Uz koje stihove odlepite....

[marlon]

ja u zadnje vreme uz walter bentona....
http://www.forties.net/WBenton.html

[marlon]

Trenuci - Horhe Luis Borhes

Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim

pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,

ne bih se trudio da budem tako savršen,

opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah,

zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.

Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima,

više putovao,

više sutona posmatrao,

na više planina se popeo

više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta

na koja nikada nisam otišao,

jeo manje boba, a više sladoleda,

imao više stvarnih, a manje izmišljenih problema.

Ja sam bio jedan od onih

što je razumno i plodno proživeo

svaki minut svog života:

imao sam, jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim

težio bih samo dobrim trenucima.

Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,

od trenova samo; nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli

bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.

Kad bih opet mogao da živim

lakše bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim

s proleća bih počeo bosonog da hodam

i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,

više sutona posmatrao, sa više se dece igrao,

kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite,

imam 85 godina,

i znam

da umirem.

[sani]

Šta ja tu mogu Bilo je tih ljudi u tvome životu
A ruka koja ih je kao muva oterala
Verovatno nije mogla da poštedi i mene
Obecao sam Prošlost ostace u dnu usta
Kao bombona koja treba da se topi lagano
Obecao sam O prošlosti ni rec više
Ali da li se mora govoriti o životinji koja te nagriza u snu
A zato što te nagriza cuješ li njen kljun kako udara po mome srcu
Da li je potrebno govoriti o ljudima koji su u tvojim snovima
Da bi bili tu da mene nagrizaju u tvome životu
Ti ljudi iz tvojih snova ti stranci
Oterao sam od sebe sve što nije tvoj dah tvoj odisak
Izdao sam nebo od pre tebe prolece od pre tebe svoju radost i svoje muke
Izdao sam za tebe sve što je bilo zanos vetar žena
Postao sam za tebe pravo cudovište neverstva
Napustio sam svoju prošlost kao što se menja vera
Ti možeš potpuno mirno da jedeš za tim stolom
Nema ni traga ni od caše ni od vina
Gledaj kako sam ispražnjen zaboravom
Ja ništa više ne znam o sebi
Moj pakao je tvoj pakao
Nema obeležja na meni da smo stigmati
Tvoje patnje
Nož me je zarezao duboko Ja sam uboden
Onamo gde si ti patila
Sve moje secanje je samo zlo koje ti jedino osecaš
Sve moje secanje od tebe jedine krvavi
Ono je izubijano na tvojim kolenima
Tamo je sva moja rana i njeni zarezi
Kamicak svaki u tvojoj cipeli
Siroto tvoje rame slomljeno
Oci tvoje odjednom olovom iskrenute na putanju noci
Veceras razapet na krst u hiljadu devet sto trideset osme
I više nego u tvoje telo nož ušao u tvoju dušu
Krivdom koju ti nekažnjeni dželati uciniše recima
I što još koji put cine a ja ih ne mogu spreciti
Jedna recenica dobacena ti je u prolazu
Tebi pismo na pošti baceno
I to lako ubistvo preko telefona
O ljubavi moja u kojoj sam ja bez odbrane
O za jednu sitnicu moja je ljubav tako brzo ranjena
Kao neko detinjstvo
To se dogada i to ostavlja
Dugu brazdu duž mojih ruku
Dugu brazdu duž mojih nerava
I ukus za ubistvo pojavljuje se u mojim ustima
Samo zbog jedne naopake reci
Ne prelazim ni preko cega što te je dodirnulo
Teško vama ako zbog vas place
Misao za ubistvo osvaja me naglo
Za ono što drugi tebi cine
Osvaja moj stomak moje grlo moje ruke
Kao tajfun
Moje besnilo i moju vatru krv moju
Kao talasi su bili
Drugi ljudi ljubavi moja snena
Nisu te voleli do noža i rana
Do prskanja ocnih mrena
Do gubljena svesti za svetlost dana
Da tako je to i više reci necu
Zadržacu taj gnev iza svojih zuba
Žvakacu prošlost ko svoju svirepu srecu
Tu gorcinu i taj bes iza usnenog ruba
Bledog i crvenog kad tako mi je dano
Ko bombonu što treba da se istopi lagano

Aragon

[sani]

Ljubavi moja ne reci ništa više
Ostavi nek padnu obe ove reci u cutanje
Kao kamen dugo glacan izmedu dlanova mojih ruku
Kao kamen hitar i kamen težak
I dubok svojim padom kroz naš život
Dugim putovanjem i ništa ne susrecuci do samo ponor
Taj beskrajni put bez šuma da trajanje
I nespecavanje nikakve daleke vode rada užas
Nikakve površine dodirnute nikakvo odskakivanje od prepreka
Ništa do univerzum koji treba dostici i ja te uzeh za ruku
Nikakav eho sve pada i uzalud sam culio uvo
Ništa cak ni uzdah ni sinkopa zvuka
I ukoliko više pada i prolazi kroz tminu
Utoliko vrtoglavica raste i noc je sve brža
Ništa do samo zahuktali teret
Neprimetna pesma izgubljena
Izbegla lepota poneta i sudarena
Vec možda ili ne Ne još ne ljubav
Ništa do samo nepodnošljivo odlaganje bez mere
Smrvljavaju sigurnom užasno podmetnutom
Kamen ili srce stvar savršena
Jedna stvar dovršena a živa ipak
Pa preko toga udaljuje se i manje je kamen
O naopaki bunaru gde plen posle tame polece ko ptica
Kamen ipak kao svi kamenovi
Na kraju krajeva koji se zamara od svega
I završava time da bude samo grob
Cuj cuj Izgleda d apreko ograde bunarske
Nece preci krik udar ili lom
Vec nejasno i uzvitlano neodredeno zastrašeno
Svetlucanje bledih i cistih dubina
Slicno prividenjima u detinjskim pricama
Boja nas samih možda za poslednji put
I kao da je sve bilo iznenadno sve što još može biti
Došlo da nade objašnjenje jer je neko
Koga nisu videli da je ušao podigao zavesu prozora
A kamen tamo dole nastavlja do zvezdanih dubina
Sad znam zašto sam roden na ovom svetu
Pricace se moja istorija jednog dana i njenih hiljadu peripetija
U stvari sve je to samo lepršava varka
Venac od šarene hartije za jedno vece u siromašnoj kuci
Sad znam zašto sam roden
I kamen silazi dalje izmedu nebuloza
Šta li jegore šta li je dole u tome donjem nebu
Sve što sam kazao sve što sam ucinio sve što sam izgledao da sam
Lišce lišce koje umire i ne ostavlja drvetu do samo goli pokret svojih ruku
Evo ispred mene velike istine zime
Svaki covek ima sudbinu varnice Svaki covek je samo
Vodeni cvet a šta sam više nego svaki covek
Moja gordost je da sam voleo
Ništa drugo
A kamen se zariva bez kraja u prašinu u prašinu planete
U suštini sam samo malo vina prosutog a vino
Svedoci o pijanstvu u rano bledo jutro
Ništa drugo
Roden sam bio za te reci koje rekoh
Ljubavi moja

Aragon

[marlon]

A clown in the moon


My tears are like the quiet drift
Of petals from some magic rose;
And all my grief flows from the rift
Of unremembered skies and snows.


I think, that if I touched the earth,
It would crumble;
It is so sad and beautiful,
So tremulously like a dream.


Dylan Thomas

[marlon]

[size=large]Predeli




U osmehu
[/size]U uglu usana
Pojavio se zlatan zrak
Talasi sanjare
U šipražju plamenova
Plavooke daljine
Savile se u klupče
Podne mirno sazreva
U samom srcu ponoći
Gromovi pitomi zuje
Na vlatima tišine


Vasko Popa

[sani]

Опет,
можда би волела да знаш
како се по киши хода између капљица
да се не би носио глупави кишобран?
Како да се не плашиш ни најопаснијег кера
и како да учиниш
да се пас и мачак воле?
Како да уђеш у пећину иза водопада,
као у каубојским филмовима,
да те индијанци не пронађу
рањену и слабу?

Могу да те научим
како се плаче мртав трезан
када засвирају Цигани,
и како се плаче
и када не свирају Цигани.
Како да другоме обришеш сузе,
па да се он после смеши?
Како се измишљају приче
које не вређају,
а да те ипак сви слушају док их причаш.

И како се бос хода по ђурђевданској роси,
а да ти ни мало не буде хладно,
и како се дише кад ти се отвори небо
у Богојављенској ноћи,
и како да га отвориш
када затвориш оке.

Научићу те и како се ветар слуша трепавицама,
и како да на њима не разликујеш
дах од поветарца,
и како може да се загрли баш цело небо
и сво опало лишће опленачких церова
које ти шапуће коси и задигнутој хаљини...

Научићу те флерту са океанима
који уопште нису овде
и шта да дошапнеш делфинима
да растерају ајкуле
од твоје орахове љуске
којом си морала да кренеш преко баре...

Могу да те научим
како да знаш много о неком
који ни реч још рекао није,
и како да будеш богатија за дечји осмех
кад кинте немаш у џепу.

И како да у свему налазиш лепо,
и топло,
и голо до пијанства...
И како да увек крадеш најлепше из сваког,
а да је њему лепо што га крадеш,
и како да ти све очи буду плаве,
и како да те голу
никада од себе не одлепе
неки безнадежно шашави клинци
шатирани позним новембрима
и промашеним пеналима...

Потребно ми је само мало времена,
а све ми се некако чини
да га ти за мене немаш.

Може бити да ни ја,
нимало више,
немам времена за летење.

(мени)непознат аутор

[doc holliday]

Tell Automatic Slim , tell Razor Totin' Jim
Tell Butcher Knife Totin' Annie, tell Fast Talking Fanny
A we gonna pitch a ball, a down to that union hall
We gonna romp and tromp till midnight
We gonna fuss and fight till daylight
We gonna pitch a wang dang doodle all night long
All night long, All night long, All night long
Tell Kudu-Crawlin' Red, tell Abyssinian Ned
Tell ol' Pistol Pete, everybody gonna meet
Tonight we need no rest, we really gonna throw a mess
We gonna to break out all of the windows,
we gonna kick down all the doors
We gonna pitch a wang dang doodle all night long
All night long, All night long, All night long
Tell Fats and Washboard Sam, that everybody gonna to jam
Tell Shaky and Boxcar Joe, we got sawdust on the floor
Tell Peg and Caroline Dye, we gonna have a time
When the fish scent fill the air, there'll be snuff juice everywhere
We gonna pitch a wang dang doodle all night long
All night long, All night long etc.
by Willie Dixon
u izvođenju Koko Taylor

[marlon]

if i were blue

like David Hockney's pool

dive into me and glide

under a California sky

inside your mouth and nose and eyes am i

if i were blue

like Edward Hopper's afternoon

lift the sash to air the breeze

let my summer flush your cheek

lie supine beneath the soft and gentle season

would that this were that

this is more like black

dark as darkest indigo

sickly sweet and ripe

like nothing

smothering light

bring on the pelting rain

palpable sensual pain

like Goya in his studio

in the thick of night

absence is

dull and silent

if i were blue

a pale Picasso blue

as beauty is to sorrow

let me cover you in sleep

and in your melancholy i would give you peace

if i were blue...

Patricia Barber.... If I were blue sa albuma Verse

[arlekino]

[sani]

Divno je sto od mene
trazis nemoguce
Divno je sto ne traze
drugi, nego Ti.
Jer nemoguce kome li
pristaje u potpunosti
nego tebi?

Vesna Krmpotic

[sani]

Sastavila sam te kao pjesmu,
od simbola,
i sada ne znam što značiš.
Jedino što spoznah
jedino što ljubljah
bijaše moj napor da te stvorim.


Danas
stojiš preda mnom tuđ i dalek
u meni svršen,u sebi započet
o što sam ono htjela tobom reći?

Vesna Krmpotić

[marlon]

April 18

the slime of all my yesterdays
rots in the hollow of my skull

and if my stomach would contract
because of some explicable phenomenon
such as pregnancy or constipation

I would not remember you

or that because of sleep
infrequent as a moon of greencheese
that because of food
nourishing as violet leaves
that because of these

and in a few fatal yards of grass
in a few spaces of sky and treetops

a future was lost yesterday
as easily and irretrievably
as a tennis ball at twilight

Sylvia Plath

[sani]

I’m giving up the ghost of love
in the shadows cast on devotion

She is the one that I adore
creed of my silent suffocation

Break this bittersweet spell on me
lost in the arms of destiny

Bittersweet
I won’t give up
I’m possessed by her

I'm bearing her cross
She's turned into my curse

Break this bittersweet spell on me
lost in the arms of destiny

Bittersweet
I want you
I’m only wanting you
And I need you
I’m only needing you

Break this bittersweet spell on me
lost in the arms of destiny
Break this bittersweet spell on me
lost in the arms of destiny

[marlon]

patricia barber sa albuma verse.... if i were blue....

if i were blue

like David Hockney's pool

dive into me and glide

under a California sky

inside your mouth and nose and eyes am i

if i were blue

like Edward Hopper's afternoon

lift the sash to air the breeze

let my summer flush your cheek

lie supine beneath the soft and gentle season

would that this were that

this is more like black

dark as darkest indigo

sickly sweet and ripe

like nothing

smothering light

bring on the pelting rain

palpable sensual pain

like Goya in his studio

in the thick of night

absence is

dull and silent

if i were blue

a pale Picasso blue

as beauty is to sorrow

let me cover you in sleep

and in your melancholy i would give you peace

if i were blue...

[sani]

PESMA U ČAST DAME I PO



Neki od kerova što spavaju noćas

mora da sanjaju o kostima

i ja pamtim tvoje kosti

u mesu

najbolje

u onoj tamnozelenoj haljini

i onim blistavim crnim cipelama s

visokom štiklom,

pošto si psovala kad piješ,

kosa ti je opadala a ti

htela da ekslodiraš od onog

što te mučilo:

od trulih uspomena na

trulu

prošlost, i

na kraju si

pobegla od njih

u smrt,

ostaviviši me sa

trulom sadašnjicom;

mrtva si već

28 godina

a ipak te bolje

pamtim

nego ma koju drugu;

bila si jedina

koja je shvatila

uzaludnost

našeg

života;

sve druge bile su samo

nezadovoljne

trivijalnim sitnicama

besmisleno se žderale

zbog

besmislica



Džejn, tebe je

ubilo to

što si previše znala.

dižem piće

za tvoje kosti

o kojima

ovaj ker

još uvek

sanja.



Bukovski

[marlon]

[size=small]Time - Za koji zivot treba da se rodim[/size]

[size=small]Za koji zivot treba da se rodim
Za koji sudnji dan treba da zivim
I kojem bogu treba da se molim
I koju zenu treba da volim ja

Za ciju ljubav trebam da sam srecan
Za ciju ranu treba da sam bol
Na cijem odru treba da svijeca
Za koju zenu treba da sam gol

I nikada necu saznati to
Kud vodi me put zivota mog
Za ciju volju se radja se zivi i mre

Za cije nebo treba da sam duga
U cijoj tami treba da sam luc
Za koju pjesmu treba da sam tuga
U cijoj casi treba da sam zuc ja

Za koju jesen treba da sam zetva
Za koju sliku treba da sam kist
Za cije usne treba da sam kletva
Za koje grane treba da sam list[/size]

[Bisernica]

Rodjeni

Zakljucaj vrata i sjedi kad si tu
Ne idi nocas jer nisam bas pri snu
malo je mjesta ipak ostani
Rodjeni
Ni bog ni vino ne mogu bas sve
uvijek ce biti onako kako je
nekom ce suze nekom biseri
vjeruj mi
Rodjeni

Bato, htjela sam letjeti
Bato, krila mi uzeli
Bato, mogla sam voljeti
Bato, nisu me pustili

Ni bog ni vino ne mogu bas sve
uvijek ce biti onako kako je
Nekom ce suze nekom biseri,
vjeruj mi
Rodjeni

Bato, htjela sam letjeti
Bato, krila mi uzeli
Bato, mogla sam voljeti
Bato, sve su mi moje uzeli
Bato, htjela sam letjeti
Bato, krila mi slomili
Bato, mogla sam voljeti
Bato, nisu me pustili ......

a kad je odpeva Zorica Kondza....odbolujem .

[Bisernica]

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...


Konstantin Semionov

[Bisernica]

Ako jednom stavis na gramofon moje srce,
Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji,
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,
Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete,
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porusenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni."
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
Sve sto je receno o buducnosti,
Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi
Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
I nikome ne zelim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka nice drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoce,
Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kise,
Neka sve ostane cisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!


Matija Bećković