Politički "chit-chat" debatni klub

[Nežnicah]

[Man]

Gde god sam bio, svud sam poginuo







Pre pojave Vučić Aleksandra, samo jedan Srbin je u svom životu poginuo više od hiljadu puta. Zove se Bata Kameni i po zanimanju je kaskader. Aleksandar Vučić nije po zanimanju kaskader, već premijer, što ga ne sprečava da nastupa pod geslom: “Gde god sam bio, svud sam poginuo”.

Od Feketića, preko Obrenovca, Vašingtona, Koceljeve, Brisela do Srebrenice, uvek je, prema rečima Aleksandra Vučića, ginuo isključivo Aleksandar Vučić. A onda je lagano ustajao, otresao prašinu i uzdignute glave nastavljao dalje ko da ništa nije bilo. Tako da samo mačka, Bata Kameni i premijer Vučić imaju između devet i tisuću života.

Te će i Srebrenica u svetskoj istoriji ostati upamćena kao mesto nastavka dugogodišnjeg genocida nad premijerom Vučićem.

Ali se premijer, u inat svima, poput onog Stanislava iz “Radovana Trećeg” koji je skočio sa 13. sprata i vratio gore samo da bi besno pitao ukućane: “Ko je viknuo: šta vidiš čiča!?”, uvek ponovo pojavi, jer deluje po svetosavskom principu: “Ko tebe kamenom, ti njega konferencijom za štampu”. Ili: “Ko tebe kamenom, ti njega Dnevnikom”.

Premijer najviše voli da vodi Dnevnik 2 i Nacionalni dnevnik, ali je tog dana rešio da vodi i onaj od Ane Frank.

U dnevniku premijera Vučića za 11. jul leta gospodnjeg 2015, piše:

10,00: Dragi dnevniče, evo me u Potočarima! Još kada sam u knjigu žalosti upisao: “Volim Bošnjake i rado ih se sećam” - primetio sam da me domaćini gledaju ispod oka.
10,15: Na komemoraciji su me smestili u red gde sede sekretarice, valjda me je zato šef letonske diplomatije u prolazu šljepnuo po zadnjici. Moron!
10,25: Bakir me svesno izbegava: kad krenem ka njemu hitro ulazi u najbližu prostoriju: dvaput je zbrisao u ženski WC, triput u trafo stanicu i jednom u šaht.
10,30: Klinton traži da mu donesem čašu vode. Krišom sam mu pljunuo u čašu.
10,35: Namignuo mi je šef letonske diplomatije. Moron!
10,48: Moj šef obezbeđenja, agent Biailović, javlja mi da je napolju mirno: “Nalazim se na nekom velikom parkingu, oko kog su ukopani beli stubići... Hiljade belih stubića. Ogroman parking”. Prekoravam ga da konačno nauči da razlikuje nadgrobne spomenike od stubića oko parkinga. Obećava da će naučiti!
11,00: Agent Biailović mi javlja da napolju nose transparent: “Ubijte sto Muslimana za jednog Srbina”. To mi je odnekud poznato. Setiću se...
11,23: Šef njihovog protokola mi kaže da zbog lične bezbednosti najbolje da smislim neku lažnu funkciju kad krenemo na dženazu, u masu. Odbacuje moju ideju da na rever okačim natpis: Aleksandar Vučić, Udruženje “Majke Srebrenice”. Posle dužeg razmišljanja na rever kačim legitimaciju: Aleksandar Vučić, predsednik Udruženja “Braća od tetke Srebrenice”.
11,35: Šef njihovog protokola mi kaže da je Boris Tadić bio mnogo inventivniji. Na rever je zakačio legitimaciju: George Clooney, actor.
11,40: Ljut sam što je Tadić inventivniji od mene. Zato na rever kačim legitimaciju: Aleksandar Vučić – Vučko, maskota Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu '84.
11,50: Šef njihog protokola mi opet kaže da je Tadić bio inventivniji. Kada je drugi put bio u Potočarima, na rever je okačio natpis: Angelina Jolie, actress, filmmaker and humanitarian.
11,55: Dodik mi javlja da su njegovi ljudi u civilu svuda okolo. Kaže mi da je šifra po kojoj ću ih prepoznati: “Vazduh treperi kao da nebo gori. Sprema se oluja...”
12,00: Krećemo na dženazu. Vidim pored nekog tipa u civilu koji zuri u mene. Mora da je onaj Dodikov. Kažem mu šapatom: “Vazduh treperi kao da nebo gori. Sprema se oluja...” On mi kaže: “Znam, bolan, to je iz 'Valter brani Sarajevo', daj nešto teže!” Izgleda da nije onaj Dodikov.
12,05: Primećujem da prisutni na groblju i ostala mnogobrojna rodbina viču: “Vučiću, pederu”. Izgleda da je Duško Vujošević uticajan među Bošnjacima. Šef letonske diplomatije mi maše kroz masu. Kreten!
12,08: Prilazi mi neki tip u havajskoj košulji i kaže: “Vazduh treperi kao da nebo gori. Sprema se oluja”. Ja mu kažem da ćemo o “Oluji” u avgustu, ima vremena. On kaže: “Bolan, mene poslao Mile ako bude neki belaj. Ne brini ništa, pre deset godina sam obezbeđivao Klunija, a pre pet Anđelinu. I ništa im nije falilo”. Iz novčanika vadi fotografije sa Klunijem i gospođom Džoli. Ajd što ne razlikuje Tadića od Klunija, al' ne razlikuje ni Anđelinu. Šaljem Dodiku SMS: “Kog si mi ovo poslao?!”
12,12: Prilazi mi žena obučena u burku i kaže: “Vazduh treperi kao da nebo gori. Sprema se oluja”. Kažem joj šapatom: “Aaa, gospođo, vas je sigurno poslao Mile!” Ispod burke čujem muški glas: “Šuti bolan, ja sam muško – Mitar M., šef specijalnih jedinica Republike Srpske. Budi bez brige, brate Vučko, čuvao sam ja i Džordža Klunija. Samo šuti, ne poznajemo se!”
13,00: Trenutno sam sprečen da pišem dnevnik. Spale mi naočare.
13,05: Onaj u havajskoj košulji me ubacuje u džip i bežimo. Dok jurimo ka Bratuncu, onaj u havajskoj košulji javlja se ženi: “Bona, neš verovati kome sam upravo spasio život! Vučku! Znaš onom... Olimpijada, Sarajevo, Jure Franko, Bojan Križaj... Ne vjeruješ! Pa evo ti on!” I pruža mi telefon: “Vučko, bolan, oće da te čuje moja žena”. Petnaest minuta ubeđujem ženu onog u havajskoj košulji da sam ja lično maskota ZOI u Sarajevu. Kakav dan!
13,10: Neša mi savetuje da se pravim mrtav, ali ja ipak zakazujem konferenciju za štampu.
15,10: Gledam specijalni program na Pinku: “Atentat na Vučića”. Neša kaže da je upravo saznao od mene da su me napali navijači iz Sandžaka. Vučelić kaže da iza napada garantovano stoje “Crni labudovi”. Krle kaže da verovatno nisu “Crni labudovi”, već “Crvena jabuka”. Vučićević kaže da je upravo saznao da me je napao “Dubioza kolektiv”. Zoran Babić sumnja na Al Džaziru (moram da mu javim da se to zove Al Kaida), dok posle tri sata programa Vučićević zadihan opet uleće u studio i tvrdi da ima očevidavca koji su u Potočarima videli lično Li Harvi Osvalda. I meni se čini da sam video Osvalda. Doduše, tek kad su mi spale naočare. Pametan je Vučićević!

I tako je to bilo.

http://rs.n1info.com/a77674/Kolumne/...m-poginuo.html

[Man]

Поштовани председниче Владе,
уважени господине Вучићу. Пишем Вам ово писмо подршке у жељи да Вам по ко зна који пут потврдим да су сви добронамерни Срби на Вашој страни, и да у потпуности подржавамо све реформе, за које зли језици кажу да су козметичке и на папиру, које спроводите. Србија је коначно добила државника који је кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати. Доказали сте то, поштовани председниче Владе, када сте попут хероја из холивудских филмова посртали пред очима нације пробијајући се кроз сметове у Фекетићу, носећи на рукама дете осуђено на сигурну смрт. Ништа њему не би помогла чињеница, поштовани господине Вучићу, да је још претходне вечери на лице места стигла Горска служба спасавања, опремљена искуством, моторним санкама и санитетским материјалом. Мудро сте наредили да они не смеју бити ангажовани све док вас она пијаница Омер Мехић, заједно са камерманом РТС-а, не довезе на лице места, и док Ви на Вашим снажним рукама не изнесете угрожене из сметовима завејаних аутомобила и аутобуса. Да ли је постојало поносније биће од сваког правог Србина тог дана, када је свет обишла слика гологлавог премијера како пада у снег, али се онда, улажући надљудске напоре, придиже и наставља даље, преваљујући преосталих 8 корака без ичије помоћи.

Доказали сте своју оданост домовини и током поплава које су Србију задесиле маја 2014. године. Док су издајници ширили панику међу народом, Ви сте изашли пред камере и својим умирујућим гласом послали поруку оптимизма, рекавши да је ситуација катастрофална, да лешеви пливају Савом, али да очекујемо погоршање ситуације, јер се суочавамо са највећом природном катастрофом која је Србију задесила. Та порука је у народ улила преко потребни спокој, и уопште не треба да се обазирете на то што је други називају ширењем панике и подизањем тензија. Требало је, уважени председниче Владе, и сада ми опростите што себи дајем слободу да Вам дајем сугестије, да похапсите све оне издајнике који су на друштвеним мрежама причали о томе како је Обреновац жртвован да би се спасио Београд, који су писали о селективној евакуацији становништва, који су указивали на то да на одређеним местима МУП има изричито наређење да стоји по страни и да се не меша у акцију спашавања. Требало је, додуше, да ухапсите и хоспитализујете и председника државе, који је пред камерама изјавио да су поплаве библијских размера, али и разумљиве, јер су Срби лош народ. Разумем, међутим, да нисте могли то да учините, јер би се онда засигурно нашао неки частан лекар који би и Вама, поштовани први миинстре, навукао једну од оних кошуља које се закопчавају на леђима, а био би крајње непатриотски чин да Вас неко у том моменту склони из центра дешавања. Србији је у ванредној ситуацији била потребна Ваша мудра и сталожена глава да се на правилан начин у тајкунске и страначке џепове прелије новац који је са свих страна пристизао као помоћ поплавама погођеним подручјима. Ко би боље од Вас, цењени премијеру, умео да обави крађу на тако високом нивоу, и са тако великим количинама новца? Остаће да се памти и Ваша храбра и часна одлука да након 4 дана и ноћи пакла кроз који су прошли током поплава, као употребљени кондом из Градског центра за обавештавање избаците чланове Горске службе спасавања, наредивши при том да своју опрему оставе на располагању Градском штабу за ванредне ситуације. Шта су они умислили, ти вајни спасиоци, да им тих 96 сати борбе са природом даје за право да упитају радио-везом ради ли нешто Сектор за ванредне ситуације МУП-а или је све спало на њих, који су волонтери? Одакле им само право да доведу у питање мудрост којом сте у тој критичној ситуацији руководили свим акцијама? И одакле им та количина дрскости и храбрости?

Подржава сваки честити Србин, добри наш и поштени председниче Владе, начин на који сте стали у заштиту својих министара када је пијани Омер Мехић стровалио хеликоптер на сурчинску ледину. Пре истражног судије и пре тужиоца, Ви сте знали резултат истраге која треба да се спроведе, али сте и спознали могућност да Бата Сантос и Доктор Смрт буду оптужени за убиство седам особа, па сте храбро и поносно пред камерама изјавили: „Шта је? Хоћете министре? Е па не дам! Ето, не дам их! Ево, ја преузимам одговорност!“. Дубоко сам уверен, поштовани Александре Вучићу, да је свака жена у том тренутку осетила топлину која се шири у пределу доњег стомака, и гаћице су им – под утиском Ваше неприкосновене храбрости и одлучности – једноставно саме попадале. И нема честитог Србина који није осетио понос гледајући како храбро преузимате одговорност, и на своја већ преоптерећена плећа преузимате терет који са собом носе лелек и туга седам унесрећених породица. Мој изразито пријатељски став према Вама ме просто тера, иако знам да за то није ни место ни време, да Вам кажем: „Јебаће ти неко маму, Вучићу, за оних седам душа. И маму, и тату.“. Иако осећам потребу да Вам то кажем, ја просто себи не могу да дам за право да Вам сугеришем било шта, јер бих тиме отворио могућност да непријатељи овог народа устврде да сте Ви у том случају успели да заташкате седмоструко убиство, а сви знамо да сте Ви преузели одговорност. Знам ја, уважени председниче Владе, да сте Ви чврсто рачунали на чињеницу да онај одозго не постоји и не суди за злодела, а ови на земљи су под Вашом контролом. Оно о чему можда нисте водили рачуна, а разумљиво је да чак ни Ви не можете о свему да мислите, јесте чињеница да је пад тог хеликоптера добрано усковитлао талас лоше енергије, и да сте Ви тај талас повукли ка себи. На сигурном сте сада, поштовани премијеру, али Вас ја из најбољих и најплеменитијих намера подсећам да ћете кад тад сићи са те заштићене позиције, а онда ће талас о коме причамо постати тајфун, и неће бити те земаљске или космичке силе која ће Вас спасити и склонити у сигурну кућу.

Уз поруку да сваки поштен и патриотски настројен Србин у потпуности разуме потребу да гувернерка НБС има плату од близу 5.000 €, док људи добијају отказе или раде за 150-200 €, и док од пензионера отимате одавно зарађени новац да бисте га кроз субвенције преусмерили домаћим и страним тајкунима, желим да Вам још једном изразим своје најдубље поштовање, и да Вам јавно обећам да на мој глас можете да рачунате засигурно. Ако ме икада ико буде питао да ли да Вас стрељају као пса или да Вас пусте да цркавате у некој установи за лечење менталних поремећаја, будите сигурни да ћу у себи пронаћи довољно хуманости да дам свој глас за тиху и брзу ликвидацију. Нисте Ви било ко, па да Вас пустим да се мучите, а и да брукате честиту породицу Вучића. Ипак сте Ви премијер Србије, понос и дика, највреднији међу лењима, најбољи међу лошима, најспособнији међу неспособнима. И погрешио је, добри мој и поштени председниче Владе, онај „навијач“ који је у камере РТС-а узвикнуо „Вучићу, педеру!“. Дебело је погрешио. Требало је да каже „Вучићу, скоте и педерчино!“.

Име и адреса позната редакцији

[Man]

Preprošlu subotu Leskovčani su proslavili 1. avgust – Svecki dan borbe protiv jeftinu struju.

Elektrodistribucija svaku godinu, po pet puta obeležava ovaj praznik akcijom pod naziv „Ogulimo kožu od grbinu“. Manifestacija ima za cilj da objasni građanima da treba skinev i gaće od guzicu kako bi svi zajedno doprineli očuvanju nivoa plate od 100 ‘iljade u distribucije širom zemlje.


Napominje se da će ovaj trošak pogoditi samo oni koji paliv si’lice od 100 vati po kuću ili podgrevav šerpu s kupus na najveću ringlu. I ovaj put se vodilo računa o najugroženijima pa negativan efekat neće osetiti svi koji nemav struju kao i opštine i preduzeća koja gu ne plaćav poslednje dvajes godine.


Ipak računi će ostanev nepromenjeni – zalepeni na šesnajes strane. Sam račun je jasniji pa će od sad svakom sa završen master za dvofazna strujanja sa faznim prelazom na Mašinski da bude jasno, nakon što ga pogleda, da se zajebao što je platio priključak za struju.


Kako bi opremljene s podočnjaci dočekale predstojeće poskupljenje, domaćice su se digle u 3 uj’tru da puštav mašine i pegle. Nakon nekol’ko sati ustali su i ostali članovi domaćinstva koji se ne mož’ izmiju jer se zbog slab napon voda u bojler još nije zgrejala.


Ugledni leskovački domaćini su od sobajle na svojim nogama. Jedni su krenuli prema pijac da kupiv magneti za strujomer, dok drugi skidav plombe i vrćav brojke natrag. Puno posla je i za prinaučeni električari koji štelujev brojila po kuće za simboličnu nadoknadu i čašku rakiju.


Veselo je i u distribuciju. Od šalter pa do ulicu protezav se redovi s ljudi koji su se prvi zaleteli da plativ računi. Za sve one koji izvadiv poslednji dinar iz džep za julski račun spremljeno je i umanjenje od trijes dinara. Svi su generalno zadovoljni s popust s koj’ mož’ dupe da se briše.


Na drugu stranu su radnici koji ushićeno oštriv makaze za žicu. Najvredniji su već posle četvrtu kafu izašli s korpu na teren u formaciju „dvojica radiv, a petnajes sediv u ladovinu“ i sečev struju na narod. Njih će već sa presicanje prve žice da iznenadiv gladni kučiki koje ljubitelji životinja sa višemesečna dugovanja puštav od lanci.


Preko kapije i kroz roletne događanja prativ komšije koji cćkav spokojno jer im danas nisu došli na vrata iako dugujev po pedeset i kusur ‘iljade. Tek u poneku kuću je doš’o izvršitelj z dva milicajca da iznosi stvari.


Ali građani ne treba da kukav, smatraju šesto direktora ovog preduzeća, jer i dalje imav računi manji nego u Dizeldorf, pa će im ostanu pare da plativ vodu i grejanje.

[Man]

[DaDole]

NEKO UKRAO KOSOVO DOK SU SVI GLEDALI FARMU

KOSOVO, 3. septembar 2015, (Njuz) – Nepoznati počinioci odneli su preksinoć Kosovo iz dvorišta Srbije dok su građani spokojno gledali rijaliti program Farmu.
Krađa se, kako pretpostavlja policija, dogodila nešto posle jedan sat iza ponoći, kada je Kosovo poslednji put viđeno u Srbiji, a kradljivci su iskoristili priliku dok su se na Farmi dešavale dramatične svađe između Kristijana Golubovića i bodibildera Lepomira Bakića i nasrtaj crnogorskog pevača Bojana Tomovića na pevačicu Zoricu Marković.


Anonimni počinioci krađu su izveli u trenucima kada je pažnja bezmalo svih građana bila usmerena na ono što se dešavalo na imanju u Lisoviću. Za sada još ne možemo sa sigurnošću da govorimo o tome kako su uspeli da tako tiho natovare Kosovo i odvezu ga iz Srbije, ali indicije govore da su pobeglu u pravcu juga i da su pre same krađe teren izviđali pomoću malih i izuzetno tihih dronova – kaže za Njuz jedan od inspektora koji učestvuje u istrazi.
Prema njegovim rečima, trenutno se ispituje da li su kradljivci imali pomagače u Srbiji.

Bez obzira na to što je očigledno da su u pitanju profesionalci, postoji velika mogućnost da su imali pomoć iznutra jer je gotovo nemoguće ovakvu krađu izvesti bez dodatne logističke podrške – zaključio je sagovornik Njuza.

Policija je takođe uputila građanima poziv da prijave MUP-u ukoliko primete da u Srbiji nedostaje još neka imovina, ali i apel da ubuduće rijaliti programe gledaju na smenu kako bi sprečili neku eventualnu buduću krađu.

[salel]

[причалица]

Tekst koji je Ivica Dačić čitao na sednici OEBS-a. (Snimio italijanski ministar inostranih poslova). Gledam, slusam, citam i krstim se....

[Nežnicah]

ne mogu da verujem

[LonČe]

[salel]

Dragoslav Bokan





Ми смо дословно бачени у овај свет - као "пали с Марса".
Без икакве припреме, искуства, знања, тренинга и одговарајућег оружја натерани смо да се свакодневно и без предаха боримо са огромним наслеђеним дуговима, историјским банкротом последњих неколико генерација наших претходника, грешкама, заблудама, неразјашњеним и спорним местима, крвним и идеолошким осветама, антисрпским југословенством, нејасним појмовима, заборављеним подвизима и херојима, непомирљивим међусобицама, ужасним неправдама, змијски преплетеном несигурношћу и надобудношћу, одавно раскопаним гробовима и напуштеним завичајним огњиштима, лошим идеолошким лектирама и њиховим још горим тумачима и преводиоцима на језик и ритам нашег доба...
И од нас се - уз све то - тражи да почнемо да стварамо чуда и победимо неупоредиво боље организованог, за борбу заинтересованијег, припремљенијег и хиљаду пута компактнијег непријатеља.
Толико ствари нисмо досад сами себи разјаснили, толико изгорелих рукописа нисмо преписали и поново их пажљиво прочитали, толико аутентичних хероја нисмо рехабилитовали, а дрипаца - без пардона одбацили и избацили из наше Баштине и колективног сећања, да нам стварно није лако да све то сад, одједном, учинимо - и то У СРЕД ГЛАДИЈАТОРСКИ ЗАХТЕВНЕ И ЖЕСТОКЕ БОРБЕ ДО ИСТРЕБЉЕЊА (СА УДРУЖЕНИМ СПОЉНИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА) КОЈУ ИСТОВРЕМЕНО МОРАМО ДА ВОДИМО И (КАКО ЗНАМО И УМЕМО) ДОБИЈЕМО.

[Man]

[DaDole]

[Man]

Iz knjige Č.Čupića "Sociologija", str.152

[LonČe]

http://teslavision.tv/videogallery/z...kckovic-z-i-d/

Zapad + Istok = Debata “Dosta je Bilo!”
Gost G-đa Mila Alečković, profesor kliničke psihologije i filosofske antropologije

[Man]

[Man]

[Man]

[Moonster]

Ja mu poklanjam ovo, od mene samo konkretno i direktno.

P.S.
Ako nema ko u Srbiji za to, ima neko u Bulgariji, siguran sam da se možemo dogovoriti sa njim.

http://www.novinite.com/articles/147...retata+(Beret)

[Man]

Većini nije uspelo: Možete li da rešite ovaj srpski test inteligencije




Ova mozgalica koju mnoge domaće stranke koriste tokom testiranja kandidata za posao mnogima je zadala muke. Ona je pre nekoliko dana počela da kruži internetom i samo retki su uspeli da dođu do rešenja.
Zadatak je da se svi sa jedne obale reke prebace na drugu pomoću splava, ali pod posebnim uslovima.
- Aleksandar Vulin ne sme da ostane na obali sam sa sobom
- Velimir Ilić ne sme da upravlja splavom
- Bojan Pajtić ne sme da ostane sam da ne uđe u koaliciju sa Tadićem
- Rasim Ljajić može da ostane sa bilo kim
- Nebojša Stefanović ne sme da ostane sam bez Vučića
- Bratislav Gašić ne ide splavom, čeka helikopter
- Dragan Marković Palma ne sme na splav sa muškarcem
- Vuk Drašković insistira da svi svi svi idu zajedno
- Radulović može samo sam
- Čedomir Jovanović insistira da se prati Đinđićeva vizija
- Aleksandru Vučiću ne treba splav jer može da hoda po vodi