Religijska kulturna bastina kroz vekove

[Ninani]

detalj zidne slike iz tzv. Grobnice leoparda “Dva plesaca”
480-470 g.p.n.e. Monterozzi, Tarkvinija, Italija.

[Ninani]

rekonstruisani model Etruscanskog hrama

[Ninani]

Stari Bliski istok

Kapija Boginje Istar, Vavilon


Vavilonska Boginja Istar. U Vavilonskim svetim zapisima, bila je nazivana kao "Svetlost Sveta", "Boginja nad Boginjama" i "Dodelilac Snage". Kapija Boginje Istar, napravljena od prilike oko 575 godina pre nove ere, i bila je glavni ulaz u Vavilon.
Bila je osma od osam kapija unutrasnjeg grada, ali je smatrana glavnom. Vavilonski kralj Nebukodonozor II posvetio je kapiju Boginji Istar. To je jedna od najimpresivnijih spomenika Bliskog Istoka. Istar Kapija je ukrasena zmajevima, bikovima i lavovima.
Ova kapija poslednji ostatak drevnog Vavilona jer je jedina bila sagradjena od kamena i emajliranih plocica. Sve ostalo bilo je sagradjeno od nepecene cigle, koja se vremenom pretvorila u blato.
Kapija se ispocetka, zajedno sa Zidiniama Babilona, smatrala jednim od Sedam svetskih cuda, sve dok je nije zamenio Svetionik u Aleksandriji.


Nekoliko godina pre Drugog svetskog rata Nemci su ovu kapiju otkopali, podelili je na delove i odneli je u Berlin, gde su je ponovo sastavili. Rekonstruisana kapija danas se nalazi u muzeju Pergamon u Berlinu. Kapija je visoka 14 m., siroka 30 m.


rekonstruisana kapija Boginje Istar, Pergamon, Berlin


detalj kapije Boginje Istar

p.s. Boginja Istar je boginja rata, ljubavi i plodnosti. Izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je sa neba palo u reku Eufrat. U starom Vavilonu bila je slavljena i obozavana. U njenu cast gradjeno je mnostvo hramova koji su bili ukrasavani obojenim jajima.
Ove svetkovine smatraju se pretecom Uskrsa.

[Ninani]

RIM

U rimskoj umetnosti preovladava arhitektura. Arhitektura antickog Rima nastala je iz praistorijskog razvoja gradnje na Apeninskom poluostrvu, kao i uticaja grcke arhitekture, ali i kulture civilazacija koje su joj prethodile, prevashodno bliskoistocnih. U rimskoj arhitekturi pojavljuje se shvatanje koje ne zatvara, već pokriva prostor – i statičnost jeste jedna nova karakteristika.
Bazilikarni oblik jeste takođe karakteristika rimske arhitekture. Uzimajuci grcke elemente, Rimljani su stekli preduslove za monumentalnost, tako i sasvim nove pojmove kao sto je luk i svod bez kojih ne bi postojala arhitektura zapada.

Razvoj arhitekture od samog pocetka odrazava specificno rimski karakter i rimski nacin privatnog i javnog zivota, tako da su svi elementi pozajmljeni od Etruraca i Grka ubrzo dobili nesumnjivo rimsko obelezje. Rimljani su shvatili etrurski polukruzni luk i koristili sve njegove mogucnosti. Redjanjem lukova u istom smeru dobija se oblicasti svod, a ukrstanjem dva oblicasta svoda pod uglom od 90º stvara se krstasti svod. Rotacijom polukruznog luka za 360º stvara se kupola
(najpoznatija je Hadrijanova kupola Panteona ).

Sve ove rimske konstrukcije izvedene su zahvaljujući jednom od najvecih dostignuca rimske civilizacije, a to je cement ( oko 4. veka pre nove ere ). Od 2. veka pre nove ere u rimskoj arhitekturi se upotrebljava i beton, u koji se moze umesati kamen i tako ga je lakse oblikovati. Na taj nacin su izgradjeni mnogi objekti, a elementi luka i kupola koje on omogucava su postali karakteristika rimske arhitekture.

Zgrade ogromnih dimenzija po pravilu se grade od opeka u malteru, dok se na povrsini upotrebljava kamen koji se donosi iz Azije i Afrike. Sjaj i raskos u koji su Rimljani bili zaljubljeni, ogledali su se u unutrasnjem prostoru.

[Ninani]

FORUM ROMANUM

Rimski forum (latinski: Forum Romanum) je anticki trg ili forum koji je nastao u doba rane rimske republike oko 509. godine p.n.e. Forum se prostirao na oko 5 hektara i ukljucivao je nekoliko objekata i okvirnih komponenata od kojih su najvaznije:
Sveti put -Via Sacra, hramovi, svetilista i dr.



Forum Romanum, rimski forum ne tako velika dolina izmedju Palatina i Kapitola, mesto gde je Rim poceo da se razvija kao grad, pruza u svom sadasnjem stanju rusevina i razvalina svedocanstvo istorije. Glavno srediste politickog, gradjanskog, duhovnog zivota Rima smatran je centrom sveta. Avgust je 20.g.p.n.e. podigao MILIARUM AUREUM, od koga su se merile razdaljine do svih gradova Rimskog Carstva. Grandiozan po svojim arhitektonskim delima u republikansko doba, impozantan u doba Carstva, zaboravljen u srednjem veku, nepristupacan oko 1000 godina, izlozen pljacaknju i prvim otkricima u vreme renensanse, Forum je doziveo prva arheoloska istrazivanja tek pocetkom 20.v.

[Ninani]

Sveti put, (Via Sacra) Rim

[Ninani]

PANTEON



Velicanstveni Pantenon je jedna od svetski najinspirativnijih arhitektura. Izgradjen kao Hram za Bogove za vreme vladavine Hadrijana. Njegov savrseno proporcijalan krov je oslonjen na cvrste i postojane mermerne stubove. Jedini izvor svetlosti koji prolazi kroz centralni okulus je bio koriscen od Rimljana kao jedinica za merenje vremena, kao i za datiranje ravnodnevnice i suncevih prekretnica.

[Ninani]

Kao sto mu ime nagovestava Panteon je bio posvecen “svim bogovima” ili tacnije receno, sedmorici bogova planeta. Prema tome, izgleda logicno pretpostaviti da zlatna kupola ima simbolicno znacenje i da je predstavljala nebeski svod.





Unutrasnjost Panteona u kojoj se dosta verno odrazava prvobitna struktura iako je od 608.g. preuredjen u hriscansku crkvu.

[Lilu]

Hram Fortune virilis. Kraj 2.v.p.n.e.

[Lilu]

Sibilin hram, Tivoli, pocetak I v.p.n.e.

[Man]

Leptis Magna, Libija, pocetak 3 v.n.e.

[Man]

vestin hram

[Ninani]

Venerin hram, Balbek, Liban 2 i 3 v.n.e.

[Ninani]

Bahusov hram, Balbek

[Ninani]

ostaci Avgustovog foruma u Rimu i hram Marsa Osvetnika

[Ninani]

Sakralne gradjevine, kao najbogatije i najvece u gradu, mozemo promatrati kao ogledalo drustva u kojem su nastale i odraz cele kulture jedog naroda. Tako je crkva, oduvek, osim za verske obrede, sluzila za drustvena okupljanja i bila je srediste kulturnog života. Kroz srednji vek, crkva je bila jedina galerija umetnosti, muzej slikarstva i skulpture, jedina koncertna dvorana u gradu, kolska ustanova … Ipak je prvenstveno sluzila duhovnim potrebama stanovnika, njihovom poimanju Boga i zivota. Naravno, ta shvatanja su se menjala tokom vremena, a s njima i arhitektura crkve.


Crkveno graditeljstvo ili crkvena arhitektura oznacava arhitekturu hriscanskih crkava koja se moze posmatrati u vremenima nastajanja pocev od ranog hriscanstva, do perioda postmoderne arhitekture. Umetnicki stilovi koji su uticali na razvoj izgleda i konstrukcije crkvenih zgrada od postanka hrscanstva do danas su:

Rano hriscanstvo
Predromanika
Romanika
Gotika
Renesansa
Barok i rokoko
Klasicizam, eklekticizam stilova i moderna
Postmoderna

[Ninani]

RANOHRISCANSKA UMETNOST

U prvom triumfalnom trenutku hriscanske misli, umetnost je, kao i nauka i filozofija u onoj meri u kojoj je predstavljala izrazavanje bozanskog, pretpostavljala simbolican jezik. Freske u katakombama, mozaici u baptisterijima i bazilikama, kao i figurativne skupture koriste motive iz stvarnosti samo zbog simbolicnog znacenja koje se iza njih skriva. Golub kao simbol vecnog mira, jagnje kao simbol cistote bez greha, feniks kao simbol vaskrsnuca i besmrtnosti,riba kao znak prepozavanja hriscana, predstavljaju najuobicajnije teme.

Veliku ulogu u starohriscanskoj umetnosti imali su simboli (Anticka Grcka kao ni Rimska umetnost nije znala za simbole). Simboli su slozeni i tajnog su karaktera (iz bojazni od proganjanja), pa su predstavljani tajni znaci, u ciji su smisao bili upuceni samo posvceni. Tajnovita simbolika je bila jasna samo teoloski dobro obrazovanim vernicima.

Ako bi trebalo da izrazimo njihovu namenu u jednoj jedinoj recenici, treba navesti cuvenu izreku koja opravdava predstavljanje hriscanskih tema:
Quod legentibus scriptura, hoc idiotis pictura
Ili slobodno prevedeno slika prenosi boziju rec nepismenima.


Starohriscanska umetnost se razvijala u prvim vekovima nove ere na svim teritorijama Rimske imperije.Njen razvoj moze se pratiti od najstarijih ocuvanih somenika iz II veke pa sve do pojave umetnosti u doba seobe naroda i preromanike na Zapadu,odnosno do formiranja vizantijske umetnosti na Istoku.

[Ninani]

KATAKOMBE

Umetnost katakombi se razvila posle II veka. Podzemna hriscanska groblja (katakombe) su jedini izvor za poznavanje rane hriscanske umetnosti. U podzemnim su se grobnicama sahranjivali hriscani, dok god je njihova religija bila zabranjena i progonjena. Jos uvek stoji na antickim osnovama, ali su teme drugacije dogadjaji iz Starog i Novog zaveta.
Pocetkom 4 v. umetnost izlazi iz katakombi i dobija propagandni karakter simbolickih vrednosti (mada su se i posle toga, do V veka hriscani sahranjivali u katakombama, po tradiciji, a posle toga katakombe su zabranjene).



najocuvanija rimska katakomba sv. Kalista

[Ninani]

ulaz u katakombu sv. Kalista

[Ninani]

katakomba sv. Priscila, Rim