PRED KAPIJOM RAJA(prica jednog psa)

[Man]

Stigao sam juce pred kapiju raja,nakon sto smo rekli i poslednje zbogom..
Nedostajes mi sada,jer znam da te ostavljam u samoci,sa beskrajnom tugom.
Video sam belokrile andjele,razumeo njihov poziv da prodjem ispod zlatnog svoda nebeske kapije.
A zamolio sam ih da ostanem ispred nje..rekao im da zelim da sacekam nekog svog,koji ce doci kasnije.
Ne znam kada,rekao sam,ali znam da ce sigurno doci na ovo mesto.
Obecao sam da necu praviti buku,da necu lajati,ni zavijati u noci..samo da cu strpljivo cekati,da cu dremati i cutati u svojoj samoci.
I dozvolili su mi da ostanem ovde,da lezim tu,pokraj stuba kapije,da te docekam.
Znas,raj za mene ne bi bio raj,ako bih unutra usao sam,bez tebe.
Tako cu ja biti ovde..
Ti nemoj da zuris,jer ja necu nikuda.
Zajedno smo kroz mnogo toga prosli.zajedno cemo proci i ispod rajskog svoda.

[Sibi]

[size=12pt]Molba jednog psa[/size]


- Moj zivot traje 10 do 15 godina. Svaki rastanak od tebe za mene znaci patnju. Razmisli o tome pre nego sto me uzmes.

- Voli me onakvog kakav sam, jer si me ti birao. Ja nemam tu mogucnost da biram prijatelja i gospodara.

- Daj mi vremena da shvatim sta od mene trazis.

- Pre nego sto me u toku obuke izgrdis preispitaj sebe, mozda ti gresis ili ja ne mogu da shvatim sta ti zelis.

- Imaj ljubavi za mene, ja od toga zivim. Ne ljuti se na mene i ne kaznjavaj me.

- Ti imas svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe. Pricaj sa mnom! I ako ti se cini da te ne razumem ja ipak znam sta ti mislis i osecas.

- Znaj da ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa. Pomisli pre nego sto me udaris, da te ja sa lakocom mogu ugristi, ali jato nikada ne radim.

- Ne uzimaj me kao igracku dok sam mali i sladak da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav prema tebi vecna.

- Brini o meni kada ostarim, ostanem bez zuba, ogluvim i prestanem da se krecem. I o tebi ce se neko brinuti - starost je ista za sve.

- Prati me na mom poslednjem putu, Nemoj nikada reci: "Ja to ne mogu da gledam" ili "Neka se to dogodi u mojoj odsutnosti". S tobom je sve lakse. Neka ti to bude dug za moju vernost i nasu lepu mladost.

- Kada me vise ne bude bilo, nemoj tugovati, vec usreci nekog novog psa i voli ga kao sto si mene voleo.

[Mirka]

ubiste me .

[Man]

[size=10pt]Da li danas idem kući?

Doneli su me kući, ušuškanog u naručju.
Mazili su me, smešili mi se i govorili da sam sladak.
Igrali su se sa mnom, smejali su se sa mnom, i obasipali su me igračkama.
Volim svoju porodicu, posebno decu.
Deca su volela da me hrane, davala su mi slatkiše,
Čak su me puštala da sa njima spavam, umotan u čaršave.
Vodili su me u šetnju, nekoliko puta dnevno,
I ponosan sam da kažem, otimali su se ko će da me vodi.
To su stvari koje neću zaboraviti, dragocene uspomene.
Sada živim u azilu, daleko od moje porodice.
Smejali su se i mazili me kada sam se igrao sa starom cipelom,
Ali ja nisam umeo da razlikujem stare od novih.
Deca su se igrala sa mnom otimajući mi krpu iz usta,
I ja sam mislio da je u redu da žvaćem tepih.
Onda su rekli da sam prešao svaku meru, da moram da živim napolju.
I nisam mogao da razumem, iako sam pokušavao i pokušavao.
Šetnje su polako prestale-govorili su da nemaju vremena.
Voleo bih da sam to mogao da promenim, da sam mogao da uočim svoju grešku.
Moj je život postao usamljen, iza kuće na lancu.
Lajao sam i lajao po čitav dan, samo da ne bih poludeo.
Tako su me odveli u azil. Stideli su se da kažu zašto.
Rekli su da je neko alergičan,
I svako me je poljubio jednom na rastanku.
Da su me samo naučili dok sam bio štene,
Ne bi mi im bilo tako teško da brinu o meni kad sam odrastao.
"Imaš još jedan dan", čuo sam kako mi govori radnik.
Da li to znači da ći dobiti još jednu šansu?
Da li danas idem kući?[/size]

[size=10pt] [/size]

[bleja]

odveli su me u salon, kupali me specijalnim samponima, stavili mi i kondicioner, da sam se rodio kao kisna glista neko bi me natak`o na udicu i to bi bio moj kraj a ovako ja nisam pas, ja sam klovn u koga se ulazu gomile novca a ja bih samo hteo da trcim gde ja hocu i valjam se po travi, pa i blatu. treba li reci da su mi i noktice podrezali i lakirali lakom za psece kandzice?
ja sam ponizen pas. pobedio sam na izlozbi kao glavni klovn.
ustvari jos malo pa cu i zaboraviti da sam pas, izjednacicu se sa nekom igrackom koju zli roditelji drze visoko na ormanu, daleko od decjih pogleda i samo u svecanim prilikama dozvoljavaju taktilne susrete s potencijalno lepljivim i prljavim rucicama. a kazu da me vole ko rodjeno dete.
no, moram ostati pribran! ako primete da sa mnom nije sve u redu sledi mi kanabe kod psihica za pse.
ali zasto je u mom avataru macka???!!!

[Sibi]

Mnogi od nas pozele nekog kucnog ljubimca,a da ni sami nisu svesni koliko obaveza i vremena treba odvojiti i zato bi mozda bilo dobro procitati ovo pre nego se odlucite na tako nesto.

Ako imate psa – pročitajte ovu priču…
Ako ste imali psa - pročitajte ovu priču…
Ako želite imati psa - pročitajte ovu priču...

Kako si mogao...

Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmijavale te. Nazivao si me svojim djetetom i unatoč beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj.

Kad god sam bila "zločesta", prijetio si mi prstom i pitao si me "Kako si mogla?" – ali onda si odustao od svoje strogosti i svalio me na leđa te češkao moj trbuh. Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si ti bio strašno zaposlen, ali na tome smo radili skupa. Sjećam se noći kad smo se mazili u krevetu kad sam slušao sve tvoje ispovijesti i tajne snove, a ja sam vjerovala da život ne može biti savršeniji nego što jest. Išli smo u dugačke šetnje i trčali po parku, vozili se autom, išli na sladoled (ja sam dobivala samo kornet jer je "sladoled štetan za pse", kako si ti to rekao), lješkarila beskrajno dugo na suncu, čekajući kraj dana i trenutak kad ćeš doći kući. Polako, počeo si sve više vremena posvećivati svome poslu i karijeri, a više vremena si provodio tražeći svog ljudskog partnera. Ja sam strpljivo čekala, tješila te svaki put kada ti je srce bilo slomljeno i kada si se razočarao, nikada nisam prigovarala tvojim lošim odlukama, skakala sam od radosti kad si dolazio kući ili kada si se zaljubio. Ona, sada tvoja žena, nije bila "ljubitelj pasa" - ipak sam je srdačno primila u naš dom, pokušala joj pokazati da je volim i slušala sam je. Bila sam sretna jer si i ti bio sretan. Onda su došle ljudske bebe i ja sam s tobom dijelila tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom roza bojom, njihovim mirisom i željela sam se brinuti za njih poput majke. Jedino ste se ti i ona bojali da ću ih povrijediti, tako da sam većinu vremena provodila protjerana u drugoj sobi ili u kućici za pse.

Oh, kako sam ih željela voljeti, postala sam "zatočenik ljubavi".

Kako su odrastali, ja sam postajala njihov prijatelj. Držali su se za moje krzno i podizali se na klimavim nogama, gurali svoje prste u moje oko, istraživali moje uši i ljubili me u nos. Voljela sam sve na njima kao i njihov dodir - jer je tvoj dodir postao tako rijedak - i bila bih dala svoj život da ih obranim, ako treba.

Ušuljala bih se u njihove krevete i slušala njihove brige i tajne snove, a zajedno bismo iščekivali zvuk tvog auta kako se parkira u dvorištu. Nekada, kada bi te ljudi pitali imaš li psa, vadio bi moju sliku iz novčanika i pričao priče o meni. Ovih zadnjih par godina, tvoj odgovor bi bio potvrdan, nakon čega bi nastojao promijenili temu. Od "tvog psa" postala sam "samo pas", a ti si mi zamjerao sav novac koji se trošio na mene. Sada imaš priliku za novi posao u drugome gradu i ti i oni ćete se preseliti u stan u kojemu nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Donio si pravu odluku za sebe i svoju "obitelj", ali nekada sam i ja bila ta tvoja obitelj. Bila sam uzbuđena kad smo krenuli autom, ali uzbuđenje je splasnulo kad smo došli do azila za životinje. Zaudaralo je na pse i mačke, na strah i beznađe. Ispunio si sve obrasce i rekao "znam da ćete joj pronaći krasan dom". Napravili su grimasu i uputili ti bolan pogled. Oni razumiju kakve su šanse za sredovječnog psa, čak i onoga s papirima. Morao si otrgnuti ogrlicu iz ruku svog sina, dok je on viknuo "Nemoj tata! Molim te nemoj im dati da odvedu mog psa!" A ja sam bila zabrinuta za njega, mislila sam kakvu je pouku od tebe izvukao o prijateljstvu i vjernosti, o ljubavi i odgovornosti i o poštovanju prema svemu što je živo. Potapšao si me po glavi za rastanak, izbjegavajući mi pogledati u oči, te pristojno odbio ponijeti sa sobom ogrlicu i povodac. Imao si rok koji si morao ispoštovati na poslu, a sada sam ja dobila rok. Nakon što si otišao, dvije ljubazne gospođe rekle su da si vjerojatno mjesecima znao da ćeš se preseliti, ali nisi učinio ništa da mi pronađeš drugi dom. Kimale su glavom u nevjerici i pitale se "Kako je mogao?" U azilu nam pružaju onoliko nježnosti i pažnje koliko im dopuštaju njihove obveze. Naravno, hrane nas redovito, ali ja sam već odavno izgubila apetit. Isprva, kad god je neko prošao pored mog kaveza, ja sam potrčala naprijed, u nadi da si to ti - da si se predomislio - da je ovo sve samo ružan san... ili sam se nadala da će netko doći, netko komu je stalo, netko tko će me spasili. Kada sam shvatila da se ne mogu natjecati sa živahnošću štenaca koji su, nesvjesni svoje sudbine, plijenili svačiju pažnju, povukla sam se u dno kaveza i čekala. Čula sam njezine korake dok je dolazila po mene na kraju dana i kaskala sam dužhodnika za njom do izdvojene sobe. Zadivljujuće tihe sobe.

Stavila me na stol, počeškala po ušima i rekla da se ne brinem. Srce mi je snažno tuklo u iščekivanju onoga što će doći, ali obuzeo me i osjećaj olakšanja. Zatočeniku ljubavi istekli su dani. Kako je to u mojoj prirodi, više sam se brinula za nju. Teret koji nosi pretežak je za nju, to sam znala jednako kao što sam znala svaku tvoju promjenu raspoloženja. Nježno je stavila podvez oko moje prednje noge dok joj je suza klizila niz obraz. Polizala sam joj ruku onako kako sam tebe običavala tješiti prije nekoliko godina. Stručno je stavila iglu u moju venu. Kad sam osjetila ubod i hladnu tekućinu koja je kolala kroz moje tijelo, pospano sam legla, pogledala u njezine nježne oči i prošaptala "Kako možeš?" Možda zato što razumije moj pseći govor, rekla mi je "Oprosti". Zagrlila me i žustro objasnila da je njezin posao pobrinuti se da odem na bolje mjesto, gdje me nitko neće ignorirati, zlostavljati ili napustiti i gdje neću biti prepuštena samoj sebi - mjesto ljubavi i svjetla, toliko različito od ovog zemaljskog. I sa posljednjom snagom, pokušala sam joj objasniti da moje "Kako možeš?" nije bilo upućeno njoj. Mislila sam na tebe, svog Voljenog Gazdu. Na tebe ću misliti i čekati te zauvijek. Želim da ti i drugi u tvom životu nastave pokazivati ovoliko odanosti.

[Man]

Stigao sam juce pred kapiju raja,nakon sto smo rekli i poslednje zbogom..
Nedostajes mi sada,jer znam da te ostavljam u samoci,sa beskrajnom tugom.
Video sam belokrile andjele,razumeo njihov poziv da prodjem ispod zlatnog svoda nebeske kapije.
A zamolio sam ih da ostanem ispred nje..rekao im da zelim da sacekam nekog svog,koji ce doci kasnije.
Ne znam kada,rekao sam,ali znam da ce sigurno doci na ovo mesto.
Obecao sam da necu praviti buku,da necu lajati,ni zavijati u noci..samo da cu strpljivo cekati,da cu dremati i cutati u svojoj samoci.
I dozvolili su mi da ostanem ovde,da lezim tu,pokraj stuba kapije,da te docekam.
Znas,raj za mene ne bi bio raj,ako bih unutra usao sam,bez tebe.
Tako cu ja biti ovde..
Ti nemoj da zuris,jer ja necu nikuda.
Zajedno smo kroz mnogo toga prosli.zajedno cemo proci i ispod rajskog svoda

Jednom ćemo opet biti zajedno...

[Ciciban]

Man zao mi je ...ali ako si morao bolje tako ......

[Lilu]

[Sibi]

[Maca]

Jaoj posle ovoga evo je uzela sam je i ljubim je ..ljubim..

[Taska]

Isplakah se samo tako......

Mog macka sam uzela iz azila.....i apelujem na sve ljubitelje zivotinja....nije bitan pedigre.....ako volis....volis....

[supermen*prvi]

E tako! Sad sam dao i zeni da procita! Sto samo ja da cmizdrim? Neka cmizdri i ona!!!

[supermen*prvi]

[quote author=Manijak link=topic=201.msg2655#msg2655 date=1246650356]
[size=10pt]Stigao sam juce pred kapiju raja,nakon sto smo rekli i poslednje zbogom..
Nedostajes mi sada,jer znam da te ostavljam u samoci,sa beskrajnom tugom.
Video sam belokrile andjele,razumeo njihov poziv da prodjem ispod zlatnog svoda nebeske kapije.
A zamolio sam ih da ostanem ispred nje..rekao im da zelim da sacekam nekog svog,koji ce doci kasnije.
Ne znam kada,rekao sam,ali znam da ce sigurno doci na ovo mesto.
Obecao sam da necu praviti buku,da necu lajati,ni zavijati u noci..samo da cu strpljivo cekati,da cu dremati i cutati u svojoj samoci.
I dozvolili su mi da ostanem ovde,da lezim tu,pokraj stuba kapije,da te docekam.
Znas,raj za mene ne bi bio raj,ako bih unutra usao sam,bez tebe.
Tako cu ja biti ovde..
Ti nemoj da zuris,jer ja necu nikuda.
Zajedno smo kroz mnogo toga prosli.zajedno cemo proci i ispod rajskog svoda.[/size]
[/quote]

[supermen*prvi]

[quote author=Sibi link=topic=201.msg6125#msg6125 date=1251153448]
Mnogi od nas pozele nekog kucnog ljubimca,a da ni sami nisu svesni koliko obaveza i vremena treba odvojiti i zato bi mozda bilo dobro procitati ovo pre nego se odlucite na tako nesto.

Ako imate psa – pročitajte ovu priču…
Ako ste imali psa - pročitajte ovu priču…
Ako želite imati psa - pročitajte ovu priču...

Kako si mogao...

Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmijavale te. Nazivao si me svojim djetetom i unatoč beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj.

Kad god sam bila "zločesta", prijetio si mi prstom i pitao si me "Kako si mogla?" – ali onda si odustao od svoje strogosti i svalio me na leđa te češkao moj trbuh. Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si ti bio strašno zaposlen, ali na tome smo radili skupa. Sjećam se noći kad smo se mazili u krevetu kad sam slušao sve tvoje ispovijesti i tajne snove, a ja sam vjerovala da život ne može biti savršeniji nego što jest. Išli smo u dugačke šetnje i trčali po parku, vozili se autom, išli na sladoled (ja sam dobivala samo kornet jer je "sladoled štetan za pse", kako si ti to rekao), lješkarila beskrajno dugo na suncu, čekajući kraj dana i trenutak kad ćeš doći kući. Polako, počeo si sve više vremena posvećivati svome poslu i karijeri, a više vremena si provodio tražeći svog ljudskog partnera. Ja sam strpljivo čekala, tješila te svaki put kada ti je srce bilo slomljeno i kada si se razočarao, nikada nisam prigovarala tvojim lošim odlukama, skakala sam od radosti kad si dolazio kući ili kada si se zaljubio. Ona, sada tvoja žena, nije bila "ljubitelj pasa" - ipak sam je srdačno primila u naš dom, pokušala joj pokazati da je volim i slušala sam je. Bila sam sretna jer si i ti bio sretan. Onda su došle ljudske bebe i ja sam s tobom dijelila tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom roza bojom, njihovim mirisom i željela sam se brinuti za njih poput majke. Jedino ste se ti i ona bojali da ću ih povrijediti, tako da sam većinu vremena provodila protjerana u drugoj sobi ili u kućici za pse.

Oh, kako sam ih željela voljeti, postala sam "zatočenik ljubavi".

Kako su odrastali, ja sam postajala njihov prijatelj. Držali su se za moje krzno i podizali se na klimavim nogama, gurali svoje prste u moje oko, istraživali moje uši i ljubili me u nos. Voljela sam sve na njima kao i njihov dodir - jer je tvoj dodir postao tako rijedak - i bila bih dala svoj život da ih obranim, ako treba.

Ušuljala bih se u njihove krevete i slušala njihove brige i tajne snove, a zajedno bismo iščekivali zvuk tvog auta kako se parkira u dvorištu. Nekada, kada bi te ljudi pitali imaš li psa, vadio bi moju sliku iz novčanika i pričao priče o meni. Ovih zadnjih par godina, tvoj odgovor bi bio potvrdan, nakon čega bi nastojao promijenili temu. Od "tvog psa" postala sam "samo pas", a ti si mi zamjerao sav novac koji se trošio na mene. Sada imaš priliku za novi posao u drugome gradu i ti i oni ćete se preseliti u stan u kojemu nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Donio si pravu odluku za sebe i svoju "obitelj", ali nekada sam i ja bila ta tvoja obitelj. Bila sam uzbuđena kad smo krenuli autom, ali uzbuđenje je splasnulo kad smo došli do azila za životinje. Zaudaralo je na pse i mačke, na strah i beznađe. Ispunio si sve obrasce i rekao "znam da ćete joj pronaći krasan dom". Napravili su grimasu i uputili ti bolan pogled. Oni razumiju kakve su šanse za sredovječnog psa, čak i onoga s papirima. Morao si otrgnuti ogrlicu iz ruku svog sina, dok je on viknuo "Nemoj tata! Molim te nemoj im dati da odvedu mog psa!" A ja sam bila zabrinuta za njega, mislila sam kakvu je pouku od tebe izvukao o prijateljstvu i vjernosti, o ljubavi i odgovornosti i o poštovanju prema svemu što je živo. Potapšao si me po glavi za rastanak, izbjegavajući mi pogledati u oči, te pristojno odbio ponijeti sa sobom ogrlicu i povodac. Imao si rok koji si morao ispoštovati na poslu, a sada sam ja dobila rok. Nakon što si otišao, dvije ljubazne gospođe rekle su da si vjerojatno mjesecima znao da ćeš se preseliti, ali nisi učinio ništa da mi pronađeš drugi dom. Kimale su glavom u nevjerici i pitale se "Kako je mogao?" U azilu nam pružaju onoliko nježnosti i pažnje koliko im dopuštaju njihove obveze. Naravno, hrane nas redovito, ali ja sam već odavno izgubila apetit. Isprva, kad god je neko prošao pored mog kaveza, ja sam potrčala naprijed, u nadi da si to ti - da si se predomislio - da je ovo sve samo ružan san... ili sam se nadala da će netko doći, netko komu je stalo, netko tko će me spasili. Kada sam shvatila da se ne mogu natjecati sa živahnošću štenaca koji su, nesvjesni svoje sudbine, plijenili svačiju pažnju, povukla sam se u dno kaveza i čekala. Čula sam njezine korake dok je dolazila po mene na kraju dana i kaskala sam dužhodnika za njom do izdvojene sobe. Zadivljujuće tihe sobe.

Stavila me na stol, počeškala po ušima i rekla da se ne brinem. Srce mi je snažno tuklo u iščekivanju onoga što će doći, ali obuzeo me i osjećaj olakšanja. Zatočeniku ljubavi istekli su dani. Kako je to u mojoj prirodi, više sam se brinula za nju. Teret koji nosi pretežak je za nju, to sam znala jednako kao što sam znala svaku tvoju promjenu raspoloženja. Nježno je stavila podvez oko moje prednje noge dok joj je suza klizila niz obraz. Polizala sam joj ruku onako kako sam tebe običavala tješiti prije nekoliko godina. Stručno je stavila iglu u moju venu. Kad sam osjetila ubod i hladnu tekućinu koja je kolala kroz moje tijelo, pospano sam legla, pogledala u njezine nježne oči i prošaptala "Kako možeš?" Možda zato što razumije moj pseći govor, rekla mi je "Oprosti". Zagrlila me i žustro objasnila da je njezin posao pobrinuti se da odem na bolje mjesto, gdje me nitko neće ignorirati, zlostavljati ili napustiti i gdje neću biti prepuštena samoj sebi - mjesto ljubavi i svjetla, toliko različito od ovog zemaljskog. I sa posljednjom snagom, pokušala sam joj objasniti da moje "Kako možeš?" nije bilo upućeno njoj. Mislila sam na tebe, svog Voljenog Gazdu. Na tebe ću misliti i čekati te zauvijek. Želim da ti i drugi u tvom životu nastave pokazivati ovoliko odanosti.
[/quote]Ja sam ti sve oprostila jer umem samo da oprastam. Cekacu te pred kapijom raja. Znam da ces i ti pred nju doci!

[Пркос]

[quote author=Manijak link=topic=201.msg6793#msg6793 date=1251956520]



Jednom ćemo opet biti zajedno...

[/quote]
Rasplakao si me Man

[Пркос]

Ispricacu vam svoju pricu .
pre nekoliko godina moja mala sestricina je napisala jedan lep rad na temu imam jednu zelju.Ta zelja je bila da ima najmanju kucu civavu kratkodlaku koju je videla u jednom casopisu u Stutgartu gde je inace zivela .To je u Evropskim novinama procitala i darodavka pokrenutog nagradnog konkursa za naj lepsi rad.I da ne duzim pricu ,osvojila je nagradu i dobila Civavu Kikija.iz Zajecara je dosla i ekipa iz Evropskih novina i donela poklon kod mene.Pripremili smo docek .Veselje moje dece se nije moglo opisati.kiki se tresao ,drhtao,ali kada sam ga uzela u svoje ruke ,najednom se umirio i poceo da drema.Svi su se nasmejali na to.
Bio je Kiki par meseci kod nas,nosila sam ga u dzepu od jakne svuda sa sobom,spavao je naravno kod mene,deca su presrecna.
E dosao je dan kada smo morali da shvatimo da Kiki nije NAS i da Kiki mora da putuje u Stutgart.
To jutro nikada necu zaboraviti.Nekako pred zoru da bih stigla do aerodroma da ga predam pilotu da ga odnese u konzulat u Stutgart,kada sam izlazila iz kuce,mislila sam da svi moji spavaju i da nece biti bar sa njima problema-da ih postedim tuge i rastanka,no prevarila sam se .Kada sam zatvarala vrata sin je uhvatio za kvaku vrata,otskrinuo ih i onako optuzujucim tonom mi je rekao:pola si mi srca ,otkinula majko.Ne znam ni sama da li sam zbog njegovih reci vise plakala ili zbog rastanka sa tim malim stvorenjem koje me je gledalo pravo u oci i kao da me je optuzivao i on sam.Taj pogled nikada nisam zaboravila.

Posle tri godine od naseg rastanka,ja sam otisla u goste u Stutgart.Svi su cekali da vide kako ce izgledati taj susret .Mislila sam da me je zaboravio.Rasplakao me je isto kao onda,prepoznao me je i dugo mi lizao ruke i lice-bas me okupao.i to vreme mog boravka tamo,za njega niko nije postojao ,samo ja.
Moji su sad ovde i kad god idem kod sestre on je vec na hodniku i ceka me...

[Sandra]

Jednom ćemo opet biti zajedno...

Sorry...nisam bila tu...
Ali ako je ikada ijedan princ voleo svoju princezu - to si bio ti...
I mislim da i ona to zna, čak i sada kada je tamo...

[Man]

Na ovaj način želim poslati poslednji pozdrav mojoj ceci..koja je na moju žalost i tugu danas uginula ....
Najdraža moja...ako postoji Bog i anđeli tada sam siguran ...gledaš me...želim ti reći da sam te beskrajno voleo...želim ti reći hvala za sve što si mi dala...svaki osmeh, sreću, život...
i ne zaboravi...uveek ćeš biti u mom srcu...uvijek ću te voleti beskrajno...
sada si na sigurnom, pored svoje majke... koja mi i dalje nedostaje...
sad mi obe nedostajete...

Neka vas anđeli čuvaju....

[Ciciban]

Zao mi je Man .... neznam sta jos da ti kazem ...zao mi je