Uz koje stihove odlepite....

[причалица]

Noć u kojoj pljušte zvezde


Noćas se zvezde ore iz večnog mira svoda.

Kuda se ruše zvezde? Za lov im nemam mreže -
progutat će ih eter i beskonačna voda.
Ruše se zvezde u prostor sveta bez ravnoteže.
Ko da ga veže?

Što biva od mrtvih zvezda? Idu u dim, u paru?

Neće li nove zore pojesti opšta tama?
Neće li tkivo sveta propasti u požaru?
Ili će zvezde stići u ognjen sudar s nama?
Iskre, gdje je jama?

Gube se mahnite zvezde u tajne svemirske rupe.

Ja molim pravo na najmanje parče meteora.
Da ove strašne vatre u lobanju me lupe,
da leš moj plane u svetu lomaču odozgora,
smrt zvezdanoga stvora.

Tin Ujević

[причалица]

Visoko je moj prozorčić!
Ne doseže ga ni prst!
Na tavanski zid je Sunce
Bacilo s prozora krst.


Tanak krst prozorskog rama
Mir. - Za večna vremena.
Priviđa mi se: i sama
Na nebu sam sahranjena!


Marina Cvetajeva

[причалица]

PIJANSTVO

Ne marim da pijem, al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."

I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.

I želeći da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.

Vladislav Petković Dis

[Bisernica]

Pesma za nas dvoje
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il' je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući - prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora da je tako.

Miroslav Antić

[Bisernica]

Samoća

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.

Miroslav Antić

[Lilu]

[Lilu]

[kojote]

Tuš

volimo da se tuširamo posle
(ja više od nje volim vruću vodu)
njeno lice uvek je blago spokojno
i ona prvo opere mene
nasapunja mi muda
digne ih
stisne,
zatim mi pere kitu:
"ej, ovaj je još krut!"
onda sapunja sve one dlake dole
pa trbuh, leđa, vrat, noge,
ja se kezim kezim kezim
a onda perem nju...
prvo picu, ja
stojim iza nje, kita mi je uz njeno dupe
i nežno sapunjam picino runo,
perem je maznim pokretima,
otežem možda više nego što je neophodno,
zatim prelazim na zadnji deo nogu, dupe,
leđa, vrat, okrećem je, ljubim,
sapunjam sise, sise i stomak,
prednji deo nogu, članke, stopala,
a onda picu, još jednom, za sreću...
novi poljubac i ona izlazi prva,
briše se, ponekad peva dok sam ja unutra
i puštam vruću vodu
uživajući u čudnoj ljubavi
a onda izlazim...
obično je popodne i tiho je,
oblačeći se, razgovaramo šta bi možda
trebalo da se uradi,
ali to što smo zajedno rešava veći deo toga,
u suštini rešava sve,
jer dokle god su te stvari rešene
u istoriji žene i
muškarca, svakom od njih je drukčije,
svakom je bolje i gore -
za mene, dovoljno je lepo da pamtim
mimo vojski što marširaju i konja što kasaju na ulicama
mimo sećanja na bol, poraz i nesreću:

Linda, ti si mi to donela,
i kada to uzmeš
učini to nežno i polako
kao da umirem u snu umesto u
svom životu, amin.


Čarls Bukovski

[Lilu]

lipicanerrrrrrrrrrrrrrruuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu uuuuuuuuuuuuuuuuu

[kojote]

Odlepila si, šećeruuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu!

[Lilu]

pa kad sam tebe videla

[Lilu]

ugrisssstjuuuuuuuuuuuu teeeeeeeeeee

[kojote]

Dodirni me, ovlaš, usnama... Biće nam lepo, oboma.

[Kovač]

FUSNOTA O STVARANJA MASA

neki ljudi su mladi i ništa
više a
a neki ljudi stari i ništa
više
a neki ljudi ni stari ni mladi
i samo to.

i da muve nose
odeću
i sve zgrade izgore u
znatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh
striptizete
i sve atomske bombe
zaplaču,
neki bi ljudi bili mladi i ništa
više a
neki ljudi stari i ništa
više
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.

ono nekoliko drukčijuh
dovoljno brzo uklanja
policija, ili njihove majke,
njihova braća, ostali; i
oni sami.

sve sto ostaje ono je sto
vidiš.

teško je.

Č.Bukovski

[причалица]

Voleo sam vas

Voleo sam vas; moja ljubav stara
Još uvek, možda, spi u srcu mome.
Al' zašto ona nemir da vam stvara?
Ja nisam rad žalostiti vas njome.
Voleo sam vas nemo, beznadežno,
Pun strepnje i pun ljubomore boli,
Voleo sam vas iskreno i nežno;
- Nek Bog da, tako drugi da vas voli.

A.S.Puškin

[Pile]

uvek uvek

So, so you think you can tell
Heaven from Hell,
Blue skys from pain.
Can you tell a green field
From a cold steel rail?
A smile from a veil?
Do you think you can tell?

And did they get you to trade
Your heros for ghosts?
Hot ashes for trees?
Hot air for a cool breeze?
Cold comfort for change?
And did you exchange
A walk on part in the war
For a lead role in a cage?

How I wish, how I wish you were here.
We're just two lost souls
Swimming in a fish bowl,
Year after year,
Running over the same old ground.
What have we found?
The same old fears.
Wish you were here.

[Only Marko now]

Ahha!!! Paz sad!

Ima jedna krcma u planini,
vide joj se svetla,
nocu u dolini.
Ko to pali svece,
i po krcmi sece.
To je lepa Mara,
kci starog krcmara!

Pa mi zelja dodje,
sto u srcu krijem,
bona Maro ,
ja zbog tebe pijem!!!

etc.....

[причалица]

Ako jednom staviš na gramofon moje srce,
Čućes ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo već i mozak čovečanstva?"
Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio,
Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajući u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,

Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla žicom do tvojih usta
I telefonska mreža se pretvarala u krvotok,
Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu,
Kao što stotine koža ubijenih životinja čine tvoju bundu,
Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene.

Ja, sin ženin, kćeri čovekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izleteće iz nje kamenje veće od naše planete,
Oko bivše zemlje ostaše kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porušenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,

Hoću da ispaštam, hoću da pokažem šta mogu da učinim za tebe.
Neka mi na leđa natovare betonsku kuglu,
Hoću da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kuću!
Neka poštari odbiju da ti uruče moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobraćaja i telefona.

Sve što je rečeno o budućnosti,
Da je rečeno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono što je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono sto se govori tuđim ženama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluća pod šlemom i pod punom ratnom spremom,
Jer ništa ne zaslužuje himne i toliku patetiku osim ljubavi

Zato što me voliš ja volim sve ostalo,
I nikome ne želim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bih se naživeo!
Dižem primitivnu buku kao što sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muškarac imao bih najboljeg druga!

Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka niče drveće koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridržava svojih oblika i granica,
Neka trešnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoće,
Neka se slonovi uvuku u mišje rupe!
Neka moju dušu grubo istovare na prvom đubrištu,
Neka najjači glasovi sruše sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kiše,
Neka sve ostane čisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te više voli!

Matija Bećković

[Bisernica]

D - mol


Odlutaš ponekad, i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek dodje d mol.

Spusti se k'o lopov po žicama.
Ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I teško prodje sve to.

Jedan d mol me dobije.
Kako odeš ti, u sobi je.
Glupi d mol uvek sazna kad je to.
Uhvati me čvrsto i ne popušta.
Lud je za tisinom, to ne propušta.
Vodi me u svoj plavičasti dom.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Šta je tuga za d mol?

Ponekad te nema i sasvim sam
Izmišljam način da malo smuvam dan,
Ali je lukav d mol.
Pusti da se svetla svud priguše,
Sačeka poslednje zvezde namiguše.
Vuče mi rukav: 'idemo.'

Plaši me on, gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti.
Glupi d mol sa kojim tugujem svu noć...
Uzme me u svoju tamnu kočiju.
Nebo primi boju tvojih očiju.
Znam taj put, to je prečica za bol.

Jedan d mol me razvali.
Neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to...
Šta je tuga za d mol?

Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
I neke stvarčice od 'heredi' porcelana
I jedan pulover u kom si bila.

I ostala je ploča 'best of ry cooder'
I fina mala plava kutijica za puder.
I ja sam te ostao željan dok me bude,
Moja mila...


Djordje Balašević

[Kovač]

THOMAS STEARNS ELIOT

POSVETA MOJOJ ŽENI

Kojoj dugujem što radošću sam ispunjen
I što se moji osjećaji bude kad budimo se mi
I što istog trena počinak dolazi kad vrijeme je sna,
Skladno disanje.
Ljubavnika kojih tijela mirišu jedno drugom
Koji misli iste misle bez potrebe da se zbori
I tepaju iste riječi bez potrebe da se neki smisao rodi.
Neće od zlovoljnog vjetra se zalediti
Nit' od sumornog tropskog sunca uvenuti
Cvijeće u cvjetnjaku koji je naš i samo naš
Al' posveta je ova da je drugi čita:
I bliske su ovo riječi u javnosti tebi upućene.