Međunarodna politička scena (Da se odmorimo malo od naših problema )

[G]

Повратак блискоисточном преговарачком столу

Нови преговори би требало да означе крај блискоисточне кризе. Ако се до замагљеног циља у тој трци уопште стигне...


Бењамин Нетанијаху Фото АФП

Од нашег дописника

Каиро, 30. августа – Другог септембра, после двадесет месеци чекања, Израел и Палестинци наћи ће се, још једном, на стартној позицији преговарачке стазе, чији циљ би требало да означи крај блискоисточне кризе која непрекидно траје више од шест деценија. Ако се до замагљеног циља у тој трци уопште стигне.
Већ после ових уводних, општих, напомена, надвија се први облак сумње. Израел и Палестинци? Не баш. Када кажемо Израел, мислимо пре свега на десничарског премијера Бенјамина Нетанијахуа, поред којег седи неколико екстремно десних министара, без чијих мањих партија нема опстанка за нестабилну владу. Када кажемо Палестинци, мислимо на Фатах и њеног лидера са Западне обале, председника Палестинске Аутономије Махмуда Абаса. Што се Газе, којом управља Хамас, тиче, углед и утицај Абаса су, благо речено, дубиозни.
Према томе, два водећа актера немају потпуно одрешене руке. То ће отежати посао. Ипак, постоји трачак наде. Изнудио га је амерички председник Барак Обама. Њему захваљујући, Нетанијаху и Абас поново ће разговарати директно, после многоструких, безуспешних посредовања Обаминог изасланика Џорџа Мичела. Америчка администрација држи стартни пиштољ, али задржава и улогу главног контролора и помагача за учеснике на мировној преговарачкој стази.
Арапи су, према ономе што изјављују и што се може у њиховим медијима пронаћи, задовољни и – скептични. Међутим, када овде кажемо Арапи, понајпре мислимо на земље које носе предзнак „умерене”. У првом реду, то важи за Египат и Јордан, две земље са блиским везама са Америком и једине у арапском свету које са Израелом имају мировни споразум. Али и Лига арапских земаља, која има 22 чланице, прихватила је палестинско-израелске директне преговоре, премда су неке то учиниле невољно.
Обама је дошао на власт са нереално великим очекивањима Арапа, у односу на могућности новог америчког председника, чије је порекло афричко и који је рођен као муслиман, са средњим именом Хусеин, да би тек као пунолетни младић постао католик. Надања у свемоћ Обаме су додатно охрабрена после његовог историјског говора на Каирском универзитету, јуна прошле године. Надахнуто је, у маниру сјајног говорника какав јесте, скицирао хоризонте на којима ће Запад и Арапи, муслимани и хришћани, имати боље, топлије односе и међусобно разумевање. Дочекан је и испраћен стојећим овацијама.
Сада су надања спласнула. Арапи су увидели да један човек, па макар то био и шеф Беле куће, не може сам да промени свет, колико год се трудио. У последњих годину и по дана, Израел није ни у чему нарочито много попустио, Обама није успео да га значајније омекша. Ако се изузме десетомесечни мораторијум на градњу јеврејских насеља, иако градња није била сасвим обустављена. У Америци је тешко бити лидер који врши снажан притисак на Израел.


Махмуд Абас Фото Фонет

Обама је зато успео да приволи Арапе да пошаљу Абаса за преговарачки сто. Абас и Арапи прво су тражили гаранције и постављали више услова да би директно разговарали са Нетанијахуом (границе из 1967. године, стриктна обустава зидања јеврејских насеља, источни Јерусалим да буде главни град будуће палестинске државе, рок за вођење преговора, како се они не би развлачили у недоглед). Абас одлази у Вашингтон, на прву рунду разговора, који ће, ипак, започети без иједног предуслова. То је био услов Нетанијахуа.
Доћи ће у Вашингтон, да би увећали свечани чин, и египатски председник Хосни Мубарак и јордански краљ Абдула. Водеће личности арапског света свесне су да је Обама, каква-таква, шанса за мир и да би било несмотрено и неодговорно пропустити је. Ако би се осврнули уназад, Палестинци би могли да зажале колико су прилика пропустили. У сваким преговорима добијали су мање од онога што им је нуђено прошли пут.
Начелно је усаглашено да ће се директни преговори водити годину дана, премда то није „зацементирано” и разговори ће се продужити, ако се дотле нешто суштински оствари. Уколико би се оквир за трајни мир договорио, за реализацију свих тачака било би остављено довољно времена, можда и целих десет година, кажу у Стејт департменту.
Прва степеница о коју би се могли саплести преговарачи испречиће се веома брзо. Наиме, 26. септембра истиче споменути мораторијум о насељима. Израелски премијер мораће да одлучи хоће ли га продужити. Ако прихвати, ризиковаће опстанак владе. Ако одбије, довешће у питање наставак преговора. Абас је упозорио да неће даље разговарати без продужетка мораторијума. Многи посматрачи верују да је Обама већ дао инструкције државној секретарки Хилари Клинтон да ради на изналажењу неког средњег, спасоносног, решења.
Л. М. Кумер

објављено: 31. 08. 2010. Извор : Политика

[G]

Nakon više od sedam godina rata
Obama: Kraj borbenih operacija u Iraku

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama objavio je danas kraj borbenih operacija u Iraku, posle više od sedam godina rata, i rekao da je sada vreme da se okrene nova stranica.



"Večeras proglašavam kraj američke borbene misije u Iraku. Operacija 'Iračka sloboda' je završena i irački narod sada ima glavnu odgovornost za bezbednost svoje zemlje", izjavio je sinoć Obama u obraćanju naciji iz Ovalnog kabineta Bele kuće, koje su glavne TV stanice direktno prenosile.

Pročitajte ostatak teksta i mišljenje diplomatija nekih drugih država na ovom linku... http://www.blic.rs/Vesti/Svet/205232...racija-u-Iraku

[G]

Nemačka | 04.09.2010
Nema više straha od „velike“ Nemačke

Dvadeset godina nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, većina zemalja više nema strah da bi Nemačka mogla da se vrati na ratne staze. Rezervisani su samo oni ljudi koji su u Drugom svetskom ratu patili pod okupacijom.


Nepoverenje prema Nemcima skoro nestalo

Nekadašnji kancelar Helmut Kol nailazio je na skepsu čak i kod saveznika u zapadnoj Evropi – zato što mu je cilj bio što brže ponovno ujedinjenje Nemačke. Naročito u Velikoj Britaniji, ali i u Francuskoj i Holandiji, ljudi su se pitali: hoće li veća Nemačka ostati miroljubiva i skromna, integrisana u Evropsku uniju i NATO?:



„Ujedinjena Nemačka ne želi da se vrati Evropi iz prošlosti. Stara suparništva i nacionalizmi ne smeju ponovo da ožive“, poručio je tada Helmut Kol.



Nemačka se u godinama posle ponovnog ujedinjenja energično zauzimala za okončanje podele Evrope. Najznačajniji spoljnopolitički cilj je bio prijem država bivšeg Istočnog bloka i balkanskih zemalja u Evropsku uniju i NATO. Na početku, skeptični susedi, kao što je to bila Francuska, postepeno su menjali stav.



Niko se više ne boji Nemačke, kaže Alfred Groser, politikolog i publicista iz Pariza: „Osećanja prema Nemačkoj, u Francuskoj su se normalizovala, što nije bio slučaj i u Engleskoj ili SAD: rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su za obične ljude Nemci dobri prijatelji. I da je prirodno što su se ponovo ujedinili.“



Poljaci još nisu opušteni



Nakon priznanja granice na Odri i Nisi, kao definitivne granice Nemačke na istoku, devedesetih godina prošlog veka došlo je do popuštanja napetosti u odnosima sa najvećim istočnim susedom Poljskom. Tadašnji poljski ambasador u Nemačkoj, Januš Rajter kaže da „veličina Nemačke više nije razlog za strah njenih suseda“.


Ulaz u Aušvic

Ali, kod mnogih Poljaka i dalje vlada nepoverenje prema Nemcima, kaže poljski književnik Andžej Stasiuk. Poljaci vole da dođu na rad u Nemačku i zarade novac, ali za njih to nije zemlja u kojoj mogu da se opuste i provedu godišnji odmor, kaže on. U Češkoj je nepoverenje prema Nemcima prestalo tek krajem 1990. godine, pošto je u zajedničkoj deklaraciji dve vlade pisalo o ranama iz prošlosti, posledicama rata, izbeglištva i proterivanja.



U Evropskoj uniji je Nemačka, kao najveća članica, preuzela vodeću ulogu. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, Nemce njihovi susedi više vole, nego što to oni sami misle. Naročito je veselo slavlje na fudbalskom prvenstvu u svetu, kada su se po ulicama i prozorima u Nemačkoj vile zastave, ostavilo je pozitivnu sliku o ponovo ujedinjenoj Nemačkoj, kaže danski književnik Knud Romer:



„Do pravog prodora je došlo na svetskom prvenstvu u fudbalu 2006. Tada sam prvi put primetio da je rat prošao! Gotovo. Prošlo! I Danci su prihvatili Nemce!“



Autori: Bernd Rigert / Mirjana Kine Veljković

Odg. urednik: Nemanja Rujević

Izvor :

[G]

Japan: oštrije sankcije Iranu

Japanska vlada odobrila je uvođenje novih sankcija Iranu zbog tamošnjeg nuklearnog programa.


Iransko nuklearno postrojenje

Merama koje su oštrije od onih koje je Teheranu uveo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, obuhvaćena su zabrana bankarskih transakcija sa pojedinim iranskim bankama i investiranja u sektore koji imaju doditrne tačke sa iranskom energetikom.
Generalni sekretar vlade Jošito Sengoku rekao je na konferenciji za novinare u Tokiju da su sankcije "nužne" kako bi se onemogućilo širenje atomskog oružja.
Japanski zvaničnik je objasnio da njegova zemlja nije jednostrano uvela sankcije Iranu, već da je određene mere pridodala onima o kojima je odluku doneo Savet bezbednosti Svetske organizacije.
Sankcije su, rekao je Sengoku, bile neophodne kako bi se onemogućili širenje i proizvodnja atomskog oružja.
Japan je prošlog meseca odobrio uvođenje sankcija protiv Irana, ali su Sjedinjene Države tražile od Tokija da uvede još oštrije mere.

Izvor : BBC Serbian

[G]

Hamas nastavlja sa napadima


Pristalice Hamasa

Palestinski ekstremisti su saopštili da će pojačati napade na izraelske ciljeve.
Ovo je saopšteno neposredno nakon početka novih bliskoistočnih mirovnih pregovora u Vašingtonu.
Portparol radikalnog pokreta Hamas izjavio je da je 13 ekstremističkih organizacija udružilo snage da bi pokrenuli, kako se izrazio, "efikasnije napade".
Američki izaslanik za Bliski istok Džordž Mičel je, u izjavi koju je dao u Vašingtonu, prve direktne pregovore između Izraelaca i Palestinaca u poslednje gotovo dve godine opisao kao "konstruktivne".
Dve strane su se dogovorile da se ponovo sretnu na Bliskom istoku u naredne dve nedelje.
U prvoj reakciji iz regiona, predsednik Irana - zemlje koja podržava ekstremne palestinske organizacije poput Hamasa - pregovore je nazvao "besmislenim i osuđenim na propast".

Izvor : BBC Serbian

[G]

Josipović: Bilo je zločina i sa hrvatske strane

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je da će hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku oduzeti odličja i činove ukoliko ih Haški tribunal proglasi krivim za zločine nad srpskim civilima u toku i nakon akcije Hrvatske vojske "Oluja" 1995. godine.



On je rekao da treba pričekati odluku Haškog tribunala, jer je jedino sud taj koji može utvrditi da li se neko ogrešio o norme međunarodnoga prava ili nije.

"Naravno, želeli bismo da odbrane hrvatskih generala uspeju u svojim namerama, ali moramo da znamo da je na nekim područjima bilo zločina i sa naše strane, te da, kao što se to događa i pred našim sudovima, treba videti ko je za to odgovoran", naglasio je Josipović.

On je dodao da će u slučaju hrvatskih generala postupiti, kao i u slučaju osuđenog ratnog zločinca Branimira Glavaša, kome je oduzeo odličja i činove.
"Zakon je zakon i ako ćemo ga selektivno provoditi onda to nije dobro", rekao je Josipović gostujući na Radiju Dubrovnik.
Tužilaštvo je u završnom podnesku za Gotovinu tražilo kaznu do 27 godina zatvora, za Markača do 23, a za Čermaka do 17 godina zatvora.
Odbrana traži oslobađajuću presudu za svu trojicu generala koji se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio trajno uklanjanje srpskih civila sa područja Krajine u leto 1995. godine.

Izvor : BLIC

[причалица]

otkrio čovek rupu na saksiji.:raz_012:

[G]

otkrio čovek rupu na saksiji.:raz_012:

Veliki je pomak da bar neko sa njihove strane prizna da je zločina bilo. Obzirom da se radi o Predsedniku države tim pre to priznanje ima veću težinu. Ako je ikakva satisfakcija moguća za oko 250 000 proteranih Srba sa prostora R. Hrvatske, onda ovo možda jeste mala i nadam se početak pomirenja. Cenim ga kao pozitivan gest. Tuđman i Mesić su bili prilično nespremni pričati o ovim stvarima...

[G]

Još jedan vojnik NATO-a ubijen u Avganistanu

Jedan pripadnik koalicionih snaga u Avganistanu ubijen je danas na nemirnom jugu zemlje, dan pošto je predsednik Hamid Karzai načinio pomak u otvaranju pregovora sa talibanima.



Ovo je šesta žrtva među stranim vojnicima u Avganistanu ovog meseca. Pet nastradalih vojnika su Amerikanci, a nacionalnost danas ubijenog vojnika još nije saopštena, javio je AP.


U južnim avganistanskim provincijama Helmand i Kandahar vode se veoma teške borbe između pobunjenika i koalicionih snaga, koje nastoje da iskorene talibane iz njihovih uporišta.


Karzai je juče saopštio da je formirao komitet koji će se angažovati na počinjanju mirovnih pregovora sa talibanima, a iz kancelarije avganistanskog predsednika je saopšteno da to predstavlja "značajan korak".


Ovaj potez Karzaija usledio je nakon plana da se ekstremisti uključe u mirovni proces koji su plemenske vođe usvojile u junu.

izvor : BLIC

[G]

Putin ponovo predsednik Rusije?


Ruski premijer Vladimir Putin jasno je stavio do znanja da ne isključuje mogućnost da se na izborima 2012. ponovo kandiduje za predsednika.

Putin je to rekao u obraćanju novinarima i naučnim radnicima u gradu Sočiju na Crnom moru.
Ruski premijer je izjavio da će do izbora deliti vlast sa predsednikom Medvedevim.
Potom će, kako je rekao, "njih dvojica zajedno odlučiti šta je najbolje za Rusiju".

Izvor : BBC Serbian

[G]

Обама позвао Американце на верску толеранцију

ВАШИНГТОН – Амерички председник Барак Обама позвао је Американце на верску толеранцију уочи сутрашњег обележавања девете годишњице од терористичких напада и у јеку расправе око места ислама у америчком друштву.
„Морамо да радимо тако да се не окренемо једни против других. Као председник САД учинићу све што могу да подсетим Американце да смо нација под погледом Бога кога можда називамо различитим именима, али остајемо једна нација”, рекао је Обама новинарима у Белој кући.


Барак Обама Фотодокументација Политике

Он се обратио новинарима уочи сутрашњег обележавања девете годишњице од терористичких напада у Њујорку и Вашингтону у којима је погинуло готово 3.000 људи.

„Од великог значаја је да велика већина Американаца остане верна ономе што имамо најбоље - верску толеранцију, и јасну идеју о томе ко је наш непријатељ”, рекао је Обама и додао да су непријатељи САД терористичка мрежа Ал-Каида и њени савезници.

У САД су повећане тензије због ранијих најава једног фундаменталистичког хришћанског свештеника да ће јавно спалити примерак Курана и полемике о изградњи џамије у близини некадашњег Светског трговинског центра у Њујорку, срушеног у нападима 11. септембра 2001. године.

Обама је казао да је идеја спаљивања Курана „деструктиван потез” који је потпуно у супротности са америчким вредностима.

Амерички председник је поводом обнове блискоисточних мировних преговора рекао да су Израелци и Палестинци „премашили очекивања”.

„Оно што желим да кажем јесте да ризик вреди уложеног труда зато што је алтернатива статус кво који не може бити трајно” решење, рекао је Обама и обећао нове покушаје у случају неуспеха садашњег директног дијалога Израелаца и Палестинаца.

Обама је истакао значај мира на Блиском истоку по безбедност САД и додао да ће једно такво решење „променити стратешку слику Блиског истока”.

Амерички председник је такође позвао Израел да продужи мораторијум на изградњу јеврејских насеља на Западној обали и затражио од Палестинаца да олакшају ту одлуку својом жељом за мировним процесом.
Бета-АФП Извор : ПОЛИТИКА
објављено: 10/09/2010

[G]

Берлусконијеве муке

Све жешћи сукоб Ђанфранка Финија и италијанског премијера могао би да проузрокује скоре парламентарне изборе...


Ђанфранко Фини и Силвио Берлускони Фото Gadlemer.It



Од нашег дописника
Рим, 9. септембра – Летње гласине да ће влада Силвија Берлусконија до јесени пасти, данас изгледају све реалније. Говор Ђанфранка Финија, председника Доњег дома парламента, приликом легендарне седнице новоосноване посланичке групе, „Будућност и слобода за Италију” у Мирабелу, оставио је горак укус дефинитивног политичког развода са премијером. „Владајућа партија „Народ слобода” више не постоји”, поновио је Фини у више наврата у Мирабелу.
Негирање странке коју је 2009. основао заједничким снагама са Берлусконијем проузроковано је, првенствено, неслагањем у неколико политичких тачака: Фини се противи перманентном судском имунитету највиших италијанских политичких функционера, али и скорашњем предлогу о реформи судства којом би реално било поништено на хиљаде судских процеса. Федерализам (првенствено политичка идеја лидера националистичке партије „Лиге за север” и једног од најважнијих чланова владајуће коалиције, Умберта Босија) још једна је од тема раздира двојице оснивача владајуће италијанске коалиције. Председник парламента се обрушава и на новоспроведену реформу школства којом је извршено бесомучно смањење буџета у том сектору.
И док Берлусконијева владајућа партија заједно са Босијевом „Лигом за север”, наставља са оштром политиком борбе против нелегалних имиграната, Фини сматра да би иста требало да буде усаглашена са процесима интеграције, али и са блажим правилима за све странце који регуларно раде унутар италијанских граница. Тачку неслагања представља и постојећи закон о политичким изборима, који Фини сматра – срамотним.
Политички курцшлус у односима између Финија и Берлусконија проузрокован је и бурном летњом медијском кампањом против председника италијанског парламента и чланова његове породице, а који је, првенствено, водио лист „Ђорнале”, иначе у власништву породице Берлускони.
Након Финијевог отвореног напада на владајућу коалицију у Мирабелу, Берлускони је поручио да тренутно не постоји могућност даљег функционисања постојеће владе: Или ће Фини дати оставку на место председника парламента, или ће се ићи на поновно гласање за избор нове владе (28. и 29. новембар понуђени су већ као два могућа датума за нове изборе). „Фини се ставио на чело једне друге партије, због чега осећамо да нас он више не представља. По нашем мишљењу није више компатибилан са улогом председника парламента.”
„Одлучили смо да се обратимо председнику Републике, Ђорђу Наполитану али не да бисмо прогласили пад владе, већ како бисмо затражили Финијеву оставку”, додаје Умберто Боси који сваким даном све више потенцира неопходност одлажења на ново гласање.
Вербално шамарање Финијевих присталица и припадника сада потпуно парцијалне владајуће коалиције, последње недеље чини и главни репертоар свих италијанских водећих медија. Тако је и током гостовања у познатом дневнику италијанске телевизијске станице „Ла7” Фини поручио: „Када би Боси и Берлускони отишли код председника Републике то би их направило потпуним неписмењацима уставног права. Нико, па ни председник Републике, нема моћ да затражи оставку председника парламента”. Фини оцењује и поновни одлазак на гласање потпуно неодговорним потезом: „Постојећа влада не треба да тражи излаз у новим изборима, већ би требало да покаже да зна да управља државом, на пример, смањујући порезе”, додаје Фини.
Излазно решење све уочљивије кризе италијанске владе још није познато. Ипак Кавалијере не губи време и у међувремену припрема манифестацију – одговор на Финијево окупљање у Мирабелу: како најављују медији у Италији већ 3. октобра, на великом скупу партије „Народ слобода”, у Милану, Берлускони ће покушати да окупи што више својих присталица на омиљеној миланској агори – тргу крај миланске катедрале.
Осим Финијеве оставке и одласка на нове изборе, Берлускони располаже још једном опцијом за излазак из кризе: проширивањем владајуће коалиције. И док је могућност алијансе са централистичким лидером Пјерфердинандом Казинијем сада већ далека, премијер види спас у коалицији са, још увек неодлучним, и умереним Финијевим присталицама у влади.
Италијанска опозиција прогласила је владајућу коалицију непостојећом још 5. септембра (након Финијевог говора у Мирабелу). Берлускони, који тренутно могућност нових избора види као врло рискантан потез којим се рескира дефинитивни губитак већинске власти, за сада тражи само продужетак ове сложене политичке игре.
Марина Лаловић

објављено: 10.09.2010. Извор : ПОЛИТИКА

[G]

POLOVINA HRVATA NE VIDI BUDUĆNOST U HRVATSKOJ

Ponedeljak, 13. Septembar, 2010.| Autor: Agencija FoNet Izvor : KURIR



ZAGREB - Gotovo 75 odsto Hrvata smatra da bi kvalitetnije živeli u inostranstvu, a njih 56 odsto ne vide budućnost u Hrvatskoj za sebe i svoju decu, rezultat je najnovijeg istraživanja portala Posao.hr. U tom istraživanju najviše je bilo ispitanika od 25 do 34 godine, uglavnom sa područja grada Zagreba i Zagrebačke županije. Najčešći razlozi zbog kojih bi ispitanici potražili posao u inostranstvu su nemogućnost pronalaženja bilo kakvog posla, nepotizam, netransparentni oblici zapošljavanja i male plate.

Rezultati istraživanja su pokazali da bi više od 60 odsto ljudi trajno prihvatilo posao u inostranstvu kada bi im se pružila prilika za boljom zaradom, dok bi 34 odsto samo privremeno pristalo na tu varijantu, prenosi portal Index.hr.

Oni su naveli da im je dodatan motiv za odlazak korupcija i nemogućnost pronalaska odgovarajućeg posla koji bi im osiguravao pristojan život. Rezultati su pokazali da bi čak 60 odsto ispitanika privremeno prihvatilo posao u inostranstvu za koji bi bili prekvalifikovani, dok bi njih 26 odsto trajno prihvatilo takve uslove, a samo pet odsto ispitanika ne bi na to pristalo.

Nešto više od četvrtine ispitanika radilo bi u inostranstvu, a čak 95 odsto ispitanika smatra da su tamo plate za radna mesta njihovih kvalifikacija veće nego u Hrvatskoj. Što se tiče zemalja u koje bi se ispitanici preselili radi posla, većina njih, 58 odsto, izabralo bi zemlje Evropske unije, dok bi 20 odsto izabralo SAD i Kanadu, a 16 odsto bi se uputilo u Australiju.

[G]

У Минхену почиње „Октобар фест”





МИНХЕН – У Минхену данас почиње један од најпознатијих фестивала пива у свету „Октобар фест”, који ове године слави 200. рођендан.

Због прославе јубиларног рођендана „Визн”, што је други назив за светковину, ће потрајати дан дуже, а завршиће 4. октобра, преноси Дојче веле.

Фестивал ће почети у центру Минхена, одакле полази поворка од око 1.000 људи.

После шетње улицама Минхена, дефиле ће се завршити на Терезиној ливади, од милоште званој и Терезино пољанче или само пољанче.

То је „поприште” Октоберфеста.

На Терезиној ливади од 42 хектара су за време „Октобарфеста” постављене шатре познатих гостионичара, у којима се пије и слави, а само славље отвара градоначелник, у подне, пробијањем првог бурета са пивом у Шотенхамеловој шатри.

Пошто је повод за одржавање првог „Октобарфеста” 1810. било венчање принцезе Терезе и принца Лудвига, ни овогодишње славље не може да се одржи без њих - за ту прилику одабрано је двоје младих који ће глумити саксонску принцезу и баварског принца, наравно, у одећи у каквој се тај пар и венчао пре 200 година.

Том приликом су у њихову част одржане и коњске трке, па ће се тако и на овогодишњем „Октобарфесту”, трке одржавати сваког дана.
Танјуг
објављено: 18/09/2010 Извор :ПОЛИТИКА

[G]

Гвидо Вестервеле озаконио везу с партнером

БЕРЛИН – Немачки министар спољних послова Гвидо Вестервеле, први министар те земље који се јавно изјаснио да је хомосексуалац, озваничио је везу са својим партнером на грађанској церемонији у родном Бону, саопштила је немачка Слободна демократска партија (ФДП).

Вестервеле (48) и пословни човек Михаел Мронц (43) склопили су законску везу пред градоначелником Бона Јиргеном Нимптшом, пренео је дневник „Билд”, а портпарол ФДП је потврдио извештај.


Гвидо Вестервеле

Немачки закон не дозвољава бракове међу партнерима истог пола, али им омогућава да региструју везу којом имају иста права и обавезе као и венчани хетеросексуални парови, подсетио је Ројтерс.

Вестервеле, председник либералне ФДП, такође је вицеканцелар у влади десног центра канцеларке Ангеле Меркел.

Церемонији је присуствовало око 20 чланова породица и пријатеља, навео је „Билд”.

Вестервеле и Мронц су у вези од 2003. године.

Мронц је понекад пратио шефа немачке дипломатије на путовањима у иностранство, а ти трошкови нису ишли на рачун пореских обвезника, већ их је сам сносио.

Ипак, престао је да путује с Вестервелеом пошто су опозициони лидери поставили питање о сукобу интереса, односно да ли Мронц користи та путовања за сопствене послове.

Немачки закон о везама истополних партнера ливерализовала је претходна влада левог центра.
Танјуг
објављено: 18/09/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Papino izvinjenje u Londonu

Papa Benedikt XVI izrazio je danas "duboko žaljenje" za "nepojmljive zločine" zlostavljanja dece unutar katoličke crkve
Papa je ovo dosad najjače izvinjenje uputio na današnjoj
misi u Vestminsterskoj katedrali, tokom trećeg dana
četvorodnevne državne posete Britanij, preneo je BBC.

On je rekao da je izuzetno pogođen "ogromnim patnjama" koje
su neki katolički sveštenici izazvali svojim žrtvama,
naglasivši i da je svestan "sramote i poniženja" izazavnih
"ovim gresima".

Nešto ranije, rimokatolički poglavar se sreo sa premijerom
Dejvidom Kameronom, njegovim zamenikom Nikom Klegom i
vršiocem dužnosti llidera Laburističke stranke Harijetom
Harman.

Posle kraćeg susreta sa hiljadama vernika okupljenim ispred
Vestminsterske katedrale, papa će obići jedan starački dom
u južnom Londonu. Dan će biti završen masovnom molitvom i
bdenjem u Hajd parku.

Protivnici papine posete održaće protestni skup u
centralnom Londonu.

Papin planirani raspored aktivnosti se nastavlja bez
promena, uprkos hapšenju u petak šestorice muškaraca u vezi
sa navodnom terorističkom pretnjom njegovoj poseti.

Svih šest uhapšenih muškaraca, koj su i dalje u pritvoru,
radili su kao ulični čistači kompanije koju unajmljuje
londonska opština Vestminster.


Izvor : PRESS

[G]

Ko laže: Sarkozi ili Merkel?

„Istorija će pokazati“, odgovorio je na pitanje iz naslova francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner. Uglavnom, Sarkozi je rekao da mu je Merkel rekla da će i Nemci rušiti romska naselja. Kancelarka demantuje.



Vikend izdanje Zidojče cajtunga na naslovnoj strani donosi tekst pod naslovom „Francuski predsednik iritira kancelarku“. Predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da je u četvrtak u Briselu, na sastanku predsednika i šefova vlada Evropske unije, od nemačke kancelarke Angela Merkel dobio informaciju da i Nemačka narednih sedmica planira raseljavanje romskih naselja. Kancelarka Merkel tu je izjavu demantovala kao potpuno netačnu. List piše da je nejasno kako je do ovog nesporazuma došlo.



Portparol nemačke vlade, Štefen Zajbert, rekao je da pitanje Roma u Nemačkoj ni jednog trenutka nije bila tema razgovora u Briselu. To je potvrdio i francuski ministar inostranih poslova Bernard Kušner, izjavivši da o razgovoru predsednika i kancelarke o romskim naseljima u Nemačkoj ništa nije čuo, iako je sve vreme bio prisutan i dodao da ni od Sarkozija nije čuo ništa o tome. Na pitanje novinara ko tu laže, Sarkozi ili Merkel, odgvorio je: „To će istorija da pokaže.“



Drski Sarkozi

Zidojče cajtung piše da ovo nije prvi put da francuski predsednik krši elementarne osnove pristojnog ponašanja. List podseća da je slično bilo u maju ove godine, kada se Sarkozi kao „spasilac evra“ prema kancelarki odnosio kao prema svojoj učenici. Kancelarka je sad pred dilemom kako se dalje postaviti prema Francuskoj, piše minhenski list i ocenjuje da je glavni preduslov za napredovanje Evropske unije, dobra saradnja Pariza i Berlina.



Takođe, i u okvirima svetske politike Evropa neće biti shvaćena ozbiljno, ako Nemci i Francuzi zajedno ne „dignu glas“. „Posleratna istorija je pokazala da isključivo dobri odnosi između Predsednika i Kancelara – kao što su bili za vreme Fransoa Miterana i Helmuta Kola – garantuju dobre međudržavne odnose“. Kancelarka je toga svesna, piše list, i sada je prinuđena da se pametno postavi prema jednom partneru, koji je spreman da zarad novih poena na polju unutrašnje politike, pravi riskantne spoljnopolitičke poteze. „Ako Merkelova sada preoštro reaguje, on joj to neće niti zaboraviti, niti oprostiti. Za ovaj ‘duo’ tada više ne bi bilo spasa. Sa druge strane, ako kancelarka Sarkoziju ne pokaže više hrabrosti, on će joj ubrzo zahvaliti. Novom drskošću“, piše Zidojče cajtung.



Nalepnica: „Ovde je čisto“?



Flensburger Tagesblat donosi dobre vesti za one koji rado odlaze u restorane. Ministarstvo za zaštitu potrošača želi u svim nemačkim restoranima da uvede obavezne oznake koje ocenjuju restoransku higijenu. Predviđeno je da, ukoliko je higijena na zadovoljavajućem nivou, na ulazu u restoran bude postavljena etiketa u vidu „smeška“ koja signalizira: „Sve je čisto, samo napred“. Da li će novi zakon biti usvojen još se na zna.



Priredio: Boris Rabrenović

Odg. urednik: Nemanja Rujević Izvor :

[G]

[B] MOSKVA/NJUJORK 24. 09. 2010

Izvor : TANJUG i PRESS

Lavrov: Nema nasilnog rešenja za savremene konflikte



Prvi i osnovni zaključak na osnovu iskustva u rešavanju različitih kriznih situacija sastoji se u tome da za savremene konflikte nema nasilnih rešenja, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na sednici Saveta bezbednosti UN u četvrtak, saopštilo je danas Ministarstvo inostranih poslova Rusije
"Njih treba tražiti, pre svega, na političko-diplomatskom planu, uključivanjem svih strana u dijalog i pregovore, bez bilo čijeg izolovanja", istakao je ruski ministar inostranih poslova.Lavrov je kao primer do čega dovodi "jednostrani raskid usaglašenih mirovnih formata i uzdanje u silu" naveo događaje iz avgusta 2008, kada su gruzijske snage napale samoproklamovanu republiku Južnu Osetiju, a Rusija se umešala da zaštiti civilno stanovništvo.Šef ruske diplomatije je rekao da ne treba štedeti na materijalnim i intelektualnim ulaganjima u preventivu konflikata, kao i u jačanje potencijala UN u oblasti preventivne diplomatije i posredovanja."Dobro je poznato da je sprečavanje konfliktnih situacija mnogo jeftinije od njihovog kasnijeg regulisanja", rekao je Lavrov, zalažući se za aktivniju podršku regionalnim centrima UN za preventivnu diplomatiju, odgovarajućim regionalnim organizacijama i udruženjima koji se bave pružanjem pomoći mirnom rešavanju sporova i sprečavanjem bezbednosnih prekograničnih pretnji.Prema njegovim rečima, uspeh mirovnih napora na Bliskom istoku, u Avganistanu, Africi, na Haitiju i u Istočnom Timoru, leži u sposobnosti da se uvažavaju interesi i prioriteti zemlje prijema."Bilo koju pomoć međunarodne zajednice ne treba nametati", rekao je Lavrov.Ruski ministar je dodao da savremeni konflikti zahtevaju kompleksne stretegije i sveobuhvatna rešenja, zasnovana na jedinstvu ciljeva, predvidivosti njihovog materijalno-tehničkog i finansijskog obezbeđenja, efikasnom spoju vojnih i civilnih stabilizacionih dejstava, bliskoj koordinaciji, uvažavanju regionalnog konteksta i maksimalnom angažovanju potencijala regionalnih organizacija na osnovu glave VIII Povelje UN.Lavrov je istakao da je važno izbegavati "dupliranje napora i, tim pre, suparništva".Ruski ministar je, između ostalog, rekao i da Moskva i dalje namerava da pruža praktičan mateirjalno-tehnički doprinos mirovnim aktivnostima Svetske organizacije, navedeno je u saopštenju ruskog MIP-a.

[G]

Осујећени атентати широм Европе

Исламистички покрет Узбекистана припремао серију атентата у Британији, Француској и Немачкој, тврде у Берлину...


Абу Аскар, „отац војника“, џихадиста Узбекистана из Немачке



Берлин – Заједничком акцијом америчких и западноевропских обавештајних служби, у Европи је осујећена серија терористичких напада на циљеве у Лондону и у низу немачких и француских градова, јављају агенције.

Серија атентата које су планирале исламистичке организације мога је да доведе до крвопролиће попут оног у Мадриду 2004. и у Лондону 2005. године, известили су амерички медији.

Британска ТВ станица Скај планиране акције џихадиста пореди са атентатима у Мумбају (Бомбај) новембра 2008, када је у нападима исламиста на два хотела у овом индијском граду живот изгубило 166 лица, а више од три стотине било повређено.

„Волстрит џорнал” подсећа да је два пута у минулих неколико дана запрећено дизањем у ваздух Ајфеловог торња. Да је реч о „апсолутно веродостојној претњи” произлази из извештаја америчке телевизије Еј-Би-Си, а гледаоци се подсећају да је о свему званично обавештен и амерички председник Барак Обама.

Немачки медији су суздржанији: телевизија АРД и недељник „Шпигл” наглашавају да атентати нису представљали непосредну опасност. Њихова обавештајна сазнања упућују на закључак да су атентати припремани, али о евентуалном извођењу и о датуму напада није била донета одлука.

Различити приступи англоамеричких и немачких медија отворили су простор нагађањима: да ли је реч о акутној или о латентној опасности од терористичких напада?

У централи немачке обавештајне службе БНД за иностранство у Берлину извори тврде да је операција „неутралисања” терористичких ћелија била успешна.

Повод није била непосредна опасност већ – инсистирање америчких колега. Коригују се извештаји из САД да су атентате планирали пакистански радикални исламисти, блиски Ал Каиди:

„Реч је о организацији Исламистички покрет Узбекистана, која има подршку радикалних исламиста у Пакистану”, предочено је аутору ових редова.

Извор тврди да су Узбеци били под надзором, с обзиром на то да су постојала сазнања о њиховим припремама за атентате.

Информације је дао немачки држављанин авганистанских корена Ахмет С., родом из Хамбурга. Пре петнаестак дана ухапсили су га амерички агенти, а у САД је потврђено да се налази у затвору америчке војне базе Баграм, у Авганистану.

Занимљиво је да Берлин и Пентагон другачије описују акт хапшења. Немци тврде да су Американци лишили слободе њиховог информатора када се запутио у немачку војну базу, близу Кабула. Американци тврде да је лишен слободе у тренутку када је намеравао да по (терористичком) задатку напусти Авганистан и запути се на одредиште акције – у Европу.

Разлика у опису хапшења, наводно, није једини аспект који утиче на односе Немаца и Американаца. У обавештајним круговима Берлина испод руке се говори да су Американци пренаглили са захтевом за акцију – из сопствених интереса: хапшење Ахмета С. послужило је као повод за серију напада беспилотним летелицама на уточишта радикалних исламиста у Пакистану.

Немачки новинари истичу да се америчка јавност управо сада суочава са статистикама колатералне штете оваквих америчких акција у којима је од 2008. живот изгубило више од хиљаду недужних цивила.

М. Казимировић
објављено: 30.09.2010. Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Spor Kine i SAD preko leđa Amerikanaca

Američki Kongres je usvojio nacrt zakona kojim se predviđaju posebno visoke carine na uvoz kineske robe mada je pitanje ko tu više gubi: SAD najviše izvoze baš u Kinu, a kinesku ekonomiju hvale i najuspešniji Amerikanci.


Vašington opet zaoštrava odnose zbog ekonomije

Bil Gejts se samo smeškao, ali novinarima nije odgovorio ništa. A Čarli Manger, potpredsednik investicione kompanije legendarnog Vorena Bafeta, na pitanje šta bi trebalo uraditi kako bi se prevazišao problem između Vašingtona i Pekinga, kaže: „Ne verujemo da mi treba da savetujemo Kinu i SAD kako će da vode pregovore. To sa zadovoljstvom prepuštamo njihovim vladama. Savete davati nećemo.“



Vest o odluci Predstavničkog doma američkog Kongresa da se Kini uvedu kaznene carine, Mungera, Gejtsa i Bafeta zatekla je u gradu Čangša gde su prisustvovali predstavljanju novih elektro-autobusa i baterija firme BYD. U toj kompaniji Bafet ima skoro 10 procenata vlasništva i zato i ima samo reči hvale. „Sve ono što se ovde gradi kao recimo autoputevi, zatim razvoj industrije, odlična saradnja između vlasti i kompanija, sve je to urađeno u rekordno kratkom roku. Za 15 godina stvoreno je ono za šta je u drugim zemljama potrebno 100 godina. A šta će biti u narednih 10-20 godina? To neće uticati samo na Kinu, nego i na šest i po milijardi ljudi na celom svetu.“



Amerikanci će plaćati više



Sa tim se izgleda ne slaže američki Kongres. U Predstavničkom domu u četvrtak (30.9.) velikom većinom glasova usvojen je Nacrt zakona koji predviđa kaznene carine na uvoz kineske robe. Reakcija Pekinga stigla je neočekivano brzo. „Vašington bi trebalo da izbegava da donosi odluke koje štete odnosima dveju država“, izjavio je predstavnik kineskog ministarstva spoljnih poslova Jiang Ju. Istovremeno, kinesko ministarstvo trgovine odbacilo je optužbe da je kineska roba, tačnije nizak kurs juana, uzrok ekonomskih problema SAD. Pitanje kineske valute koju kontroliše država, već dugo je razlog za „prebacivanje loptice“ između Vašingtona i Pekinga, a obično se poteže uoči izbora u SAD.


Bil Gejts

Međutim, Bil Gejts je u Kini bio oduševljen: „Ono što je uzbudljivo jeste da su Kinezi postigli fenomenalni uspeh kada je reč o masovnoj proizvodnji po niskim cenama. Ono što vidimo ovde, kada je reč o proizvodnji elektro-autobusa, jesu inovacije. Toga u toj meri nema nigde na svetu i to je veoma važno i za svetsku privredu i za zaštitu klime. Talenat, brzina i požrtvovanost uloženi su u ta tako važna pitanja. Čestitam!“



U aktuelnom trgovinskom sporu kineski mediji demonstriraju veliko samopouzdanje i to ne samo zbog lobiranja Bila Gejtsa. Tamošnje novine ocenjuju da su američki proizvodi sve manje konkurentni, da trgovinski rat ugrožava same SAD jer najveći rast izvoza beleže baš na kineskom tržištu i, konačno, da će cenu spora na kraju platiti američki kupci – kroz veće cene.



Autori: Astrid Frejezen / Ivan Đerković

Odg. urednik: Nemanja Rujević Izvor :