Međunarodna politička scena (Da se odmorimo malo od naših problema )

[G]

ДОСИЈЕ: Битка за Арктик
Русија гледа на север

У Москви су свесни потенцијалне важности ледом прекривеног простора на северној полулопти наше планете, и одлучни су да у његовој подели играју кључну улогу.


Премијер Путин поред новопостављених граничних ознака Русије на Артику (Фото архива „Политика”)



Русија је у потпуности сагласна да Арктик не сме да се претвори у још једну јабуку раздора на међународном плану. Али, од својих интереса у вези са енергетски најперспективнијим делом северне Земљине полулопте, дефинитивно, неће одустати. То произилази из изјава свих руских политичара, од председника Дмитрија Медведева и премијера Владимира Путина, па до министара и чланова владе.

„Арктик је за Русију од стратешког значаја, и као такав требало би да постане основа развоја руске привреде у 21. веку”, изјавио је недавно председник Медведев додавши: „Дужни смо да докажемо да имамо право на свој део нафтних и гасних резерви, као и резерви драгоцених метала и угља које постоје на овим просторима”.

Русија је право интересовање за неприступачне, вечито залеђене просторе Арктика, практично, почела да исказује још у совјетско доба, тачније, пред крај владавине Јосифа Висарионовича Стаљина. У тим давним временима овај простор је имао тек војни значај. Јер, како се тада мислило, рат са љутим прекоокеанским противником Сједињеним Америчким Државама био је – неизбежан. На Чукотки и Камчатки почела је убрзана изградња војних база. Сасвим с разлогом, пошто ни Американци нису седели скрштених руку. Они су, наиме, још четрдесетих година на Гренланду поставили своје базе за контролу околног морског и ваздушног простора...

Истраживање негостољубивих ледених ширина тражило је и време и новац, а свега тога у совјетској и данашњој Русији није било баш превише. Велики корак напред направила је у августу 2007. екипа истраживача Артура Чилингарова која се спустила на дно Северног леденог мора и тамо, као што је и обичај, побола руску заставу. Тиме је потврђено и да је овај, до тада ничији простор, потпао под руску надлежност. Али, била је то, у неку руку и специфична политичка подвала. Јер, у Чилингаровој експедицији била су и двојица научника из Шведске и Аустралије. Њима, међутим, није било омогућено да поставе заставе својих земаља. У сваком случају, циљ експедиције је био да покаже да је место на којем је пободена руска застава, у ствари, продужетак руске обале и као такав и припада овој великој држави.

Сличан подухват предузео је недавно и премијер Путин када је посетио гранични пункт „Нагурскаја”, најсеверније руско војно утврђење и најсевернији гранични пункт у свету, установљен још 1981. године. „Најдубљи геополитички интереси Русије везани су за Арктик”, рекао је тада Путин. „Управо овде се обезбеђују сигурност и одбрамбена способност наше земље, у арктичким ширинама налазе се базе наше флоте, маршруте којима патролирају наши авиони дугог домета, овде су и наши економски интереси...”

Да Русија озбиљно мисли када наглашава своје право на велики део арктичке територије потврдио је и министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу изјавом да је Русији, више него икада раније, потребна, као се изразио – „национална географија, географија националних интереса”. Према проценама научника континентални део Арктика могао би да садржи најмање четвртину светских резерви нафте и гаса. Ономе ко се докопа тог блага, била би на дужи период обезбеђена предност у најважнијој светској трци – енергетској.

Русија је још 1982. потписала Конвенцију УН о морском праву којом се потврђује да овај део света, осим територијалних вода које се пружају у дужини од 21,5 километара од обале сваке приморске земље, припада комплетном човечанству. Њени научници сада покушавају да докажу да арктички гребени Ломоносова и Мендељејева представљају геолошки продужетак руске северне обале. Уколико би и остали претенденти на арктичко благо пристали на овакво решење, Русија би могла да рачуна на простор од око 1,2 милиона квадратних километара на којем би могла да обавља подводна и друга истраживања. Према рачуници коју су извели научници, то би износило до 18 процената подморја Северног леденог океана.

Подсетимо, средином прошлог месеца у Мурманску, Русија и Норвешка су потписале договор о разграничењу морских пространстава и сарадњи у Барнцовом мору и Северном леденом океану. А поменути преговори вођени су пуних 40 година.

Слободан Самарџија

----------------------------------------------

Ко ће све узети оно што се крије испод арктичког леда

Крајњи север Земљине полулопте доспео је ових дана у центар пажње светске јавности када је у Москви на међународној конференцији први пут јасно „откривено“ да је више земаља, чија државна територија захвата делове „вечитог арктичког снега и леда“, заинтересовано да у што скорије време крене у истраживање и експлоатацију Арктика. Међутим, таква могућност, какву већ најављују Русија, Канада, САД, Норвешка, Данска и (потенцијално) Исланд, према проценама стручњака, могла би да доведе планету до несагледивих последица – од катастрофалних климатских промена па све до новог великог рата.

„Да већ нисмо имали фразу хладни рат, ми бисмо сада морали да је употребимо како бисмо описали борбу која управо почиње ради овладавања богатим изворима Арктичког океана“, наводи „Блумберг“ на почетку коментара о несвакидашњој „трци“ великих сила да се што пре докопају блага које у својим дубинама скрива Арктик.

И не само то – поред огромних залиха нафте (Бритиш петролеум је прошлог септембра проценио да се у региону „највероватније“ налазе резерве од око 200 милијарди барела еквивалента нафте), плина и других драгоцених минерала, за све државе изузетно је примамљива и могућност да овладају и новим најкраћим путем од Европе до Азије, чиме би покренули и веома уносан „арктички туризам“. Тачније, услед глобалног загревања и убрзаног топљења леда, поморцима се постепено „отвара“ најкраћа линија између Русије и Канаде, а за коју је исландски председник Олафур Рагнар Гримсон већ одушевљено рекао да је у питању прави „арктички Панамски канал“.

У том погледу за истраживање и експлоатацију свакако најзаинтересованије су компаније Бритиш петролеум и руски Гаспром, али и многе друге не би имале ништа против да дођу до макар дела богатог колача.

„Све је то право лудило“ које би планету могло скупо да кошта и то једноставно „није вредно ризика“, наводе стручњаци који сматрају да би „требало одмах и у потпуности зауставити експлоатацију Арктика“ пре него избије каква катастрофа.

Јер, како другачије објаснити чињеницу да је због овог пребогатог региона, свет (или пре њен крајњи север који подразумева две водеће силе данашњице и неколико европских земаља) већ „улетео“ у геополитички конфликт.

„Веома је значајно сачувати Арктик као зону мира и сарадње“, поручио је руски премијер Владимир Путин на међународној конференцији. „Немам ни најмање сумње да сва питања, укључујући и она која се односе на Арктик, могу бити решена у духу партнерства“, истакао је још Путин чиме је одбацио и најмању могућност да се у будућности води некаква „битка за Арктик“, наводи Би-Би-Си.

Ипак, чињеница је да је управо Русија та која највише притиска и улаже огромне суме новца како би обезбедила научне и географске доказе да је спорна територија (првенствено подводни Ломоносовљев гребен) њена и како би пред Уједињеним нацијама добила подршку, коју због недостатка доказа 2001. године није добила, да своју северну границу прошири што је даље могуће на Арктик, чиме би стекла предност пред осталим конкурентима.

Међутим, није Русија једина – тако Канада планира да исте године кад и Руси (2013) преда УН свој захтев за проширење, а такав план постоји и у Данској. „Уколико и некој од ових земаља пође за руком да докаже власништво“ над Ломоносовљевим гребеном као „подводним наставком њене континенталне плоче“, према међународном праву она ће имати „право на неометану експлоатацију природних ресурса на дну мора и испод њега до 200 наутичких миља (370 километара) од њеног копна“, наводе медији. „А уколико континентална плоча иде и даље од тога, земља мора да пружи доказни материјал комисији Уједињених нација која ће после тога дати своје препоруке за одређивање одговарајуће границе“.

Свакако, богатство Арктика привлачно је и за владе САД, Норвешке и Исланда, без обзира на то што све оне не планирају (нити за то имају основа) да доказују власништво над некада потпуно неприступачним океаном. Међутим, и оне се на све могуће начине труде да успоставе надлежност над деловима Арктика, како би ове земље учествовале у будућој експлоатацији „четвртине неоткривених светских залиха нафте и гаса“, истиче лондонски „Тајмс“.

„У принципу, нико не зна ко поседује Арктик. Када је то био само велики блок леда никоме до њега није било стало. Али сада када је новац у питању, пола света подноси своје захтеве“. То можда не би било опасно, упозорава поново „Блумберг“, да слична ситуација није постојала крајем 19. века када су се водеће европске државе такмичиле за контролу ресурса и трговачких путева у Африци и Азији.

„Прича се завршила Првим светским ратом. Сада настаје сличан ризик да ће због јурњаве да се обезбеди контрола над Арктиком избити још један велики конфликт. Чак и да не дође до тога, амбиције држава затроваће њихове међусобне односе у наредним годинама“.

Остаје сада да се види којим путем ће свет кренути. Да ли ће превагнути жеља за стицањем још које „шаке долара“ или ће прорадити здрaв разум – нико са сигурношћу не може да каже. „Блумберг“ зато поручује: „Једини начин је забранити минирање и бушење Арктика. За неколико нових барела нафте, то једноставно није вредно ризика“.

Радмила Шкорић
објављено: 04/10/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Ovako Ameri vole da se igraju...


Why is This GOP House Candidate Dressed as a Nazi?

Oct 8 2010, 10:00 PM ET 1251
An election year already notable for its menagerie of extreme and unusual candidates can add another one: Rich Iott, the Republican nominee for Congress from Ohio's 9th District, and a Tea Party favorite, who for years donned a German Waffen SS uniform and participated in Nazi re-enactments.


Rich Iott, second from right, in a Nazi SS Waffen uniform.

Iott, whose district lies in Northwest Ohio, was involved with a group that calls itself Wiking, whose members are devoted to re-enacting the exploits of an actual Nazi division, the 5th SS Panzer Division Wiking, which fought mainly on the Eastern Front during World War II. Iott's participation in the Wiking group is not mentioned on his campaign's website, and his name and photographs were removed from the Wiking website.

When contacted by The Atlantic, Iott confirmed his involvement with the group over a number of years, but said his interest in Nazi Germany was historical and he does not subscribe to the tenets of Nazism. "No, absolutely not," he said. "In fact, there's a disclaimer on the [Wiking] website. And you'll find that on almost any reenactment website. It's purely historical interest in World War II."



Rich Iott and his wife, as shown on his campaign website.
Iott, a member of the Ohio Military Reserve, added, "I've always been fascinated by the fact that here was a relatively small country that from a strictly military point of view accomplished incredible things. I mean, they took over most of Europe and Russia, and it really took the combined effort of the free world to defeat them. From a purely historical military point of view, that's incredible."

Iott says the group chose the Wiking division in part because it fought on the Eastern Front, mainly against the Russian Army, and not U.S. or British soldiers. The group's website includes a lengthy history of the Wiking unit, a recruitment video, and footage of goose-stepping German soldiers marching in the Warsaw victory parade after Poland fell in 1939. The website makes scant mention of the atrocities committed by the Waffen SS, and includes only a glancing reference to the "twisted" nature of Nazism. Instead, it emphasizes how the Wiking unit fought Bolshevist Communism:

Nazi Germany had no problem in recruiting the multitudes of volunteers willing to lay down their lives to ensure a "New and Free Europe", free of the threat of Communism. National Socialism was seen by many in Holland, Denmark, Norway, Finland, and other eastern European and Balkan countries as the protector of personal freedom and their very way of life, despite the true underlying totalitarian (and quite twisted, in most cases) nature of the movement. Regardless, thousands upon thousands of valiant men died defending their respective countries in the name of a better tomorrow. We salute these idealists; no matter how unsavory the Nazi government was, the front-line soldiers of the Waffen-SS (in particular the foreign volunteers) gave their lives for their loved ones and a basic desire to be free.

Historians of Nazi Germany vehemently dispute this characterization. "These guys don't know their history," said Charles W. Sydnor, Jr., a retired history professor and author of "Soldiers of Destruction: The SS Death's Head Division, 1933-45," which chronicles an SS division. "They have a sanitized, romanticized view of what occurred." Sydnor added that re-enactments like the Wiking group's are illegal in Germany and Austria. "If you were to put on an SS uniform in Germany today, you'd be arrested."



Christopher Browning, a professor of history at the University of North Carolina-Chapel Hill, said, "It is so unhistorical and so apologetic that you don't know to what degree they've simply caught up innocent war memorabilia enthusiasts who love putting on uniforms."

Iott says he does not recall exactly when he joined the Wiking group (his name appears on a unit roster as far back as 2003), but did so with his son "as a father-son bonding thing." He says his name and pictures were removed from the Wiking website not out of concern that they would harm his political career, but because he quit the group three years ago, after his son lost interest.

Iott participated in the group under his own name, and also under the alias "Reinhard Pferdmann," which has also been removed, and which Iott described as being his German alter ego. "Part of the reenactor's [experience]," Iott said, "is the living-history part, of really trying to get into the persona of the time period. In many, not just in our unit, but in many units what individuals do is create this person largely based on a Germanized version of their name, and a history kind of based around your own real experiences. 'Reinhard' of course is 'Richard' in German. And 'Pferdmann,' 'pferd' is a horse. So it's literally 'horse man.'"

Asked whether his participation in a Nazi re-enactor's group might not upset voters, particularly Jewish voters, Iott said he hoped it would not: "They have to take it in context. There's reenactors out there who do everything. You couldn't do Civil War re-enacting if somebody didn't play the role of the Confederates. [This] is something that's definitely way in the past. ... [I hope voters] take it in context and see it for what it is, an interest in World War II history. And that's strictly all."


Iott at Nazi re-enactment.

Rabbi Moshe Saks, of the Congregation B'nai Israel in Sylvania, Ohio, a suburb of Toledo that sits in the 9th district, disagreed. "Any kind of reenactment or glorification of Nazi Germany, to us, would be something unacceptable and certainly in poor taste, if not offensive," he said. "I think the reaction here will be very negative. And not just among the Jewish community, but the broader community."

In a follow-up email today, Iott seemed at pains to address concerns that his conduct may have alienated veterans groups but made no specific mention of possible offense to Jews or human rights groups: "Never, in any of my reenacting of military history, have I meant any disrespect to anyone who served in our military or anyone who has been affected by the tragedy of war. In fact, I have immense respect for veterans who served our country valiantly, and my respect of the military and our veterans is one of the reasons I have actively studied military history throughout my life." He added that he has participated in re-enactments as a Civil War Union infantryman, a World War I dough boy and World War II American infantryman and paratrooper.

The actual Wiking unit has a history as grisly as that of other Nazi divisions. In her book "The Death Marches of Hungarian Jews Through Austria in the Spring of 1945," Eleonore Lappin, the noted Austrian historian, writes that soldiers from the Wiking division were involved in the killing of Hungarian Jews in March and April 1945, before surrendering to American forces in Austria.

"What you often hear is that the [Wiking] division was never formally accused of anything, but that's kind of a dodge," says Prof. Rob Citino, of the Military History Center at the University of North Texas, who examined the Wiking website. "The entire German war effort in the East was a racial crusade to rid the world of 'subhumans,' Slavs were going to be enslaved in numbers of tens of millions. And of course the multimillion Jewish population of Eastern Europe was going to be exterminated altogether. That's what all these folks were doing in the East. It sends a shiver up my spine to think that people want to dress up and play SS on the weekend."

Izvor : http://www.theatlantic.com/politics/...-a-nazi/64319/

[G]

Nova strategija NATO


Sedošte NATO-OTAN

U Briselu se sastaju ministri odbrane i spoljnih poslova država članica NATO. Tema sastanka je strateški koncept Alijanse za narednih deset godina. Zvanično, taj koncept je tajna, ali neki osnovni principi su poznati.

„NATO je najuspešniji savez u istoriji“, tvrdi njegov generalni sekretar, Anders Fog Rasmusen. Međutim, Alijansa mora da se redefiniše. Posle hladnog rata i prelazne faze , sada je vreme za NATO broj tri.



„NATO je savez koji je u stanju da brani 900 miliona građana u njegovim zemljama članicama – od opasnosti sa kojima smo danas suočeni i onih koje će se pojaviti u budućnosti“, kaže Rasmusen. I to najverovatnije neće biti napad tenkovske armije sa istoka na teritoriju NATO.



Novi strateški koncept Severnoatlantskog saveza predviđa mnoštvo novih opasnosti, iz svih pravaca. Reč je o terorističkim napadima, napadima na sirovine i puteve za snabdevanje, na primer uz pomoć raketa iz Irana. Tu su zatim napadi hakera na kompjuterske mreže čitavih država.



Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen

„Konstruktivna neizvesnost“



Pri svemu tome postavljaju se neka bitna pitanja: da li je, na primer, jedan napad hakera već razlog za odgovarajući protivnapad NATO? Drugim rečima, da li se takav napad, prema čuvenom članu 5 ugovora NATO shvata kao napad na članice Saveza, zbog čega cela Alijansa mora da stupi u protiv napad. Prema rečima generalnog sekretara Rasmusena, to ne bi trebalo da bude utvrđeno u strategiji NATO.



„Ni napadi hakera niti bilo koji drugi napadi ne mogu se unapred opisati kao jasan slučaj za član 5. Postoji nešto što bih ovde nazvao ’konstruktivnom neizvesnošću’. I upravo je tu snaga člana broj 5“, kaže Rasmusen.



Odnosno u činjenici da potencijalni napadač nikada ne može da bude siguran, kada će Alijansa stupiti u akciju prema članu 5. Za nemačku vladu veoma je bitno da u strategiji NATO stoji da sve intervencije Alijanse moraju biti legitimisane od strane Ujedinjenih nacija.



I da želi dalje korake u procesu razoružanja. Želimo, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, „da se i poslednje atomsko naoružanje, stacionirano u Nemačkoj, povuče, kako bi Nemačka postala zemlja bez atomskog oružja“.



Autori: Andreas Rojter / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković Izvor :

[G]

Lider Hezbolaha poklonio Ahmadinedžadu pušku
Beta | 15. 10. 2010. - 11:45h | Foto: AFP |Izvor : BLIC

Lider Hezbolaha šeik Hasan Nasralah poklonio je iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu izraelsku pušku koju je ta libanska paravojna organizacija zaplenila tokom rata 2006. godine.



Kako je saopštio Hezbolah, Nasralah je sinoć taj komad oružja uručio Ahmadinedžadu na sastanku u Ambasadi Irana u Bejrutu, pre nego što je iranski lider okončao dvodnevnu posetu Libanu.


Rat libanskog Hezbolaha i Izraela izbio je 2006. pošto je ta šiitska ekstremistička grupa zarobila dva izraelska vojnika u jednoj prekograničnoj akciji.


U ratu koji je trajao 34 dana, poginulo je oko 1.200 Libanaca i 160 Izraelaca.
Iran je glavni finansijer Hezbolaha, i veruje se da tu ekstremističku organizaciju snabdeva oružjem.

[G]

Blizak susret aviona Rusije i NATO

Srna | 18. 10. 2010. - 23:57h | Foto: Ilustracija |Izvor : BLIC

Avioni NATO saveza otpratili su danas dva ruska vojna aviona koja se nisu identifikovala tokom prilaska vazdušnom prostoru alijanse iznad Baltičkog mora, saopštilo je letonsko Ministarstvo odbrane.



Letonija, bivša sovjetska republika i članica NATO, opisala je ovaj incident kao događaj koji "nije prijateljski".


"Činjenica da se avioni nisu identifikovali dok su prilazili vazdušnom prostoru Letonije, između gradova Vencpils i Lijepaja, nije prijateljski potez", saopšteno je u Ministarstvu odbrane.


Avioni NATO-a poleteli su iz vazduhoplovne baze u letonskom gradu Sjaulijai, 123 kilometra od Rige.


Incident se dogodio u vreme početka zajedničke vojne vežbe jedinica iz Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske i Sjedinjenih Američkih Država. Manevri se izvode na poligonu Adazi, nedaleko od Rige.


U vežbi pod nazivom "Napad sabljom" učestvuje više od 1.700 vojnika iz pet članica NATO. Manevri će biti okončani 31. oktobra, a izvode se u svrhu pripreme za mogući angažman u Avganistanu.


Vazdušnim prostorom Letonije patroliraju četiri američka borbena aviona tipa F-15 C. Poslednji sličan incident dogodio se prošle godine.

[G]

Avganistan: Pobunjenici napali zgradu UN

Tanjug, Beta | 23. 10. 2010. - 13:45h izmena vesti 14:27h | Foto: AFP |

Naoružani pobunjenici izveli su danas napad na zgradu Ujedinjenih nacija u gradu Herat, u istoimenoj zapadnoj avganistanskoj provinciji, saopštili su zvaničnici.


Pripadnici avganistanskih policijskih snaga

Guverner Herata Mohamad Davud Saba je rekao da je jedan od napadača pred kapijom kompleksa ove organizacije aktivirao automobil-bombu u kome je bio.


Druga dvojica napadača su se raznela eksplozivom koji je bio na njima, a četvrti je uspeo da uđe u kompleks gde ga je policija ubila pre nego što je uspeo da aktivira eksploziv pričvršćen na njegovo telo.



Portparol misije UN u Kabulu Kieran Dvajer izjavio je da niko od službenika UN nije povređen u napadu, preneo je Rojters.


Odgovornost za napad preuzeo je komandant lokalne talibanske grupe mula Bilal. On je rekao britanskoj agenciji da se jedan ratnik razneo dok su ostali uspeli da uđu u kompleks UN.


Ekstremisti su u napadu na zgradu UN u Kabulu prošle godine ubili pet radnika svetske organizacije. U međuvremenu, na jugu Avganistana danas je povredjen jedan reporter "Njujork tajmsa".

[G]

Dogovor G20 o MMF-u

24. oktobar 2010. | 11:09 | Izvor: B92

Beograd -- Finasijski lideri 20 najrazvijenih zemlja sveta i privreda u naglom uspunu dogovorili se o najznačajnijoj reformi o upravljanju Međunarodnim monetarnim fondom.

Na sastanku u Južnoj Koreji dogovoreno je i uspostavljanje sistema valutnih kurseva koji će se zasnivati na tržišnim principima.

Dve nedelje posle neuspelog sastanka u Vašngtonu, u Južnoj Koreji usvojena je najznačajnija reforma Međunarodnog monetarnog fonda.

Reformom zemlje u razvoju dobiju veća ovlašćenja u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji.

Predviđeno je povećanje kapitala institucije, dok će zemlje čije su privrede u razvoju dobiti mesta u administrativnom savetu.

Postignut je još jedan istorjski dogovor, o uspostavljanju tržišnog sistema valutnih kurseva.

Ova odluka usvojena je i pored oštrog protivljenja Japana. Dogovor je postignut zbog zabrinutosti Kine i nekih drugih zemalja da bi labava valutna politika SAD mogla da izazove novo i naglo obaranje kursa dolara.

“U pogledu kursa, odlučili smo da valutni kursevai treba da zavise od tržišta. Dogovoreno je i da se uzdržimo od konkurentske devalvacije valute”, rekao je južnokorejski ministar finansija Jun Đung Hjun.

“Vrednost ovog mulitilateralnog okvira rada je u tome da su prava i obaveze zemalja sa deficitom i suficitom izjednačena, i to će značajno uticati na smanjenje neravnoteže. Razvijene ekonomije, ali i zemlje u razvoju: svi imamo odgovrnost da doprinosimo jačem i održivom privrednom rastu”, izjavio je američki ministar finansija Timoti Gajtner.

Članice grupe G20 koje čine oko 85 odsto globalne ekonomije, saglasile su se da će bolje sarađivati kako bi se smanjila velika spoljašnja neuravnoteženost.

Na sastanku u Južnoj Koreji, nije odlučeno o konkretnim ciljevima za suficite ili deficite tekućih plaćanja, za šta su se uporno zalagale, uoči sastanka "dvadesetorice" SAD.

[G]

UN obeležavaju 65 godina postojanja

24. oktobar 2010. | 10:45 | Izvor: Tanjug,b92

Njujork -- Ujedinjene nacije danas obeležavaju 65 godina od nastanka i sada imaju 192 države članice.


Sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku (Tanjug, arhiva)
UN su iskoristile ovu priliku da potvrde privrženost principima unapređenja mira, razvoja i ljudskih prava, na kojima svetska organizacija i počiva.

Dan UN obeležava se svake godine 24. oktobra, kada je Povelja UN stupila na snagu.

Prema rečima generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, taj dan je prilika za ponovnu potvrdu univerzalnih vrednosti tolerancije, uzajamnog poštovanja i ljudskog dostojanstva, kao i napretka koji je zajednički načinjen na planu obrazovanja, očekivanog trajanja života, širenja tehnologije i unapređenja demokratije i vladavine zakona.

"Ali pre svega, to je dan na koji možemo da se rešimo da učinimo više, više na zaštiti delova sveta zahvaćenih ratnim sukobima, na borbi protiv promena klime i izbegavanju nuklearnih katastrofa, više na širenju mogućnosti za žene i borbi protiv nepravde i nekažnjenosti", istakao je Ban.

On je podsetio da je prošlog meseca u sedištu UN održan samit posvećen Milenijumskim ciljevima razvoja, koji okupio je svetske lidere i na kojem je, uprkos teškim vremenima, izražena solidarnost prema najugroženijim članovima svetske zajednice.

UN su osnovale države pobednice u Drugom svetskom ratu.

Kao takve i sa proklamovanim ciljevima održanja mira i bezbednosti, razvoja ljudskih prava i unapređenja socijalnog i ekonomskog razvoja, UN su predstavljale odgovor na očekivanja sveta koji je tek izašao iz najrazornijeg sukoba u istoriji čovečanstva.

Istovremeno, želela se istaći distanca prema njihovom prethodniku, Društvu naroda, koje nije uspelo da spreči izbijanje Drugog svetskog rata.

Koliko je namera da se spreči ponavljanje tog užasnog kolektivnog iskustva bila u korenu ideje o osnivanju UN, govori između ostalog i činjenica da tada, i još neko vreme, u njihove redove nisu mogle da uđu zemlje poražene u Drugom svetskom ratu.

UN su svojom prvobitnom organizacijom i sastavom predstavljale odraz posleratnog ustrojstva sveta: među prvobitnim članicama (ukupno 51) nije bilo mesta za zemlje poražene u ratu, kolonije su vraćene svojim gospodarima, a formiran je Savet bezbednosti čijih je pet stalnih članica dobilo pravo veta.

Rezolucije Saveta bezbednosti UN jedine se smatraju obavezujućim za članice organizacije, za razliku od odluka Generalne skupštine UN koje imaju karakter preporuke.

Istovremeno, dinamičan razvoj sveta posle 1945. godine zahtevao je neprekidno nove pristupe i odgovore, tako da se može reći da evolucija UN odražava evoluciju modernog sveta.Ona je počela ubrzo po osnivanju UN.

Svet, tek zakoračio u mir, podelio se na dva žestoko suprostavljena bloka, što je obeležilo naredne decenije. Ta dva bloka se, doduše, nisu nikada direktno sukobila, ali su svoj uticaj odmeravali u mnogim lokalnim oružanim sukobima širom sveta, koje UN, upravo zbog svoje organizacije, nisu mogle da spreče.

Docniji razvoj sveta i sazrevanje svesti o samoopredeljenju naroda, o značaju ljudskih prava i povezanosti političkog i ekonomskog razvoja, našli su izraz i u UN, kroz njihove odluke i akcije.

Dekolonizacija je dovela do značajnog porasta broja članica UN, postojanje nuklearnog i drugog oružja za masovno uništenje učinilo je sve manje verovatnom njegovu upotebu, a globalne ekonomske krize sve više nameću saradnju, umesto konfrontacije.

Svet, koji je danas mnogo više povezan nego u vreme osnivanja UN, sve više se zajednički bori protiv bolesti i siromaštva, nejednakosti i diskriminacije, protiv okrutnosti prema civilima u ratu i eksploatacije žena i dece u miru, ali i globalnog otopljavanja i prirodnih katastrofa.

Danas je broj članica UN dostigao 192.

Ne prestaju, međutim, zahtevi za reformu organizacije, pri čemu se najčešće upire prstom u Savet bezbednosti, na koji se pre svega gleda kao na zatvoreni klub nuklearnih država.

Uglavnom se zahteva da se poveća broj stalnih članica tog tela, kako bi se bolje odrazila struktura savremenog sveta i u njemu našle države koje imaju sve značajniji uticaj ili predstavljaju svojevremeno zanemarene delove sveta.

Reč je pre svega o Nemačkoj, Japanu, Indiji, Brazilu i još nekim zemljama.

Rasprave o tome su u toku i zasad se ne nazire ishod, ali niko ne dovodi u pitanje legitimnost tih zahteva.

Dodatan problem za UN predstavlja i finansiranje, zasnovano na obaveznim i dobrovoljnim doprinosima.

Proteklih godina mnoge zemlje su kasnile sa uplatom obaveznih doprinosa, a posebno loš imidž u tom smislu imale su SAD u vreme vladavine Džordža Buša mlađeg.

Sadašnji predsednik SAD, Barak Obama, uložio je dosta napora da tu sliku promeni - obnovio je američko finansiranje UN, ali i okončao bojkot Saveta UN za ljudska prava.

[Пркос]

Tarik Aziz osuđen na smrt vešanjem

26. oktobar 2010. 12:52
Bivši irački ministar inostranih poslova Tarik Aziz (74) osuđen je danas na smrt vešanjem zbog proganjanja šiitskih političkih partija u vreme vladavine Sadama Huseina.


Smrtnu presudu Azizu je izrekao je Visoki krivični sud, preneo je Rojters.

On je optužen zbog učešća u kampanji protiv članova partije Dava, čiji je član premijer Iraka Nuri al-Maliki.

Aziz je ranije osuđen na 15 godina zatvora zbog učešća u likvidaciji 42 osuđenika za profiterstvo, a ima i kaznu zatvora od sedam godina zbog nasilnog raseljavanja Kurda na severu Iraka.

(Tanjug)

[G]

Ministarka pravde Beatris Ask:
SAD tajno nadzirale ljude u Švedskoj!
Beta | 06. 11. 2010. - 22:04h | Foto: Beta | Izvor : BLIC

Ljudi povezani s američkom ambasadom u Stokholmu sprovodili su operacije nadziranja u Švedskoj bez znanja vlasti te države, izjavila je danas švedska ministarka pravde Beatris Ask.


Beatris Ask: Slično se dogodilo i u Norveškoj

Ona je rekla da je nadziranje počelo 2000. i da švedske vlasti još ne znaju koliko je praksa bila rasprostranjena.


"Deluje kao da nismo bili potpuno obaveštani i to nije dobro", rekla je Askova i dodala da za sada nije jasno da li je prekršen neki švedski zakon, ali da očekuje da će američke vlasti saradjivati u istrazi o tom slučaju.


Švedska ministarka pravde nije otkrila ko je bio meta operacije nadziranja koju su sprovodili ljudi koje je za to odredila ambasada Sjedinjenih Američkih Država.


"Pozdravljamo koje su pod velikim pretnjama preduzimaju svoje mere radi smanjenje rizika od napada, ali, naravno, to mora biti u skladu s onim što švedski zakon kaže i dozvoljava", rekla je Askova.


Ona je ukazala da te operacija nadziranja "deluju slično" aktivnostima ove nedelje otkrivenim u Norveškoj, gde su pravljene fotografije i prikupljani podacima o pojedincima u svrhe nadziranja i bezbednosti. Ti podaci su posle slati u SAD.


Norveški mediji su javili da su SAD sistematski u Norveškoj nadzirale ljude za koje su verovale da predstavljaju potencijalu bezbednosnu pretnju Americi u poslednjih 10 godina. Slično slučaju u Švedskoj, zvaničnici norveške vlade su rekli da nisu bili obavešteni o tome.


Švedsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas ambasadora SAD Metjua Barzuna na razgovor u vezi s operacijama nadziranja, rekao je portparol ministarstva, a iz američke ambasade za sada niko nije komentarisao slučaj.

Moj komentar: Ma jok CIA to ne radi svojim "prijateljima". :raz_067: :raz_067: :raz_067: Mene muči šta rade tek onma koje ne smatraju baš poslušnima?

[Sale]

malopre gledam, putin vozi formulu 1. tero je 240 km/sat onako opušteno.
nisam ruslofil, naprotiv, zazirem pomalo od rusa; al američki predsednik nikad to neće uraditi
samo rusi sebi mogu da dozvole hruščova sa onom cipelom u un, pijanog jeljcina sa svojim ispadima i sad ovog u formuli 1.

e nisam čito temu pa ne znam tačno o čemu je.
ako sam omašio i meto ovo gde ne treba - brišite. nema ljutim.

[G]

malopre gledam, putin vozi formulu 1. tero je 240 km/sat onako opušteno.
nisam ruslofil, naprotiv, zazirem pomalo od rusa; al američki predsednik nikad to neće uraditi
samo rusi sebi mogu da dozvole hruščova sa onom cipelom u un, pijanog jeljcina sa svojim ispadima i sad ovog u formuli 1.

e nisam čito temu pa ne znam tačno o čemu je.
ako sam omašio i meto ovo gde ne treba - brišite. nema ljutim.

Ma jok ... Mislim pravo je mesto i dobro si odabrao temu... Opak je Putin, vozio je motor na Krimu i leteo sa lovcem presretačem...Čudo od čoveka!

[Zazijavalo]

Jel i lovac presretač imao pomoćne točkove?

[G]

“Njujork Tajms”: Obama želi da obuzda Kinu

Tanjug | 09. 11. 2010. - 07:33h | Foto: AP | Izvor : BLIC

Podrškom stalnom članstvu Indije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, američcki predsednik Barak Obama je dao signal da SAD žele da stvore dublje partnerstvo sa Nju Delhijem, koje će obuzdati uticaj sve samosvesnije Kine, piše današnji “Njujork tajms”.



Takva podrška Indiji, izrečena je u govoru pred indijskim parlamentom, koji je direktno prenošen na televiziji, i pored razmimoilaženja dveju zemalja oko niza pitanja, kao što su odnos prema Pakistanu, trgovinska politika, pogled na klimatske promene i, u izvesnoj meri, pristup Iranu, piše list.


Obamino blisko prihvatanje Indije već je izazvalo upozorenja iz Pakistana, nepouzdanog saveznika SAD u njihovom ratu u Avganistanu, koji je uputio kritike Vašingtonu i Nju Delhiju zbog uključivanja u “politiku sile”, koja nema moralnih osnova.


To će verovatno izazvati novu zabrinutost i u Pekingu, koji ima stare sporove u odnosima sa Indijom i koji se već glasno usprotivio američkim naporima da ojača savezništva sa azijskim zemljama koje su na oprezu zbog rastuće moći Kine, navodi list.


Bliskiji odnosi SAD i Indije, takođe, dolaze u ključno vreme za Obamu, koji iz Nju Delhija putuje u Seul, na sastanak G20, pošto je sa indijskim premijerom Manmohanom Singom postigao saglasnost o jednom od najkrupnijih pitanja tog skupa - odluci američkih Federalnih rezervi da u privredu upumpaju dodatnih 600 milijardi dolara.


Kina, Brazil i Nemačka su već kritikovali taj potez SAD, kao meru ravnu manipulaciji deviznim kursom, čiji je cilj da se obori vrednost dolara i podstakne američki izvoz.


Na konferenciji za štampu u Nju Delhiju, Obama je branio tu meru i dobio podršku Singa, koji je govorio o ključnoj ulozi SAD u globalnoj privredi. “Sve što stimuliše rast i preduzetništvo u SAD, pomoći će globalnom napretku”, rekao je Sing na istoj pres konferenciji.


Glavni trenutak Obamine posete bila je objava podrške stalnom članstvu Indije u Savetu bezbednosti UN, iako je ona više simbolična, s obzirom na ozbiljne političke prepreke koje stoje na putu reformi u tom telu svetske oganizacije, što može da znači da bi do tada mogle proći godine.


SAD su Japanu već obećale podršku za stalno članstvo u Savetu bezbednosti, a sada i Indiji, još jednoj azijskoj zemlji, za šta, kako se smatra, Kina pokazuje daleko manju revnost.

Moj komentar : Da obuzda Kinu? Čime da obuzda trećinu čovečanstva?Ubacivanjem svojih satelita u stalni sastav SB UN.Smešni su i jadni...

[Sale]

pa moraš da znaš da indija ima mašala preko milijardu stanovnika, tojes da je posle kine najmnogoljudnija zemlja.
dobro, to znaš svakako, pa je odgovor na tvoje pitanje o obuzdavanju trećine čovečanstva upravo to - obuzdaće ga drugom trećinom čovečanstva.

mism, u stvari ne znam dal će ga obuzdati. ali za indiju, kao rastuću privredu (a sve i da nije u rastu) nikako ne bi valjalo da postane američka ekonomska i politička kolonija. jer ima potencijal da i sama u ne tako dalekoj budućnosti postane sila.

[dr.Kadžija]

lepo su preko filmova rekli - kada je crnac predsednik usa, tu obavezno ima aliena

[G]

Severna Koreja preti novim napadima
Tanjug | 25. 11. 2010. - 07:43h | Foto: Fonet | Izvor : Blic

Severna Koreja je zapretila novim napadima na Južnu Koreju i okrivila SAD za artiljerijski okršaj u kome su pre dva dana živote izgubili četvorica južnokorejskih građana, javila je južnokorejska agencija Jonhap.



U saopštenju se stoji da će, ukoliko bude izazvana, Severna Koreja "bez oklevanja uzvratiti drugim i trećim snažnim osvetničkim udarima".


Severna Koreja je, u saopštenju, optužila Južnu Koreju da pogoršava odnose na poluostrvu "nemarnom vojnom provokacijom" i odlaganjem humanitarne pomoći, kao i da time "izbacuje iz koloseka proces poboljšanja među-korejskih odnosa i da dovodi situaciju na ivicu rata".



Prethodno su na južnokorejskom ostrvu Jeonpjeongu pronađena izgorela tela dva civila, poginula u artiljerijskom napadu Severne Koreje u utorak. Severnokorejska vojska je tada zasula artiljerijskim granatama južnokorejsko ostrvo, koje se nalazi u zapadnom pograničnom području u moru između dve Koreje. Granate su pale i na južnokorejsku vojnu bazu.



S druge strane, Američki nosač aviona UŠ "Džordž Vašington" krenuo je u sredu, iz baze južno od Tokija, ka Korejskom poluostrvu, uz obrazloženje da će učestvovati u ranije planiranoj vežbi. Nosač aviona na nuklearni pogonom, nosi 75 ratnih aviona i ima posadu od preko 6.000 ljudi, će učestvovati u zajedničkim vojnim vežbama Južne Koreje i SAD u Žutom moru, koje će početi u nedelju, 28. novembra, i trajati do iduće srede, 1. decembra.


Napad Pjongjanga su oštro osudili mnogi svetski državnici i generalni sekretar UN Ban Ki-mun.

Moj komentar : Jest mali kočoperan ali ima i starijeg brata ... Ako,ako neko bagru belosvetsku mora naučiti redu i tome da je pirinač puno stariji od "hotdog-a i hamburgera"

[G]

Реформе руских оружаних снага
Армија по новом моделу

Извор : ПОЛИТИКА http://www.politika.rs/rubrike/Svet/...modelu.sr.html


Авиони Су-33 на руском носачу авиона „Адмирал Кузњецов”

Оружане снаге Русије подвргнуте су највећим реформама у последњих 200 година. Министар одбране Анатолиј Сердјуков и начелник Генералштаба генерал армије Николај Макаров планирају да у следећих десет година Русија добије битно другачије оружане снаге него што су то данас: од масовне мобилизационе војске до мање и професионалне армије, састављене од специјалних јединица за локалне конфликте, и способне да буде подршка руској спољној политици у било којем делу света. Делом је то последица повећања војног буџета, технолошког скока руске војне индустрије, али и резултат анализа конфликта у Јужној Осетији, посебно када су у питању структура јединица, војно школство, квалитет обуке, команда и контрола, наоружање, опрема и доктрина употребе снага.

После августа 2008. године и рата с Грузијом, руски генерали су одлучили да конвенционалне снаге под хитно треба да се реформишу и у томе имају подршку како политичара тако и јавности. Осим тога, ту је и негативан демографски фактор који не иде у прилог постојању регрутне армије, па случајеви погибије војника у неборбеним операцијама, плус суицид регрута у оружаним снагама, што је све доста компромитовало традиционално гледање на војску коју чине регрути. За почетак процеса радикалних реформи војни рок је скраћен на 12 месеци, у Министарству одбране повећан је број „цивилних“ положаја, западна искуства на том плану детаљно се проучавају.

Када су у питању видови оружаних снага, руска копнена војска треба да добије најмодернију опрему и оружје, копнене јединице биће бројчано мање, али способне за брзи борбени распоред у подручјима своје одговорности. Промениће се и нивои командовања, сада постоји четворострука структура, војно подручје–армија–дивизија –пук, а од 2012. године то би требало да се сведе на војно подручје-оперативна команда–бригада, при чему ће војно подручје и даље имати командну одговорност над свим снагама на „својој“ географској територији, али ће бити обухваћено и оперативном командом. С друге стране, оперативна команда покриваће више региона, генерал Макаров планира вежбе разних професионалних јединица не само у подручјима где се иначе мирнодопски базирају, већ и у свим деловима Русије.

Број копнених јединица биће кроз разне фазе реформи смањен од 1.890 на 172 јединице, ратно ваздухопловство ће свој број јединица од 240 смањити на 120, а ратна морнарица од 240 на 123. Од 1. децембра 2009. године започео је процес трансформације копнених дивизија у бригаде способне за самосталне операције. Истовремено, 23 мотострељачке и тенковске дивизије, ракетни и артиљеријски пукови, инжењеријске јединице, снаге ПВО, јединице везе и логистике, све у саставу копнене војске, биће трансформисане у 39 копнених бригада, 21 ракетну и артиљеријску бригаду, седам бригада копнене ПВО, 12 бригада везе и две бригаде за електронско ратовање.

И остали видови оружаних снага Русије доживеће реструктурисање. Стратешке ракетне снаге ће број ракетних дивизиона у свакој дивизији смањити од 12 на осам, при чему ће се и број ракетних дивизија смањити од седам на шест.

Ваздушно-десантне снаге биле су и иницијатор трансформације и професионализације оружаних снага Русије, осам дивизија трансформише се у осам ваздушно-десантних бригада Снага за брзо реаговање. Командант тих снага, генерал Владимир Шаманов, још је прошле 2009. године најавио нову ваздушно-десантну бригаду у војном подручју Москва и самосталан падобрански пук у војном подручју Санкт Петербург. Тренутно се ваздушно-десантне дивизије базирају у Тули, Пскову, Новоросијску и Иванову, док је у Уљановску бригада. Професионални војници у тим јединицама треба да зарађују око 1.100 долара месечно.

Очекује се да ће до 2012. године све ваздухопловне дивизије и пукови бити формацијски сврстани у 55 ваздухопловних база заједно са четири стратешке ваздушне команде. Значај тих команди зависиће од броја ваздухопловних пукова под њима. Бивша команда специјалне ПВО око Москве биће укључена у ваздухопловне снаге и биће основа за потпуно нову ваздушно-свемирску команду.

У марту 2009. министар одбране Русије Сердјуков је изјавио како је „само 10 одсто наоружања и опреме Руске армије модерно“. Према плановима реформи до 2015. године 30 одсто наоружања и војне опреме треба да уђе у категорију „модерно“, а до 2020. године модерно оружје и опрема требало би да у руским оружаним снагама буде заступљено са 70 одсто. Наравно, ослонац у модернизацији те опреме и наоружања јесте на руској војној индустрији, али Москва не зазире ни од кооперације са Израелом и с Француском.

У погледу персоналне политике, реформе траже да се око 205.000 официрских положаја и функција преиспита у оквиру чега ће оружане снаге Русије смањити број официра са садашњих 355.000 на 150.000, број генерала смањиће се са садашњих 1.007 на 886, број пуковника са 25.665 на 9.114, мајора са 99.550 на 25.000 и капетана са 90.000 на 40.000.

Због свега тога критичари војних реформи у Русији су врло гласни. Они, између осталог, замерају Министарству одбране и Генералштабу да је нова војна доктрина усвојена и пре него што су реформе војске уопште и кренуле, да уруском друштву нема консензуса између политичке елите и народа по том питању. Руски генерали одговарају на те критике тврдњама „да Русија нема времена да чека консензус око војних реформи“. Николај Петрушев, секретар Националног савета за безбедност, каже како су многе одреднице нове војне доктрине заправо само поновљене тезе и смернице из сличног документа из 2003. године.

На западу су посебно забринути због ставова у новој руској војној доктрини који говоре о одговору Русије на нападе на њене снаге распоређене изван матичне руске територије, о праву председника Русије да нареди распоређивање војних снага изван матичне територије и без дозволе руског парламента, о праву Русије да користи нуклеарно оружје и у локалним конфликтима ако је Русија нападнута, али и као превенцију од напада на Русију. Ту су и ставови о одбрани држава које то затраже од Русије, а које Русија подржава, те о заштити руских држављана у иностранству.

С војним буџетом од око 50 милијарди америчких долара, Русија у следеће три године очекује увођење у оперативну употребу 30 нових балистичких интерконтиненталних ракета, пет нових ракетних система „искандер“ , око 300 нових оклопних борбених возила, 30 нових хеликоптера, 30 нових борбених авиона, три нове стратешке нуклеарне подморнице, као и пет нових површинских ратних бродова у класи ракетних крстарица. Добра продаја руског наоружања, пре свега Индији, Кини и Венецуели, поспешује и домаће поруџбине руске војне индустрије.

Све ово, на неки начин, значи да се у руској војној пракси приближава крај континуитета са совјетском војном традицијом како у погледу структуре јединица, тако и у команди и контроли, обуци и попуни. Тај процес иде релативно брзо, или споро, како ко гледа и из којег угла, све, наравно, зависи и од финансија, али и од међународног контекста војно-политичке ситуације. Но, укупно гледајући, оружане снаге Русије у конвенционалном погледу, узимајући у обзир број тенкова, топова, борбених оклопних возила, борбених авиона, хеликоптера и ПВО система, и даље су најснажнија оружана сила на свету. А нуклеарна компонента руске војне моћи и даље држи равнотежу с нуклеарним потенцијалом САД.

---------------------------------------------

Бројно стање оружаних снага Русије

Русија данас под оружјем држи 1.027.000 људи. Регрути служе војни рок од 12 месеци. Оружане снаге располажу са 23.000 тенкова, 15.180 оклопних борбених возила, 26.120 топова, 3.976 вишецевних ракетних бацача, 430 интерконтиненталних стратешких нуклеарних ракета копненог базирања, са 14 нуклеарних подморница носача интерконтиненталних пројектила, 24 нуклеарне подморнице, ловцима других атомских подморница, у флоти је један носач авиона, пет крстарица, 14 разарача, 14 фрегата, 23 корвете...

Руско ратно ваздухопловство располаже са 116 стратешких бомбардера и 1.800 тактичких авиона. Снаге космичке и ракетне одбране броје око 50.000 људи, док специјалне јединице за космичко ратовање имају око 30.000 припадника. Јединице Министарства унутрашњих послова, а опремљене су као и армија само што немају тенкове и борбене авионе, имају око 450.000 припадника.

----------------------------------------------

Прерана еуфорија

Лидери НАТО-а објавили су у Лисабону да је на самиту Алијансе постигнут договор између Русије, с једне стране, и САД и НАТО-а с друге стране да се заједнички ради на успостављању антибалистичког ракетног штита који би повезано заштитио територије европских држава НАТО-а и територију САД. Да ли би тај штит заштитио и територију Русије није речено, али може да се претпостави. Председник Русије Дмитриј Медведев тим је поводом рекао „да Русији треба најмање шест до седам месеци да би се размотрио предлог НАТО-а“, што значи да су у Лисабону неки пожурили са еуфоријом. И московски медији нису оптимистични у погледу изградње неког заједничког руско-натовског антиракетног штита. Пре свега, Медведев је још једном позвао амерички Сенат да ратификује потписани споразум СТАРТ, што републиканци у Вашингтону за сада одбијају. Без те ратификације све приче о побољшању америчко-руских односа и најаве некаквих заједничких штитова ствар су теорије.

И технички гледано евентуално повезивање руског система АБМ са будућим елементима америчког и НАТО антиракетног система у Европи носи са собом низ техничко-технолошких проблема и непознаница. Руски систем АБМ је годинама оперативан и предвиђен је управо за одбрану од америчких интерконтиненталних ракета. Чине га радарске станице и командни центри у Софрину крај Москве, Барановичи у Белорусији, Балкаш у Казахстану, Габала у Азербејџану, Лектуши крај Санкт Петербурга, Армавир у јужној Русији,Оленегорск на северозападу Арктика, Печора на северозападу Урала и Мишелевка у источном Сибиру.

Ракетни део тог система чини 2.064 ракета разних типова: специјални АБМ систем „галош“ са 32 пројектила СХ-11 „горгон“ и 68 ракета СХ-08 „газела“ само за антибалистичку одбрану Москве, па 1.900 ракета из система С-300 ПМУ и још 64 пројектила система С-400 који је већ распоређен на две локације у Русији. Радари и командни центри повезани су с руским извиђачким сателитима у свемиру који им дају тренутне информације о било каквом лансирању било чије ракете било где у свету.

Амерички и НАТО антиракетни штит тренутно су у Европи на нивоу тактичке употребе, у Европи не могу да се мере с руским АБМ системом. Истина, руски АБМ и није прављен због Европе већ због САД. На информативном плану између Москве и Вашингтона годинама већ постоји одлична комуникација када су у питању лансирања разних ракета управо да не би дошло до атомског рата због грешке. Русија је пре неколико година нудила Америци коришћење руског радара у Азербејџану који одлично „покрива“ Иран. Вашингтон је то тада одбацио. Руси су онда због намере САД да направе ракетни штит у Пољској и Чешкој понудили да и руски официри буду стално присутни на локацијама тог НАТО штита, управо да не би дошло до злоупотребе тог штита у офанзивне сврхе. И то је тада одбијено.

Како ће сада да се оствари оно што је енергично одбијено пре само две године? И што би Руси сада спасавали пропале пројекте НАТО-а, а да им се ништа капитално политички и војно не понуди за контрауслугу?

Мирослав Лазански

Мој коментар :

Грдно се преварио ко је мислио да Русија није суперсила. То што је мудром политиком увучен капитал са запада и преузете одређене велике корпорације код њих од стране великих Руских фирми е то ће се тек показати као врло моћно оружје. Држава која располаже са таквим природним ресурсима може врло успешно енергетском политиком условљавања да се поиграва са тзв. партнерима...

Једно је сигурно... НАТО звери обратите пажњу руски медвед је у пуној снази ојачан вашим капиталом.