ministarstvo za obrazovanje Republike Srbije a on daje mišljenje i uz propratni akt Ministarstvu Unutrašnjih poslova...On donosi odluku i šalje ga ... I tako u nedogled. A Gimnazija se nalazi na 10 metara od Odeljenja Unutrašnjih poslova(Policijske stanice).

Naravučenije: Loš je to sistem...A mi školskog policajca nismo dobili ni nakon godinu i nešto više dopisivanja sa raznim "nadležnima". Da je policija u jurisdikciji opštine ili pokrajine(regije) bilo bi već davno rešeno. A komandir odeljenja nemože da rasporedi policajca na nepostojeće radno mesto uz sve među maloletna lica što zahteva posebnu pažnju i način angažovanja.

[Zazijavalo]

Što se tiče zdravstvene zaštite, problem je više istorijski. Nekada je bilo neophodno da se organizuje nekakva hijerarhija da bi se evidentirali svi obveznici i korisnici. Danas, sa svim tim računarima nema (ili ne bi trebalo) da bude problema. Jednostavno, postoji centralizovan fond, postoji individualni korisnik fonda i postoje lekari.
Rumunska praksa je da imaš svog lekara opšte prakse. On ti da uput ako treba i ideš kod kojeg oćeš specijaliste, u koju oćeš ustanovu - državnu ili privatnu (koja je uključena u sistem). Možeš i u drugi grad, al sam da platiš prevoz. Hitni slučajevi se zbrinjavaju besplatno.

E sad, taj problem sa policajcem u školi ne vidim kako bi se rešio decentralizacijom. Umesto šetanja po ministarstvima, u decentralizovanom sistemu obratiš se recimo opštini i oni kažu da je to jako dobra stvar, al opština nema para. I opet ništa nisi uradio.

S moje tačke gledišta, problem je u pauperizaciji. Da ne kažem deranju naroda do krvi. I ispada da je sasvim svejedno da li se to radi na opštinskom, regionalnom il državnom nivou.