Dva suprotna osećanja, koja deli tako tanka nit.
Pa me interesuje..
Zašto se za potpuno isti uspeh nekome divimo a nekome zavidimo?
Dva suprotna osećanja, koja deli tako tanka nit.
Pa me interesuje..
Zašto se za potpuno isti uspeh nekome divimo a nekome zavidimo?
ebi ga, odgovrila bih da nekome zavidim....ovako - ništa.
где си пошла с крмељиве очи
Iskreno ja nisam zavidan. Često kritikujem okolinu kad neko meni blizak pokaže ovu osobinu. Također (nažalost) više se nikome ni ne divim, e to je već jako pogrešno jer to znači da sam postao prosečan i pomalo bezličan
a sto bi zavideli?..zavidi se kada si u nemogucnosti da svojem idolu pariras znanjem..ili bi da ga kopiras,,ali nema sanse..no.svi smo u nečemu sjani..pa i ne treba da svastarimo i znamo(niti smo u stanju) sve na ovom svetu..
kada u principu imamo svi jako malo znanja i spoznaje...taknuti nesto..videti..nije sto i studiozni pristup..analitika..a koliko se ima nerava..i želje za istim?..u ovom instantdrustvu..nametnute su ideje i reperi kojima streme svi...potrosačko-sexualno drustvo..
da bih zavidela nekome, taj neko treba da bude i da ima nešto što ja želim, a nemam i ne mogu nikada da imam (ili budem)...a toga nema.
što kaže dži - više nema ni osobe kojoj se divim. sve je otišlo u honduras.
где си пошла с крмељиве очи
Pa ne možemo istovremeno i da se divimo i da zavidimo.
Obično bude jedno od ta dva.
I naravno, sigruna sam da niko od forumaša ne ume da zvidi.
To je opšte poznata stvar..
Eto na primer.. sigurno smo nekada od nekoga tamo čuli
kako se divi svom detetu koje je našlo odličan posao, ili položilo neki važan ispit i sl..
a opet.. kada tuđe dete postigne taj isti uspeh gunđaju kako su garant nekoga podmitili
ili imaju više sreće no pameti.. i tako...
Moze da se desi da bas onima kojima se divimo da im i zavidimo, takva je ljubomora
Rekoh ne mora da znaci...
To je sve stvar odgoja, mene valjda ispreskakali, kad su bile te lekcije ja bio...bolestan, nit znam kako se zavidi nit kako divi. Bas me uskratili tog meraka:smajlikojijezbunjen:
Dobro.. zavist može služiti kao pokretač..
Trudićemo se da dostignemo nečiji uspeh. Jel?
Ali isto tako i dviljenje može biti pokretač.
Zavist i divljenje se dakle već u samom startu razdvajaju.
Ne onda kada proverimo da li i mi to možemo.
Ovo ništa ne razumem.
Мислим да завист не може бити покретач.
Док дивљење да.
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
zavist je nemogucnost da imamo ono sto dugi poseduju i cemu se divimo..jer je ulaznica za neki segment drustva..status....ili bi zeleli i mi da posedujemo da bi bili slicni liku idola..da bi bili u centru paznje...postovani..voljeni itd....(komplex vise vrednosti)
koliko je potreba imati osobinu ili sposobnost nečiju ..sad pitanje je patologije...
divljenje je vec plemenitija emocija gde izrazavamo pohvalno neciji uspeh..sposobnost..umeće..bez elemenata zavisti...znaci postujemo osobu sa njenim kvalitetima i ne kompariramo kroz prizmu naših potreba...i nemogucnosti da ih prikazemo kaovlastitim kvalitetima posto-poto..sa ciljem da se izdigemo iznad drustva..divljenje se pruza do granice zavisti i tu zastaje.
Ovo su dva oprećna mišljenja. Jel tako?
Jedna smatra da zavist ne može biti pokretač, a druga da divljenje nije pokretač?