Ðе ради Ñе о Ñамоћи, већ о избору.
Поента је да полако Ñве прелази у парадокÑ.
Да жене више Ñаме не знају шта желе.
Само Ñлушам изјаве и питам Ñе...
Ја Ñам ÑамоÑтална. Ðе, ја не вадим новчаник кад је мушкарац у друштву.
Ја њему да кувам? Ðек плати вечеру.
Ðаравно да ћу да му Ñе ÑупротÑтавиРу друштву кад миÑлим да није у праву. ÐÑ…, тако чезнем за правим џентлменом...
Све могу Ñама. Сутра ћу да зовем Марка да ми помери онај ципеларник. (миÑлим, ципеларник може и твој Ñин да помери)
Питање теме није шта је еманципација . Сви Ñмо толико паметни да умемо да изгугламо дефиницију.

Већ како је жене доживљавају у одноÑу према мушкарцима.
Е па ја Ñтварно не знам шта хоће. Рверујем да ни мушкарци немају појма.