Šta je to pravilna ishrana?

[Пркос]

Šta je to pravilna ishrana?


Susreću se termini pravilna ishrana, zdrava ishrana, uravnotežena ishrana i skoro da se može reći da to podrazumeva istu stvar. Ali ishrana nije pravilna niti zdrava ukoliko ispunjava unos odgovarajuće količine energije hranom. Ishrana, da bi se reklo da je pravilna, treba i da zadovolji i unos potrebnih zaštitnih (vitamina i minerala) i gradivnih materija (belančevina, masti i ugljenih hidrata). Ali ni to nije dovoljno.
Namirnice treba prvo dobro i pametno odabrati, dobro međusobno iskombinovati, pripremiti je na pravi način i unositi je u nekoliko obroka. Nakon svega toga onaj ko je unese treba da se oseća dobro.
Ovo možda izgleda jednostavno, ali nije. Obično želja da se hranimo zdravo nije dovoljna, potrebno je mnogo truda i upornosti.
Uložite napor za vaše zdravlje i vašu vitalnost!
Napisao Dragana Mihajlović

[Пркос]

Ishrana pojedinih grupa
Divertikuloza i ishrana
Napisao Jasna Anđelković


Tegobe sa mokrenjem i ishrana
Bol pri mokrenju, često mokrenje ili zaostajanje mokraće (nesposobnost da se potpuno isprazni bešika) najčešće su tegobe ove vrste. Većina ljudi mokri četiri do šest puta dnevno, zavisno od kolišine tečnosti koju popije i od nivoa aktivnosti. Često mokrenje može biti posledica uzimanja velike količine tečnosti, infekcije mokraćnih puteva, nadraženosti zbog kamena u bešici, uvećane prostate, dijabetesa ili teskobe (anksioznosti). Bol pri mokrenju, koji se obično opisuje kao blaže ili jače peckanje, može biti posledica infekcije mokraćnih puteva ili druge upale, zaraze kandidom, upale *****a ili kamena u bubrezima ili bešici.

Sporo ili slabo mokrenje često se javlja kod starijih muškaraca zbog uvećane prostate. Simptomi se mogu pojaviti i kod starijih žena, možda zbog slabosti mišića zida bešike. Nesposobnost mokrenja najčešće muči muškarce. Može biti posledica prepreke (npr. Kamena ili urodjene anatomske informacije) u bešici ili mokraćnoj cevi, tesne kožice na *****u ili uvećane prostate. Ponekad se pojavi i kod žena, usled trudnoće ili mioma materice koji mogu da pritiskaju mokraćnu cev. Neke tegobe s mokrenjem su posledica trajnog poremećaja nervnog sistema, npr. multiple skleroze.

Prevencija i ishrana:

Pijte mnogo vode. Izbegavajte napitke s kofeinom kao što su kafa, čaj, koka-kola. Oni deluju kao diuretici i stvaraju veliku količinu mokraće;
Zdravo se hranite, s mnogo namirnica bogatih flavonoidima ( integralne žitarice, povrće i voće svetlih boja), selenom ( mlečni proizvodi, meso, riba, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, pečurke, belii luk), cinkom (mlečni proizvodi, riba, školjke, meso, integralne žitarice, mahunarke, korenasto povrće, beli luk), vitaminima A (mlečni proizvodi, jaja, riba, mahunarke, hladno cedjeno biljno ulje), C (agrumi i većina ostalog voća, brokoli, paprika i većina ostalog povrća) i E (biljno ulje, jaja, riba, integralne žitarice, sočivo, pasulj, koštuničavo voće, semenke). Oni jačaju vašu otpornost na infekcije, održavaju zdravlje mišića nerava i drugih tkiva i smanjuju verovatnoću uvećanja prostate i nastanka mioma;
Jedite mnogo namirnica bogatih biljnim vlaknima kako biste sprečili pritisak na bešiku usled zatvora;
Skinite višak kilograma jer naslage masnoće na trbuhu mogu da pritiskaju bešiku;
Ostavite ili bar smanjite pušenje jer se kadmijum iz cigarete može nataložiti u bubrezima i izazvati nastanak kamena;

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

[Пркос]

Ishrana kod epilepsije
Napisao Dragana Mihajlović

Osobe koje boluju od epilepsije trebaju da imaju normalnu zdravu ishranu. Preporučuje se smanjeni unos tečnosti i soli. Dobra je laktovegetarijanska ishrana u kojoj se nalaze mleko, testenine, pirinač, povrće, voće i male količine mesa. Tvrdo kuvana jaja i čokoladu ne trebaju epileptičari da uzimaju, posebno ne deca jer mogu izazvati alergijske reakcije, pa tako isprovocirati napade.

Žitarice – proizvode od celog zrna žita, ražani, crni integralni hleb i peciva, integralne testenine, presovane žitarice-pahuljice, bez veštačkih boja i aditiva. Mali porcija u toku dana ovakvih proizvoda jer se količina ugljenih hidrata mora smanjiti, a ovi proizvodi su bogati njima.
Meso, ribe, jaja – ograničena količina i odabrana vrsta mesa kao što su ćureće grudi

Mleko i mlečni proizvodi – konzumirati proizvode sa većim procentom mlečne masti, 2.8-3.5 % MM: mleko, jogurt, kiselo mleko, sir, izbegavati zaslađene proizvode kao što je čokoladno mleko i voćni jogurt. Ako se detetu jede voćni jogurt bolje ga je napraviti kod kuće bez dodatka šećera ili uz veoma mali dodatak istog.

Masnoće – količina masti u ishrani se povećava, pojačati unos nezasićenih masnoća kao što su biljna ulja ( maslinovo, suncokretovo, susamovo, laneno i dr.). U ishrani svakodnevno koristiti buter, pavlaku, majonez. Dodavati ih na kraju kuvanja, u gotova jela i u sveže salate.

Povrće – koristiti svo povrće sem graška, pasulja,boba, pečuraka jer jako nadimaju, a i dobar su izvor ugljenih hidrata. Ograničiti i količinu krompira na jedan manji krompir – oko 100 g.

Voće – uzimati ga u većim količinama, ali izbegavati voće poput banane, lubenice, dinje, suvo i kandirano voće zbog velike koncentracije šećera. Jezgrasto voće da svakodnevno bude uvršteno u jelovnik zbog velikog sadržaja nezasićenih masti, a manja količina ugljenih hidrata, i konzumirati ga u okviru užina zajedno sa ostalim voćem

Slatkiši – isključiti iz ishrane!!! U njima je koncentracija ugljenih hidrata jako velika, a ono što je bitno za ovakav tip ishrane je da se njihova količina treba drastično smanjiti, čak i iz izvora kao što su žitarice i neke vrste povrća.

Grickalice – isključiti iz ishrane zbog velike količine soli koja u velikim količinama je okidač za napade, a i zbog velike količine prostih ugljenih hidrata.

[Пркос]

Visok krvni pritisak- hipertenzija
Napisao Jasna Anđelković

Porast pritiska krvi na zidove krvnih sudova prestavlja normalnu reakciju na stres i fizičku aktivnost. Ako pritisak postane trajno povišen (hipertenzija) može da umara srce i krvne sudove, povećavajući opasnost od bolesti krvotoka, srčanog i moždanog udara.

Visok krvni pritisak je češći kod muškaraca nego kod žena, a najčešći je posle srednjih godina. Krvni pritisak se beleži u dve vrednosti: sistolni (pritisak krvi koja prelazi u srce u aortu) i dijastolni (pritisak koji nastaje kada se srčane komore opuštaju između otkucaja). Normalan pritisak obično je niži od 140/90 mHg. Pritisak varira s godinama, ishranom, stepenom aktivnosti, emocijama i stepenom opuštenosti u vreme merenja.

Uzroci visokog krvnog pritiska:

Pušenje, uzimanje mnogo alkohola, gojaznost, neaktivan način života i stres povećavaju verovatnoću da dobijete visok krvni pritisak. Otvrdnjavanje i gubitak elastičnosti zidova arterija koji se javljaju s godinama, kao i neki oblici bolesti krvotoka, takođe mogu da povise krvni pritisak. Visok krvni pritisak tokom trudnoće, donosi veći rizik od povišenog pritiska kasnije u životu. Ulogu možda igraju i genetski faktori.
Možete biti podložni povišenom krvnom pritisku ako se vaša majka tokom trudnoće nije dobro hranila. To može da negativno deluje na dugoročnu elastičnost krvnih sudova, a izaziva smanjenu težinu na rođenju. Takva deca ce, kad odrastu, češće imati visok krvni pritisak povišene masnoće u krvi i preosetljivost na insulin (što ponekad predhodi dijabetesu) ili biti gojazna. Ovi simptomi se zajednički nazivaju metabolički sindrom ili sindrom X.

Prevencija i ishrana:

Smanjite rizik od visokog krvnog pritiska smanjivanjem svih faktora rizika:
- redovno se krećite.
- nemojte pušiti zdravo se hranite:
• jedite povrće i voće. Oni sadrže hranljive materije kao što su vitamini B6 i C, magnezijum i kalijum, potrebne za zadržavanje zdravih arterija i rada srca. Povrće i voće sadrže i vlakna i prirodne salicilate koji smanjuju rizik od srčanog udara usled visokog krvnog pritiska;
• povećajte unos vlakana uzimanjem hleba i drugih proizvoda od integralnih žitarica, a ne rafinisanih. Jedite tri puta nedeljno plavu ribu, ona sadrže omega 3 masne kiseline koje mogu da snize krvni pritisak;
• smanjite opšte uzimanje masnoća, naročito zasićenih, ali jedite dovoljno namirnica koje sadrže esencijalne masne kiseline (plavu ribu, koštuničavo voće, semenke, hladno ceđeno maslinovo, orahovo ili suncokretovo ulje);
• jedite hrane više bogate kalcijumom kao što su mlečni proizvodi. Birajte one sa niskim sadržajem masti;
• pazite da ne uzimate previše natrijuma. Nemojte dodavati so (natrijum hlorid) u ishrani i ne jedite industrijsku hranu koja sadrži mnogo soli. Približno 70 -80% soli koju uzimamo dolazi iz prerađevina kao što su hleb, žitne pahuljice, slane grickalice i slicno;
• smanjite uzimanje natrijuma u jelima koja sadrži sodu bikarbonu, ribi ili mesu koji su obrađeni natrijum nitritom i hrane koja sadrži pojačivač ukusa, natrijum glutaminat;
• kupite u prodavnici zdrave hrane ili apoteci zamenu za so. Takvi proizvodi sadrže mnogo kalijuma i magnezijuma, (koji pomažu snižavanju krvnog pritiska, ali ne i natrijuma);
• svedite na minimum uzimanje kofeina koji može dodatno da povisi krvni pritisak;
• ne uzimajte mnogo alkohola;
• svakodnevno uzimajte po malo belog luka. Beli luk sadrži alicin koji širi krvne sudove;
- oslobodite se viška kilograma
• mršavljenje je naročito važno ako vaše telo ima oblik jabuke, tj. ako vam se višak kilograma nakuplja oko struka, a ne na bokovima i butinama. Struk sa obimom preko 94 cm kod muskarca, odnosno 81 cm kod žena, blago povećava rizik od povišenog krvnog pritiska, ako je širi od 102 kod muškaraca ili 89 cm kod žena, rizik se znatno povećava;

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

[Пркос]

Osteoporoza
Napisao Jasna Anđelković

Tokom starenja gustina gostiju prirodno se smanjuje zbog postepenog gubitka minerala iz koštanog tkiva. Izrazit gubitak koštane mase - stanje koje se zove osteoporoza - izaziva slabost i lomljivost kostiju. Ovo stanje je češće kod starijih žena, zbog hormonskih promena posle menopauze, ali mogu ga dobiti i muškarci.

Osteoporoza često nema simptoma dok ne dođe do preloma prilikom pada. Može se pojaviti bol u leđima ako kičmeni pršljenovi oslabe i uruše se. Drugi znaci osteoporoze su klimanje zuba, gubitak visine i kifoza (preterana zakrivljenost gornjeg dela kičme). Merenje gustine kostiju može da otkrije ozbiljnost osteoporoze. Osim menopause, važni faktori rizika za nastanak osteoporoze su sitne kosti, premala telesna težina i neaktivnost. Preterano uzimanje alkohola, loša ishrana i pušenje takođe povećavaju rizik. Ovi faktori izazivaju manju gustinu kostiju, a može se desiti i da kosti mlađe osobe ne dostignu potecijalni vrhunac snage. Ako se gustina kostiju ne razvije u potpunosti, prirodna demineralizacija koja prati starenje nastupiće ranije i osoba ce u mlađem dobu biti sklona osteoporozi.

Osteoporoza može da ima i genetske uzroke. Drugi faktori rizika mogu biti dijabetes, bolesti štitne žlezde i neki lekovi koji se dobijaju na recept, naročito kortikosteroidi i antikonvulzivi.


Prevencija i ishrana:

Možete preduzeti mnogo toga da sprečite osteoporozu. Nikad nije prerano da počnete. Podstičite decu da jedu namirnice bogate kalcijumom i drugim hranljivim materijama koje jačaju kosti (tvrdi sir, mleko, jogurt, sardine iz konzerve, zeleni kupus- presan, zapečeni pasulj) kako bi razvili optimalnu gustinu kostiju. Odrasli mogu da ojačaju kosti ili barem uspore njihovo starenje boljom ishranom i promenama u načinu života.

jedite više voća i povrća uključujući i proizvode od soje. Kad prirodna količina estrogena opadne, biljni hormone je mogu zameniti spajajući se sa receptorskim ćelijama u kostima;
hranite se tako da dobijete minerale za zdrave kosti. Uz kalcijum, najvažniji minerala u kostima, tu spadaju bor (za apsorpciju i zadržavanje kalcijuma), bakar (za proizvodnju koštanog tkiva), magnezijum (za bolje iskorišćavanje kalcijuma), mangan (za jačanje vezivnog tkiva u kostima), silicijum (za otpornost kostiju) i cink (cink podstiče proizvodnju belančevine u kostima i želudačne kiseline, što je potrebno za optimalnu apsorpciju kalcijuma);
smanjite uzimanje alkohola - on može da ubraza gubitak minerala iz kostiju;
izbegavajte gazirane napitke jer podstiču gubitak minerala iz kostiju i ograničite uzimanje kofeina jer to može da ometa apsorpciju kalcijuma;
smanjite uzimanje soli, jer so može da smanji gustinu kostiju time što povećava količinu kalcijuma koja se gubi preko mokraće;
ograničite uzimanje mesa, koje podstiče gubitak kalcijuma;
jedite mnogo namirnica bogatih vitaminim A (mlečni proizvodi,, jaja, žuto i narandžasto povrće, zeleno lisnato povrće), zbog proizvodnje belančevina kostiju, i vitaminom C (većina svežeg voća, naročito, agruma, i povrća) za proizvodnju kolagena koji održava vezivno tkivo kostiju;
jedite namirnice bogate vitaminom D, kao sto su plava riba i pojačani mlečni proizvodi;
jedite namirnice bogate vitaminom K (lisnato zeleno povrće), svaka treća osoba koja pati od osteoporoze ima premalo tog vitamina u krvi.
ostavite pušenje! Pušenje ubzava resorpciju kostiju, zato sto nikotin smanjuje apsorpciju kalcijuma u crevima;
redovno se krećite i bavite se fižičkim vežbanjem. Za kosti je naročito dobro vežbanje pri kome nosite težinu tela;
izbegavajte stres. Velika količina adrenalina koji se proizvode u stresnom stanju oduzimaju telu magnezijum i druge minerale potrebne za jake kosti;
izlažite se suncu. Telo proizvodi vitamin D, hranljivu materiju za jake kosti, samo prilikom izlaganja ultraljubičastim zracima. Obično je dovoljno provesti na otvorenom 15 minuta dnevno sa suncem na licu. Izbegavajte preterano izlaganja suncu jer to može da izazove rak kože.


Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

[Пркос]

Šećerna bolest - Diabetes mellitus i ishrana
Napisao Jasna Anđelković

Šećerna bolest se javlja kada ćelije pankreasa ( gušterača ) ne uspevaju da luče dovoljno insulina-hormona koji reguliše nivo šećera u krvi.
Usled nedovoljnog lučenja insulina ili njegove nedelotvornosti dolazi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina sa povećenjem nivoa šećera u krvi hiperglikemije na gotovo svim organima.
Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.
Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.

Postoje dva tipa šećerne bolesti:
I tip – insulin zavisan- javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.
II tip- insulin nezavisan-javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).

Prvi simptomi:
Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti - dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.
Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.

GLIKEMIJSKI INDEKS NAMIRNICA

Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:
I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;
II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;
III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;

DIJABETICAR U ISHRANI TREBA DA KORISTI NAMIRNICE SA NISKIM I UMERENIM GLIKEMIJSKIM INDEKSOM!!!!

Žitarice:

ječam
22
ovas
26
kukur.braš.
71
heljda
55
pšenica
41
pšenič.griz
66
kukuruz
56
proso
75
čips,
87
pir. glazir.
59
mekinje
44
kačam.žuti
40
pir.neglazi.
98
crni hleb
51
kačam.beli
72
pahuljice:

beli hleb
72
makaroni
46
ovsene
53
raž.integ.
52
špagete
44
zobene
88
pite
57
prepeč.hleb
72
pšenične
74
perece
84


pirinčane
90
krofne
78




PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene
pahuljice,mekonje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!

Voće:

trešnje
22
višnja
22
grejpfrut
25
šljiva
32
jabuka
32
kruška
36
jagoda
38
pomorandža
43
ananas
66
dinja
64
kivi
52
suvo groždje
65
kajsija
57
lubenica
72
banana
62



PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretiranew hemijskim supstancama.

ŽVAĆITE! NE GNJEČITE! NE MIKSIRAJTE!
JEDITE SA KOROM!
Povrce:

kikiriki
14
soja
18
pasulj tetovac
27
sočivo
27
sušeni grašak
23
leblebije
33
mladi grašak
32
paškanat
101
šareni pasulj
42
prebranac
43
bareni krompir
36
cvekla
66
konzer.grasak
47
šargarepa
73
smrz. grašak
39
instant pire
71


krompir pire
58

PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski
indeks, bogate su dijetetskim vlaknima, ZATO SU KORISNE NAMIRNICE I TREBA IH JESTI JEDNOM NEDELJNO!!!

Mleko i proizvodi:

jogurt od obranog mleka
14
obrano mleko
28
jogurt od punomasnog mleka
34
punomasno mleko
38
sladoled od obranog mleka
50
sladoled od punomasnog mleka
64

PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!!!!

KOMBINACIJA NAMIRNICA

Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:

DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka
LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!

Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.

PRIMER: krompir
Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana ( kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.

U POČETKU SASTAVLJANJA VAŠEG JELOVNIKA ĆE VAM SE OVO ČINITI TEŠKO, ALI ĆE TE SE VREMENOM IZVEŠTITI U BIRANJU I KOMBINOVANJU NAMIRNICA I BIĆETE IZNENAĐENI USPEHOM KOJI ĆE DONETI OVAKAV NAČIN KOMBINOVANJA HRANE!!!!!!

Osnovni princip kod ishrane dijabeticara jeste taj da ne smeju da budu gladni, ali ne smeju ni da se prejedaju. Treba da imajue pet obroka na dan, pogotovo dijabeticari koji su na insulinskoj terapiji, i po potrebi i sesti obrok, pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana vodi nestabilnim vrednostima secera koji variraju!

PRIMER JELOVNIKA ZA JEDAN DAN

Doručak:
50 g crnog hleba ili kifla , 20 g margarina ( 1 kašika ), jedno kuvano jaje, ili dva belanca, šolja mleka.
Užina I:
jabuka
Ručak:
50 g hleba, supa od povrća u proizvoljnim količinama, do 300 g zelenog povrća ( boranija, spanaž, kupus, karfiol )obareno I preliveno jednom kašikom ulja ili margarina, sa 100-150 g kuvanog mesa. Salata se može uzeti po želji da bi se postigao osećaj sitosti
Užina II:
Šolja mleka ili jogurt
Večera: čorba od povrća, 100 g krompira ( baren ili pire ), 100 g svežeg kravljeg sira, tanjir salate, porcija voća od 100-150 g
Obrok pred spavanje:
Šolja mleka, jogurta ili voće








DIJETNA VLAKNA…
su nesvarljivi delovi povrća, voća i žitarica, pa mnogi dijetna vlakna nazivaju biljnim vlaknima. Korisna su u ishrani svih ljudi, naročito dijabetičara. Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva.
rastvorljiva dijetna vlakna se nalaze u voću ( jabuka sa ljuskom, pomorandža, jagode, tropsko voće ) i povrću ( kelj, spanać, kupus, karfiol, kukuruz, grašak, pasulj, sočivo. Posebno su korisna zato što snižavaju nivo šećera i masnoće u krvi.
Nerastvorljiva dijetna vlakna najviše ima u različitim pahuljicama od žitarica ( ovsa, raži, ječma, pšenice), korni-fleksu, integralnom pirinču i hlebu od integralnog brašna.
Dijetna vlakna omogućavaju:
redovno pražnjenje creva;
sprečavaju unošenje štetnih materija u krvotok;
stvaraju osećaj sitosti;
vezuju žučne soli u crevima, čime se smanjuje holesterol u krvi;
Dijetna vlakna učestvuju u sprečavanju sledećih oboljenja;

GOJAZNOST, DIJABETES ( ŠEĆERNE BOLESTI ); OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA, OBOLJENJE PROBAVNOG TRAKTA.

Evo nekoliko saveta kako da povećate količinu dijetnih vlakana u ishrani:
jedite velike porcije salata ili povrća;
u supu ili čorbu dodajte više povrća;
pravite poslastice od voća;
jedite mlad krompir sa ljuskom;
koristite neglazirani pirinač- integralni pirinač;
kada pripremate pirinač dodajte grašak, kukuruz, kesten, sočivo
u receptima, kad god je to moguće zamenite belo brašno crnim brašno;


DNEVNO TREBA UYETI OD 25-30 G PUTEM HRANE!!!!
PRETERAN UNOS DIJETNIH VLAKANA CE IZAZVATI NADUTOST, POJACANE GASOVE, MUKU!




PREPORUKA:

KORISTITE ražani hleb, crni, proju. IZBEGAVAJTE beli hleb, bela peciva. JEDITE peciva od integralnog brašna:
KORISTITE projino brašno i brašno tipa-800. Prosejavanjem brašna ( fina, bela ) se gubi mnogo hranjivih materija i dijetetskih vlakana kojih ima u opni žitarica.
JEDITE VOĆE SA KOROM ( kod kojih se kora inače jede) jer jabuka sa korom ima 2.5 puta više dijetetskih vlakana.
JEDITE SVAKODNEVNO DOSTA LISNATOG POVRĆA
POVREMENO JEDITE boraniju, grašak, pasulj, sočivo bez zaprške uz nemasno meso.
KORISTITE ne glazirani pirinač
Kao desert – voćne salate od sezonskog voća, pazeći na količinu i glikemijski indeks!
Kad jedete maldi krompir obavezno ga jedite sa ljuskom.
Jedite raznovrsno.
Ne preskacite obroke.
Smanjite upotrebu soli.
Zvaćite sporo.
Izbegavajte konzervisanu hranu
Najteži prekršaj u ishrani je preskakanje doručka ( najkasnije do 11 h, pre podne-masti i uglljeni hidrati );
Ručak ( od 13-15 h, proteini i povrće );
Večera ( između 18-20 h proteini, nikako ugljeni hidrati );
Voćna užina oko 16 h;
Pijte 8-10 čaša vode dnevno!
Redovno se krećite i vežbajte- najmanje 3-4 sata u toku nedelje, sa najviše 50% kapaciteta, umereno do granice prijatnosti.
Ne preduzimajte dijete u kojima ce te gladovati da bi brzo gubili kilograme.
Promene svojih dosadašnjih navika koji ste rešili da napravite treba da traju doživotno!!!!







FIZICKA AKTIVNOST

Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti
O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.
Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizicke aktivnosti su mnogobrojne:
smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;
smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );
poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;
poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;
poboljšanje ostalih masnoća u krvi;
smanjenje krvog pritiska;
smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;
ublažavanje stresa;
pomoć u odvikavanju od pušenja;
SVAKODNEVNA FIZIČKA AKTIVNOST PRIMENJUJE SE
STALNO!!!!

HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….
tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.
Hipoglikemiju uzrokuje:
prereskakanje obroka;
unošenje premalo hrane;
veća fizička aktivnost od uobičajne;
prevelika doza insulina ili tableta;
uzimanje alkohola;
Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin!




PODSETNIK:
Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;
Isplanirajte svoje obroke;
Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;
Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;
Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;
Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;
Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;
Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;
Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;
Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;
Pravilna ishrana je osnova lecenja i sprovodi se doživotno;
Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;
Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;
Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;
Izbegavajte masnu hranu;
Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola
Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.
Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;
Redovno vežbajte, rekreirajte se;
Nabavite samomerač, i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke!!!

KUVARSKI RECEPTI U ISHRANI DIJABETIČARA

SKUŠA PEČENA U FOLIJI
Ovaj normativ obezbedjuje 130 g jela.
Potrebne namirnice:
skuša 150 g
beli luk 20g
jestivo maslinovo ulje 15 g
biber, crni mleveni 0.1 g
ruzmarin, sušeni začin 0.1 g
bosiljak, sušeni začin 0.1 g
limunov sok
Priprema: Skušu očistite, operite, nakapajte limunovim sokom, pobiberite. U utrobu stavite beli luk, ruzmarin I bosiljak, prelate maslinovim uljem. Potom ribu uvite u alu-foliju I pecite u zagrejanu pećnicu na 250 º C oko pola sata.
Napomena: Pečenu skušu služite uz salatu od blitve!
Ova receptura obzbedjuje 0.47 ugljenohidratnih jedinica.


RESTOVANI ŠAMPINJONI
Ovaj normative obezbedjuje 100 g jela
Potrebne namirnice:
šampinjoni 200 g
crni luk 5 g
origano 0.5
sok od limuna 10 g
peršun sušeni 1
morska jodirana so 0.5 g
Priprema: Šampinjone oprati u rastvoru sode bokarbone, skinuti kožicu sa šešerića I iseci na luk u kuvati u sopstvenom soku dok ne omeksaju. Na kraju dodajte origano I so. Pred služenje dodajte limunov sok I seckan peršuvo list
Ova receptura obezbedjuje 0.33 ugljenohidratnih jedinica.

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

[причалица]

Voće i povrće koje treba jesti s korom

Vratite nož u fioku. Konzumacija kore voća i povrća može da poveća dozu vitamina, zaštiti vas od raka i uveća vam energetski nivo. Evo šta od namirnica treba jesti neoljušteno.

KIVI
Dlačice na kori kivija su odličan antioksidans i nutricionisti veruju da ima supstance koje štite od raka, upala, alergija. “Kora kivija sadrži tri puta više antioksidanasa od ploda, a štiti i od stafilokoka i ešerihije koli”, rekao je doktor Merilin Glenvil bivši predsednik foruma za hranu i zdravlje u britanskom Kraljevskom udruženju za medicinu.
Kako ga jesti: Ako vam je kora kivija suviše tvrda, pokušajte da nađete “zlatni” kivi jer je žuta opna slađa i ima manje dlačica. Druga opcija je da u blenderu izmiksujete ceo kivi.

ANANAS
Ne paničite - tvrda opna ananasa je zdrava, a ne kvrgava kora. Pored mnogo vitamina C, prednost ananasa je u enzimu bromelain, koji rastvara hranu i brzo je šalje u digestivni trakt, pa tako štiti stomak. U opni ananasa ima dva puta više bromelaina nego u plodu.
Kako ga jesti: Pritisnite i zdrobite opnu i dodajte sok koji će je omekšati.

BROKOLI
Mali plodovi brokolija izgledaju privlačnije, ali postoje razlozi zbog kojih treba jesti i peteljke. Peteljke brokolija su manje ukusne od cveta, ali u njima ima više kalcijuma i vitamina C. U njima ima i mnogo vlakana, pa ćete duže biti siti.
Kako ga jesti: Iseckajte peteljke na tanke tračice i dodajte u propržen ili skuvan brokoli.

BANANE
Istraživanje s Tajvana je pokazalo da kora banane leči depresiju jer je puna seratonina, hormona koji je zadužen za dobro raspoloženje. Kora je dobra i za oči jer sadrži u sebi antioksidans lutein. On štiti očne ćelije od izlaganja ultraljubičastom svetlu, koje je glavni krivac za pojavu katarakte.
Kako ga jesti: Lekari savetuju da se kora prokuva desetak minuta i da se voda u kojoj ste je kuvali ohladi i popije, ili da se izblendira i popije.

BELI LUK
Kora belog luka u sebi sadrži šest različitih komponenti, tvrde japanski naučnici. Jedna od najvažnijih funkcija je usporavanje starenja i zaštita srca.
Kako ga jesti: Prelijte čen belog luka maslinovim uljem, pa grilujte zajedno sa hranom ili dodajte u jela spremljena u rerni.

CITRUSNO VOĆE
Kora pomorandže i mandarine su moćni antioksidansi koji se zovu super flavonoidi. Oni smanjuju nivo “lošeg” LDL holesterola, ali ne i “dobrog” koji nosi oznaku HDL. Antioksidansi iz kore su 20 puta moćniji od ploda. “Isto važi za svo citrusno voće. Bela opna sadrži visoku dozu pektina, a to je vlakno koje smanjuje holesterol i “naseljava” stomak “korisnim” bakterijama.
Kako ga jesti: Dodajte koru u kolače i “mafine” ili ubacite celu pomorandžu u sokovnik.

BUNDEVA, TIKVICA
Bogate su cinkom, pa su odlične za zdrave nokte i kožu, a sadrže i antioksidans beta karoten koji štiti od srčanih oboljenja i raka. I ne bacajte semenke jer su one pune Omega 6 i esencijalnih masnih kiselina koje održavaju vaš mozak zdravim.
Kako ih jesti: Operite bundevu ili tikvicu toplom vodom i pecite u rerni prelivene maslinovim uljem oko 20 minuta. Dodajte u supu ili salatu.

KROMPIR
Vežina ljudi zna da je kora krompira zdrava, ali malo njih znaju i zašto. Kora krompira veličine pesnice obezbeđuje polovinu magnezijuma, gvožđa, cinka i vitamina C koji su vašem organizmu potrebni u toku dana. “Krompir ima više vitamina C od pomorandže, pa odlično štite od prehlada”, kaže doktor Glenvil.
Kako ga jesti: Pecite ga ucelo prelivenog maslinovim uljem ili skuvajte i napravite pire ne ljušteći koru.

[причалица]

Zaštitite crevnu floru − uz antibiotik koristite probiotik

Zima nam sa sobom donosi i manje lepe stvari, pa tako i bolesti u kojima je neophodna upotreba antibiotika. Antibiotici sa širokim spektrom dejstva neminovno uništavaju i postojeću crevnu floru, a kao posledica toga se javljaju antibiotski prolivi. Zato se preporučuje da crevnu floru zaštitimo probiotikom.

Antibiotici sa širokim spektrom dejstva neminovno uništavaju i postojeću crevnu floru, a kao posledica toga se javljaju antibiotski prolivi. Zato se preporučuje da crevnu floru zaštitimo probiotikom
Kako antibiotici koji se često koriste spadaju u one sa širokim spektrom dejstva, što znači da su efikasni protiv mnogih vrsta uzročnika infekcija, oni neminovno uništavaju i postojeću, zdravu crevnu floru, tj. mikroorganizme koji normalno žive u našim crevima i pomažu naše verenje. Tako nastaju tzv. antibiotski prolivi koji predstavljaju jednu od najčešćih komplikacija upotrebe antibiotika (čak u 30% slučajeva upotreba antibiotika mogu nastati ovakvi prolivi), naročito kod odojčadi, male dece, ali i odraslih osoba.
U nekim slučajevima može doći do ozbiljnih komplikacija prekomerne upotrebe antibiotika, što za rezultat može dati ozbiljno hronično, crevno obolenje − pseudomembranozni kolitis.
Zato je neophodno crevnu floru zaštititi preparatom koji u svom sastavu ima idealan spoj korisnih bakterija i gljivica, kako bi narušena ili uništena flora bila adekvatno nadomeštena i kako bi se crevna funkcija nesmetano odvijala.
Pojam „probiotikanije“ odnosi se upravo na mikroorganizme koji ispoljavaju pozitivno delovanje na zdravlje ljudi. Koncept se bazira na ranijim saznanjima nobelovca Ilje Iliča Mečnikova, ukrajnskog naučnika koji sugeriše po prvi put da je za dugovečnost bugarskih seljaka odgovorna intenzivna i redovna upotreba fermentisanih mlečnih proizvoda u njihovoj ishrani.

[причалица]

Organska hrana nije zdravija

Danski naučnici su uzgajali povrće na tradicionalan i organski način i došli su do zanimljivog zaključka. Naime, kako tvrde, organski uzgajano povrće uopšte nije zdravije ni hranljivije od onog koje je proizvedeno klasičnim agronomskim metodama.

Organsko uzgajanje hrane je skuplje, ali se dosad smatralo da je i puno zdravije - uzgaja se bez hemijskih sredstava
Agronomi su uporedno uzgajali krompir, šargarepu i luk. Otkrili su da se povrće razlikuje samo u maloj količini polifenola, supstanci koja pomaže u borbi protiv raka, bolesti srca i demencije.
- Potražnja za organskom hranom neprestano raste, a potrošači očekuju da će imati mnogo koristi. Međutim, posle ovog svojevrsnog eksperimenta ne možemo da tvrdimo da organski uzgajane namirnice imaju više hraniljivih sastojaka i da je zdravije organsko povrće od onog uzgojenog na tradicionalni način - rekli su istraživači iz Danske koji su dve godine uzgajali povrće na odvojenim parcelama i na dva različita načina.

SVE VIŠE ISTRAŽIVANJA...
Poslednje istraživanje nije usamljeno u pogledu rezultata: i organski i uobičajeno proizvedena hrana imaju podjednaku hranjivu vrednost, količinu C vitamina, kalcijuma, gvožđa i masnoća. S druge strane, dokazano je i da "uobičajeno" voće i povrće ima više nitrogena, dok je u tim istim organskim namirnicama pronađeno više fosfora. Slično je potvrđeno i pri poređenju mesa, jaja i mlečnih proizvoda.
- Svakim danom sve više raste potreba za organski proizvedenom hranom, prvenstveno iz razloga što su ljudi uvereni da je takva hrana zdravija. Ali, istraživanjem su pronađene zaista male razlike između ove dve vrste hrane. Te razlike su zdravstveno nebitne - objasnio je dr Alan Dangour, nutricionista i vođa istraživanja.
Ova saznanja zaprepastila su milione zdravstveno osvešćenih Britanaca koji godišnje troše više dve milijarde funti na voće, povrće, jaja i mleko proizvedeno bez pomoći pesticida, veštačkih dodataka i intenzivnih poljoprivrednih metoda.

[Zazijavalo]

Ovo je odgovor zvanične poljoprivredne industrije koja sve teže prodaje svoje plastično đubre, koje je u dobroj meri već genetski izmanipulisano.
Nije čudo da nema velike razlike u ovom eksperimentu između organski i sandardno uzgajanog povrća.
Jer suština organske proizvodnje nije u izbegavanju hemijskog đubriva i pesticida, već u korišćenju tradicionalnih sorti koje, sasvim dobro je poznato, imaju veću koncentraciju hranljivih materija, bez obzira na agrotehničke mere.
Takve su one.

[причалица]

Ovo je odgovor zvanične poljoprivredne industrije koja sve teže prodaje svoje plastično đubre, koje je u dobroj meri već genetski izmanipulisano.
Nije čudo da nema velike razlike u ovom eksperimentu između organski i sandardno uzgajanog povrća.
Jer suština organske proizvodnje nije u izbegavanju hemijskog đubriva i pesticida, već u korišćenju tradicionalnih sorti koje, sasvim dobro je poznato, imaju veću koncentraciju hranljivih materija, bez obzira na agrotehničke mere.
Takve su one.

očekivala sam ovakav komentar. i ja mislim isto kao ti.
neverovatno je šta će sve da urade da prodaju plastiku....ali, zazi, narod većma veruje novinama nego onim retkim ljudima koji misle.

[Zazijavalo]

Nije to tako jednostavno. Danas već postoje čitave generacije koje nikada nisu probale normalno povrće ili meso.
Toni Bler je svojevremeno zahtevao zakon kojim bi se zabranila organska proizvodnja (da bi se ubrisali i poslednji tragovi normalne hrane).
Šta da kažem? Svojevremeno mi došao neki rod iz Nemačke (tamo se rodio), pa nije prepoznao paradajz u salati od paradajza. Jedva sam ga ubedio da nije nikakvo lokalno povrće, već običan paradajz koji je gajila i njegova baba u svoje vreme.

[причалица]

Nije to tako jednostavno. Danas već postoje čitave generacije koje nikada nisu probale normalno povrće ili meso.
Toni Bler je svojevremeno zahtevao zakon kojim bi se zabranila organska proizvodnja (da bi se ubrisali i poslednji tragovi normalne hrane).
Šta da kažem? Svojevremeno mi došao neki rod iz Nemačke (tamo se rodio), pa nije prepoznao paradajz u salati od paradajza. Jedva sam ga ubedio da nije nikakvo lokalno povrće, već običan paradajz koji je gajila i njegova baba u svoje vreme.

jeste, i mene je brat iz švajacarske pitao čime sam začinila paradajz, kad su jednom bili kod nas u sred leta...a ja baš ničim, nisam ga ni posolila.
boktepita šta ni tamo jedu.

[Zazijavalo]

Tehnologija...
Suvo meso - umesto soljenja i odležavanja meso se malkice obari u slanoj vodi, a prethodno se injektira salamura u dublje slojeve. Ondak na simbolično dimljenje. Četvrti dan po klanju već visi u prodavnicama.

Paradajz ima otprilike samo intenzivnu boju i veliku količinu kiseline. Sav dozreva u isto vreme, pa se bere mašinski.
Posle se čude da su im klinci debeli da neće da primirišu povrće.

[причалица]

meni je sumnjivo tzv. svo suvo meso kod ''matijevića''...em je puno vode, em se brzo usmrdi, em izgleda nezdravo....naročito ona slanina i moderni ''dimljeni'' ćureći bataci....sve je vodnjikavo. bolje pihtije da je'm.

[причалица]

Hrana je lek

Verovatno ste primetili da neki mogu da jedu različite vrsta hrane bez ikakvih problema, dok drugi pate od problema sa varenjem, nadutošću, kiselinom i podložniji su određenim bolestima. Objašnjenje stručnjaka koji se bave ishranom prema krvnim grupamaje je da ljudi sa različitim krvnim grupama ne mogu podjednako dobro da svare određenu vrstu hrane.

0 krvna grupa
To je najstarija, ali i najčešća krvna grupa. Oko 40 odsto stanovništva na svetu ima 0 krvnu grupu. Zbog nasleđa genetskih osobina ti ljudi imaju jak i otporan imunološki sistem koji je izražen nagonom za održavanjem. Imaju najotporniji sistem za varenje i izvorni su mesožderi. Za dobro varenje potrebni su im životinjski proteini i malo voća i povrća. Nulta krvna grupa ne podnosi ugljene hidrate, naročito one sa glutenom i mlečne proizvode. Ove osobe proizvode mnogo želudačne kiseline, zbog čega bi trebalo da izbegavaju kafu. Korisne namirnice za ovu krvnui grupu su teletina, jagnjetina, spanać, kelj blitva, dok moraju da izbegavaju mlečne proizvode, kavijar i žitarice.

A krvna grupa
Pojavila se kao druga krvna grupa u mlađem kamenom dobu. Ova krvna grupa je najrasprostarnjenija među stanovnicima zapadne Evrope. Osnovna karakteristika koju su nasledili od svojih predaka jeste dobro podnošenje hrane, pretežno biljnog porekla, kao i izrazit smisao za zajednicu. Osobe koje imaju A krvnu grupu imaju osetljiv sistem za varenje i preporučljiva im je klasična vegetarijanska ishrana, sa što manje mlečnih proizvoda. Korisne namirnice od mesa su samo piletina i ćuretina. Od povrća mogu da jedu šargarepu, blitvu, dok su nepoželjne namirnice mleko, sir, lignje,pšenica, pirinač.

B krvna grupa
Nastala je otprilike oko 15 hiljada godina pre Hrista u planinama zapadnog Himalaja. tada je krvna grupa B bila tipična za stanovnike jugoistočne Azije i stepskih područja Evrope i Azije. Osobe sa ovom krvnom grupom su kao prirodnu ostavštinu svojih predaka nasledile sposobnost prilagođavanja različitim uslovima života. Ove osobe bi trebalo da izbegavaju kukuruz, heljdu, sočiva i kikiriki i susam. Takođe, ljudi sa B grupom imaju problema sa glutenom u pšeničnim produktima, a dobro podnose mlečne proizvode.

AB krvna grupa
To je najmlađa krvna grupa, koja je ujedno i vrlo retka. Samo oko pet odsto ljudi ima ovu krvnu grupu staru 1000 do 1200 godina. Ona je rezultat mešanja naroda i plemena krvnih grupa A i B, na primer, žitelja Kakvkaza sa krvnom grupom A i Mongola sa krvnom grupom B. Retko kada obolevaju od alergija i nekih bolesti imuniteta. Ljudi sa AB krvnom grupom su savremene osobe koje jedu mešovitu raznovrsnu hranu.

Pomoć za vene

Proširene vene su dominantna bolest površinskog venskog sistema. Smatra se da su slabost venskih zalistaka i slabost venskih zidova uzroci nastanka ovog poremećaja.

Faktori rizika od značaja za njihov nastanak su: žene oboljevaju šest puta češće od muškaraca, najčešće se javljaju posle 2 ili 3 trudnoće, učestalo se javlja kod profesije u kojima se dugo stoji. Proširene vene dovode do otežanog vraćanja venske krvi u duboke vene i povećanja venskog pritiska u koži i potkožnom tkivu. Najčešći simptomi su osećaj težine i napetosti u nogama na kraju dana ili posle dužeg stajanja i pojava otoka u predelu skočnog zgloba. Ovi simptomi nestaju u toku noći i pri podizanju nogu.

Prirodni dodaci ishrani koji sadrže antioksidanse značajno pomažu u prevenciji problema. Vinova loza produkuje snažan antioksidans resveratrol i on je u najvećoj koncentraciji prisutan u listu ove biljke. Biljni dodatak ishrani Floralend® List vinove loze sadrži standardizovan ekstrakt lista vinove loze. Visok sadržaj trans-reservatrola u ovom ekstraktu povoljno utiče na smanjivanje otoka i utrnulosti u listovima nogu, poboljšava cirkulaciju i smanjuje osećaj težine u nogama. Zato se preporučuje primena ovog proizvoda za ublažavanje simptoma poremećenog protoka krvi kroz vene i saniranje malih, vidljivih krvnih sudova sklonih pucanju. Preporučen način primene u ovim slučajevima je 2 kapsule dnevno, ujutro pre doručka. Takođe, preporučuje se i preventivna primena 1 kapsule dnevno ovog proizvoda kod osoba sa naslednim sklonostima ka kardiovaskularnim oboljenjima, starijih osoba i pušača. Cilj ovakve primene je očuvanje zdravlja krvnih sudova.

[причалица]

Sredovečne žene koje “vole da gucnu” zdravije u starosti

Žene koje u srednjim godinama imaju običaj da svakodnevno popiju nekoliko čaša vina mogu u starosti da očekuju bolje zdravlje od onih koje uopšte ne piju. Umereno konzumiranje alkohola smanjuje i rizik od srčanog i moždanog udara.

Briga zbog štetnih posedica konzumiranja alkohola je, prema rezultatima najnovijih naučnih istraživanja u SAD, po svoj prilici preterana
Mada se već dugo zna da redovna umerena potrošnja vina prija srcu, naročito kada je reč o muškarcima, posledice ovakvog konzumiranja alkohola po opšte zdravlje bile su nedovoljno istražene. Tu prazninu je sada popunilo istraživanje koje su bolnica “Brigam end vumenz hospital” i Univerzitetu Harvard u Bostonu sproveli koristeći rezultate epohalne studije koja je pratila zdravlje preko 200.000 žena, od 1976. pa do danas. Poređenjem ovih reuzultata dr. Ći Sun, profesor medicine sa Harvarda koji je rukovodio istraživanjem, došao je da zaključka da su žene koje su u svojim pedesetim godinama gotovo svakodnevno pile jedno do dva pića imale 28 odsto bolje izglede da starost dočekaju zdrave. Pri tom su žene koje svakodnevno umereno piju bile zdravije i od onih koje alkohol konzumiju samo jednom ili dva puta nedeljno, što ima tendenciju da se pretvori u nekontrolisano opijanje.
Stručnjacima nije baš jasno na koji način alkohol koristi zdravlju, ali pretpostavljaju da možda pomaže telu da efikasnije preradi glukozu i da smanjuje rizik od nastanka krvnih ugrušaka.

pa, ako piju i ne pomogne im ništa, tj. ne žive duže i zdravije, bar im bilo lepo dok su cugnule po koju

[причалица]

Kako treba da kombinujete namirnice

Neke namirnice treba jesti u kombinaciji sa drugima da bi korist od njih bila maksimalna. Kako tvrdi dr Elaine Magee, autor knjige „Sinergija hrane", nije u pitanju samo manji pomak, već ishrana „u paru" rezultira višestrukim poboljšanjem zdravlja.

VIŠE ENERGIJE: Grašak i ljute papričice
Žene pate od manjka energije jer se hrane namirnicama u kojima nema dovoljno gvožđa. A uz povećan unos gvožđa potrebno je jeste i namirnice koje će „obraditi" gvožđe.
- Gvožđe iz biljaka ljudski organizam teško apsorbuje. Da ne bi propalo to što jedete samo grašak i spaćan, na meni uvrstite i ljutih papričica - poručuje nutricionista Heather Mangieri. Vitamin C je kao ključ koji omogućava da krvna zrnca dođu do gvožđa. Zato kad god ste u prilici pospite malo ljute paprike ili je dodajte u jelo.

BOLJI VID: Spanać i avokado
Spanać je riznica vitamina A i luteina - koji su fenomenalni za očuvanje vida. Zato vaš izbor treba da budu salata od spanaća i avokado prelivom.
- Avokado dodatno obezbeđuje kvalitetne masnoće za apsorbciju ovih vitamina. On je zaista izuzetno korisna namirnica - kaže dr Hope Barkoukis, profesor nutricionizma na Univerzitetu u Klivlandu.

LAKŠI PMS: Brokoli i jaja
Ako imate jake grčeve u stomaku svakog meseca pred ciklus, rešenje može biti veoma jednostavno - istraživanja su pokazala da žene koje povećaju unos kalcijuma i vitamina D imaju 30 do 40 procenata manje šanse da pate od PMS sindroma. Zato jedite brokoli i jaja - on ima najlakše apsorbujući oblik kalcijuma u sebi, a jaja su najpoznatiji izvor vitamina D. Napravite omlet i imaćete idelan lek za svoje probleme.

LEPŠI TEN: Paradajz i maslinovo ulje
Likopin je moćan antioksidans koji se nalazi u paradajzu i pomaže u lečenju oštećene kože od sunca. Da bi postigli što bolji efekat prelijte da maslinovim uljem - tako će se lakše apsorbovati u kožu, a i maslinovo ulje je samo po sebi veoma korisno za ten. Naime, dokazano je da ljudi koji koriste ovu vrstu ulja imaju manje bora. Idealna kombinacija namirnica mogu biti brusketi i Kapreze salata, bilo šta od italijanske kuhinje koja obilato koristi ove namirnice.

BOLJE VARENJE: Jogurt i laneno seme
Vaš stomak je domaćin za više od 400 vrsta bakterija. Neke su korisne, a neke ne. Kada loše nadvladaju dobre bakterije, javljaju se problemi sa varenjem. Jogurt je veoma koristan probiotik i lako reguliše varenje. Uz njega, da biste postigli maksimalan učinak, jedite i vlakna. Idealan izbor za zdrav stomak je laneno seme.

ZDRAVIJE SRCE: Ovsena kaša i jabuke
Ovsena kaša ima odlične hranljive karakteristike: ima beta-glukan, vlakna koja snižavaju nivo holesterola, a utiču i na štetne slobodne radikale. Ako u činuju za doručak narendate i malo jabuke (nemojte je ljuštiti) onda ćete svom organizmu pružiti neponovljivu zaštitu. Ako volite da jedete tople žitaroce, jabuku možete posuti cimetom ili preliti rastopljenim puterom.

GLADAN STOMAK: Pasta i balzamiko sirće
Ako vam krče creva od gladi samo nekoliko sati pošto ste se najeli paste, probajte da dodate sirće.
- Kiselina iz sirćeta pomaže da kontrolišete glad. Manja je verovatnoća da ćete se prejesti kasnije ako ga koristite u malim količinama tokom obroka. Dovoljno je dve male kašičice i nećete imati problema - kaže Carol Johnston, direktor nutricionističkog programa u Feniksu.
Idealan predlog je da pastu od celog zrna žitarica pospete maslinovim uljem i balzamiko sirćetom.

ZAŠTITA OD RAKA: Zeleni čaj i sok od limuna
Zeleni čaj je primarni izvor katehina koji su najodlučniji borci protiv raka. Ali, dook ova namirnica ne prija ćelijama raka, njihovo efekat je smanjen zbog varenja u stomaku. Da biste pospešili efekat, u šolju zelenog čaja sipajte malo ceđenog limunai 13 puta ćete biti spremniji za borbu sa ovom opakom bolešću. Dodajte i kašičicu šećera - slatko pretvara katehin u materiju koja se lakše apsorbuje.

[причалица]

12 top namirnica protiv stresa


Stres slabi imunitet i izaziva nedostatak mnogih vitamina i minerala, a kad biramo hranu, većinom nesvesno jedemo ‘stresnu hranu’, što nam dodatno pogoršava stanje. Da se to ne bi desilo što češće konzumirajte antistres namirnica koje će vam pomoći da se opustite.

BRAON PIRINAČ
Pomaže da se otpuste hemijske materije, hormoni zadovoljstva serotonin i norepinefrin, koje su odgovorne za dobar osećaj, a bogat je kalijumom, gvožđem, fosforom i fitohemijskim matirijama koje mogu da snize holesterol. Što sporije naše telo apsorbuje ugljene hidrate, to serotonin jače deluje, a to je još jedan razlog zašto bi trebalo da namirnice s niskim glikemijskim indeksom što češće imamo na jelovniku.

AVOKADO
U poređenju s bilo kojim drugim voćem avokado sadrži više belančevina, kalijuma, magnezijaum, folne kiseline, vitamina B i vitamina E kao i vitamina K i betasitostreola, fitohemijske materije koja smanjuje holesterol.

PLAVA RIBA
Bogata je omega-3 esencijalnim masnim kiselinama za koje se smatra da su izvrsne protiv depresije jer deluju na hemijsku neravnotežu u mozgu koja je i dovela od depresije. Ishrana bogata plavom ribom (tri puta nedeljno) uravnotežuje hormone stresa kortizol i adrenalin, a odlična je i za zdravlje srca.

BADEM
Idealna namirnica koja će ojačati srce je badem jer sadrži magnezijum, važan za održanje adrenalne funkcije, vitamin E važan za obrambeni sistem, kao i vitamine B grupe koji su poznati po svom smirujućem delovanju. Ako badem potopite preko noći moći ćete da ga mnogo lakše i brže svarite. Badem podstiče cirkulaciju, dok se bademovo ulje koristi za uravnoteženje krvnog pritiska. Ali ako ne volite bademe, zašto ne biste pokušali s orasima i pistaćima. Istraživanje iz 2007. pokazuje da šaka pistaća dnevno može da snizi krvni pritisak, orasi ne samo da snižavaju pritisak, već su bogati i bakrom koji nam pomaže u odbrani od virusnih i bakterijskih infekcija.

SUSAMOVE I SUNCOKRETOVE SEMENKE
To su supernamirnice i njihov mali dnevni unos ima velik učinak na naše zdravlje. Bogate su i vitaminima grupe B, sadrže vitamin E, magnezijum, folate, selen i prirodne belančevine.

ANTISTRES DESERT
Izgnječite jednu bananu, dodajte mleveni pečeni badem i pospite brusnicama.

ZELENO LISNATO POVRĆE
Sadrži magnezijum i kalcijum, koji su poznati po umirujućem dejstvu, a nedovoljan unos magnezijuma može da izazove migrenu i osećaj umora, što su česti znakovi stresa.

BANANA
Bogata je kalijumom i vitaminom B 6, magnezijumom i biljnim vlaknima, ali i triptofinom, aminokiselinom koja nas prirodno opušta i savršena je za sve koji pate od nesanice.

KRASTAVAC
Hladi jetru i na taj način poboljšava hormonsku ravnotežu, što pak poboljšava raspoloženje i doprinosi pozitivnom osećaju. Uostalom, krastavac je jedan od glavnih sastojaka detoksikacijskih i antistresnih napitaka.

ŠPARGLE
Jedna porcija špargli zadovoljava 60 odsto naših dnevnih potreba za folnom kiselinom. Bogate su glutatinom, antioksidansom koji štiti ćelije od oštećenja. Protodioscin je biljna materija pronađena u šparglii koja doprinosi zdravlju kostiju, ima antikancerogeno delovanje, pojačava seksualnu želju i erekciju, a ne treba zaboraviti da je upravo pad libida čest znak stresa.

MORSKE ALGE
Alge sadrže 60 odsto belančevina i važna su antistresna hrana, a osim toga sadrže i nutrijente koji pozitivno deluju na nervni sistem. Izvrsne su i zbog toga što mogu da nadoknade mnoge nutrijente koji se ubrzano troše kad smo pod stresom.

BRUSNICA
Flavonoidi i fenolne komponente kod brusnice dokazano smanjuju loš LDL holesterol, a povećavaju dobri HDL holesterol.

BELI LUK
Supernutrijenti iz belog luka koji nas čuvaju su alicin, ubica štetnih bakterija, saponin, eliminator holesterola i kumarična kiselina koja ima antikancerogeno delovanje.


BRZI ANTISTRES OBROK
Ovaj obrok je najbolje da konzumirate uveče da biste se opustili.
Uzmite integralni pirinač, dodajte plavu ribu, povrće, dodajte beli luk i začinske trave. Za jedan obrok je dovoljno 60 g suvo merenog integralnog pirinča i po 200 g ribe i povrća. Uz ovo možete da jedete zelenu salatu. Obrok začinite belim lukom, začinskim travama, peršunom, mirođijom, maslinovim ili susamovim uljem. Možete salatu posuti prepečenim susamom i suncokretovim semenkama.
Druga opcija je testenina sa avokadom. Meso avokada izmešajte sa malo nemasnog sira, dodajte beli luk i sve izblendirajte. Obarenu integralnu testeninu, procedite i prelijte mešavinom od avokada.

[причалица]

Ishrana zimi: Namirnice za hladne dane

Da biste sačuvali zdravlje, treba da naučite da se prilagođavate promenama u prirodi. Zato, pred nastupajuću zimu savetujemo da malo usporite i uskladite aktivnosti s mirovanjem u prirodi - izbećićete nepotrebno izgaranje organizma. Otkrijte kako da se hranite kada padne prvi sneg.

Odavno je poznato da je hrana i otrov i lek. Birajte zdrave namirnice radi očuvanja svog zdravlja.

BELI LUK
On pomaže čišćenje sluzi iz grla i respiratornog trakta. Deluje protiv upala i oslobađa od bakterija, gljivica i parazita.

ĐUMBIR
Bilo da je svež ili sušen, poboljšava cirkulaciju i greje organizam. Odlično pomaže kod mučnine, neprijatnosti u crevima i prehlade. Koristan je i za probavu.

ŽITARICE
One su važan deo zimske ishrane i neophodan izvor dragocenih belančevina. Žitarice treba dnevno izmenjivati s naglaskom na češće korištenje heljde i zoba koji najviše greju organizam.

SUŠENO VOĆE
Sadrži vrlo značajne količine minerala kao što su kalcijum i gvožđe.