Politički "chit-chat" debatni klub

[Man]

[причалица]

[Man]

[Man]

Ekskluzivno: ispovest dečaka kojeg je spasao ON

Krenuli smo kod bake u Feketić, to je mestašce na severu Bačke o kojem peva onaj dosadni Zvonko Bogdan pominjući nekakve salaše...
Ekskluzivno: ispovest dečaka kojeg je spasao ON
To je, inače, dosadan put, ravnica, obično se uspavam čim izađemo iz grada i probudim pred bakinom kućom, ali ne i ovog puta...Vetar je toliko jako duvao da je tata jedva zadržavao kola na putu. Sneg je bio sve veći, ništa se nije videlo ni ispred ni iza nas, jedva smo se kretali...

U sekudni smo se našli ispod snega, zavejani, auto je stao, mama je počela da plače, tata da kune tajkune i bivšu vlast, a ja sam jednostavno znao da će sve biti u redu. Ne pitajte me kako- znao sam...

Prolazili su sati, dani, godine, ko zna koji izbori po redu su već bili raspisani, a benzina smo imali sve manje. Na radiju nismo mogli ništa da uhvatimo osim stanice na kojoj je govorila neka Zorana Mihajlović- bilo nam je lakše. Bio je to
prijatan, dobrodušan i utešan glas.

Bodrila nas je da izdržimo, govoreći da pomoć stiže: „Prvi potpredsednik vlade uputi se helikopterom u krizno područje sa
dva buldožera pod miškama, tri tenka na leđima i četom spasilaca u naručju! Zbog izuzetno jakog vetra helikopter nije u mogućnosti da leti, pa je prvi potpredsednik prinuđen da ga drži visoko iznad glave i gazi smetove, bez kape, šala, rukavica i „labela“...

Čini mi se da teta Zorana još nije završila sa govorom kada je sneg počeo panično da se povlači, bežeći pred nekakvom prilikom, visokom najmanje četiri metra, ako ne i čitavih pet?..

- To je on, sine, o njemu ste učinili na veronauci...- čuo sam očev glas dok je hrabri neznanac jednom rukom razgrtao sneg, bacajući ga sve do Mađarske, a drugom držao helikopter iz kojeg su bojažljivo virili spasioci.

- Ne boj te se, tu sam, sada će sve biti u redu! U džepu sakoa mi je „zipo“, istočite iz njega benzin, nije do vrha pun, ali ima najmanje 300 litra, pa sipajte u automobile... Prvo ću evakuisati ženu i decu koja ovih dana pune 18 godina, a onda ona koja će glasati tek na sledećim izborima...- glas kakav dotad nisam čuo zagrejao nas je kao vreli pesak ulcinjske plaže.

Mama je ponovo počela da plače, ali od sreće ovog puta. Tata takođe- pitao je dal' može odmah da glasa, ili mora da čeka mart?!

- Ma, pusti izbore, čoveče, daj to dete...- podviknuo je, pokušavajući da dograbi i jato lastavica koje su se zajebale, pa ranije vratile u Srbiju. Uspeo je, sve osim jedne laste koju je vetar odneo ko zna kud...

Video sam suzu u tom oku boje duge, žalio je za nesrećnom pticom, nezaustavljivo gazeći sneg od 14 metara (tu je bio najplići), noseći mene, izbornu listu, helikopter, jato, neku poljoprivrednu mehanizaciju koje je vetar naneo iz Feketića, ministra saobraćaja koji je kolabirao i još tri autobusa sa po 400 i više ljudi, u kojima je bilo i gastarbajtera sa onim skupim, džepnim kamerama, koji su ga sve vreme snimali, što ga je naročito nerviralo, jer je želeo da ostane anoniman, koliko sam shvatio dok mi je u trku rešavao domaći iz matematike, srpskog i poznavanja prirode, da ne bih zaostao u gradivu...

- Čiko, a kako se zoveš...- ote mi se, dok je onesvešćenim ministrom saobraćaja brisao zamagljene naočare, ne zastajući ni trenutak.

- Nije to važno, mališa, važno je da si dobro, da je kadar bio čist i da opozicija ovo ne može da nadmaši, pa da im Spilberg režira...- iz helikoptera sam dugo gledao u daljinu, tog čiku bez kape, rukavica i „labela“, kako savija drveće tražeći na golim granama onu lastavicu...

Zvuk propelera nije mogao da nadglasa bolni krik: „Neeeee, zašto nju, Bože, zašto?! Jedna lasta ne čini proleće, baš kao ni jedan glasač pobedu, ali samo je želela da se vrati Srbiji verujući u program koji nudimo“...

Nikad ga više video nisam- osim te noći 30 puta na tv-u; sutradan u novinama; šoljicama za kafu; kačketima; sapunima za čist obraz; posteljini za miran san; pasti za zube; koricama svesaka; privescima za ključeve; etiketama piva; hrane za bebe; pelenama za odrasle; preparatima za potenciju; akcionim figuricama; u frižideru; vremenskoj prognozi; kvizu „Slagalica“ (Alek, Alek, tref, tref), uzdasima žena; zdravicama muškaraca i prevodima turskih serija, koje bez razlike govore o njemu, zvale se Sulejman, Ezel, Murat, Dolina vukova, ili dolina Vučića...


Autor: Mihailo Medenica

[Rosa]

jaoo i slike i klip i priča i sve

[Man]

[DaDole]

volim ovaj narod u Srbiji,uvijek spreman da pokrene svoj duh,autentično i kad mu nije do smijeha,da se svemu slatko nasmije..jer ga sve i boli

[DaDole]

Nadežda Milenković: Prmijera za premijera

Bolje nije moglo. Mislim, pred izbore. Prinudna vlada u Beogradu je najzad dobila svoj predizborni sneg i mogućnost da pokaže kako se on efikasno čisti sa glavnih ulica. (Ona, ko za inat nereprezentativna, novembarska suznežica nije uspela da opravda onoliku pompu oko raščišćavanja.)

[DaDole]

to je nekako fer jer je i Đilas pred prošle izbore imao svoj kijamet kada je iskazao veliku brigu za ”dečicu” i proglasio da ne moraju u školu dok se sneg ne počisti. Deca nisu glasala, ali su zahvalni roditelji valjda znali da cene pokazanu brižnost.

Svoj predizborni sneg je dobila i republička vlast. Doduše, sneg nije mnogo napadao (što ne bi ni valjalo jer bi se pokazala sva nemoć naših službi) ali je dobri bog poslao orkanske vetrove koji su sa vojvođanskih njiva nabacali po nekoliko ”meteri” snega na puteve.

I mora se priznati da vicepremijer tehničke vlade u ostavci radi najbolje što može – kad je marketing u pitanju. Pojavio se na licu mesta, tamo gde su kolone automobila zaglavljene u smetovima i na svojim rukama proneo dete ispred kamere. Naravno, moglo bi se toj sceni štošta i zameriti, na primer to što je vicepremijer delovao kao igrač američkog fudbala koji se mimoilazi sa igračima koji bi da mu oduzmu loptu, a on im je ne da, ali to bi više bila zamerka reditelju i statistima nego glavnom glumcu.

Glavni glumac (za promenu nije Tadić) je svoju rolu odradio profesionalno u najboljem holivudskom maniru. Pitanje je samo kakve će biti reakcije kritike i publike. Publika koja ga voli u svim žanrovima (ratni, horor, vestern, akcioni, melodrama, sve osim romantičnih komedija koje izbegava) i u svim njegovim ulogama (glavni lik u državnim službama bezbednosti, glavni tužilac, prvi vodoinstalater Užica…) biće sigurno oduševljena.

Publika koja više voli drugog glumca (opet nije Tadić nego Dačić) biće podeljena – zasigurno će biti onih koji će zaključiti da je Vučić bolji u ulozi premijera, a svakako bolji i u ulozi Palme i svih Krkobabića i uopšte svih koji su do sada glumili skrb za ”običnog čoveka”. A, budimo iskreni, zbog te publike je ovaj film i snimljen.

Kritika će, kako joj i samo ime kaže, kritikovati ovaj igrani dokumentarac. Jedino iznenađenje predstavljaju oni koji se do sada nisu mogli ubrojati u kritičare, a koji su već napisali prve negativne kritike o ovom filmu, mada je delovalo kao da će baš sve progutati, osim možda užeglih kokica na projekciji ranijih filmova.

Srećom, kritičari neće uticati na karijeru glavnog glumca (aman, rekoh vam već da nije Tadić!). Oni će po običaju biti optuženi da su deo najprljavije kampanje ”ikada”, što znači prljavije i od one pred prošle izbore koja je takođe bila najprljavija ”ikada”, i glavni glumac će otići u neki drugi film. Možda baš Tadićev.

[причалица]

[Man]

Случај акције у којој одлазећи први подпредседник Владе Србије и лидер СНС-а спасава завејане у снегу “много је језивија и срамнија акција него што смо мислили”, написала је на свом Фесјбук профилу новинарка Јасминка Коцијан.

Према њеним речима, Црвени крст Србије, који поседује сву опрему и обучене људе за помоћ људима у сметовима, одмах је по избијању кризе кренуо ка Фекетићу.

“Штаб за ванредне ситуације, чији су људи дошли џиповима и у њима само седели, нису дозволили активистима Црвеног крста да ишта предузимају, иако они имају и моторне санке за такав снег, и знају како се прилази, откопава и спасавају људи. Наредили су им да седе у колима до јутра, док не дође Вучић да он први спаси ибуде снимљен”, написала је Коцијан која је запослена у државној агенцији Тањуг.

Током ноћи, момци волонтери Црвеног крста су илегално, без сагласности Штаба ипак кренули са откопавањем и спасили дете са дијабетесом и многе друге, наставља даље новинарка.

“Када је Вучић стигао хеликоптером, тај хеликоптер није знао ни где ће ни шта ће , па су га људи из Црвеног крста, који су и за то оспособљени, наводили како и где да слети. Тек када је завршено снимање ППВ (првог потпредседника Владе), Штаб за вандедне ситуације је дозволио званично Црвеном крсту да ‘реаде шта хоће даље’, наравно без камера. Лично сам видела снимке људи из Црвеног крста, шта раде и како раде. Дакле, ово са ППВ горе је него што смо мислили”, закључила је на свом Фацебоок профилу новинарка Јасминка Коцијан.



ЗБОГ ЧЕГА ВЕСТ НИЈЕ БИЛА НА ТАНЈУГУ

Након што је статус Јасминке Коцијан почео да кружи српским интернетом посредством друштвених мрежа и изазива реакције, Коцијан је објаснила због чега се ова вест није појавила и на сервису те државне агенције:

“Тренутно сам на боловању и са боловања могу једино приватно, као обавештени грађаним, да пишем истину на свом приватном профилу”.

“Што се отказа тиче – ништа лакше пријатељи, осам пута сам га даваа, То је најлепши осећај и препоручујем га свима, нарочито незадовољнима”, написаја је Коцијан.

Државна агенција такође не ја друштвеним мрежама написала да је новинарка Коцијан на боловању.

Но, Коцијан тврди да се притисци настављају: “Јутрос су из Вучићевог кабинета звали председницу Црвеног крста Србије и тражили да се све демантује. Она није Вучићев кадар, али се боји за посао. И тако свуда”.

[причалица]

[Man]

[Man]

[Man]

Резултати унапред режираних избора


СНС 43,2 % ;

СПС-ПУПС-ЈС 13 % ;

ДС 10,1% ;

НДС 6,9% ;

ДСС 6,8% ;

УРС 5,1% ;

ЛДП 4,9% ;

ДВЕРИ 4,8% ;

СРС 3,1% ;

„Доста је било“-Радуловић 1,1%

Такође, речено Нам је да ће се нова Влада сасвим извесно правити без коалиције СПС-ПУПС-ЈС.

[DaDole]

Glasao za sve: Pogledajte kako je glasao Zemunac u transu

[wednesday]

Da li je ovo stvarno?

[Man]

[Man]

http://www.njuz.net/njuzov-specijal-...-darka-sarica/

[Man]

Од синоћ читам пљувачину по Коштуници. Доследност и упорност у том смислу досеже небеске висине. Јер, пљувачина је трајала током целе предизборне кампање. А трајала је и раније, још од кампање за изборе 2000.
Прича о Коштуничиних седам мачака ушла је у легенду. Кад нису могли друго да нађу да га облате, добре беху и мачке. Не постоји странка која би деценију и по трпела такву беспризорну шикану а да не поклекне, какав је случај са ДСС.

Коштуница је крив колико је крив. Једнако су криви СРС, Двери и ДСС што су улазили у ову изборну кампању коју никако нису могли добити. Имали смо прилике код Милошевића да се суочимо са оваквом ситуацијом, и увек је било питање само тежине пораза.
Уместо тога требало је бојкотовати изборе, водити оштру анти-кампању и мало касније кроз социјално -политичке немире променити равнотежу снага.

Свака од ових странака би, на жалост, за сопствену победу прогласила само да је прешла цензус и неколико својих лидерчића удомила у Скупштини, без обзира што би тамо служили само као украс.
Ту се Коштуничина кривица у главном завршава (ако изузмемо унутарпартијска трвења, којих има и код свих других партија, па и код Напредњака).

Чињеница је да је Вучић могао мирно да води своју кампању, јер су се СРС и Двери стрвили на Коштуницу, за његов рачун, свесно или несвесно.

На крају баладе све три ове странке су јадно прошле, да се више никада не дигну.

Овакав исход ником, међутим, не даје за право да пише бесмислице и силује реалност сопственим пројекцијама.

“…јуче је политика петог октобра коначно доживела пораз – потпуни фијаско..”. Није у питању само г. Динчић, прочитао сам више пута исту, бесмислену констатацију.

Шта та “политика петог октобра” у опште значи?
Ако је та пето-октобарска политика, како-год, доживела пораз, КОЈА ПОЛИТИКА ЈЕ ПОБЕДИЛА?
Ако су: “Многе пето-октобарске партије отишле испод цензуса и вероватно ће нестати са политичке сцене.” …Странке ког профила и ког састава људства су победиле?

Одмах да одговоримо – Политика Зорана Ђинђића, ЛДП и НВО сектора Наташе Кандић и Соње Бисерко је однела апсолутну победу на овим изборима. Али, ту победу нису остварили поменути или њихови типични наследници, већ првенствено КАДРОВИ И ГЛАСАЧКО ТЕЛО ШЕШЕЉЕВИХ РАДИКАЛА И МИЛОШЕВИЋЕВИХ СОЦИЈАЛИСТА. Тек потом странке у фрагментима ДС, које такође вуку генетске и идеолошке корене од Динарских комуњара и политикантски прелетачи из других странака каквих ће бити док је света и века.

Такво конвертитсво није забележено од 1944, па 1948. Он је типично за титоисте.
Направићемо једну паралелу: када је Вук Драшковић почео да мења свој национални став и прелази на страну “европејаца”, изгубио је чланство јер беше састављено од чврстих националиста. Када је међутим Вучић урадио исто што и Драшковић, само још бруталније, 90% – поновићемо ДЕВЕДЕСЕТ ПОСТО – чланства СРС је окренуло леђа Шешељу и прихватило не трепнувши, без стида и срама, идеологију ЛДП. Исти случај је и са присталицама СПС. Зар не беше тужно на гробу С. Милошевића, колико је мало његових највернијих присталица дошло да га се помене. Слично је и са живим Шешељем. Није тако давно било кад улицом ниси могао мирно проћи од њихових бахатих и многобројних присталица.

Да додамо несвесну потврду Динчићеву: “СРС је пао кад је примио покрет Наши и Образ.” Тачно скоро у потпуности. Али, зашто би једна националистичка странка “падала” кад се ојача са још националиста? Одговор је сасвим једноставан – пала је зато што ни преостало чланство није било националистичко, већ је претежно у души титоистичко, и није могло да “смисли” Образовце.

Практично једини задатак овог сазива Скуптишне је РУШЕЊЕ КОШТУНИЧИНОГ УСТАВА СРБИЈЕ, који је једва донет уз пресудну помоћ Патријарха Павла. Тај Устав је последња брана уништења Србије.
Можете ви господо да пишете шта год хоћете, али тај Устав је ТАКОЂЕ ТЕКОВИНА ПОЛИТИКЕ ПЕТОГ ОКТОБРА, њене патриотске фракције.
И, ко ће га срушити? Па дичне “патриоте”, производи Милошевића и Шешеља, уз несебичну помоћ удруга земљака Ђиласа, Тадића, Мићуновића, Чанка.

Чињеница: Ни у једном сазиву Скупштине од првих вишестраначких избора није било више комуниста/титоиста него сада.
Нема народ кратку памет. Знају сви да ни једно претходно предизборно обећање није остварено. Знају сви такође да свакога дана живе све теже а да држава све мање постоји. Вучић дакле није имао никакав реални основ за овакву доминацију, без обзира на сву медијску и другу моћ, нити ДСС за оволики пораз ( јер је за време док је Коштуница био премијер привреда боље стајала и стандард био виши, а није то било пре сто година).
Где сте ви приметили неко славље због “величанствене” победе СНС? Народ на улицама и слично?
Народ је гласао како би гласао и да је Хитлер оргнизовао парламентарне изборе 1941., а под контролом и руководством Тита и ОЗНЕ.
Бољем се задуго не можемо надати. Дакле, илегала господо, по свим правилима илегалног дејствовања.