U poslednje vreme često se čuju izrazi kao što su asertivnost, asertivno ponašanje i asertivna komunikacija. Međutim, često nije jasno šta se iza ovih izraza krije, odnosno, koje su specifičnosti asertivne komunikacije i po čemu se ona razlikuje od drugih komunikacijskih stilova.
Pre svega, reč asertivnost izvedena je iz engleske reči assertiveness koja označava samopouzdano, samouvereno i samopotvrđujuće ponašanje. Budući da se u našem jeziku ne može prevesti jednom rečju zadržan je izvorni oblik tako da koristimo izraz asertivnost.
Ukratko, asertivnost se može definisati kao izražavanje svojih misli, ideja, želja i osećanja na iskren, direktan i prihvatljiv način uz uvažavanje prava drugih ljudi. Upravo ova odrednica „uz uvažavanje prava drugih ljudi“ osnovna je specifičnost po kojoj se asertivnost razlikuje od agresivnosti i agresivnog ponašanja. Asertivnost podrazumeva uvažavanje svojih, jednako kao i tuđih prava, uvažavanje druge osobe i njenog mišljenja. Isto tako, podrazumeva i zauzimanje za sebe na adekvatan način, izražavanje svojih želja i svoje ličnosti, odbranu svog mišljenja i svojih prava.
Asertivno ponašanje ima brojne prednosti. Ljudi koji se ponašaju asertivno imaju više samopouzdanja i samopoštovanja, razvijaju iskrene i otvorene odnose sa drugim ljudima, poštuju svoje vreme i svoje odluke, lakše se nose sa stresnim situacijama. Oni su otvoreni za nova rešenja, održavaju visok stepen poštovanja i samopoštovanja čak i u konfliktnim situacijama, spremni su da zasluge i pobedu podele sa drugima. Takođe, imaju više poverenja u sebe i u druge u odnosu na ljude koji se ne ponašaju asertivno.