Debate nekad i sad

[kojica]

''Debata (kathođđa ili vivāda) je formalna diskusija između dvoje ili više ljudi koji zastupaju suprotstavljena gledišta, a koja se događa na javnom mestu.

Za razliku od starog i srednjovekovnog hrišćanstva, indijsko društvo je oduvek bilo veoma tolerantno prema religijskim pitanjima.
Stavovi za i protiv različitih učenja iznošeni su tokom javnih debata i diskusija, a ostalima je ostavljano na volju da sami procene šta je za njih prihvatljivo, a šta nije.

Tipiṭaka i drugi izvori nam daju dobru sliku o tome kako su te debate izgledale.
Ako neko na po treći put legitimno postav ljeno pitanje ne bi dao odgovor, smatralo se
da je poražen (MN 35).
Očekivalo se da učesnici u debati koriste priznate argumente i pridržavaju se opšteprihvaćenih procedura.
Odgovarati na pitanje postavljanjem drugog pitanja, menjanje teme rasprave ili ismevanje
onoga ko pita smatrale se neprimerenim.
Slično tome, vikati na oponenta, upadati mu u reč ili dobacivati sa strane takođe nije bilo dozvoljeno (AN III.67; MN 95).
Učitelj koji bi odbranio svoje stavove u debati zadobio bi čast i poštovanje, dok bi poraženi
otišao ponižen. Imamo opis učesnika u debati koji je “ostao bez reči, oborene glave, oborenog pogleda, izgubljen, nesposoban da odgovori”, dok ga publika “sa svih strana zasipa salvama izrugivanja i podsmeha” (AN III.64).
Proći sa “jednim krilom odsečenim” (opakkhim karoti, A.I1,88) u debati bi moglo značiti da je učitelj izgubio svoj ugled, učenike i dobrotvore.

Neodređene teologije i izmaštane teorije brzo su bile podvrgnute hladnom razumu, logičkom preispitivanju i zahtevima za dokazima.
One koje su izdržale takav test, poput Budine Dhamme, cvetale su, a one koje nisu bile su osuđene na nestanak.
Pošto je toliko mnogo stavljano na kocku, nije ni čudo da su debate nekada postajale vrlo žučne i ponekad se završavale tučom.
..................... ''

Opširnije:
http://www.yu-budizam.com/adoz/d/Debates.html


Da li se išta promenilo?

[QueenOfClubs]

Данас постоје дебатни клубови где се учи да се дебатује.
То изгледа отприлике овако:
одабере се тема и изаберу тимови, један који ће заступати став "за" а други "против".
Није битно да ли се неко слаже са оним за шта је изабран.
Важно је само да се тимови што боље спреме за такмичење.
Ко се боље спремио, тај побеђује.

Да ли се нешто променило?

[kojica]

Pa jeste. Onomad su ljudi znali zašto su za i zašto protiv.
Imali su stavove i umeli da ih odbrane.

[malavelika]

jel to zazivelo kod nas po skolama? mislim, to koliko god da izgleda debilno u americkim filmovima, u stvari je mnogo dobra stvar, uci te da pricas i da ubedjujes ljude cak i u ono u sta ne verujes, a to u zivotu moze samo da koristi...

[Dijenek]

Једна је ствар имати дебату унутар саме религије, а сасвим друга између различитих религија.

С друге стране, није тачно да и у старом и средењевековном хришћанству није постојала дебата или дијалог.
И да у исто време није постојао дијалог са другим религијама које су постојале на истом подручју.

Што се тиче самог будизма, он је свој пут започео као атеистичка филозофија.

[kojica]

Ako ćeš ti da pričaš o budizmu, o čemu ja da pričam?

Da, tačno je, budizam je bio i ostao ateistička filozofija.

[Dijenek]

Нећу ја да причам о будизму. Знам само основне ствари.
Мене занима само дијалог и дебата.

Занимљиво је то како је он прешао тај пут од атеистички настројеног филозофског правца, до религије. И зашто је прешао тај пут.
И карактеристично је како су филозофи те школе увек губили дебате од џаиниста (не знам који се још савремени термин користи за Џаинизам, проверићу) када је нирвана у питању.

А што се тиче изјаве да је будима остао атеистичка филозфија. Није.
Он је сад религиија, а сам Буда је бог.

[kojica]

Misliš na Đainizam. Da, znam da su oni bili oštri protivnici budzima.

Samo sad privi put čujem da je Buda postao bog. Kad se to desilo?

[kojica]

Pošto već iz avijona vidim da će ovo biti vrlo neozbiljan razgovor,
jer je krenulo kao da sam ja tebi počela da objašnjavam da je
Isus na krstu razapet a ne na stubu, pa ti onda moraš da mi objašnjavaš
da nisi Jehovin svedok, već si Pravoslavne vere, ja moram da objasnim
sledeće...

Pripadam grani budizma koja ne smatra da je Buda bog.
Theravada je najstarija grana budizma i oslanja se na Pali kanon.
Ukoliko smatraš da u okviru theravada budizma ima nešto što ti
je nejasno, izvoli pitaj.

[Dijenek]

Да, неки га преводе и као Ђаинизам.

Зар није постао бог?

[kojica]

Да, неки га преводе и као Ђаинизам.

Зар није постао бог?

Ne, za razliku od Hrista, nije postao bog. Rodio se, živeo i umro kao čovek.
Ono, nije da nije bilo pokušaja da ga u boga pretvore, ali nije im uspelo.
Od svih pokušaja ostale su samo legende da se prepričavaju.

[Dijenek]

Да, мени је познато да је то најстарије веровање будизма и сама Будина проповед.

Међутим, историјски развој касније је довео до тога да Буда обожен.

Извињавам се, рекао сам већ да не познајем толико добро будизам и да си ти та која треба да говори о њему.
Ја могу само да постављам питања око уређења самог системе и да ти кажем шта знам и одакле, али не претендујем да знам ишта озбиљно.

Колико је заступљена та грана или како год се међусобно називате?
Мислим, процентуално међу будистима.

Иначе, озбиљност разговора не зависи од незнања саговорника о појединој теми већ на првом месту од третирања саговорника који имају знање о теми.

[kojica]

Ne bih znala koliko je theravada zastupljena procentualno. Možda bih mogla
da izguglam taj podatak. Do sada se nisam interesovala.
Recimo da je /pored Mahajane i Vađrajane/ jedna od tri najvće grane.

Ili da probamo sa podacima sa vikipedije.
''Процењује се да у свету тренутно постоји од 230 до 500 милиона будиста,
са најпоузданијом проценом на око 350 милиона''
''Данас тхеравада будиста има укупно око 100 милиона''
Ukoliko je ovo tačno, eto smo skoro trećina.

Inače, istorijski razvoj nije doveo do toga da Buda bude obožen.
Barem ne u ovim većim školama/granama. Ne sumnjam da ima
pojedinaca koji ga vide kao božanstvo ili obožavaju na taj način,
ali takvog zvaničnog stava nema.

[kojica]

E ovo je bila baš lepa debata..