Pa ništa, posmatraš ih i družiš se sa nijma. Da ti ne bude dosadno..
Pa ništa, posmatraš ih i družiš se sa nijma. Da ti ne bude dosadno..
Večnost je čista sadašnjost.
Možda će biti lakše da podeseš tuđa ja. Imaćeš malo više razumevanja.
Večnost je čista sadašnjost.
aj...
evo kojica je odmah pogodila prvi korak
...druženje jeste drugi korak, al sigurno ne onako kako bi se kojica družila sa njima
za početak prvi cilj je sva mala Ja staviti pod upravu glavnog Ja(samodisciplinom, ne samokontrolom) kako bi se kasnije, tokom evolutivnog razvoja ljudskog bića, iskristalisalo jedinstveno, celovito i nedeljivo Ja. Jedan od osnovnih razloga zašto ima puno malih ja, i zašto se uglavnom ne poznaju međusobno, jeste to što je kod većine ljudi na planeti rad 3 osnovna centra(intelektulanog, emocionalnog i motoričko instinktivnog) iz kojih se kontrolišu sve aktivnosti ljudske mašine, potpuno neusklađen. Svaki fenomen, pojava i aktivnost u čoveku su povezani sa nekom od funkcija ovih centara(dobro, tu je i seksualni centar, al nećemo sad o njemu, posebna je to priča ). Za čoveka teškoću predstavlja razlikovanje funkcija centara, jer ih čovek nikad ne koristi zajedno, istovremeno, uvek je jedna dominantna, ona u kojoj se trenutno nalazi. Zato je nekim ljudim teško da naprave razliku između misli i osećanja, drugima je teško da naprave ratčliku između oseta i osećanja, trećima između misli i motoričkog impulsa...itd
Da bi se uočila razlika između funkcija centara potrebno je znati da svaka normalna psihička funkcija predstavlja instrument saznanja. Uz pomoć uma vidimo i doživljavamo jedan aspekt događaja, uz pomoć emocija, drugi aspekt, uz pomoć oseta treći. Celovita slika/predstava o nečemu se dobija kada to nešto istovremeno ispitamo umom, osećanjima i osetima.
Ljudska mašina bi u svakom trenutku svoje aktivnosti trebalo da bude uravnotežena, tj da rad centara bude uravnotežen, međutim to najčešće nije slučaj, upravo zbog toga što spoljašnji uticaji pokreću ljudsku mašinu, tj trenutni spoljašnji uticaji u pogon stavljaju neko ja, ili grupu ja, koje će se ponašati u skladu sa spoljnim uticajima. Ukoliko je rad centara neusklađen, dobijaju se različte reakcije u različitim situacijama, pa neko može na osnovu tih reakcija steći neki utisak o sebi, neku spoznaju, koju bi eventualno prihvatio kao sastavni deo svog algoritma ponašanja, što bi bilo pogrešno, jer u osnovi stoji pogrešan, tj neusklađen rad centara.
Drugim rečima, ima tu dosta usklađivanja i doterivanja dok se ne dođe do celovitog Ja... onaj prvi korak koji je kojica pomenula, to je prvi korak na dugačkom putu koji vodi pravo do dugačkog i strmog stepeništa na čijem kraju započinje dugačak put sa puno račvanja na kojem ćeš možda jednog dana biti u prilici da pronađeš sve što ti je neophodno za kristalizaciju celovitog Ja
baš tako ...jedna od težih prepreka za savlađivanje prilikom rada na sebi jeste podnošenje ispoljavanja drugih ljudi, tj njihovih Ja
every year, every week, every day, every memory
Pod uslovom da postoji volja da se dodje do tog Ja,i da nisi umoran od traženja i lutanja...Ukoliko je rad centara neusklađen, dobijaju se različte reakcije u različitim situacijama, pa neko može na osnovu tih reakcija steći neki utisak o sebi, neku spoznaju, koju bi eventualno prihvatio kao sastavni deo svog algoritma ponašanja, što bi bilo pogrešno, jer u osnovi stoji pogrešan, tj neusklađen rad centara.
Drugim rečima, ima tu dosta usklađivanja i doterivanja dok se ne dođe do celovitog Ja... onaj prvi korak koji je kojica pomenula, to je prvi korak na dugačkom putu koji vodi pravo do dugačkog i strmog stepeništa na čijem kraju započinje dugačak put sa puno račvanja na kojem ćeš možda jednog dana biti u prilici da pronađeš sve što ti je neophodno za kristalizaciju celovitog Ja
JA je ono sto vidis kad pogledas u sebe, ne u ogledalo
bez maske, bez sumnje, bez podozrenja, bez sujete, bez kompleksa, bez subjektivnog
drugim recima-ono JA u sebi samima nikada ne sagledamo
da li to znaci da neko drugi, ko nas vidi bez svega pobrojanog gore, moze bolje da dokuci nase JA od nas samih?
ЈА за државу с мојим ЈМБГ-ом, личном, пасошем, дипломом, радном књижицом, возачком, М4 обрасцем, без досијеа (ваљда )
Још један порески обвезник, још један број, износ, проценат, статистички податак.
ЈА за мог сина мајка коју воли безусловно и већ се пита зашто је то тако. Зашто ме воли само зато што сам мама...
И да ли бе ме волео да сам другачија... Да, би.
ЈА за себе у овом тренутку. Живим онако како желим и како једино умем.
Не плашим се, у будућност не гледам. Прошлост је запечаћена, не враћам се и не осврћем.
Не загледам се у себе. Како Причалица скоро рече – изгледа да је све одређено, јасно.
Није увек тако, различите животне ситуације ме доводе у разна искушења.
Тад пустим да време покаже. И покаже.
У ствари, живот је врло једноставан. Компликују га људи.
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
pa, kako ko kojice
ne mogu ja da znam sta ces ti, ili neko drugi, da vidi kad pogleda unutar sebe, i sta ce da mu ostane kad skine sve maske koje svi svakodnevno nosimo
ja znam sta je ono sto JA naslucujem o svome JA... jos uvek ne poznajem sebe dovoljno da vidim, vec samo naslucujem to JA...moguce da svako od vas tacno zna sta to JA predstavlja, iako se usudjujem da ispoljim blagu sumnju u to...
ja sam ljubav
где си пошла с крмељиве очи
svako od nas ima svoje JA koje poznaje površno,dobro ili skroz dobro..poenta je u tome koliko smo mi dobri sa tim svojim JA..koliko ga priznamo,poštujemo,mrzimo ponekad ili volimo do bola..
a ljudi nekako ne vole da zadiru u svoje intimne dubine što je i prirodno jer se plaše onog što bi tamo mogli da sretnu..onog svog JA koje nisu upoznali,na čije postojanje su žmirili..
Чек бре, мени ништа није јасно, али стварно...
Опет сте све искомпликовали.
О каквим бре дубинама, огољавању причате?
Сад се као нешто крије у мени што нико жив па ни ја сама нисмо видели.
А само то сам у ствари ја, а све оно што се види је као површно па то нисам ја.
Аман.
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.