Herman Hesse

[Bisernica]

Što sam bivao stariji,sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao,
i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla.Naučio sam da biti voljen ne znači ništa,
a da je voleti sve,da je sposobnost da osećamo ono što daje lepotu i vrednost našem postojanju.

Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom,bilo je satkano od emocija.
Novac nije ništa,moć nije ništa.Mnogi imaju i jedno i drugo,a ipak su nesrećni.Lepota nije ništa,
video sam mnoge lepe muškarce i lepe žene,koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti.Ni zdravlje nije sve;
svako je zdrav ko se tako oseća;bilo je bolesnika toliko punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja,
i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.

Ali,sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja;ako ih je negovao;ako ih nije gazio
i potiskivao,ona su mu donosila zadovoljstvo.Lepota ne pruža radost onom ko je poseduje,već onom ko ume da je voli i da joj se divi...

H.Hesse

[Bisernica]

...Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koju su negovali do samog kraja, i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje. Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onom ko ume da je voli i da joj se divi.
Ima različitih osećanja, ali to je samo privid , u suštini, ona su sva - jedno. I volja je, na primer, jedna od njih. Ali za mene je i to ljubav. Sreća je ljubav, samo ljubav. Srećan je ko ume da voli. Ljubav pokreće našu dušu, u njoj pronalazi svoje biće i svoj život. Srećan je , dakle, samo onaj ko ume da voli. Ali voleti i želeti nije isto.Ljubav je želja koja je postala mudra; ljubav ne želi da poseduje, želi samo da voli...

Srećan je ko ume da voli

[причалица]

ŠALA

H. Hese

Moje pesme
Stidljivo kucaju na tvoja vrata
Da se pred tobom poklone:
Hoćes li mi otvoriti?

Moje pesme imaju
Zvuk svile poput šuštanja
Tvoje haljine u predvorju.

Moje pesme mirišu
Kao ljupki zumbul
U tvom vrtu.

Moje pesme su
U boju krvi odevene,
U boju haljine tvoje
Šuštave i sjajne.

Moje najlepše pesme blistaju,
One su kao ti!
Pred vratima stoje da ti se poklone:

Hoćeš li mi otvoriti?

[причалица]

PONOVNI SUSRET

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekad u mojoj ležala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja;
ali časovi sreće ostaju,
njihov je sjaj u nama.

[Bisernica]

-- Uvek je teško roditi se.Vi znate,ptica se s mukom probija iz jajeta.Promislite unatrag i zapitajte se :
zar je put bio tako težak? Samo težak? A zar nije bio i lep? Da li biste znali neki lepši? Neki lepši?

Ja zatresoh glavom.

--Bilo je teško -- rekoh jakao u snu--bilo je teško dok nije došao san.

Ona klimnu glavom i pogleda me pronicljivo.

--Da,čovek mora da nađe svoj san,onda mu put postaje lak.Ali nema neprekidnih snova,svaki san odmenjuje
nov,i nijedan se ne smije silom zadržavati.

Ja se grdno uplaših.Da li je to već bila neka opomena?Da li je to već bila odbrana? Ali svejedno,bio sam spreman
da puistim da me ona vodi,a da ne pitam za krajnji smer.

--Ja ne znam -- rekoh -- dokle će moj san trajati.Želim da on bude večit.Pod slikom ove ptice dočekala me je moja
sudbina kao mati ,i kao dragana.Njoj ja pripadam i nikome drugome.

--Dokle god je san vaša sudbina,dotle treba da mu ostanete verni -- potvrdi ona ozbiljno.

Obuze me neka tuga,i čežnjiva želja da umrem u tom začaranom času,Ja osetih suze,kako beskrajno davno nisam
bio zaplakao! -- kako u meni naviru nezadrživo i savlađuju me.Plaho se okretoh od nje,pristupih prozoru i pogledah
očima koje nisu ništa videle preko cveća u saksijama.Iza sebe čuh njen glas : zvučao je spokojno,a ipak je bio pun
nežnosti kao pehar do ivice napunjen vinom.

--Sinklere,vi ste dete! Ta vaša sudbina vas voli.Jednom će vam ona sasvim pripadati,kao što to sanjate,ako ostanete verni!

Herman Hese - Demijan

[Bisernica]

Od toga dana ,dolazio sam u tu kuću kao sin i brat,ali i kao zaljubljen čovek.Kad bih za sobom zatvorio kapiju,
čak i kad bih izdaleka ugledao kako uskrsava visoko drveće u vrtu,bio sam bogat i srećan.Napolju je bila *stvarnost*,
napolju su biule ulice i kuće,ljudi i uređaji,knjižnice i slušaonice - a ovde unutra bila je ljubav i duša,ovde je živela bajka
i san.A pri svemu tom,nismo niukoliko živeli zatvoreno od sveta,živeli smo u mislima i razgovorima često usred njega,
samo na drugom polju ; bili smo od većine ljudi rastavljeni ne granicama,nego samo drugim načinom viđenja.
Naš zadatak je bio da u svetu predstavljamo jedno ostrvo ,možda neki uzor,ali u svakom slučaju nagoveštavanje druge
mogućnosti življenja,Naučio sam,ja koji sam dugo bio usamljen,da upoznam zajednicu,koja je mogućna među ljudima
koji su okušali potpunu samoću.Nikada više nisam žudeo da se vratim trpezama srećnih,svečanostima veselih,nikada
me više nije okrznula zavist ili nostalgija kad bih sagledao zajednička živovanja drugih.I lagano sam bio posvećivan
u tajnu onih koji su na sebi nosili *znak*.

Herman Hese - Demijan

[naki]

"Put ljubavi je tako tezak jer se u ovom svetu malo u nju veruje, jer se ona uvek s nepoverenjem docekuje.
Tacno je da svet boluje od nepravde. Ali mnogo vise boluje od nedostatka ljubavi, bratstva i covecnosti."

[Bisernica]

U našem užurbanom i neosjetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša može da bude svjesna sebe, u kojima život ustupa mjesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savjesti. To se vjerovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, vjerovatno nad kovčegom majke, vjerovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvijek prate nemiri i mučenja.
Vrijednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima duša uspijeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga što je pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za osudu, ili za žaljenje.

Herman Hese