Knjiga je hladan ,ali pouzdan prijatelj

[Bisernica]

Nemoguće je zamisliti književnost bez knjige,a kao i svaka druga civilizacijska tekovina i ona ima svoj put razvoja.
Knjiga opet ne ide bez čitaoca.

"...dobar čitalac je nalik radoznalom prolazniku pred osvetljenim prozorima neke kuće,
iza kojih se... na svakom spratu odvija poseban ljudski život..."

"Kako treba da se čitaju knjige" - V.Vulf

Metaforika knjige

Od prvoga Adama, koji vidje
i dan i noć i oblik svoje ruke,
pričahu ljudi i oblikovahu
u kamenu, kovini,pergamnetu.
Sve što sadrži zemlja il san nosi,
ovdje je njihov trud: Biblioteka.

H. L. Borhes - "Aleksandrija, 641. n. e."

[Bisernica]

I da malo parafraziramo,u skladu sa temom i konstatacijom Virginije Vulf,
zovem u pomoć Lava Nikolajeviča Tolstoja - sve porodice su srećne na isti način,a nesrećne
svaka na svoj...,tako su i svi ljudi u svom idealnom blaženstvu stvoreni jednaki,ali se ipak ne
mogu ,hteli to oni ili ne ,svi osloboditi svojevrsne identifikacije sa nekim od likova omiljene knjige....
što je dokaz u prilog tvrdnji da je knjiga zaista prijatelj - hladan,ali pouzdan i nikad vas neće izneveriti.

[Bisernica]

Prema helenističkom mitu o pismu, kralj Kadmo -koji je, po opštem uverenju, uveo u
Heladu fonetska pismena - poseja zmajeve zube (ili slova) iz kojih iznikoše ratnici.
Kao i svaki drugi mit, i ovaj predstavlja jedan duži proces sažet u trenutan uvid.
Združeno s papirusom, pismo je označilo kraj nepokretnoj manastirskoj birokratiji i
svešteničkom monopolu na znanje i moć. Lakše pismo i lagan, jeftin, prenosiv
papirus preneli su moć sa svešteničke na vojničku klasu. Sve se ovo podrazumeva pod
mitom o Kadmu i zmajevim zubima.

Da pozovem u pomoć i Mr. Jadranku Božić

"Reč pripada čoveku uopšte; pismo pripada isključivo čoveku kulture... Pismo je
veliki simbol daljine, i ne samo prostorne daljine već i, pre svega, trajanja,
budućnosti, volje za večnošcu. Govorenje i slušanje zbiva se samo u blizini i
sadašnjosti; a pismom govorimo ljudima koje nikada nismo videli ili koji još nisu
rodjeni, te se glas čovekov sluša vekovima posle njegove smrti. Pismo je jedna od
prvih odlika istorijske obdarenosti. A baš zato ništa i nije karakterističnije za jednu
kulturu no njen najintimniji odnos prema pismu" - reči su Osvalda Špenglera. Diveći
se lepoti i veličini pisma, on dodaje:
"Istorija umetnosti svih ranih vremena valja da stavi na čelo pismo... Nešto što se ne
ukrašava ornamentima, nešto što ornament jeste -a to je knjiga... Nema ornamenta
koji bi imao onu prisnost koju ima oblik slova ili pisane strane. Arabeska se nigde ne
pojavljuje tako savršeno kao u izrekama iz Korana na zidovima mošeje...
Gotički evangelijar je kao neka mala katedrala.
Karakteristično je po antičku umetnost što ona dohvata svaki predmet i ulepšava ga -
sem, jedino, pismo i pisani svitak. U tome ima mržnje prema trajanju, prezira prema
jednoj tehnici koja je, uprkos svemu, više no sâma tehnika."

[Bisernica]

U toku istorije knjiga je menjala različite forme i pisana je na različitim materijalima,
koji su uslovljavali i morfološke preobražaje sâmog pisma. Asirci i Vavilonci pisali su
na glinenim pločama. Pisanje na drvetu bilo je poznato Egipcanima. U staroj Grčkoj
upotrebljavalo se za pisanje palmino lišce, liko (najčešce od lipove kore), olovo i
platno. Sloveni su se u prvo vreme sporazumevali „režući” na drvetu. Uobičajeno je
mišljenje da tek sa preradom egipatske biljke papirus počinje prava istorija knjige.
Papirus je nadživeo antički svet i bio je u upotrebi sve do 11. veka, kad ga je sasvim
potisnuo pergament, materijal od presovane kože. Rukopisi pisani na papirusu imali
su oblik svitka, ali od 6. veka svitak potiskuje pergamentski kodeks - oblik koji će iz
skriptorijuma preći u štampariju i sačuvati se do naših dana. Kinezima pripada
prvenstvo pronalaska papira, čiju su tajnu saznali Arapi u 8. veku. Svaki korak u
razvoju informacionih tehnologija označava i korak dalje u razvoju civilizacije.
Pronalazak štampe u 15. veku dalji je ravolucionarni korak u umnožavanju i širenju
informacija koji je doprineo pojavi časopisa, a kasnije i masovnih medija, štampe i
džepne knjige. Pronalazak radija i televizije još više ubrzava ove procese, a pojava
kompjutera nagovestila je dolazak tzv. informatičke, bespapirne civilizacije i izbacila
na tržište elektronsku knjigu na CD-ROM-u.

[Bisernica]

Mi se danas nalazimo u prelaznom periodu iz kulture zasnovane na pisanoj reči, koju
je podstakao pronalazak štamparske prese, ka kulturi zasnovanoj na audio-vizuelnim
medijima. Svedoci smo opadanja značaja pisane reči koju zamenjuju elektronske
komunikacije. Još je Maršal Makluan uvideo da, čak i bez sudara, takvo paralelno
postojanje i funkcionisanje tehnologijâ i svesti donosi svakom čoveku traume i napetost.
„Knjiga je vrednija od svih spomenika ukrašenih slikama, reljefom i duborezom, jer
ona sâma gradi spomenike u srcu onoga koji čita” - reči su jednog staroegipatskog
pisara. Od tada su prošla tri milenijuma; za to vreme knjiga je doživljavala trenutke
obogotvorenja i fizickog uništavanja, dok nije stigla do našeg veka, postajući jedno od
masovnih dobara. Valorizacije knjige su se u istoriji kretale od panegirika do nekrologa.

[Bisernica]

Slova od kojih je sastavljen tekst su zapravo samo znaci za zvukove koje proizvodi ljudski govorni aparat,dakle,knjige pričaju svojim znakovima.
Nama dva najbliža pisma su ćirilično i latinica ,koja se bazira na rimskoj abecedi,koja je stara preko 2500 godina.Slova koja su rimljani upotrebljavali na natpisima u 3. veku pre nove ere su gotovo identična kao i velika latinična slova.
Ćirilica koja je naše nacionalno pismo je nastala u 9. veku u Bugarskoj,bazirana na grčkom ustavnom pismu.Naziv je dobila po Ćirilu koji je zajedno sa Metodijem,širio hrišćanstvo medju Slovenima koji su još uvek bili neznabošci koji su verovali u više bogova i toteme.
Pre nego su izmišljena slova ,ljudi su upotrebljavali sliku kao način beleženja odredjenog dogadjaja ili saopštavanja neke misli.Te slike bismo mogli nazvati slikovnim pismom,koje su stari narodi poput Vavilonaca i Egipćana znatno usavršili,dok se kod Kineza i danas upotrebljavaju slikovni znaci koji u jednom simbolu imaju više reči ukoliko bismo simbol prevodili na naš jezik.
Vremenom,ovo slikovno pismo je trpelo promene,kao i mnogo toga u ljudskom životu,razvojem civilizacije,razvijali su se i svi njeni segmenti,pa je tako i slika umesto da zamenjuje sam predmet koji je nacrtan,počela predstavljati neku ideju o njemu.
Poruke koje su crtane,svak je mogao tumačiti na svoj način,prema svom sopstvenom senzibilitetu,pa se pojavom znakova koji su svaki pojedinačno predstavljali zvukove došlo do većeg i jednoznačnijeg razumevanja poruke.Pre 3500 godina na istočnoj obali Sredozemlja,stanovnici su došli do zaključka da bi se jednim znakom mogao obeležiti zvuk,istim znakom uvek tamo gde se taj zvuk ponavlja,pa su napravili ograničen broj znakova ,a znaci svi zajedno su predstavljali abecedu.
Tu i takvu abecedu su usavršili stari Jevreji,a kasnije i Feničani koji su preneli svoju abecedu Grcima,oni su je opet ostavili rimljanima koji je prihvataju i uz odredjene izmene i dopune usavršavaju i prenose evropljanima u obliku od kojeg je nastala latinica koju i mi danas upotrebljavamo.
Pismo koje jednim znakom obeležava jedan zvuk može se nazvati slogovno.

[Bisernica]

Prvi materijal za pisanje u istoriji izradjivan je od biljke papirus,a pronašli su ga Egipćani,oko 2000 godina pre nove ere.papirus je biljka slična trski,raste i do tri metra u visinu i ima mekanu stabljiku koja može imati i debljinu ljudske ruke.Na vrhu stabljike su grane koje liče na neurednu i raščupanu kosu.Ima male listove i snažan koren.






Rimski istoričar Plinije ostavio je zapis o tome kako se proizvodi papirus. Stabljike biljke papirus cepane su u trake, koje su potom ravnane. Središnja traka bila je najšira, te prema tome i najkorisnija.
Trake bi se zatim slagale jedna pored druge,a preko njih su pod pravim uglom lsagane druge.Tako složeni slojevi papirusa bi se lepili blatnom vodom Nila ili lepkom od pšeničnog brašna.Tako dobijeni listovi bi se udarali čekićem ili rasprostirali na sunce radi sušenja.
papirus je svojevremeno bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda Egipta.Svi diplomatski dokumenti su ispisivani na papirusu,sve do trenutka dok se nije pojavio pergament i potisnuo ga.Svaki komad papirusa se obeležavao posebnim pečatom kako bi se tako potvrdila njegova verodostojnost i originalnost.
Papirus je inače biljka od koje se ništa ne odbacuje.Od tankih stabljika su izradjivane korpe,a od debljih stabljika čak i jedra za brodice.Od jezgre stabljike se kuvala hrana,uglavnom siromašnim slojevima služila za prehran.Osušene stabljike papirusa su se upotrebljavale i kao gorivo,tako da je ova biljka bila u ono vreme jedna od najkorisnijih.

[Bisernica]

[Zazijavalo]

...
što je dokaz u prilog tvrdnji da je knjiga zaista prijatelj - hladan,ali pouzdan i nikad vas neće izneveriti.

Jesje. A najprijatelj od svih knjiga je čekovna knjižica.

[Bisernica]

Prvi podatci vezani za papir pokazuju da nema usaglašenosti oko toga da li je prvi proizveden mašinom ili od sićušnih vlakana - sitnih delića celuloze sadržanih u biljkama,koja su valjana.Neki tvrde da bi se parao lako u svim pravcima i da verodostojno ipak da je proizveden mašinom.Rekli smo da je materijal na kojem se pisalo postojao i pre pojave papira,dakle papirus koji su stari Egipćani koristili još pre 4000 godina.Papir je oko 105. godine pronašao Kinez Cai Lun.Njegov pronalazak je sadržan u tehnici kojom se papir proizvodi od unutrašnje končaste kore duda.
Kineski arheolozi otkrili ostatke proizvodnje papira iz dinastije Song u Fu Yangu u pokrajini Zhe Jiangu, čija je površina od preko 20 hiljada kvadratnih metara. Prema istraživanju otkrivenih predmeta, kao što je posudje od porcelana, predmeti za svakodnevnu upotrebu, arheolozi su potvrdili da potiču iz 1009.g., što je 350 godina ranije od trenutačno najstarijih ostataka proizvodnje papira. Fu Yang je poznat po "papiru od bambusa".
Tehnika za proizvodnju papira nastala prije 1900 godina je jedan od četiri najvažnija kineska drevna izuma. Medjutim, do sada su pronadjene samo neke knjige i slike na papiru, a ne i ostatak same proizvodnje papira. Zato stručnjaci smatraju da su pomenuti ostaci jedini celovit nalaz proizvodnje papira u Kini.




Kinezi su putovali daleko na zapad i na tim putovanjima dolazili i do Samarkanda,gde su se susretali sa Arapima koji su od njih naučili tajnu pravljenja papira,a tu veštinu kasnije preneli u Španiju.Kasnije se veština proširila celom Evropom.Vremenom ,napretkom tehnologije dolazi se do sve složenijih i savršenijih postupaka izrade a pojavljuju se i mašine koje mogu proizvoditi dugačke,neprekidne smotke papira.Jedan od najznačajnijih je pronalazak mašine u Francuskoj 1798. godine.

[Bisernica]

Počasno mesto u istoriji svetske kulture i civilacije pripada Sumeranima; naime,
najprihvatljivija je pretpostavka da priča o pismu, knjizi i bibliotekama počinje u
Mesopotamiji u 4. milenijumu pre nove ere. U Mesopotamiji je nastala i najveća biblioteka starog Istoka koja je pripadala asirskom kralju Asurbanipalu (7.vek pre n.e.), a koja je bila i prototip čuvene Aleksandrijske biblioteke (3. vek pre n.e.) iz helenističkih
vremena.
U starom Egiptu pismo i knjiga imaju sakralni karakter. Tako u jednom tekstu čitamo
duboku misao o vrednosti pisane reči:

"Čovek je mrtav, njegov leš je prah, svi njegovi savremenici su pod zemljom.
Knjiga je, medjutim, ona koja njegovu uspomenu predaje dalje od usta do usta.
Pismo je korisnije od kuće zidanice ... od čvrste tvrdjave, od spomenika u hramu."

Sâmo pisanje se smatra misterijom, pa se pisaru priznaje naročito dostojanstvo i povlašćen status. U "Rečniku egipatske civilizacije" Miroslav Tanasijevic ističe da se elitna pozicija pisara u društvu ogleda u "egipatskom nazivu za hijeroglife -medut neter - božje reči. Time ... je naglašena nesumnjiva legalnost svega napisanog,
kao nečega što sâmim činom zapisivanja postaje deo božanskog poretka koji je
nazvan maat."
Tot je staroegipatski bog mudrosti, bog pisara i pisma.

[Bisernica]

Egipatski bog Tot