Bogovi iz raja

[Kovač]

Jovanova Apokalipsa
Navodni autor Otkrovenja je bio Isusov lični prijatelj i učenik Jovan (netreba ga mešati sa
Jovanom Krstiteljem). Izgleda da je Jovan bio naj uticajniji od Isusovih učenika. I raniji
biblijski tekst koji mu se pripisuje Knjiga Jovanova izgleda da najbliže prilazi spajanju
snažnih mističnih težnji Isusovih tutora i rane Hrišćanske crkve. Iz ovih i drugih razloga
Jovanovo ime je bilo važno hrišćanima i odreñenom broju mističnih organizacija. Zato ne
iznenañuje što je Jovanovo ime izabrano da obeleži poslednju i najživopisniju apokalipsu
u Biblije.
Otkrovenje Sv. Jovana je peto i finalno delo pripisano Jovanu koje se pojavljuje u Novom
Zavetu. Neki učeni ljudi veruju da je Otkrovenje Jovan napisao za vreme egzila na
grčkom ostrvu Patmos mnogo godina nakon hristovog raspeća. Drugi su ubeñeni da
učenik Jovan nije bio autor otkrovenja jer je ono otkriveno oko 200 godina posle
Jovanovog života. Prema Jozeph Free-u, koji piše u svojoj knjizi Arheologija i bibliska
istorija, ligvistički kvaliteti Otkrovenja su manji u odnosu na Knjigu Jovanovu. Rasprava
se vodi oko toga da ako je otkrovenje napisano 5 godina posle Knjige Jovanove od
strane istoga autora Otkrovenje bi trebalo lingvistički da bude jednako ili superiornije u
odnosu na raniji rad. Druga stvar je da otkrovenje sadrži izraze iz Jevrejskog jezika koji
nisu korišteni u ranijim Jovanovim zapisima. Sa druge strane, važne sličnosti izmeñu
Otkrovenja i drugih knjiga Jovanovih su primećene pogotovo u ponavljanju odreñenih
reči i fraza. Ko god da je pravi autor Otkrovenja uticaj ovog dela je bio veoma snažan.
Otkrovenje je tumačenje autorovog bizarnog susreta sa čudnom osobom za koju je on
verovao da je Isus. Tokom perioda od jednog do dva dana autor je sreo brojna neobična
stvorenja koja su mu prikazala niz zastrašujućih budućih dogañaja. Ta stvorenja rekoše
autoru da će Satana („anti-Hrist“) zavladati svetom. Ovo će biti propraćeno Konačnom
bitkom Armagedona tokom koje će se sukobiti Božiji Anñeli i sile Satanine. Konačna
bitka će rezultirati Sataninim progonstvom iz ljudskog društva i pobedničkog povratka
(„Drugog Dolaska“) Isusa da vlada zemljom 1000. godina.
Knjiga Otrovenja je napisana prelepim opisnim stilom. Ispunjena je složenim i maštovitim
simbolizmom, jer su slike otkrivene Jovanu bile simboli. Otkrovenje se može koristiti da
predvidi neizbežni „Kraj Sveta“ u skoro bilo kojoj istoriskoj epohi. Proročanstvo je
sastavljeno tako da dogañaji koje opisuje mogu da se poistovete sa dogañaima u
vremenu čitaoca. Ovo je tačno ono što se radilo sa Otkrovenjem od kada se pojavilo i
radi se i dan danas.
Pitanje je, šta je izazvalo autorove “Vizije“? Ludilo? Sklonost ka pričanju izmišljenih
priča? Ili nešto drugo? Autor se dojmi dovoljno iskrenim da se isključi prevara. Njegov
otvoren stil naravno eliminiše ludilo kao odgovor te ostavlja „nešto drugo“. Pitanje je
šta? Nakon analiziranja teksta Otkrovenja otkrivamo nešto krajnje neverovatno.
Izgleda da je autor bio drogiran i, za vreme tog stanja, su mu prikazane slike od strane
pojedinaca koji su obučeni u kostime i izvodili predstavu za autora. Hajde da se
pozabavimo pasusima iz Otkrovenja koji ovo sugerišu.
Jovan počinje svoju priču govoreći nam da se molio. Iz daljeg opisa zaključujemo da je
izvodio svoj ritual napolju tokom dana. Iznenada je čuo glas iza sebe. Glas mu je
zapovedio da zapiše sve što će videti i čuti i da to pošalje u sedam hrišćanskih crkava u
Aziji ( Turska). Jovan se okrenuo da vidi ko mu se obraća i video je ono za šta je verovao
da je sedam zlatnih svećnjaka. Meñu svećnjacima ja stajala osoba koju je autor opisao
kao...
... I usred sedam svečnjaka kao sina čovečijeg, obučena u dugačku haljinu, i opasana po
prsima pojasom zlatnim.
A glava njegova i kosa beše bela kao bela vuna, kao sneg; i oči njegove kao plamen
ognjeni;
I noge njegove kao med kad se rastopi u peći; i glas njegov kao huka voda mnogih;
I držaše u svojoj desnoj ruci17 sedam gnezda, i iz usta njegovih izlažaše mač oštar sa obe
strane, i lice njegovo beše kao što sunce sija u sili svojoj.
I kad ga videh, padoh k nogam njegovi kao mrtav, i metnu desnicu svoju na me govoreći
mi: neboj se ja sam prvi i poslednji...
OTKROVENJE JEDAN : 13-17

[Kovač]

Postoje neverovatne sličnosti izmeñu ovog novog „Isusa“ i svemirskih „Andjela“ iz
ranijih Biblijskih priča. Prorok Jezekelj, na primer, je takoñe sreo posetioce sa nogama
od meda. Gornji izvod iz Otkrovenja navodi da je Jovanov „Isus“ mogao biti obučen u
jednodelno odelo koje je išlo od vrata da metalnih čizama. Glava stvorenja je opisana kao
„bela kao vuna, bela kao sneg“, ukazujući na kacigu. Jovanova tvrdnja da je ovo
stvorenje imalo glas „ kao huka vode „ podseća na Jezekijine Anñele i mogla je biti
izazvana brujanjem obližnjih motora ili električnim pojačivanjem glasa stvorenja.
“Dvosekli mač koji izvire iz usta stvorenja navodi na mikrofon ili cev za disanje.
Kada se Jovan sabrao, „Isus“ mu je naredio da napiše pisma koja je hteo da budu
poslata različtiim hrišćanskim crkvama. Ta pisma čine prva tri poglavlja Otkrovenja.
Najzanimljivija faza Jovanovog iskustva počinje u četvrtom poglavlju:
Po tom vide: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji čuh kao trubu gde govori sa
mnom, reće: Popni se amo i pokazaću ti šta će biti sa ovim.
I odmah bih u Duhu; i gle presto stajaše na nebu, i na prestolu señaše neko.
I onaj što señaše beše po viñenju kao kajen jaspis i sard; i oko prestola beše duga po
viñenju kao smaragd.
I oko prestola bejahu dvadesetičetiri prestola; I na prestolima videh dvadesetičetiri
starešine gde sede, obučene u bele haljine i imahu krune zlatne na glavama svojima.
I od prestola izlažahu munje i gromovi i glasovi; I sedam žižaka ognjenih gorahu pred
prestolom, koje su sedan duhova Božijih. I pred prestolom beše stakleno more kao
kristal; I na sred prestola i oko prestola četiri životinje, pune očiju s preda i sastrag.
OTKROVENJE 4:1-6
Gore navedeni pasus može biti sagledan kao da je autor odveden na letelicu kroz neku
vrstu vrata i našao se licem u lice sa njenim putnicima, tako bi to opisala osoba koja nije
sposobna da razume doživljeno. Citat sadrži dva naročito interesantna elementa:
Prvi, Jovan je rekao da je glas zvučao kao truba. Ovo navodi na pomisao da je glas
dolazio iz zvučnika. Drugi, „Munje i gromovi i glasovi“ koji su dopirali iz prestola navode
na ideju da je presto imao neku vrstu televizije ili radio ureñaje. Osoba modernog doba bi
mogla opisati isti doživljaj na ovaj način: „Pa da, bijo sam teleportovan na svemirski
brod. Tamo sam se suočio sa posadom u belim kombinezonima i kacigama. Oni su
primali neke radio ili TV signale.“
Prisustvo sedam svećnjaka ili sedam lampi ukazuje na to da je obred bio pripremljen za
autora. Obred je bio ispunjen kostimima, teatralnošću i vučnim efektima – da bi poruka
na autora ostavila dubok utisak. Eto šta se desilo kada je Jovanu pokazan prvi svitak:
I videh u desnici onoga što señaše na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja,
zapečaćenu sa sedam pečata.
I videh Anñela jaka gde propoveda glasom velikim: Ko je dostojan da otvori knjigu i da
razlomi pečate njezine?
I niko nemogaše ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori knjige ni da zagleda u
nju.
I ja plakah mnogo što se niko ne nañe dostojan da otvori i da pročita knjigu, niti da
zagleda u nju.
I jedan od starešina reče mi: Ne plači, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judina,
koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam pečata njezinih.
I videh, i gle, na sred prestola i četiri životinje, i posred starešina jagnje stajaše kao
zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po
svemu svetu.
I doñe i uze knjigu iz desnice onoga što señaše na prestolu.
I kad uze knjigu, četiri životine i dvadesetičetiri starešine padoše pred jagnjetom, imajuči
svaki usle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih.
I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njezine;
Jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakoga kolena i jezika i naroda i
plemena,
I učinio si nas bogu našemu careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji.
I videh, i čuh glas anñela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov
hiljada hiljada,
Govoreći glasom velikim: Dostojno je jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i
premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.
I svako stvorenje, što je ne nebu, i na zelji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u
njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i jagnjetu blagoslov i čast i slava
i država na vek vjeka.
I četiri životinje govorahu: Amin. I dvadesetičetiri starešine padoše i pokloniše se onome
što živi na vek vjeka.
OTKROVENJE 5:1-14Oni su nastavili da padaju u trans dramatičnih trenutaka tokom ceremonije. Svaki put
kada bi to uradili ostavili bi utisak na Jovana. U sred svih njihovih uzvika „ Amin!“ „
Aleluja!“ autoru je dat zadatak da zapiše sve što mu je pokazano i sve čemu je naučen.
Naglašeno je da iskustvo koje je Jovan opisao indentično mističkom ritualu, naručito
iniciacije u učenja tajnog društva. Iz ovog razloga neki ljudi veruju da je Otkrovenje
zapravo kopija tipične ceremonije inicijacije mnogih organizacija Bratstva tipičan čak i
danas. Ova zapažanja su izrazito bitna kada se povežu sa dokazom da je Jovanovo
iskustvo imalo element svemirske opere. Otkriva stalnu Skrbničku umešanost i
misticizam Bratstva nakon Hristovog vremena i pokazuje da su Skrbnici bili glavni izvor
apokaliptičkih doktrina.
U gore navedenom pasusu iz Otkrovenja primećujemo da je Jovan reagovao vrlo
emotivno na ono što se dešavalo oko njega. On je posebno bio podložan plakanju na
relativno male provokacije. Kao da je bio nesposoban da napravi razliku izmeñu rituala i
očigledne stvarnosti. Ovo dovodi do pitanja o njegovom mentalnom stanju. Pažljivo
čitanje Otkrovenja upučuje na to da je na Jovanov um uticano drogama koje su mu dala
stvorenja. Moderna psihijatrija je otkrila da odreñene droge mogu biti korištene za
duboko usañivanje poruka u um osobe. Ova tehnika danas služi kao inteligentno oruñe u
Americi, Rusiji i drugde.
Najverovatnije drogiranje Jovana se otkriva u desetom poglavlju Otkrovenja. Autor je
ponovo bio napolju pripremajući se da sačuva poslednja otkrovenja kada je „Anñeo“
doleteo sa neba držeći nešto u ruci:
I glas koji Čuh sa neba opet, progovori sa mnom i reče: Idi i uzmi knjižicu otvorenu iz
ruke onoga Anñela što stoji na moru i na zemlji.
I otidoh k Anñelu, i rekoh mu:
Daj mi knjižicu. I reče mi: Uzmi i izjedi je;
I grka će biti u trbuhu tvojemu, ali u ustima biće ti slatka kao med.
I uzeh knjižicu iz ruke andjela, i izjedoh je;
I beše u ustima mojima kao med slaka, a kada je izjedoh bejaše grka u trbuhu mojem.
I reče mi: valja ti opet prorokovat narodima i plemenima i jezicima i carevima mnogim.
OTKROVENJE 10:8-11

[Zazijavalo]

Ja bi reko da je on to isfantaziro.

[причалица]

nije mi jasno šta imate protiv religije?

[Zazijavalo]

Religija je opijum za narod.

[andromeda]

jeste opijum

[dr.Kadžija]

Ja bi reko da je on to isfantaziro.

ne, to je tvoja fantazija da je on isfantazirao

[dr.Kadžija]

Religija je opijum za narod.

upravo tako , bez obzira da li je u pitanju religija verovanja ili religija dokaza i argumenata

[zvezdica]

Ja to što Kovač citirao iš nerazumem....

[причалица]

Religija je opijum za narod.

važno je da ti nisi narod....uostalom, šta fali opijumu

[tol]

moze li ukratko..mene mrzi da citam..sta je sporno?

[dr.Kadžija]

moze li ukratko..mene mrzi da citam..sta je sporno?

dok ne pročitaš sama, nećeš saznati šta je sporno

[kojica]

Ništa nije sporno, sem što vas je razmrzelo da pišete, pa ste usitnili komentare.
Ova pitanja i odgovori veze sa temom nemaju.

[Zazijavalo]

važno je da ti nisi narod....uostalom, šta fali opijumu

Pa jesam narod, al nisam zavisan od opijuma.

A opijum kvari zube.

[Zazijavalo]

ne, to je tvoja fantazija da je on isfantazirao

Gle, mož da bude da si ti isfantazirao da je moja fantazija kako je on to isfantazirao.

upravo tako , bez obzira da li je u pitanju religija verovanja ili religija dokaza i argumenata

Tako je. Nema znanja izvan teorija zavera.

[причалица]

Tako je. Nema znanja izvan teorija zavera.

au, brate zazi...baš si me sad iznenadio. mislala sam da si pametniji od mene. aj dokaži ovo što si sad rek'o.

[Zazijavalo]

To se zove ovaj fina ironija...