Uz koje stihove odlepite....

[Lilu]

ovo je tvoj 600ti post... bas lepa pesma

[kojote]

Ženo,

kada mi plot zakriči, moja duša se pretvori u krv,

krv u

požudu; Ženo, hoću da ti ispijem kupu slasti, i da

kroz tebe

uđem u beskonačnost;

strasno - bolno, hoću da mi premre srce u trzanju

sladostrasti, kad me uzburka krv tvoja, ta vruća, ta slatka;

bezumna,

hoću da me bezumnog užariš, i da me

sagoriš

svojom ženstvenom vatrom, ploti moja;

hoću da me poljubiš samo jednom, plotski, dugo,

bolno, sva mirišući, dršćući, toplo, vlažno, slasno;

hoću moje lance, tvoje kose, duge, meke da raspustiš

kose,

da me zamrsiš u njih, nek mi se pomuti radost u

tmini

mirisa njezinih!

meda, hoću sočnost meda da ti ispijem sa usana,

s tih dozrelih,

s tih opojnih, bez ponosa da se pravim

pametan;

hoću tvoju manitu podatnost uzbješnjeloj krvi, tvoju

opijenost od moje muške mladosti;

hoću tvoje ludilo sreće od moga mesa, hoću tvoje

žensveno blaženstvo

da te savladam pobjednički;

hoću da me moćno tišti zbijenost tvoga tijela,

hoću da me

stegneš, u grču zagrljaja, kao udav janje;

hoću da nam se u vrućini strasti pomrači svijest,

i da budemo duboki kao zemlja,

kad postanemo jedno

hoću sirovu snagu tvoje ploti, ženo; hoću divlju

prijesnoću zbijenu u tvojim mišićima;

hoću da zatrepti meso tvoje, ploti moja, u groznici

mojih

živaca, koji kroz tebe hoće da stvaraju izvan sebe;

hoću da u času ujedinjenja zamirišu iz tvog tijela

peludni prašci, koje si prije kolutova godina njušila kao košuta

na Celebesu;

hoću da zavrišti plot u tebi, Ženo moja, i da

izbaciš

svoja zaboravljena krila, i rogove, ili pandže;

Ženo, Ženko, Žensko, neka me nestane u grču

životinje;

neka utonemo; hoću da se više nikad ne povratimo

iz suštine bića,

da više nikad ne vidimo dan, i da ne mognem

razlikovati

sebe od tebe, ili nas obadvoje od bića,

od velikog, vječnog, neponjatnog, koje od sebe

čini dušu,

od duše krv, od krvi požudu,

koje mi trepti u ploti uzavreloj, koje mi kriči

kroz muškost,

i koje te sili da mi se baciš u požar ploti,

Ženo!


Dimitrije Mitrinović

[marlon]

malo arhaicno kojo za moj ukus ali jako je i ubija.....



LUIZA A.C. Jobim

Rua
Espada nua
Boia no céu imensa e amarela
Tão redonda a lua
Como flutua
Vem navegando o azul do firmamento
E no silêncio lento
Um trovador, cheio de estrelas

Escuta agora a canção que eu fiz
Pra te esquecer Luiza
Eu sou apenas um pobre amador
Apaixonado
Um aprendiz do teu amor
Acorda amor
Que eu sei que embaixo desta neve mora um coração

Vem cá, Luiza
Me dá tua mão
O teu desejo é sempre o meu desejo
Vem, me exorciza
Dá-me tua boca
E a rosa louca
Vem me dar um beijo
E um raio de sol
Nos teus cabelos
Como um brilhante que partindo a luz
Explode em sete cores
Revelando então os sete mil amores
Que eu guardei somente pra te dar Luiza
Luiza, Luiza



Street.
A naked sword.
A buoy in the sky, huge and yellow
A moon so round
How it floats
Comes sailing over the blue of firmament
And in a still silence
A troubadour, head in the stars

Now listen to the song I wrote
To forget you, Luiza
I am just a pitiful amateur
In love
Apprentice for your love
Wake up, my Love
‘Cause I know underneath the snow lives a heart

Come closer, Luiza
Give me your hand
Your desire is mine, always
Come and exorcize me
Give me your lips
And the « confederal rose »
Comes and gives me a kiss
And a sun ray
Through your hair
Like a brilliant which, splitting light
Blows up in seven colors
Exposing then, the seven thousands loves
That I kept inside me, simply to give you, Luiza
Luiza, Luiza

[softly]

Ljubav je najveća obmana univerzuma

koja je uspjela da stvori i održi čovjeka...Rade Jolic

koga ne mrzi neka pronadje pesme ovog mladog pesnika

[marabu]

PESMA TEBI .........!!

Napisaću ti pesmu o tome
kako sam sama
i kako provodim dane,
napisaću ti pesmu
kako mi svakodnevno sve vise trebaš
i kako precrtavam dane
monotona i dosadna popodneva,
i još besanije noći ...

Napisala bih ti pesmu ali ne umem
da pronađem prave reči
ne umem rečima da iskažem bol
napisaću ti pesmu, ludo moja
o tome kako stalno mislim na tebe,
kako sam samo tvoja i kako ti
u svom pismu snova šaljem deo sebe ...

Ali ne umem da te dodirnem u pesmi
ne umem da dodirnem rubove tvojih usana
mozda te moja pesma i zaboli
i bojim se da je napišem
ali ona već noćima treperi u meni
i moli me da ti kažem
sve one reči bolne i nežne
koje se rađaju u mojoj glavi ...

Ali kako da ti napisem broj svojih suza
kada to ni sama ne znam
kako da ti opišem svoju ljubav
kada ona ni u tri knjige ne bi stala
i reci mi, najlepše moje
kako da to napišem najlepsu pesmu o ljubavi
kada si to ...u stvari ti
sve ono sto mi treba
sve ono sto volim ... i sto me boli...

Ipak, pokušaću da ti napišem pesmu
o najlepšem delu moga života
o jednom prohladnom aprilu
o tamnim očima koje vidim i kada zažmurim
napisaću ti najlepše reči koje znam
ali sve je to nista, preema vatri
sve je to samo jedan dim ...

Jer, jedino što uvek želim je
da dodirnem tvoje srce
jedino što želim je da shvatiš
sve ono što nisam napisala
sve ono što sam prećutala
jer, neću da budim čežnju i stvaram bol …


I evo, napisala sam ti pesmu mada,
jedino što sam želela u ovom trenu
je da ti kažem da te volim
i da to čujem od tebe …....!!


***

[marlon]

da nisam zena izo bi ovaj keks... predivno... secam se ove pesme odnekud

[marabu]

... secam se ove pesme odnekud

......sumnjam marlon (zeno) !!,,.... mozda ima nesto slicno (kao i pre par godina slicna ali ne i ista .... pesma od grupe -> Azra !)
medjutim , stih je unikatan...
A da me se ne bi ,, nacelo ,, ....evo jos jedan lep stih ....za (zenu)...marlon ....


,,,a kada se budemo sreli
prodji i ne reci nista... cuti,
pravi se da ne vidis
trzaje tela, pogled vreli,
ni suzu koja mi oko muti ...

Prodji ako se ikada sretnemo,
ostavi meni sve uspomene
neka ko plima navale,
i neka me boli secanje
samo prodji pored mene
dok te moje ruke nisu zvale ...

Idi od mene daleko, daleko,
da ne vidis nikad jesen
u mojoj kosi,
ni oko kako rosi,
neka taj susret bude za mene melem,
i da ne boli ostro, nego meko
...samo nezno i meko ..... !!

***

[marlon]

fala lepo draga moja setih se de sam ovo video mislim da bese city forum il tako nekako jos davno...

[marabu]

...Dabome!!,,...i ne samo tamo!Ima to po celom net-u ...i pise : " Nepoznat autor "

Citat marlon : > fala lepo draga < ... Nema na cemu ... molim i drugi put ....

[marlon]

joao gilberto... estate



Estate
You bathe me in the glow of your caresses
You turn my timid no's to eager yesses
You sweep away my sorrow with your sigh

Estate
Oh how your golden sunlight bends the willow
Your blossoms send their perfume to my pillow
Oh who could know you half as well as I

Always feel you near me
In every song the morning breeze composes
In all the tender wonder of the roses
Each time the setting sun smiles on the sea

Estate
And when you sleep beneath a snowy cover
I'll keep you in my heart just like a lover
And wait until you come again to me

Estate

[Bisernica]

Otkide se


Jedna mis'o, kao munja,
Tako brza, tako sjajna,
Otkide mi s' ispred duše
I postade duši tajna.

Ka' da ode uvis gore -
Ne da s' videt oku mome;
Ja osećam bol otkida
I žalim za njome.

Hoćeš mi se ikad vratit,
Da te bolje čuvam tade,
Misli moja... ili željo...
Il' spomene... šta bijade?

A ona mi kanda šapće
Kroz tišinu blage noći:
neću ti se nikad vratit' -
Ti ćeš k meni doći.

J.J.Zmaj

[Bisernica]

Tajna

Kad minu mesec žut za kosama,
Tada s nebeskih crnih ledina, -
Kao kap pade ta reč jedina:
Tad pojmih šta je moja osama...
I pojmih kao otet čarima,
Šta znači strah moj među stvarima.

Razvije jutro kao plamene,
Hiljadu belih krila po moru,
A svetom zemljom prospe znamene,
I reči svud po belom mramoru.
Tad su pred tajnom što je morila,
Sva usta stvari progovorila.

Tvorče, kroz oluj i kroz ćutanje,
Slušam sve tvoje sjajne glasove;
A čekam kad sve mineš putanje,
Poljem kroz naše svete klasove,
Kraj puta k meni, atomu skrivenom,
Da priđeš u te časove:
I osloviš me pravim imenom.

J.Dučić

[marabu]

Rec mozes ispisati, procitati, cuti, neki put
je i tuznu izbrisati ALI rec mozes i dodirnuti ...
Ali samo onda kad (se) prvo (pre) pustis
da te sama rec dotakne ....

Pusti mi da te dodirnem svojim recima
a koje su moje ruke... ispruzene tebi...
Dopusti i prepusti se tom dodiru jer
tada ces tek` osetiti mene i moju nutrinu...
Tada ces naslutiti ono sto jesam s`tobom
....jedan somotni dodir mog zivota .....

***

[Kovač]

Ovo mi je prisapnula jedna dugorepa ptica,
Brbljiva, sveznajuca, prozracna kao svetlost.
Hoces li da cujes caroliju, prisapnula je cucuravo
I dotakla mi kljunom rame I kraicak uha.
I rekla mi je caroliju; najvaznije na svetu – to je;
Umeti videti vetar I cuti sneg kako pada,
Umeti dotaci sumrak na prvom uglu,
I osetiti na usni zeleni ukus mesecine

Ja se samo osmehnuh lepoj dugorepoj ptici,
Jer i ja imam caroliju, najvazniju na svetu – to je:
Videti necije lice i cuti neciji govor
I dodirnuti rukom neciju ruku i kosu
Onda – kad vise nikog nemas,
Kad si ostao sam,
Kad jedno veliko leto napusta ove ulice
I ostavlja za sobom zute pecate lisca
Po trotoarima
U krosnjama
I u secanju.

M.Antić

[Kovač]

Pronadjes negde nekakvog Misu,
nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
pronadjes drugare nalik na sebe
i stanes tako i ne verujes
da ima neko kao ti - isti,
na ovom drukchijem svetu.
I nista ne mora da se kaze.
Sve se unapred zna i razume.
Mozda te neke Mire sad traze.
Mozda Gordana neka ne ume
bez tebe,
Jelene,
Milice,
Vide,
do nekog ogromnog sunca da ide.
I ne znas koliko kao ti - takvih
veceras ponovo nekog nemaju.
I ne znas koliko kao ti - istih
za susret sa tobom bas sad se spremaju.
I ne znas ko su to, kao ti - divni
i sto su jastuke suzama vlazili.
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potrazili.
I kreces u zivot s pogresnim nekim.
S drukcijim nekim.
Nekim dalekim.
A Boris,
Vera,
Vladan
i Tanja
jos uvek samo tebe sanja

[Oko]

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

[Oko]

Ovo nije ispovest.
ovo je gore nego molitva.

hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vracam.

hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plasim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.

da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te boli?
po kojoj znas koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?

ona mera po kojoj znas ko te otima,
a ko placa?

da li sam jos uvek
medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najcistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saca?

[Oko]

Ne mogu ni da zaspim,
a ni da se probudim.
Jedino tebe nema,
a samo ti postojis.
Lepse je biti pesma nego pesnik,
a biti ti,
vise od oboje.

M.Beckovic

[Oko]

Lisi me vida: gledacu tvoj lik,
zapusi usi moje: slusacu te,
onemi me: al zvacu te kroz krik,
bez nogu jos cu k tebi naci pute.
Slomij mi ruke: hvatacu te srcem;
zaustavis li srce meni, sam
moj mozak tad ce kucati i bdeti,
a ako mi i mozgom uzgas plam -
na krvi svojoj ja cu te poneti.

RILKE

[Oko]

Ženo,
kada mi plot zakriči, moja duša se pretvori u krv,
krv u
požudu; Ženo, hoću da ti ispijem kupu slasti, i da,
kroz
tebe uđem u beskonačnost;

strasno - bolno, hoću da mi premre srce u trzanju
slado -
strasti, kad me uzburka krv tvoja, ta vruća, ta slatka;

bezumna, hoću da me, bezumnog, užariš, i da me
sagoriš
svojom ženstvenom vatrom, ploti moja;

hoću da me poljubiš samo jednom, plotski, dugo,
bolno, sva
mirišući, dršćući, toplo, vlažno, slasno;

hoću moje lance, tvoje kose, duge, meke da raspustiš
kose,
da me zamrsiš u njih, nek mi se pomuti radost u
tmini
mirisa njezinih!

meda, hoću sočnost meda da ti ispijem sa usana,
s tih dozrelih,
s tih opojnih, bez ponosa da se pravim
pametan;

hoću tvoju manitu podatnost uzbješnjeloj krvi, tvoju
opijenost od moje muške mladosti;

hoću tvoje ludilo sreće od moga mesa, hoću tvoje
žensveno
blaženstvo da te savladam pobjednički;

hoću da me moćno tišti zbijenost tvoga tijela,
hoću da me
stegneš, u grču zagrljaja, kao udav janje;

hoću da nam se u vrućini strasti pomrači svijest,
i da
budemo duboki kao zemlja, kad psotanemo jedno ili troje:

hoću sirovu snagu tvoje ploti, ženo; hoću divlju
prijesnoću zbijenu u tvojim mišićima;

hoću da zatrepti meso tvoje, ploti moja, u groznici
mojih
živaca, koji kroz tebe hoće da stvaraju izvan sebe

hoću da u času ujedinjenja zamirišu iz tvog tijela
peludni
prašci, koje si prije kolutova godina njušila kao
košuta
na Celebesu;

hoću da zavrišti plot u tebi, Ženo moja, i da
izbaciš
svoja zaboravljena krila, i rogove, ili pandže;

Ženo, Ženko, Žensko, neka me nestane u grču
životinje;
neka utonemo; hoću da se više nikad ne povratimo
iz suštine bića,

da više nikad ne vidimo dan, i da ne mognem
razlikovati
sebe od tebe, ili nas obadvoje od bića,

od velikog, vječnog, neponjatnog, koje od sebe
čini dušu,
od duše krv, od krvi požudu,

koje mi trepti u ploti uzavreloj, koje mi kriči
kroz muškost,
i koje te sili da mi se baciš u pozar ploti,

ŽENO!

Dimitrije Mitrinović