Да ли играте са децом или онако, сви заједно, породично?
Друштвене игре су увек мени западале "део".
Углавном су ми досадне, али пссст, то мој син никад није сазнао.
И док се трудим да угушим зевање, мислим се да ли да га пустим или не...
Ипак не. Треба да научи и да губи. Ако икако може, с осмехом.
Само, не иде ми то учење. Он се изнервира кад изгуби и то отворено показује, а онда ја тупим... Како је то игра, забава, како није важно, како неко мора и да изгуби...
И тако годинама...
А ви... Како је код вас?