Knjiga je hladan ,ali pouzdan prijatelj

[Bisernica]

Nemoguće je zamisliti književnost bez knjige,a kao i svaka druga civilizacijska tekovina i ona ima svoj put razvoja.
Knjiga opet ne ide bez čitaoca.

"...dobar čitalac je nalik radoznalom prolazniku pred osvetljenim prozorima neke kuće,
iza kojih se... na svakom spratu odvija poseban ljudski život..."

"Kako treba da se čitaju knjige" - V.Vulf

Metaforika knjige

Od prvoga Adama, koji vidje
i dan i noć i oblik svoje ruke,
pričahu ljudi i oblikovahu
u kamenu, kovini,pergamnetu.
Sve što sadrži zemlja il san nosi,
ovdje je njihov trud: Biblioteka.

H. L. Borhes - "Aleksandrija, 641. n. e."

[Bisernica]

I da malo parafraziramo,u skladu sa temom i konstatacijom Virginije Vulf,
zovem u pomoć Lava Nikolajeviča Tolstoja - sve porodice su srećne na isti način,a nesrećne
svaka na svoj...,tako su i svi ljudi u svom idealnom blaženstvu stvoreni jednaki,ali se ipak ne
mogu ,hteli to oni ili ne ,svi osloboditi svojevrsne identifikacije sa nekim od likova omiljene knjige....
što je dokaz u prilog tvrdnji da je knjiga zaista prijatelj - hladan,ali pouzdan i nikad vas neće izneveriti.

[Bisernica]

Prema helenisti?kom mitu o pismu, kralj Kadmo -koji je, po op?tem uverenju, uveo u
Heladu fonetska pismena - poseja zmajeve zube (ili slova) iz kojih izniko?e ratnici.
Kao i svaki drugi mit, i ovaj predstavlja jedan du?i proces sa?et u trenutan uvid.
Zdru?eno s papirusom, pismo je ozna?ilo kraj nepokretnoj manastirskoj birokratiji i
sve?teni?kom monopolu na znanje i mo?. Lak?e pismo i lagan, jeftin, prenosiv
papirus preneli su mo? sa sve?teni?ke na vojni?ku klasu. Sve se ovo podrazumeva pod
mitom o Kadmu i zmajevim zubima.

Da pozovem u pomo? i Mr. Jadranku Bo?i?

"Re? pripada ?oveku uop?te; pismo pripada isklju?ivo ?oveku kulture... Pismo je
veliki simbol daljine, i ne samo prostorne daljine ve? i, pre svega, trajanja,
budu?nosti, volje za ve?no?cu. Govorenje i slu?anje zbiva se samo u blizini i
sada?njosti; a pismom govorimo ljudima koje nikada nismo videli ili koji jo? nisu
rodjeni, te se glas ?ovekov slu?a vekovima posle njegove smrti. Pismo je jedna od
prvih odlika istorijske obdarenosti. A ba? zato ni?ta i nije karakteristi?nije za jednu
kulturu no njen najintimniji odnos prema pismu" - re?i su Osvalda ?penglera. Dive?i
se lepoti i veli?ini pisma, on dodaje:
"Istorija umetnosti svih ranih vremena valja da stavi na ?elo pismo... Ne?to ?to se ne
ukra?ava ornamentima, ne?to ?to ornament jeste -a to je knjiga... Nema ornamenta
koji bi imao onu prisnost koju ima oblik slova ili pisane strane. Arabeska se nigde ne
pojavljuje tako savr?eno kao u izrekama iz Korana na zidovima mo?eje...
Goti?ki evangelijar je kao neka mala katedrala.
Karakteristi?no je po anti?ku umetnost ?to ona dohvata svaki predmet i ulep?ava ga -
sem, jedino, pismo i pisani svitak. U tome ima mr?nje prema trajanju, prezira prema
jednoj tehnici koja je, uprkos svemu, vi?e no s?ma tehnika."

[Bisernica]

U toku istorije knjiga je menjala razli?ite forme i pisana je na razli?itim materijalima,
koji su uslovljavali i morfolo?ke preobra?aje s?mog pisma. Asirci i Vavilonci pisali su
na glinenim plo?ama. Pisanje na drvetu bilo je poznato Egipcanima. U staroj Gr?koj
upotrebljavalo se za pisanje palmino li?ce, liko (naj?e?ce od lipove kore), olovo i
platno. Sloveni su se u prvo vreme sporazumevali ?re?u?i? na drvetu. Uobi?ajeno je
mi?ljenje da tek sa preradom egipatske biljke papirus po?inje prava istorija knjige.
Papirus je nad?iveo anti?ki svet i bio je u upotrebi sve do 11. veka, kad ga je sasvim
potisnuo pergament, materijal od presovane ko?e. Rukopisi pisani na papirusu imali
su oblik svitka, ali od 6. veka svitak potiskuje pergamentski kodeks - oblik koji ?e iz
skriptorijuma pre?i u ?tampariju i sa?uvati se do na?ih dana. Kinezima pripada
prvenstvo pronalaska papira, ?iju su tajnu saznali Arapi u 8. veku. Svaki korak u
razvoju informacionih tehnologija ozna?ava i korak dalje u razvoju civilizacije.
Pronalazak ?tampe u 15. veku dalji je ravolucionarni korak u umno?avanju i ?irenju
informacija koji je doprineo pojavi ?asopisa, a kasnije i masovnih medija, ?tampe i
d?epne knjige. Pronalazak radija i televizije jo? vi?e ubrzava ove procese, a pojava
kompjutera nagovestila je dolazak tzv. informati?ke, bespapirne civilizacije i izbacila
na tr?i?te elektronsku knjigu na CD-ROM-u.

[Bisernica]

Mi se danas nalazimo u prelaznom periodu iz kulture zasnovane na pisanoj re?i, koju
je podstakao pronalazak ?tamparske prese, ka kulturi zasnovanoj na audio-vizuelnim
medijima. Svedoci smo opadanja zna?aja pisane re?i koju zamenjuju elektronske
komunikacije. Jo? je Mar?al Makluan uvideo da, ?ak i bez sudara, takvo paralelno
postojanje i funkcionisanje tehnologij? i svesti donosi svakom ?oveku traume i napetost.
?Knjiga je vrednija od svih spomenika ukra?enih slikama, reljefom i duborezom, jer
ona s?ma gradi spomenike u srcu onoga koji ?ita? - re?i su jednog staroegipatskog
pisara. Od tada su pro?la tri milenijuma; za to vreme knjiga je do?ivljavala trenutke
obogotvorenja i fizickog uni?tavanja, dok nije stigla do na?eg veka, postaju?i jedno od
masovnih dobara. Valorizacije knjige su se u istoriji kretale od panegirika do nekrologa.

[Bisernica]

Slova od kojih je sastavljen tekst su zapravo samo znaci za zvukove koje proizvodi ljudski govorni aparat,dakle,knjige pričaju svojim znakovima.
Nama dva najbliža pisma su ćirilično i latinica ,koja se bazira na rimskoj abecedi,koja je stara preko 2500 godina.Slova koja su rimljani upotrebljavali na natpisima u 3. veku pre nove ere su gotovo identična kao i velika latinična slova.
Ćirilica koja je naše nacionalno pismo je nastala u 9. veku u Bugarskoj,bazirana na grčkom ustavnom pismu.Naziv je dobila po Ćirilu koji je zajedno sa Metodijem,širio hrišćanstvo medju Slovenima koji su još uvek bili neznabošci koji su verovali u više bogova i toteme.
Pre nego su izmišljena slova ,ljudi su upotrebljavali sliku kao način beleženja odredjenog dogadjaja ili saopštavanja neke misli.Te slike bismo mogli nazvati slikovnim pismom,koje su stari narodi poput Vavilonaca i Egipćana znatno usavršili,dok se kod Kineza i danas upotrebljavaju slikovni znaci koji u jednom simbolu imaju više reči ukoliko bismo simbol prevodili na naš jezik.
Vremenom,ovo slikovno pismo je trpelo promene,kao i mnogo toga u ljudskom životu,razvojem civilizacije,razvijali su se i svi njeni segmenti,pa je tako i slika umesto da zamenjuje sam predmet koji je nacrtan,počela predstavljati neku ideju o njemu.
Poruke koje su crtane,svak je mogao tumačiti na svoj način,prema svom sopstvenom senzibilitetu,pa se pojavom znakova koji su svaki pojedinačno predstavljali zvukove došlo do većeg i jednoznačnijeg razumevanja poruke.Pre 3500 godina na istočnoj obali Sredozemlja,stanovnici su došli do zaključka da bi se jednim znakom mogao obeležiti zvuk,istim znakom uvek tamo gde se taj zvuk ponavlja,pa su napravili ograničen broj znakova ,a znaci svi zajedno su predstavljali abecedu.
Tu i takvu abecedu su usavršili stari Jevreji,a kasnije i Feničani koji su preneli svoju abecedu Grcima,oni su je opet ostavili rimljanima koji je prihvataju i uz odredjene izmene i dopune usavršavaju i prenose evropljanima u obliku od kojeg je nastala latinica koju i mi danas upotrebljavamo.
Pismo koje jednim znakom obeležava jedan zvuk može se nazvati slogovno.

[Bisernica]

Prvi materijal za pisanje u istoriji izradjivan je od biljke papirus,a pronašli su ga Egipćani,oko 2000 godina pre nove ere.papirus je biljka slična trski,raste i do tri metra u visinu i ima mekanu stabljiku koja može imati i debljinu ljudske ruke.Na vrhu stabljike su grane koje liče na neurednu i raščupanu kosu.Ima male listove i snažan koren.






Rimski istoričar Plinije ostavio je zapis o tome kako se proizvodi papirus. Stabljike biljke papirus cepane su u trake, koje su potom ravnane. Središnja traka bila je najšira, te prema tome i najkorisnija.
Trake bi se zatim slagale jedna pored druge,a preko njih su pod pravim uglom lsagane druge.Tako složeni slojevi papirusa bi se lepili blatnom vodom Nila ili lepkom od pšeničnog brašna.Tako dobijeni listovi bi se udarali čekićem ili rasprostirali na sunce radi sušenja.
papirus je svojevremeno bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda Egipta.Svi diplomatski dokumenti su ispisivani na papirusu,sve do trenutka dok se nije pojavio pergament i potisnuo ga.Svaki komad papirusa se obeležavao posebnim pečatom kako bi se tako potvrdila njegova verodostojnost i originalnost.
Papirus je inače biljka od koje se ništa ne odbacuje.Od tankih stabljika su izradjivane korpe,a od debljih stabljika čak i jedra za brodice.Od jezgre stabljike se kuvala hrana,uglavnom siromašnim slojevima služila za prehran.Osušene stabljike papirusa su se upotrebljavale i kao gorivo,tako da je ova biljka bila u ono vreme jedna od najkorisnijih.

[Bisernica]

[Zazijavalo]

...
što je dokaz u prilog tvrdnji da je knjiga zaista prijatelj - hladan,ali pouzdan i nikad vas neće izneveriti.

Jesje. A najprijatelj od svih knjiga je čekovna knjižica.

[Bisernica]

Prvi podatci vezani za papir pokazuju da nema usaglašenosti oko toga da li je prvi proizveden mašinom ili od sićušnih vlakana - sitnih delića celuloze sadržanih u biljkama,koja su valjana.Neki tvrde da bi se parao lako u svim pravcima i da verodostojno ipak da je proizveden mašinom.Rekli smo da je materijal na kojem se pisalo postojao i pre pojave papira,dakle papirus koji su stari Egipćani koristili još pre 4000 godina.Papir je oko 105. godine pronašao Kinez Cai Lun.Njegov pronalazak je sadržan u tehnici kojom se papir proizvodi od unutrašnje končaste kore duda.
Kineski arheolozi otkrili ostatke proizvodnje papira iz dinastije Song u Fu Yangu u pokrajini Zhe Jiangu, čija je površina od preko 20 hiljada kvadratnih metara. Prema istraživanju otkrivenih predmeta, kao što je posudje od porcelana, predmeti za svakodnevnu upotrebu, arheolozi su potvrdili da potiču iz 1009.g., što je 350 godina ranije od trenutačno najstarijih ostataka proizvodnje papira. Fu Yang je poznat po "papiru od bambusa".
Tehnika za proizvodnju papira nastala prije 1900 godina je jedan od četiri najvažnija kineska drevna izuma. Medjutim, do sada su pronadjene samo neke knjige i slike na papiru, a ne i ostatak same proizvodnje papira. Zato stručnjaci smatraju da su pomenuti ostaci jedini celovit nalaz proizvodnje papira u Kini.




Kinezi su putovali daleko na zapad i na tim putovanjima dolazili i do Samarkanda,gde su se susretali sa Arapima koji su od njih naučili tajnu pravljenja papira,a tu veštinu kasnije preneli u Španiju.Kasnije se veština proširila celom Evropom.Vremenom ,napretkom tehnologije dolazi se do sve složenijih i savršenijih postupaka izrade a pojavljuju se i mašine koje mogu proizvoditi dugačke,neprekidne smotke papira.Jedan od najznačajnijih je pronalazak mašine u Francuskoj 1798. godine.

[Bisernica]

Po?asno mesto u istoriji svetske kulture i civilacije pripada Sumeranima; naime,
najprihvatljivija je pretpostavka da pri?a o pismu, knjizi i bibliotekama po?inje u
Mesopotamiji u 4. milenijumu pre nove ere. U Mesopotamiji je nastala i najve?a biblioteka starog Istoka koja je pripadala asirskom kralju Asurbanipalu (7.vek pre n.e.), a koja je bila i prototip ?uvene Aleksandrijske biblioteke (3. vek pre n.e.) iz helenisti?kih
vremena.
U starom Egiptu pismo i knjiga imaju sakralni karakter. Tako u jednom tekstu ?itamo
duboku misao o vrednosti pisane re?i:

"?ovek je mrtav, njegov le? je prah, svi njegovi savremenici su pod zemljom.
Knjiga je, medjutim, ona koja njegovu uspomenu predaje dalje od usta do usta.
Pismo je korisnije od ku?e zidanice ... od ?vrste tvrdjave, od spomenika u hramu."

S?mo pisanje se smatra misterijom, pa se pisaru priznaje naro?ito dostojanstvo i povla??en status. U "Re?niku egipatske civilizacije" Miroslav Tanasijevic isti?e da se elitna pozicija pisara u dru?tvu ogleda u "egipatskom nazivu za hijeroglife -medut neter - bo?je re?i. Time ... je nagla?ena nesumnjiva legalnost svega napisanog,
kao ne?ega ?to s?mim ?inom zapisivanja postaje deo bo?anskog poretka koji je
nazvan maat."
Tot je staroegipatski bog mudrosti, bog pisara i pisma.

[Bisernica]

Egipatski bog Tot