Nepravilna ishrana i bolesti

[причалица]

brokoli i vino? brokoli jeste zdrav, a vino je diskutabilno ...a i brokoli postaje diskutabilan ukoliko je termički obrađen ...sve biljke iz familije kupusa značajno gube hranljiva svojstva prilikom termičke obrade, a najviše kuvanjem, do 75%...pa tako nije zgoreg napomenuti - kuvano povrće - mrtvo povrće

pa mogu da ga jedem pripremljenog na pari? većinu povrća, osim korenastog, pripremam na pari. mada šargarepu i cveklu najčešće jedem sveže, kao i kupus.

[dr.Kadžija]

e to...to je mniogo dobra stvar , svež kupus i šargarepa...popareno i ja jedem neke stvari, al još ne mogu u potpunosti da se skinem sa kuvanog ...al nije da se ne trudim

[причалица]

e to...to je mniogo dobra stvar , svež kupus i šargarepa...popareno i ja jedem neke stvari, al još ne mogu u potpunosti da se skinem sa kuvanog ...al nije da se ne trudim

nije valjda da jedeš samo sveže povrće?

[Пркос]

Sveza kelerabica,sargarepica,celer,kupus, izvor vitamina i minerala-svakome preporucujem...

[dr.Kadžija]

nije valjda da jedeš samo sveže povrće?

pa ne jedem samo sveže...al trudim se da ga što više jedem u takvom agregatnom stanju ...pa ima li šta lepše od grickanja sveže paprike (ne ljute)? ...to mi je jedan od favorita

[причалица]

meni je paradajz broj jedan.

[dr.Kadžija]

meni je paradajz broj jedan.

jeste, i on je odličan , on ima posebno mesto u biljnom svetu jer ne pripada ni voću ni povrću (iako ga svrstavaju u povrće)

[причалица]

jeste, i on je odličan , on ima posebno mesto u biljnom svetu jer ne pripada ni voću ni povrću (iako ga svrstavaju u povrće)

nije mi bitno gde pripada, bitno mi je da mu je mesto u frižideru svaki dan, 2 sveža paradajza....dok je sezona.

[dr.Kadžija]

pa i nije mu baš mesto u frižideru, al ajde

[причалица]

a gde da ga držim? satrune brzo na sobnoj temperturi.

[dr.Kadžija]

pa znam to ...zato sam i stavio ''al ajde''
a može i svaki dan da se ide na pijac

[причалица]

pa znam to ...zato sam i stavio ''al ajde''
a može i svaki dan da se ide na pijac

može, ko ima vremena....idem na pijacu samo vikendom i tada nabavim sve što mi treba za nedelju dana, osim voća. voće kupujemo skoro svaki dan, jer jedemo skoro kilo i po dnevno....zato slabo pravim slatkiše, jer deca (devojke već) više vole da jedu voće.

[dr.Kadžija]

može, ko ima vremena....idem na pijacu samo vikendom i tada nabavim sve što mi treba za nedelju dana, osim voća. voće kupujemo skoro svaki dan, jer jedemo skoro kilo i po dnevno....zato slabo pravim slatkiše, jer deca (devojke već) više vole da jedu voće.

ako imaju takve navike, to je onda za svaku pohvalu...na tvoj račun

[причалица]

ako imaju takve navike, to je onda za svaku pohvalu...na tvoj račun

nema to baš mnogo veze sa mnom...takve su. mislim, imaju afinitet prema voću, a ne prema tortama i kolačima...jedino sladoled leti vole da tamane, ali tu lošu osobinu su povukle od ćaleta

[Пркос]

Bolesti uzrokovane nepravilnom ishranom

Pored stresa, sa kojim se savremeno čovečanstvo suočava već decenijama, jedan od osnovnih uzroka pojave izuzetno velikog broja bolesti jeste, pre svega, nepravilna ishrana.

Među najrasprostranjenije bolesti modernog doba su:

- Gojaznost

- Šećerna bolest

- Povišen krvni pritisak

- Arteroskleroza

- Srčani udar

- Moždani udar

- Karijes

- Alergije

- Anemija

- Degenerativne bolesti

- Kiselost organizma

Pored nepravilne ishrane na pojavu i razvoj ovih bolesti utiče i prekomerna i nekontrolisana hemizacija koja je prisutna u procesu gajenja i prerade namirnica.

Gojaznost se definiše kao povećanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu za 15%. To znači, ako je idealna težina 50 kg, a osoba ima telesnu težinu 57,5 kg smatra se gojaznom. Ovde se radi o kliničkom pojmu gojaznosti, vezanim za zdravstveni aspekt i potrebu svakog bića da teži svojoj idealnoj telesnoj težini.

Šećerna bolest - dijabetes se javlja usled nedostatka insulina u organizmu, koji se proizvodi u žlezdi pankreas. Insulin obezbeđuje da šećer, kao hranljiva materija, stigne do svake ćelije u organizmu i da ćelija na taj način dobije potrebnu energiju za funkcionisanje organizma. Kao osnovni uzroci šećerne bolesti smatraju se stres i gojaznost.

Povišeni krvni pritisak - hipertenzija nastaje kada srce nije u mogućnosti da normalnim funkcionisanjem sprovede krv i kiseonik u tkiva i organe, zbog prepreka koje nastaju u arterijama. Otpori koje srce savladava usled suženosti, krtosti, tvrdoće i smanjenja elastičnosti vena i arterija naprežu rad srca i vremenom dovode do slabljenja i malaksavanja srčanog mišića. Hipertenzija je uzročnik velikog broja bolesti savremenog čovečanstva koje skraćuju ljudski vek, pa je zbog toga povišen krvni pritisak dobio i ime "tihi ubica". Osnovni uzroci ove bolesti su gojaznost (uslovljena nepravilnom ishranom), pušenje, uzimanje alkohola i kafe, psihička napetost, odsustvo kretanja i fizičkih aktivnosti, profesionalna preopterećenost, brige, konflikti, nedostatak odmora, kao i nasledni faktor. Najčešći simptomi su glavobolja u predelu potiljka, nemir, vrtoglavica, nesvestica, zujanje u ušima, slabljenje vida.

Arteroskleroza je jedna od najčešćih posledica povišenog krvnog pritiska i nastaje kada se visok krvni pritisak ne leči, pa nastaje stvrdnjavanje zidova arterija. Masnoće koje normalno kruže u organizmu brže se utiskuju u zidove arteriija i mogu se uporediti sa rđom koja nastaje na gvožđu. Masnoće životinjskog porekla posebno utiču na brzinu stvaranja ovih naslaga.

Srčani udar nastaje kada dođe do začepljenja arterija koje snabdevaju srce krvlju i nema dotoka krvi u srčani mišić. Kada dođe do potpunog prestanka dotoka krvi u srce ili njegove pojedine delove, tada nastaje oštećenje ili potpuno uništenje srčanog mišića.

Moždana kap je, takođe, posledica visokog krvnog pritiska, jer dolazi do stvrdnjavanja moždanih žila. Najčešće se javlja kod muškaraca između 46. i 55. godine života. Prvo se manifestuje tup bol u predelu glave, zatim vrtoglavica, pa i nesanica, opšta malaksalost, pojava pesimizma i depresije. Od deset hiljada ljudi između 45 i 46 godina starosti od moždane kapi umire 1000, odnosno 10%.

Rak nastaje kada prestane normalna deoba ćelija, kada se ćelije izmene i nisu sposobne za normalan život. Veoma je važno otkriti bolest u ranom stadijumu nastajanja, dok se ne proširi na veći deo ili čitav organizam. Postoji veoma veliki broj različitih vrsta raka. Neki istraživači smatraju da se rak pojavljuje usled prevelike količine proteina u organizmu i da se u okviru postojećeg stvara novi - bolesni organizam koji se hrani zdravim ćelijama. Pravilna ishrana ima velikog uticaja na smanjenje pojave ove bolesti.

Karijes nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja šećera, koji u dejstvu sa ugljenim hidratima, bakterijama i plakovima stvara naslage koje napadaju zubnu gledj i dovode do kvara zuba. Veoma je važno znati da često uzimanje šećera i ugljenih hidrata ubrzava nastajanje ove bolesti i zbog toga deci ne treba davati prekomerno i često konzumiranje slatkiša i veštačkih napitaka. Pranje zuba i održavanje higijene usta smanjuje rizik od nastanka karijesa.

Alergije nastaju kao posledica neotpornosti organizma i nemogućnosti da se suprotstavi savremenim zagadjivačima, hemizaciji, veštačkoj proizvodnji u svim oblastima života. Veoma su rasprostranjene i česte kod svih uzrasta i starosnih kategorija. Posebno je povećan broj obolelih kod dece školskog uzrasta.

Anemija nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca ili broja molekula hemoglobina. Najčešće se javlja usled nedostatka gvozdja ili folne kiseline u organizmu, kao i vitamina B6 i B12 i bakra, ali redje. Uobičajeni simptomi su: zamor i malaksalost, nedostatak energije, otežana koncentracija, zimogrožljivost, podložnost infekcijama i lako oboljevanje usled neotpornosti organizma. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca, posebno u prelaznom dobu.

Degenerativne bolesti, kao i alergije, bolesti su savremenog čovečanstava izazvane preteranom hemizacijom i zagađenjem okoline, hrane, vazduha. Korišćenje hemijskih sredstava u proizvodnji i preradi hrane bitno utiče na pojavu ovih bolesti. Izražene su posebno kod mladjeg uzrasta i dece školskog doba.

Kiselost organizma (faktor pH) je jedna od najrasprostranjenijih, malo poznatih, skrivenih bolesti savremenog čovečanstva, koja izaziva i pojačava mnoge od gore navedenih tegoba. Posebno utiče na pojavu uporne i teško izlečive bolesti - kandidadijaza.
Koncept faktora pH poznat je već hiljadama godina i zasniva se na teoriji da je čovekovo zdravlje direktno povezano i zavisi od toga na kom nivou kiselosti - baznosti je telo. Ukoliko je telo previše kiselo, tj. ne postoji balans, tada dolazi do poremećaja koji se manifestuju u obliku velikog broja bolesti.

Prilikom određivanja stanja organizma testiraju se urin, pljuvačka i krv. Optimalan jutarnji pH faktor za urin i pljuvačku iznosi 7,0, dok je za krv 7,3 - 7,4. Sve ispod toga se smatra kiselošću metabolizma. Ukoliko je urinarni pH faktor ispod 6,4 tada telo ne može da asimilira vitamine, minerale i ostale hranljive materije.

Najčešći simptomi kiselosti organizma su:
akne, bolovi u mišićima, malaksalost, bolovi u zglobovima, nervoze i depresije,
zatvor, jak miris urina, beo jezik, teškoće da se ujutro probudi i ustane iz kreveta.

Jače izraženi simptomi su: depresija, gubitak memorije, gubitak koncentacije, znojenje, bakterijske infekcije (stafilo i streptokoke), sinusitis, gljivične infekcije (kandida, atletsko stopalo), cistitis, jače opadanje kose, diarea, alergije, bolovi kičmenog stuba, izražena potreba za slatkišima, nemogućnost da se izgubi višak kilograma.

Namirnice koje utiču na povećanje baznosti organizma (treba da su zastupljene 80% u dnevnoj ishrani):
voda; povrće - kupus, celer, krompir, šargarepa, krastavci, paradajz, cvekla, brokoli, pasulj, luk, spanać, zelena salata, boranija, grašak;
voće - jabuke, kajsije, kupine, višnje, jagode, mandarine, kruške, breskve, limun, lubenica, pomorandža, ananas, groždje, grejpfrut, maline; zatim, badem, proso, malteks, suve smokve, urme, suvo grožđe.

Namirnice koje utiču na povećanje kiselosti organizma: sve vrste mesa i ribe, sve vrste hleba i brašna, sve vrste špageta i makarona,
mlečni proizvodi (puter, jogurti, sirevi),
sve vrste žitarica osim prosa, sve vrste sočiva, suvi grašak, sve vrste semenki osim badema i golice,
sve vrste šećera, čokolade, keksa, med, jaja, kvasac, šljiva, bundeva, maslionovo ulje,
sve vrste pirinča, sve vrste gaziranih i alkoholnih pića, sve vrste čipseva i grickalica.

Ukoliko su neki od navedenih simptoma jače izraženi, neophodno je odmah pristupiti izboru namirnica isključivo baznog uticaja i već nakon dve nedelje efekti su vidljivi, što se manifestuje kroz slabljenje ili čak nestanak pojedinih simptoma. Kod većine ljudi kod kojih postoji poremećaj, prisutni su skoro svi nabrojani simptomi i zbog toga je neophodno ozbiljno pristupiti lečenju, kako bi se sprečila pojava ozbiljnijih pormećaja: kancer, hronična oboljenja, zaraze, šizofrenija, multipl skleroza, leukemija i slično.

[причалица]

Razotkrivamo 8 mitova o ishrani: Zašto se zapravo gojimo?

Vlakna su loša, a masti zdrave tvrdi Zoi Harokombe, nutricionistkinja i autorka najnovije knjige o zdravom načinu ishrane.

Nutricionistkinja Zoe Harakombe, hrabro ruši ustaljene mitove o ishrani

“Epidemija zvana gojaznost nije nastala tek tako. Iako mislimo da znamo šta jedemo, to nije slučaj. Pa, ukoliko se i vi nosite mišlju da treba da jedete manje crvenog mesa, a unosite više vlaknaste hrane i da začine svedete na nulu, a voće i povrće unosite u ogromnim količinama, grdno se varate”, poručuje Zoi Harkombe. Ona veoma hrabro, nakon brojnih istraživanja, ruši neke od najčešćih i najzastupljenijih mitova o ishrani.

Mit: Nagli porast broja gojaznih ljudi je uzrokovan modernim načinom života.
Prema rečima Harkombe, epidemija gojaznosti ima veoma malo sa modernim načinom života, koliko sa onim što zapravo jedemo. U skladu sa tim, ova autorka poručuje, da su vitamini i minerali iz mesa daleko zdraviji od onih koje unosimo voćem i povrćem. Takođe, ona navodi da su raniji saveti o ishrani bili jednostavni, a delotvorni: hrana zasnovana na brašnu i mahunama je izazivala gojaznost, a slatkiši su bili najveći uzročnici viška kilograma. Zato i nije bilo toliko gojaznih ljudi.

Mit: Ugljeni hidrati treba da budu osnova svake ishrane.
Rečeno nam je da ugljeni hidrati (pirinač, pasta, hleb i krompir) treba da čine osnovu naše ishrane. Jedini problem sa ovom teorijom, prema rečima Harakombe, jeste to što kada se hudrati vare oni se pretvarju u glukozu to jest proste šeere. To izaziva lučenje inslulina kako bi se telo izborilo sa viškom glukoze. A, jedna od najvećih uloga insulina je skladištenje masti. Zato svaki put kada posegnete za ugljenim hidratima imajte na umu da bukvalno uključujete telesni mehanizam za skladištenje masti. Upravo zbog toga osnova ishrane treba da bude ono što je nekada bila, neobrađena hrana, povrće, salate, meso, riba i jaja.

Mit: Gubljenje težine svodi se na razliku kalorija koje se unesu u odnosu na one koje se potroše.
Većina ljudi misli da je dovoljno da smanji unos kalorija za 500 i da će tako izgubiti nekoliko kilograma za nedelju dana. To zaista i može da se desi na početku ovakvog režima ishrane. Međutim, organizam će ubrzo prepoznati da je reč o izgladnjivanju i počeće da štedi energiju. Gubitak kilograma je prema rečima nutricionistkinje više pitanje osobađanja masti iz organzma, pa je zbog toga neophodno, ne da se saseče unos kalorija, već da se smanji unos ugljenih hidrata kako biste počeli da prirodnim putem sagorevate masti.

Mit: Fizička aktivnost je lek za gojaznost.
Nikako! To je najgora stvar koju možete sebi da uradite! Previše vežbanja će vas samo izmoriti i probuditi vučju glad u vama.
Ovo je scenario koji je viđen sto puta do sada, jer, nakon prenapornog vežbanja, organizam žudi za obiljem ugljenih hidrata kako bi nadomestio ono izgubljeno. Zato, ako zaista želite da se oslobodite viška kilograma, počnite da kontrolišete ono što stavljate u usta, a ne količinu.

Mit: Masti su loše
Prave masti nisu loše i neophodne su za normalno funkcionisanje svake ćelije u telu. Loše masti su samo one koje se stvaraju nepravilnom obradom hrane.

Mit: Zasićene masti su krive za srčane bolesti.
Iako se poslednjih 50 godina samo o tome priča, niko do sada nije uspeo da to i dokaže.

Mit: Unošenje pet porcija voća i povrća u toku dana je obavezno.
Iako čak i ptice na grani znaju za ovu preporuku, ona nema veze sa istinom. Prema rečima Harakombe, preporuka je posledica velike marketinške kampanje koju je oprganizovalo 25 američkih kompanija za proizvodnju voća i povrća sa Centrom za sprečavanje razvoja malignih bolesti 1991. godine. Pa, ipak, nikada nijedno istraživanje nije dokazalo da ovakav unos zaista sprečava nastajanje raka.

Mit: Voće i povće su najhranljivije manirnice.
Izgleda da ipak nisu. Harakombe kaže da povrće zaista jeste hranljivo, ali samo ako se sprema na buteru, jer se jedino tako pretvara u rastvorljive masti i na taj način izbacuje iz organizma, što sprečava stvaranje masnih naslaga. S druge strane, fruktoza, šećer koji se nalazi u voću, ide direktno na jetru i pretvara se u masnoće.

[причалица]

Robert Lustig, profesor pedijatrije na Univerzitetu u San Francisku, stručnjak za dečju gojaznost i hormonalne poremećaje, smatra da je šećer otrov.




– Šećer je droga, oštećuje jetru kao i alkohol, dovodi metabolizam u neravnotežu – nabraja Lustig (55), čija su predavanja hit na internetu.
– Apetit i tromost nisu krivi za to što čovečanstvo već tri decenije u zastrašujućem tempu postaje bolesno i gojazno, već je za to odgovoran šećer.
Jelo bez masnoće uglavnom ima ukus kartona i zato je prehrambena industrija zamenila jedan osnovni kalori*čni faktor za stimulans drugim, supstancom koja već bebi izaziva osmeh.
– Šećer se odavno ne nalazi samo tamo gde ga očekujete, krije se i u kobasicama, hlebu, svežem siru, dimljenom lososu, paniranim šniclama… Mogao bih da nabrajam u beskraj – kaže Lustig u tekstu koji prenosimo iz nemačkog nedeljnika „Špigl“.
Konzumiranje šećera se u poslednjih 50 godina širom sveta utrostručilo i trenu*tno na godišnjem nivou iznosi 165 miliona tona. Paralelno su se proširile i bolesti zapadne civilizacije, kao što su gojaznost, dijabetes i kardiovaskularni poremećaji.

DA LI JE SPORT LEK?
Ko se malo kreće, ima salo. Ko hoće da oslabi, mora više da se kreće. Ovo ste čuli hiljadu puta, ali da li je to tačno? Mnogobrojne studije potvrđuju korisnost redovnog kretanja. Zbog toga mnogi naučnici smatraju da je fizička aktivnost ključni lek protiv gojaznosti. Međutim, Lustig i njegovi saradnici sakupili su činjenice koje tu teoriju dovode u sumnju.
Tako je istraživački tim antropologa Hermana Pontkera utvrdio da afrički lovci i skupljači ne sagorevaju ništa manje kalorija od kancelarijskih službenika u SAD. A žive isto kao njihovi preci, pre više hiljada godina.
Endokrinolog Teri Vilkin posmatrao je grupu đaka 12 godina i otkrio zapanjujuću činjenicu: umanjena fizi*čka aktivnost skoro da ne igra nikakvu ulogu kod stvaranja masnih naslaga.
Vilkin i njegovi saradnici osmislili su čitav niz sportskih programa da bi pomogli gojaznoj deci. Međutim, pokazalo se da su deca za tri godine izgubila u proseku po 90 grama. Zaključak naučnika je da fizička aktivnost nije rešenje.
– Da bi se kod dece izbegla gojaznost, treba se fokusirati na ishranu – kaže Lustig. – Naravno da niko ne spori važan uticaj sporta na fizičko i mentalno zdravlje!

KAKO ODOLETI SLASTI
Entoni Sklafani, profesor psihologije iz Njujorka, ispitivao je zašto najradije jedemo mešavinu šećera i masti i zašto tako lako gubimo kontrolu kad dođemo do slatkog.
– Šećer u mozgu proizvodi iste mustre aktivnosti kao i droga, koja stvara zavisnost. I to nije iznenađujuće – kaže Sklafani.
– Mozak se tokom evolucije razvio tako da nagrađuje onoga ko jede, pije i razmnožava se, a ne onoga ko guta seme maka ili žvaće listove koke. Uz to, šećer ima još jedno podmuklo svojstvo – izaziva apetit, traži još.
Nisu sve hranljive materije iste. Masnoće, belančevine ili složeni šećeri, kao što su oni u voću i povrću, moraju prvo da se razlože u crevima, da se transformišu, a to traje.

ŠTA SE DEŠAVA U TELU
Šećer odlazi direktno u krv, izaziva nagle metaboličke promene i, što je najgore, iznova rađa glad. Ko jede šećer, taj upravo zato ima potrebu češće da jede.
U odnosu na ugljene hidrate iz belančevina ili masti, šećer direktno, bez pretvaranja, dopire u creva i odatle odlazi odmah u krv. Dolazi do naglog rasta njegovog nivoa. To izaziva veću produkciju insulina u pankreasu. Tek uz pomoć tog hormona glukoza iz krvi može da stigne do krajnjeg korisnika, recimo do ćelija u mišićima, gde energija sagoreva.
Ali u insulinom preplavljenoj krvi nivo šećera ponovo brzo opada na nivo ispod inicijalne vrednosti i zato prenosne supstance šalju mozgu informaciju o nastalom padu šećera i to brzo stvara nov osećaj gladi.

HOĆEMO LI JESTI STEVIJU
Biolog Jan Gens u svojoj laboratoriji u blizini Brisela još od 1981. godine radi na steviji, prirodnoj i nekaloričnoj alternativi šećera. Stevija je suptropska biljka sa slatkim listovima, a proizvodi zaslađeni stevijom dostupni su već godinama u mnogim zemljama Latinske Amerike, u SAD, Australiji i u Švajcarskoj. Međutim, Genus je morao da čeka 30 godina da bi u Belgiji plasirao hranu zaslađenu stevijom. Proizvođači šećera u Evropi tome su se snažno protivili.

http://zena.blic.rs/Zdravlje/13371/G...stina_o_seceru

[Nežnicah]

ja sam uzgajila steviju

[Rosa]

ja sam uzgajila steviju

Ja hoću da je kupim,al sve odlažem nikako i to da dodje na red..

[Nežnicah]

bolje je da kupis prah od stevije, dok je uzgajis, zaboravices i sta si kupila