alergija
Alergija
Osnovna uloga imunog sistema ljudskog organizma je da odbrani telo od svega što stranog potencijalno štetnog, bilo poreklom iz unutrašnje ili spoljne sredine. Na taj način se kod zdravih osoba stvara imunost, otpornost ka ovim činiocima. Alergija predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunog sistema pojedinih osoba na materije iz našeg okruženja, a na koje većina ne reaguje, jer suštinski ne pretstavljaju pretnju. Reč alergija je grčkog porekla i nastala je spajanjem reči alos = promenjen i ergeia = reakcija. Sklonost ka alergiji je nasledna i oko 30 % populacije je sklono ovim poremećajima, a kod oko 20 % se ona i ispolji. Broj obolelih je u stalnom porastu u svetu i kod nas.
Alergeni - uzročnici alergije
Grinja - česti uzročnik alergije. Materije koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima i podeljeni su u nekoliko velikih grupa u odnosu na način na koji naš organizam dolazi u dodir sa njima:
kontaktni alergeni (hemikalije, kozmetika, nakit..)
nutritivni alergeni – hrana (orasi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, mleko, konzervansi i aditivi u hrani..)
respiratorni alergeni – iz unutrašnje sredine, kuće, kao što je prašina i grinje, dlaka domaćih životinja ili iz spoljašnje sredine, kao što su poleni drveća, trava i korova.
Simptomi
Kada organizam preosetljive osobe dođe u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta, sati ili dana ispoljiće se simptomi alergije. U slučaju respiratorne alergije na polene, zrnca polena dospevaju do kože, sluznice oka, nosa, pluća i izazivaju sledeće simptome:
Koža – crvenilo, otok, osećaj svraba, osip
Oči – crvenilo, suzenje, svrab
Nos – kijanje, zapušenost, obilna vodenasta sekrecija, svrab
Grlo – osećaj slivanja sekreta, osećaj grebanja, svraba
Pluća – suvi kašalj, otežano disanje, gušenje.
Svi navedeni simptomi mogu biti ispoljeni u blagom obliku kada ne remete radnu sposobnost, ali i u težim oblicima, pa i dramatičnim kada ugrožavaju život (u slučaju gušenja, anafilaktičkog šoka isl.).
Dijagnoza
U slučaju alergije na polene dijagnozu postavlja lekar na osnovu podataka koje daje pacijent o svojim tegobama, kao i na osnovu testova na koži ili iz krvi iz kojih se vidi da li pacijent ima antitela na određenu vrstu alergena polena. Ovi testovi se rade skoro u svakoj bolnici.
Lečenje
Ukoliko se simptomi alergije ne leče od samog početka imaju sklonost da se tokom godina pojačavaju i javljaju alergije i na druge, nove alergene. Poznato je da pacijenti alergični na polene, često postanu alergični i na kućnu prašinu i obratno. Na našem području više od 50% pacijenata je alergično istovremeno na 2 i više alergena. U slučaju alergije na polene nakon prekida izloženosti polenima (odlazak na mesta gde nema tih biljaka, zatvaranje u prostorije gde postoje klima uređaji koji ne propuštaju polen) ili nakon uzimanja lekova tegobe se povlače ili smanjuju po intenzitetu u roku od nekoliko sati ili dana. Danas postoji veliki broj antialergijskih lekova i to u lokalnim ili sistemskim oblicima koji su prilagođeni lečenju navedenih tegoba. Tako se za kožne manifestacije alergije mogu promenjivati kortikosteroidne kreme, kod tegoba vezanih za oči kapi sa anti-inflatornim dejstvom, kod tegoba vezanih za respiratorne organe intranazalni kortikosteroidni sprejevi (flutikazon, mometazon, beklometazon). Od sistemskih lekova se daju antihistaminici novije generacije (loratadin), lekovi za širenje disajnih puteva u obliku spreja za inhlaciju, tableta ili injekcija (bronhodilatatori). Antihistaminici se uzimaju preventivno pre očekivane nepovoljne koncentracije polena u vazduhu. Najnoviji vid terapije kod alergije na polene je imunoterapija sa odgovarajućim rastućim dozama alergena koji se daju u vidu potkožnih injekcija ili u novije vreme u vidu kapi koje se stavljaju pod jezik. Zbog mogućih sekundarnih alergija, imuno terapija desenzitivacije se koristi isključivo kao poslednje rešenje kod pacijenata čiji su simptomi izrazito jaki i ne odgovaraju na standardnu sezonsku terapiju. Od alergija najčešće obolevaju deca i mladi, ali se mogu pojaviti u bilo kom periodu života.
Prevencija
Prevencija alegijskih oboljenja počinje još od prvih dana života uklanjanjem iz okoline deteta svih onih štetnih faktora koji mogu doprineti da se alergija ispolji, a to su aerozagađenje, pušenje i sl. Sledeći korak je uklanjanje alergena iz okoline, kao što su perjana posteljina ili domaće životinje, zatim održavanje dobre higijene stana, što smanjuje količinu prašine. Kod alergije na polene veoma ih je teško izbeći, osim ako pacijent ima mogućnosti da u periodu cvetanja ode u drugu sredinu. Koncentracija polena u vazduhu je najmanja rano izjutra, kada ne duva vetar ili posle kiše. Polen se može zadržavati u odeći i kosi. Moguće je ugraditi specijalne filtere koji ne propuštaju polen u stanu, radnom mestu ili kolima u kojima se nalazi klima. Stan bi trebalo provetravati kada nema vetra, jer se putem vetra polen širi i do 10 km od mesta cvetanja. Poželjno je ukloniti cveće iz stana, pogotovo ono koje cveta ili je u vazi. Neophodno je aktivno uklanjati korov oko mesta stanovanja, radnog mesta (fabrika, škola, njiva) i time smanjiti količinu polena u vazduhu. Kod većine obolelih bolest se ispolji tek kada broj polenovih zrnaca u vazduhu pređe 50/m3. Poželjno je informisati se preko sredstava informisanja (radio, novine, internet) o količini polena u vazduhu i njegovom kretanju kao i vrsti, te tome prilagoditi boravak napolju i terapiju. Veoma je važna redovna kontrola kod svog lekara i redovno uzimanje preporučenih lekova.
U našoj sredini tokom poslednjih desetak godina sve veći problem predstavljaju alergije na polene, a naročito na polene korova. Od svih pacijenata koji su alergični na polene korova više od 80% je alergično i na polen parložne trave (Ambrozija). Zbog svoje rasprostranjenosti i jakih alergogenih svojstava ona će i u buduće biti uzrok narušavanja zdravlja kod sve većeg broja stanovnika.
Odgovori sa citatom
Prvobitno napisano od pričalica
