Kome se divimo a kome zavidimo?

[Zazijavalo]

Divimo se onome koji zakači novu plavušu, a zavidimo onom koji se rešio stare plavuše. Tako nekako.

[kojica]

Pa ne znam Pričo. Mož da bidne da jeste, a da ja ne znam. Nešto ne baratam tim terminima najbolje.

[QueenOfClubs]

Завидела сам једној мојој другарици...
Давно је то било...
Ратно време, време несташица.
Мени се све ствари упропастиле од лоших прашкова а она све добијала из Немачке.
Мислим, тако је почело...
Увек је имала шта год је пожелела, а ми смо живели баш скромно.
А онда сам једног дана схватила да је она несрећна и да ће целог живота бити таква.
Да она заправо ни у чему не ужива, да живот пролази поред ње.
Да јој сви редом соле памет а она као мува без главе не зна куда ће.
И тако живи дан данас.
Има све, а нема ништа.

Касније сам схватила да ја стварно немам ни један једини разлог да завидим било коме.
Сама сам свој живот направила оваквим, могла сам више, могла сам мање...
У суштини, задовољна сам иако свесна да увек може више.
Само, по цену чега...

И та завист... Мени је то ... како да кажем... самопонижавајуће.
Зашто бих у себи гајила то ружно осећање и коме је завист било шта добро донела?
Она не може да надахне човека, да га гурне напред.
Баш напротив, сматрам да је деструктивна.

[причалица]

jeste, kvin...ali mislim da je kojica htela liniju da podvuče - između zavisiti i divljenja...da su osobe, kojima zavidimo, u stvari osobe kojima se divimo, ali smo suviše sujetni da to priznamo....

[QueenOfClubs]

Па мени је то неспојиво, ето.
Дивим се многима.
Али не видим ниједан разлог зашто бих завидела било коме.
Свако је кројач своје судбине и у свему има и добро и лоше.
Завидети може само онај ко не види себе...

[причалица]

Па мени је то неспојиво, ето.
Дивим се многима.
Али не видим ниједан разлог зашто бих завидела било коме.
Свако је кројач своје судбине и у свему има и добро и лоше.
Завидети може само онај ко не види себе...

ma znam, bre...nego, da li uvek treba da pričamo samo iz svog ugla?

[Tibi]

Sto volem zeMska mudrovanja, oma znam kako je nastala filozofija. Nek neko samo kaze da nisu sve izmislile, nego nisu take ko mi, da se `vale. Sad s `vatih sta je to zavidnost. Mi (srecom nesam sam) im samo zavimo na svemu tome

[QueenOfClubs]

ma znam, bre...nego, da li uvek treba da pričamo samo iz svog ugla?

Да би причао из неког другог угла треба да разумеш...
Ето, описах своје искуство и шта сам из њега закључила.
За друге не знам.

[QueenOfClubs]

Sto volem zeMska mudrovanja, oma znam kako je nastala filozofija. Nek neko samo kaze da nisu sve izmislile, nego nisu take ko mi, da se `vale. Sad s `vatih sta je to zavidnost. Mi (srecom nesam sam) im samo zavimo na svemu tome

Кад сам учила филозофију не видех иједног женског филозофа.
Мора да су мушкарци преписивали.

[kojica]

Tole me je juče zbunila i evo još uvek razmišljam, da li je moguće da se nekome divimo
ako je postigao uspeh koji mi ne želimo.
I nešto ne mogu da neđem primer.

[QueenOfClubs]

Па ја се стварно дивим уметницима.
А заиста никад нисам имала жељу да се бавим било којом уметношћу.

[причалица]

Па ја се стварно дивим уметницима.

treba da se diviš osobama koje s njima žive

[QueenOfClubs]

Па и њима.

[причалица]

Па и њима.

e, tako već može da se razgovara

[Raisa]

Dva suprotna osećanja, koja deli tako tanka nit.
Pa me interesuje..
Zašto se za potpuno isti uspeh nekome divimo a nekome zavidimo?

Ja imam...misao da se zavist radja iz prikrivenog straha.
Zasto jednu zgodnu devojku hvale,i prihvacena je,popularna i omiljena, a druga koja je podjednako zgodna biva ogovaran,izopstena itd?
zasto Beyonce prihvataju siroke mase, a sto Amy Whinehouse podmecu drogu u pice samo da bi je sabotirali?
Sto je neka tamo Vendi ili Goga Selukic ( sacuvaj Boze ) vise poznata od Ksenije Pajcin? ok,Kseniaj nije uopste imala glas ni Bog zna kakve pesme ali mogla bih dati levu ruku da je kao osoba bila deset puta veci zmaj od prve dve i mnogo vise harizmaticna ( verovatno su i njoj uspesnije, manje lepe podmetale nogu i zato,cak i da je imala glas i pesme ne bi bila sposobna dostici neke visine )
Sto su se svi odusevili na glas Whitney Houston i podrzavali je,a Aguileri su gadjali kola jajima?

bar sto ovakvih slucajeva tice, prva asocijacija mi je popularnost,popularnom odnosno prihvacenom u drustvu i uspesnom ces se pre diviti nego uspesnom koji nema popularnost,to je ono, '' ona moze da uspe ali necu da uspe i OVA '' , ona prva kojoj se za isti uspeh dive i slave njen uspeh ima tu popularnost, odnosno zaledjinu odnosno sire narodne mase koji je podrzavaju i cine njen uspeh ''prihvatljivim '' a za isti uspeh se ova druga kufi. iako verovatno nije ni popularnost konacan odgovor. druga mi je neki osecaj pretnje,ili ugrozenosti, pa se radja zavist, ali zavist cesto ne ide sama,vec nazalost zavist radja zelju da se skloni objekat zavisti. Pa se desavaju podmetanja,sabotiranja,izopstavanja,sirenje glasina, urusavanje imidza,lazno optuzivanje,na bilo koji nacin da se objekat tvoje zavisti ''spusti na kolena '' do obicnog sveta... to je Bodlerov Albatras :-) njegova velicina,snaga,lepota previse upadaju u u oci drugima,i mornari na brodu uhvate na kraju pticu nekim kanapima cini mi se, i onda je ''spustaju'' na brod dok zivotinju to boli,i onda kad je svezu rugaju joj se,pa belo perje postane sivo...Ljudi redje prastaju neciju posebnost i superiornost jer ih podseca na sopstvenu prosecnot.

[Ometač]

Завист је једно од најраспрострањенијих осећања, али истовремено и оно које
показујемо с највећим оклевањем. А како и не бисмо? Од седам смртних грехова,
завист је једини због кога ћемо се увек осећати лоше (за разлику од, на пример,
прождрљивости). Док ми сикћемо и зеленимо, неко ниже успехе и добија оно што
бисмо желели за себе: новац, углед, омиљеност. А сама чињеница да презиремо
некога због онога што сами нисмо успели да постигнемо, чини нас још неуспешнијим
у сопственим очима.

Историја нам казује да је ова ружна побуда била покретач неких веома значајних
догађаја. Микеланђело је унајмљен да ослика Сикстинску капелу на захтев архитекте
Брамантеа који се надао да Микеланђелова даровитост неће толико да заблиста ако
се окуша у послу у коме није имао много искуства. Тако и ми данас покушавамо да
наудимо онима којима завидимо, и готово увек на сопствену штету. Зашто? Онај који
завиди жели по сваку цену да осујети објекат свог презира и при том губи моћ
здравог расуђивања. Не каже се без разлога да је неко „слеп од зависти”. Завидљиве
особе обично сматрају да је туђ успех незаслужен, док свој истичу као потпуно
оправдан.

Психолози тврде да завист настаје из несигурности. Кад разочарани у сопствену
вредност уочавамо прижељкиване способности у другима. Али, то је само једна
страна медаље. Завист, као и многе друге мане, чини неизбрисиви део људске
природе. Присутна је и у библијским причама и грчким митовима. Каин је убио
Авеља јер је био љубоморан на пажњу коју је бог поклањао његовом брату.

[Ometač]

Врховно божанство Грка Зевс толико је завидио савршености и срећи људских бића
да је решио да их раздвоји. Зато свако од нас мора у животу да тражи своју другу
половину. Ту долазимо до кључне ставке у покушају да објаснимо завист. Не завиди
се толико на успеху, колико на срећи и испуњености. По тврдњама Платона, Сократ
је постао жртва оптужби моћних демократа само због зависти коју је изазвала
његова мудрост.

Вероватно најславнија прича на тему зависти је она о Моцарту и Салијерију. Иако се
заснива на пуким оговарањима, она су била довољна да надахну руског песника
Пушкина да 1830. напише кратку драму у стиховима. У овом комаду Салијери, пун
зависти према младом музичару, наручује од њега реквијем с намером да га после
изда као свој. Завист је нешто што прати особе обдарене посебним даром. И не
завиде им увек они који га немају. Напротив, изгледа да надарене особе из
супарништва црпе снагу за нове успехе. Тако је међусобна завист подстакла Вердија
и Вагнера да стварају ремек-дела.

Чувени филозоф Бертранд Расел каже да је завист један од најјачих узрока људске
несреће. То је општи и можда најлошији део људске природе. Не само да је
завидљива особа несрећна због своје зависти, већ жели и да нанесе зло другима.
Иако негативна, за Расела је завист била покретачка снага иза успостављања
демократског система и морамо је истрпети уколико желимо да достигнемо већи
степен социјалне правде. За многе социологе је завист према моћи и богатству оних
који држе власт била та која је довела до рушења и успостављања нових политичких
система кроз историју. Тежња ка једнакости заправо је покушај да осујетимо друге
да имају више од осталих.Ма колико се трудили, не можемо да умањимо значај
зависти у кројењу људске судбине. Она је дубоко усађена у поре цивилизације и
утиче на наше поступке много више него што бисмо желели да признамо. Можда не
можемо да је отклонимо, али можемо да се потрудимо да будемо они којима ће други
завидети.

М.Б

[kojica]

I šta ako postanemo oni kojima će drugi zavideti?

To nas zavisti ne oslobađa.
Onda ćemo zavideti onima koji manje znaju ili manje imaju. ''Ah, kako je njima
lepo. Nemaju pojma koliko su srećni.''

[Lujka]

Kao dete sam zavidela drugaricama kada dobiju neku igracku, bicikl... sta ja znam, pre mene. Nekako sam uvek kaskala za njima u tim stvarima iako sam posle nekog vremena i ja dobila iste te stvari.
Vremenom, kako odrastas (bar ja) shvatila sam da mi zavist nista dobro ne donosi.
Danas zaista ne zavidim nikome. Cak sta vise, srecna sam i ponosna na sve moje prijatelje koji ostvare neki uspeh u zivotu bio on mali ili veliki.
Svesna sam toga koliko ja mogu i sta mogu a sta ne i zasto bih u necemu za sta nisam "rodjena" drugom zavidela?!
Za mene licno, ljudi koji zavide su nesrecni ljudi, iskompleksirani. Umesto da tu zavist okrenu u svoju korist, da im ona bude na neki nacin pokretac u zivotu oni se "dave" i izjedaju iznutra ... propadaju.
Ako bi poradili malo na sebi, stavili prst na celo i zapitali se... zivot bi im bio mnogo lepsi.

[mica]

Nikad nisam zavidela na materijalnome. Ni kao dete,bila sma titov pionir,tad smo svi sve imali,posle nagli pad,90-te,ko se snasao,snasao se. Moji se razveli tad,mama u haosu,sama nas odgajala, na sto strana,gledajuci je kako se muci,trceci sa jednog posla na drugi da nam obezbedi parce hleba,svakodnevno imajuci pored svega toga,zivaca za nas,za razgovor,za uvek skuvan rucak i osmeh,zakljucila sam jos tad,da je ona vredna divljenja. I dan danas to mislim. Nije ona postigla mnogo u zivotu,ali je cela njena zivotna prica vredna divljenja. Jedino na sta sam zavidela,kao dete,jeste harmonija u porodici. I otac. Zavidela sam drugaricama na dobrim ocevima. Al to nije bila pakosna zavist. Samo sam zelela i ja to da imam. Sem toga,nisam nikad osetila zavist ni prema kome.