Alkoholizam

[причалица]

Ne usvaja se. Nisi rekla kad se alkos smatra izlečenim. A mene živo interesuje.

reci joj, reci joj...ne može to tako!

[Zazijavalo]

Pa nije ni moj od alkoholizma.
Nego sred birtije od srčane kapi.

Onda te primamo u društvo.

[planinar]

Onda te primamo u društvo.

Prijavljujem da ovde na forumu ima još jedna pijana.

[Vragolanka]

Ne usvaja se. Nisi rekla kad se alkos smatra izlečenim. A mene živo interesuje.

Nikada. Može samo da se zaleči.
A recidiv može da nastupi i posle 20 godina.

[причалица]

Onda te primamo u društvo.

:raz_114: joj, strašno.

[Пркос]

Kad alkohol postaje problem


Ovo je pitanje koje mi često u praksi postavlja zabrinuta supruga ili majka (mada poslednjih godina i zabrinuti muževi i očevi). I kao i kod svih zavisnosti ključno pitanje je "Gde je ta granica?"

Kada živite u okruženju u kome se pod dobrim provodom podrazumeva "ubijanje od alkohola", u kome je stvar inicijacije u svet odraslih deljenje piva sa ćaletom, ne čudi da majke ne mogu svojoj deci da otimaju flašu iz ruku, jer ipak, "Kako da mu zabranim kada svi drugari iz njegovog društva piju?!" I zaista, svedoci smo mnogih "neobičnih činjenica": pa tako i pored nastojanja države da je spreči, prodaja alkohola maloletnim licima je, nažalost, i dalje naša svakodnevnica. Industrija pića često sponzoriše sva veća socijalna dešavanja, te stoga ne iznenađuje kada umesto uzivikivanja imena timova, navijači na reklamama dozivaju piva. Ako tome dodamo ustaljeni šablon, da je domaćin veliki onoliko koliko može različitih pića da ponudi, a gost primeren tek ukoliko sve to može i da popije, logično sledi da se alkoholisano stanje toleriše kao "normalno. A ime "alkoholičara" je krajnja nužda, i to jedino za izuzetno problematične pijance, u najmanju ruku agresivne, ili bar u poodmakloj fazi ciroze jetre.

Dakle, sredina sa svojim specifičnostima sa jedne, i nevidljiva i mnogima nepoznata granica bolesti tj. zavisnosti sa druge strane, dovode do stvaranja alkoholizma pojedinca i zakasnele reakcije okoline. Stoga se pitanje sa početka sa razlogom i postavlja.
Alkoholna zavisnost tj. alkoholizam je prema definiciji jednog od naših najpoznatijih alkohologa: "Svako ponovljeno pijenje bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara određene probleme i teškoće (zdravstvene i/ili socijalne) i zahteva stručnu pomoć."

To praktično znači - nezavisno od količine i vrste pića koje neko pije, i koliko često to čini, ukoliko to po njega stvara određenu posledicu, zagazio je u polje patološkog. Međutim, smatram da ćemo potpuniji odgovor dobiti ako sagledamo faze razvoja alkoholizma:
1. Faza društveno prihvatljivog pijenja - koja nije faza bolesti i koja predstavlja društveno adekvatno pijenje, u pogledu količine i učestalosti, karakteristično za veliki deo populacije.

2. Faza navikavanja - koja isto tako nije faza bolesti, već postepeni prelaz iz društveno adekvatnog tj. umerenog u društveno neadekvatno i patološko pijenje. U okviru ove faze organizam se "priprema" i navikava za sve učestalija opijanja, kroz vezivanje pijenja za određena socijalna dešavanja (slavlja, žurke, izlasci u grad) i određene situacije (ručkovi, večere, gledanje sportskih utakmica). Iako izgledaju bezazleno, jer se u Srbiji tolerišu kod "mačo" muškaraca i pravih Balkanaca, ove dve faze su upravo i put nastanka problema.


3. Faza psihološke zavisnosti, ili kako se često naziva predtoksikomanska prva faza alkoholizma kao bolesti, koju karakterišu: povećanje tolerancije organizma na alkohol, što znači da se svaki put pije sve više (svi znaju hvalisavce koji "nikako da se napiju"); i psihička zavisnost odnosno snažna želja i potreba alkoholičara da neprijatna stanja rešava i otklanja opijanjem, kao i da prijatna stanja učini "još prijatnijim" upotrebom alkohola tj. opijanjem.

4. Poslednja faza alkoholne zavisnosti je faza potpune psihofizičke zavisnosti tj. toksikomanska faza - karakterišu je četiri simptoma: gubitak kontrole nad pijenjem tzv. "fenomen prve čaše", alkoholna amnezija ili narodski rečeno "prekid filma", nemogućnost apstinencije, i pad tolerancije tj. tendencija da alkoholičar pije manje količine piće nego ranije usled oštećenja organizma i pijenja po principu dolivanja.

Dakle, odgovor na pitanje kad alkohol postaje problem leži u trećoj predtoksikomanskoj fazi, i u njena dva simptoma: potreba za većom količinom alkohola nego ranije, kao i snažna želja i potreba da određena prijatna ili neprijatna stanja prati upotreba alkohola. Ovde je poslednji trenutak da se društvu kaže "Ne, hvala", da ne bi došlo do "Dobar dan, ja sam Taj i Taj, i ja sam alkoholičar". Stoga, kada vas naredni put domaćin sa vrata ponudi da probate njegovu "domaću", ili kada izađete za vikend - razmislite pre nego što popijete.



Piše: Milan Radovanovic

Izvor: www.dilema.rs
Autor: Milan Radovanovic

[mare]

Sklonost ka alkoholu je znak da ste pametni


Ako mnogo pijete, to ne znači (samo) da ste alkoholičar.
Prema dvogodišnjoj studiji sprovedenoj u UK i SAD, postoji veza između inteligentnih ljudi i skolonosti ka alkoholu koja se manifestuje još u tinejdžerskom dobu.
Ispitivači su ocenili inteligenciju dece mlađe od 16 godina i svrstali je u pet kategorija. Amerikanci su svoje ispitanike posetili sedam godina kasnije, a Britanci su ih pratili i u 30-im i 40-im. Rezultat se poklopio: -Inteligentnija deca iz obe studije porasla su u ljude koji mnogo češće i više piju alkohol od manje inteligentne dece,- kaže Liz Dej sa Diskaveri Njuza.
Razlozi za ovu neobičnu povezanost leže najprije u evoluciji, primećuju neki stručnjaci. Konzumiranje alkohola je sve do prije 10 hiljada godina bio nenamerno i slučajno, pa su naši preci mogli neplanirano da ga osete i jedući trulo voće. Kada je otkrivena namerna primena alkohola, pametni ljudi su među prvima počeli da ga piju jer inače rano prihvataju novitete i upuštaju se u nova iskustva, tvrde stručnjaci.
Takođe, neki naučnici veruju da mnogi pametni mladi ljudi piju jer se na taj način trude da se zabave i opuste od obaveza koje su imali kao đaci i gimnazijalci, te time žele da nadoknade propuštenu zabavu iz perioda adolescencije. Na kraju, mnogi smatraju da je sklonost ka čašici rasprostranjena među izrazito inteligentnim ljudima jer na taj način lakše (ili jedino) podnose glupe i iritantne ljude.
(trojka.rs)

[kojica]

Mhm.. pa stvarno, ko zna kako im je sa glumpavim ljudima.. verovatno jednako zabavno
ko što bi meni bilo da se družim sa orangutanima..

Al ne znam kako im nije palo na pamet da je toj deci prosto dosadno. Ono što uče u
školi ne zadovoljava njihove potrebe, a oni namerno neće da im pruže više, jer im
trebaju robovi a ne genijalci.

[причалица]

Šta podstiče žene na alkoholizam
Psiholog Ivana Arsić, 25. 09. 2011. 00:02 ''Blic Žena''

Alkoholizam kod žena predstavlja poseban socijalno-medicinski problem obzirom na biološku ulogu koju žena ima u porodici i društvu. Tek šezdesetih godina ovog veka objavljene su prve studije o ženama alkoholičarima koje nagoveštavaju da je žena alkoholičar donekle „bolesnija“ od muškarca alkoholičara, jer je ona psihološki konfuznija i konfliktnija ličnost.

Što se brojnog odnosa alkoholičara među polovima tiče, žene su bitno smanjile prednost muškaraca, govore statistike. Danas je taj odnos, približno, 4:1 ako gledamo odnos muškaraca prema ženama, uz napomenu da žene mnogo češće upražnjavaju pritajeni način opijanja, dok se jači pol opija bez skrivanja.

Osobe oba pola ispoljavaju netolerantnost u odnosu na alkoholizam kod žena, a nije retka pojava da i same žene alkoholičari pokazuju osećanje odvratnosti kada o tome govore.
Ovakve kvalifikacije potiču iz tradicionalnog stava koji se odnosi na ulogu žene u društvu, jer žena koja prekomerno pije ne može uzorno da se ponaša. Kao takva, ne može da bude dobra ni majka, ni supruga, ni roditelj, ni vaspitač, ni saradnik, niti ona može seksualno da se kontroliše, bar onako kako to tradicionalno moralna pravila propisuju i zahtevaju.

Prema tome, mišljenje o moralnoj slabosti alkoholičara eksplicitnije se odnosi na žene nego na muškarce. To, uostalom, nije čudno kada se uzme u obzir da se žena oduvek smatrala nosiocem, ali i krivcem za poremećen kvalitet emocionalnih odnosa u porodičnom miljeu.

PUT KA DNU
Od individualnih faktora na nastanak i razvoj alkoholizma kod žena utiču usamljenost, nesigurnost, stres, nisko samopoštovanje, kao i neki telesni faktori (predmenstrualna napetost i poremećaj menstrualnog ciklusa).
Hormonalna neravnoteža podstiče alkoholizam. S tim u vezi primećeno je da mnoge žene počinju sa intenzivnijim opijanjima u doba ulaska u menopauzu.
Od bračno-porodičnih faktora najznačajniji su: nezadovoljstvo brakom, trudnoća, pobačaj, razvod, gubitak muža, odlazak dece iz porodice, odnosno sindrom praznog gnezda...
Promene koje nisu mimoišle ni naše društvo, donele su ženama daleko više uloga i obaveza. Emancipacija žena za nus pojavu ima alkoholizam koje su u nedovoljno pripremljene ušle u ovaj proces. Finansijska samostalnost, oslobađanje i prestanak diskriminacije žena na javnim mestima, dozvolile su im, da piju kao muškarci.

UTICAJ ALKOHOLA NA ORGANIZAM
Kliničkim istraživanjima potvrđeno je to da je organizam žene mnogo više osetljiv na toksično dejstvo alkohola nego organizam muškarca. Žene su niže rastom i manje telesne težine, a telo im sadrži više masti, čak i ako su mršave.
Alkohol ne može dobro da cirkuliše kroz masno tkivo, jer je ono slabo prokrvljeno, pa odlazi ravno u glavu, gde je dotok krvi najbolji. Koncentracija alkohola u krvi kod nežnijeg pola dostiže vrhunac brže nego kod jačeg pola i duže ta vrednost ostaje visoka.

Organizam žene sporije razgrađuje alkohol nego telo muškarca. Kod pripadnica ženskog pola veoma brzo se javlja oštećenje tena (koža lica ogrubi), podočnjaci postaju izraženiji, a bore naglašenije. Alkohol smanjuje plodnost i povećava šanse za obolevanje od raka. Oko 10% slučajeva gde je dijagnostikovan rak dojke može se reći da je uzrok alkohol.
Usled prekomerne i dugotrajne upotrebe alkohola, organizam postepeno počinje da slabi, a zdravlje se rapidno narušava. Tada se javljaju obolenja unutrašnjih organa: srce, jetra, stomak, pankreas. U toj fazi koža postaje suva, perutava, istanjena, zborana, a ponekad se javljaju i krvni podlivi.

Većina alkoholičarki znatno manje pije ili prestaje da uzima alkohol tokom trudnoće. Verovatno zbog toga što veliki značaj pridaju materinstvu. Alkohol koji trudnica uzima, preko organa za varenje i njihove sluzokože dospeva u krvotok, a odatle u sve organe i u sva tkiva organizma. Preko majčinog krvotoka alkohol dospeva i u krvne sudove materice u kojoj se razvija plod.

Konzumiranje alkohola u trudnoći jedan je od faktora koji za rezultat ima prevremeni porođaj ili pobačај. Procenjuje se da opijanje u prva tri meseca trudnoće predstavlja veliki faktor rizika.
Pretpostavlja se, da čak i umerena upotreba alkohola u toku prvih sedam nedelja trudnoće može da dovede do pojave „fetalnog alkoholnog sindroma”.

TAJNO OPIJANJE
Žene pretežno karakteriše usamljeno i tajno opijanje. Kod njih je karakteristično to da je alkoholizam simptomatski, on je znak nekog poremećaja, vrlo često nekog oblika depresije koji onda žene potiru uzimajući čašicu. Osećaju se bolje i misle da će na taj način izbeći depresiju i razrešiti neke druge probleme. Ovakvo ponašanje vremenom prelazi u zavisnost.

NEGIRANJE PROBLEMA
Žena se teže odlučuje na lečenje zbog osude koja sledi posle toga i zbog etikete koja joj se pripisuje. One su češće nego muškarci sklone da negiraju svoj alkoholizam, čime umanjuju šansu da se blagovremeno jave na lečenje. Otuda i zaključci da se žene ređe javljaju na lečenje, da je u proseku, grupa žena koje se javljaju na lečenje starija u odnosu na grupu muškaraca.

[причалица]

Seksualno ponašanje i alkoholizam
Autor: psiholog Žilijeta Krivokapić

Povezivanje ove dve oblasti ( alkoholizam i seksualnosti) bila je centralna tema ovog rada. U naučnim radovima malo je istraživana ova veza. Predmet interesovanja dominantno je bio vezan za seksualne disfunkcije, koje se javljaju kao posledica alkoholizma ili agresivno ponašanje koje nastaje usled konzumacije alkohola. Polazeći od teze da je seksualnost složen fenomen koji ne možemo svesti na frekvenciju odnosa ili broj partnera, već da se seksualna želja ili seksualna budnost vidi u različitim seksualnim aktivnostima i doživljajima, želeli smo da ispitamo aspekt uobičajenog, normalnog ponašanja zavisnika i da kliničkoj slici ili razumevanju alkoholičara damo potpuniji uvid.

Za zadovoljavajuće ili adekvatno seksualno funkcionisanje neophodno je zdravlje i određen način života, kod alkoholizma imamo značajne izmene oba faktora. Naša očekivanja odnosila su se na izmene u seksualnom ponašanju nastale kao posledica upotrebe alkohola. Rezultati su delom potvrdili očekivanja.

[причалица]

nastavak:

Sa teorijskih polazišta, neke zasnovane hipoteze nisu potvrđene, ali je evidentirana tendencija u ponašanju za koju se može reći da je „obrazac seksualnog funkcionisanja alkoholičara“. Uvažili smo, svakako, otpore u ispitivanju seksualnosti, karakteristike ličnosti zavisnika, kao i trenutak lečenja koji utiče na neke procene.

Pored erektilnih smetnji ili teškoća u genitalnom odgovoru, „obrazac“ se odnosi na emocionalnu komponentu u seksualnom ponašanju, odnosno, bliskost ili stepen intime sa partnerom.

Izlazeći iz strogih bioloških zakona reprodukcije, čovek je vremenom svojoj seksualnosti dodao ljubav, privrženost, bliskost i poštovanje. Podaci iz sfere seksualnosti koji govore o ovoj vezi (ljubavna predigra, osećanja tokom seksualnih aktivnosti, konkretna seksualna ponašanja) ukazuju da su na ovom planu alkoholičari oštećeni svojom bolešću.

[причалица]

nastavak:

Neka istraživanja govore u prilog smanjivanju seksualnog nagona kod alkoholičara u vidu inhibirane seksualne želje. Podaci u istraživanju (deo o snovima, maštanja i masturbacija) ne potvrđuju pad libidinozne energije.

Alkoholičari se češće samozadovoljavaju i tokom sanjanja snova sa seksualnim sadržajem lako dožive orgazam. Njihove potrebe za seksualnim kontaktom su veće od onih koje imaju, ali na planu realizacije su manje uspešni, učestalost koitusa je smanjena. Zaključujemo da alkohol izaziva smetnje u seksualnim odnosima, jer je njihova frekvencija manja, odnosi kraće traju i opisani su sa manje intenzivnih osećanja.

Na stavove prema seksu alkohol nije imao mnogo uticaja, bazični stavovi o seksualnosti nisu modifikovani zloupotrebom alkohola.

[причалица]

nastavak:

Na nivou ličnosti, potvrđena je poznata slika alkoholičara kao: nepoverljive, neiskrene i sebične osobe, neefikasne i nekritične, egocentrične i neistrajne, sa izraženom čulnosti, „gladne stimulacije“, sklone negativnim emocijama, sa lakim razvijanjem osećanja povređenosti, emocionalno nestabilne.

Ove crte ličnosti dodatno potkrepljuju tezu o „obrascu seksualnog funkcionisanja alkoholičara“, jer seksualnost podrazumeva potrebu za razmenom i bliskošću i na telesnom i na emotivnom planu, na kojem su alkoholičari insuficijentni.

Teorijski i praktični značaj ovog rada nalazi se u boljem razumevanju klinčke slike alkoholizma, definisanju terapijskih ciljeva i pripreme preventivnih programa.

[причалица]

nastavak:

Alkoholizam kao socio-medicinska bolest je „broj tri u svetu“ (po posledicama, oboljenjima i smrtnosti) i zahteva kontinuirano proučavanje i istraživanje. Manifestacije zavisnosti evidentiraju se u svim sferama života. Teorijski značaj ovog rada nalazi se u razumevanju ličnosti alkoholičara i izmenama koje nastaju usled hronične upotrebe alkohola na njegovu seksualnu/polnu želju i obrasce seksualnog funkcionisanja.

Lečenje alkoholizma je dug, kompleksan i skup proces. Apstinencija je samo jedan od zahteva lečenja, ne i cilj terapije.
Nužna je kompletna restrukturacija porodice sa prihvatanjem novih oblika ponašanja, vraćanjem uloga, bliskosti, poverenja, otvorene i jasne komunikacije.
Porodična terapija najčešće se zasniva na sistemskom pristupu i u lečenju učestvuje saradnik „kopacijent“.

Seksualni problemi se „podrazumevaju“, eventualno evidentiraju, ali se tokom terapije na njima konkretno ne radi. Zahteva se da se novi oblici ponašanja prihvate i „očekuje“ da se oni prenesu i na oblast seksualnog funkcionisanja. Nekoliko dostupnih kliničkih izveštaja upućuju na zaključak da ne dolazi do unapređenja seksualnog prilagođavanja neposredno nakon tretmana alkoholizma. (Jensen, 1984, O’Farrell, Kleinke, Cutter, 1998).

[причалица]

nastavak:

Rezultati našeg istraživanja ukazuju da je seksualnost modifikovana ili oštećena usled hroničnog opijenja i da se osobenost ovih izmena više ogleda u emocionalnoj sferi, bliskosti i otvorenosti, nego u neadekvatnom seksualnom odgovoru“.
Prihvatajući značaj emocionalno-seksualnog sklada u partnerskim relacijama, očekujemo da oporavak bude brži i efikasniji ako tokom terapije značajnije obratimo pažnju ili intervenišemo u domenu seksualnosti.

Upotreba alkohola u „društveno prihvatljivim dozama“, smanjuje neke seksualne inhibicije, stvarajući osećaj opuštenosti, smanjene odgovornosti i povećan interes za seks, što sve može da olakšava seksualno uzbuđenje. Povremena upotreba alkohola veoma često ima upravo ove motive, mada ljudi zaboravljaju na multifaktorijalnu uslovljenost njegovog dejstva, koje pored farmakoloških uključuje i psihološke, socijalne i aktuelne komponente.

Preventivni programi moraju uvažiti iskustvo koje ljudi imaju sa alkoholom i na kojem baziraju stavove o moći alkohola na seksualnom planu. Istraživanja koja ukazuju da se seksualnost neminovno modifikuje kod kontinuirane upotrebe ili unošenja većih količina alkohola su odličan oslonac za razbijanje mitova i dugoročno odlučivanje.

Muškarci su posebno osetljivi u domenu svoje seksualnosti i moraju biti jasno informisani o negativnom dejstvu alkohola, koji im ne daje snagu i potenciju, već naprotiv oduzima mogućnost za kvalitetan i bogat seksualni život, uz dodatne erektilne smetnje.

[причалица]

nastavak:

Droga prvog kontakta među populacijom mladih je alkohol. On modifikuje sve funkcije, seksualnu takođe. Upravo zato tema " mladi i alkohol" zaokuplja naučnu pažnju.

Mlade osobe formiraju svoje stavove i strukturišu znanja upravo u periodu kada se i dešava prvo iskustvo sa alkoholom i budi seksualna potreba i rezultate koji ukazuju da ona vremenom uz alkohol slabi, otuđuje ih od partnera, okreće ka sebi i smanjuje realizaciju, neophodno je uneti u preventivne programe namenjene ovoj uzrasnoj grupi.

[Bisernica]

izgleda da jesi...mada je teško dići ruke od nekoga do koga ti je stalo...nekako zvuči okrutno.

Zvuči okrutno,ali nije.
Alkoholičar je već digao ruke sam od sebe,da ne kažem da je digao ruku na sebe ,polako se ubijajući,na tenane.Ono što je tragično i okrutno je to da ne ubija samo sebe ,već i sve oko sebe,razara kao kancerogeno tkivo i nema ni malo griže savesti zbog toga.
Alkoholizam je rak za porodicu,decu,okruženje,sve one koji su u kontaktu sa alkoholičarem.Svaki čovek ima pravo da odluči o sopstvenom životu i gospodar je svoga tela.Ukoliko nije nasilan prema okolini tada ga se ne može naterati ni na šta.Ali,ako već ima pravo da odlučuje o sebi,isto takvo pravo imaju i oni koji su u neposrednoj vezi sa njim.Razumem Vragolankinu reakciju u potpunosti.Ako već ne možeš spasiti njega ,onda spašavaj ono što se spasiti može.Stvar prioriteta.

[причалица]

slažem se da moraju da postoje prioriteti....od takvih ljudi bi trebalo napraviti distancu, ali ipak - to su bolesni ljudi, a od bolesti ne treba bežati, moje je mišljenje. treba pomoći, koliko je moguće.

[supermen*prvi]

Prijavljujem da ovde na forumu ima još jedna pijana.

I ja prijavljujem jednu. Sad su otkrivene dve.

[причалица]

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/2833...-dolaze-pijani

kako su pametni - preruče pivo u limenku od koka-kole nije mi jasno kako roditelji ne vide da su im deca ''pod gasom''?