Veliki izvozni uspesi Srbije ;)

[G]

Bez posebnog uvoda ... Samo veliki izvozni uspesi naše privrede



Kiseli kupus veliki izvozni adut
26. oktobar 2010. | 17:46 | Izvor: Beta i b92

Novi Sad -- Kiseli kupus kao proizvod ima veliki izvozni potencijal, rečeno je na Prvoj međunarodnoj konferenciji o kiselom kupusu u Novom Sadu.




Regionalni menadžer kompanije Sakata Igor Jozić rekao je da potrošnja kiselog kupusa u celom regionu opada.

"Mi želimo da zaustavimo taj negativni trend. A sledeće što želimo jeste da promenimo loš imidž kiselog kupusa. Uvreženo je mišljenje da je kiseli kupus hrana za siromašne i uopšte asocijacija na siromaštvo", kazao je Jozić.

Naveo je da Sakata želi da promoviše konzumaciju kiselog kupusa u vakuum pakovanju u supermarketima, zato što je samo takav proizvod higijenski ispravan, zdravstveno bezbedan i ima "ogroman izvozni potencijal".

Proizvođači su kazali da značajne količine kiselog kupusa izvoze na tržišta Nemačke, Švedske, Danske, Slovenije, Crne Gore, Ukrajine i Rusije.

Rečeno je i da kiseli kupus tradicionalno ima "ogromnu ulogu" u prehrambenim navikama u Evropi tokom zimskog perioda, jer je bogat vitaminima, mineralnim materijama i celuloznim vlaknima.

Potrošnja ovog proizvoda je četiri kilograma po glavi stanovnika godišnje na teritoriji istočne Evrope.

Na konferenciji je rečeno da se prelaskom na hibride dobijaju ujednačene biljke kupusa, visoki prinosi i povećana otpornost na bolest, ali u Srbiji sorte poput futoškog kupusa još uvek zauzimaju značajno mesto.

Skupu je prisustvovalo oko 80 učesnika iz 12 zemalja koji su uključeni u ceo lanac proizvodnje kiselog kupusa, od proizvodnje preko prerade do plasmana na tržištu.

Organizator konferencije bila je „Sakata vedžitejbl sids“, evropska filijala korporacije „Sakata sids“, četvrte po veličini kompanije na svetskom tržištu semena povrća.

[G]

Zašto Srbija koristi tek trećinu izvoznog potencijala
Umesto milijardu evra, u Rusiji zarađujemo samo 300 miliona

Zoran Luković | 26. 11. 2010. - 00:02h | Foto: Beta |Izvor : BLIC http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/2...---300-miliona

Rusija godišnje uveze robe u vrednosti većoj od 130 milijardi evra, a u tom kolaču Srbija učestvuje sa zanemarljivo malih nekoliko stotina miliona evra. Svojevremeno je kao veliki uspeh srpskih voćara objavljena vest o ugovorenom izvozu nekoliko hiljada tona jabuka, što je količina koja se samo za jedan dan potroši u Moskvi.



Svojevremeno je kao uspeh objavljena vest o izvozu nekoliko hiljada tona jabuka, što se pojede u Moskvi za dan

Kapacitet ruskog tržišta praktično je neograničen i samo od nas zavisi koliko ćemo izvesti i zaraditi, pogotovo zbog činjenice da je naša država jedna od retkih u Evropi koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Njegove odredbe propisuju da se za robu koja je odavde i koja ima najmanje 51 odsto sadržaja iz Srbije primenjuje carina od svega jedan odsto. U posao oko bescarinskog izvoza nameštaja od januara naredne godine, shvatajući prednosti sporazuma, odmah se uključila Slovenija. Dakle, šansa nesumnjivo postoji, ali se slabo koristi.


- Jako dobar primer naše ukupne loše organizovanosti je, recimo, nedostatak strateškog pristupa Vlade Olimpijskim igrama u Sočiju koji su imale mnoge vlade iz EU, čijim je angažovanjem veliki broj ugovora i potpisan. Sa druge strane, menadžeri naših firmi su nedovoljno aktivni i kao da očekuju idealnog kupca da se pojavi i otkupi im godišnju proizvodnju. Kao da se zaboravlja činjenica da je to tržište u velikoj meri zauzeto u periodu 90-ih i da je potreban veoma ozbiljan pristup ako se želi osvojiti deo - objašnjava Gordana Matović, vlasnik i direktor „GM konsaltinga“, jedine agencije u Srbiji koja ima potpisan ugovor sa Privrednom komorom Rusije o svakoj vrsti međusobne pomoći.


Ona i drugi poznavaoci prilika takođe smatraju da ima i dosta predrasuda o tamošnjem tržištu. Naša je zabluda kako ćemo Moskvi prodavati cipele kao nekada, a to nije realno zato što su tamo odavno stigli Italijani sa svojom obućom, pa smo mi i po ceni i po kvalitetu nekonkurentni. Visoko tehnološki obrađena hrana se lakše može prodati. Potvrđuje to i plasman kompanija “Ajs krim fektori” („Ice Cream Factory“) iz Nove Pazove koja je već isporučila Rusiji prvih 10 tona sladoleda, od ukupno 500 tona koliko je ugovoreno za ovu godinu. Bez organizovanog pristupa teško je ući na tržište Rusije uprkos sporazumu, jer na primer jedan minut oglašavanja na TV kanalima višemilionske Moskve košta oko 20.000 evra.


- Kao rezultat ovogodišnjeg izlaganja na sajmu u Rusiji, očekivani izvoz prehrambenih proizvoda je 6.850.000 evra. Paralelno sa sajmom „World Food“ održan je i poslovni forum u Moskvi na kome je učestvovalo devet domaćih kompanija i kao rezultat ugovoreno je preko 1,6 miliona evra izvoznih poslova - navodi Tatjana Radovanov, šef sektora za izvoz u SIEPA.


Ocena da je Srbija prisutna ispod mogućnosti je nesporna za sve sagovornike „Blica“, pa i za Janka Đurića, direktora predstavništva Privredne komore Srbije u Rusiji.


- Najveće izvozne mogućnosti Srbije u Rusku Federaciju su hrana, sveže voće, zamrznuto i suvo voće, povrće, odeća. Potrebna je objedinjena ponuda koja podrazumeva i zajedničku izvoznu strategiju, čime se objedinjuje kvantitet i kontinuitet. Naše izvozne mogućnosti na tržištu Rusije su velike i realno je očekivati da izvoz, naravno uz kvalitetnu organizaciju koji može da doprinese i Komora, dostigne do jedne milijarde dolara - kaže Đurić.


Strategija razvoja izvoza Srbije postoji, ona predviđa ulaz na tržišta sa velikim potencijalom rasta, što Rusija jeste, ali se mi baš ne trudimo dovoljno, ocena je Gordane Matović. Ukupna robna razmena Srbije i Ruske Federacije je u prvih devet ovogodišnjih meseci iznosila 1,9 milijardi dolara. Deficit Srbije u trgovini sa Rusijom u istom periodu je veliki i iznosi skoro 1,2 milijarde dolara. Od mogućeg izvoza robe i usluga Rusiji, sadašnja procena je milijarda dolara, do kraja godine ćemo prema predviđanjima Privredne komore Srbije ostvariti tek polovinu.



Izvoz u Rusiju poslednje decenije
Godina - Izvoz
1999. 72,9
2000. 85,7
2001. 79,5
2002. 90,7
2003. 126,6
2004. 157,7
2005. 225,8
2006. 314,1
2007 451,5
2008. 553,0
2009 349,8
2010/09 360,9
Napomena: u milionima dolara



Šta prodajemo Rusiji
Pokrivači podova i tapete od impregnisane podloge - 8,43%
Olovni akumulatori za klipne motore, mase preko 5 kg - 5,93%
Sastavljene podne ploče, ostale, višeslojne - 5,78%
Ostali lekovi, za prodaju na malo, ostalo - 5,72%
Jabuke, sveže, ostale - 4,97%
Šljive, sveže - 3,54%
Cevi od rafinisanog bakra, ostale - 3,39%
Šipke i profili od rafinisanog bakra - 3,35%
Gume spoljne, nove za putničke automobile - 2,81%
Lekovi sa sadržajem penicilina ili njihovih derivata - 2,43%
Napomena: procentno učešće u ukupnom izvozu



Najveći izvoznici u Rusiju:
- Tarket d.o.o. Bačka Palanka - 14,32%
- Hemofarm a.d. Vršac - 11,40%
- Koncern Farmakom MB Šabac - 6,13%
- Valjaonica bakra Sevojno - 5,64%
- FBC a.d. Majdanpek - 3,44%
- Goša Fom a.d. Smederevska Palanka - 3,10%
- Tigar Tyres d.o.o. Pirot - 2,78%
- Enia Bačka Palanka - 2,22%
- Moskomerc d.o.o. Beograd - 2,03%
- Simpo a.d. Vranje - 1,80%
Napomena: procentno učešće u ukupnom izvozu

Moj komentar : Tadić i njegovi valjda jedino kvote u prodaji magle narodu uspešno postižu. Ovakve informacije mogu značiti dve stvari ili opstrukciju ili nesposobnost...I jedno i drugo je za osudu...

[Zazijavalo]

Ima onaj vic - zašto đavoli ne čuvaju kazan u kojem se krčkaju srpske duše? Čim jedan proba da se izvuče, uvek se nađe neko da ga povuče za nogu.

Prilično sam uveren da bi horde divljih šlepera svakodnevno putovale prema Rusiji, da nema saplitanja kupnih trgovaca koji preko državnih mehanizama otežavaju život sitnim trgovcima. Čuvaju kolač za sebe, a probava im loša.

[G]

Prestižne modne marke "Made in Serbia"
"Javor" iz Ivanjice šije košulje za "Dolčea i Gabanu" i "Beneton"
Beba Bojović | 17. 12. 2010. - 00:02h | Izvor : BLIC http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/2...banu-i-Beneton

Fabrika ‘’Javor’’ iz Ivanjice u narednih godinu-dve proizvodiće košulje za prestižnu modnu marku kuće “Dolče i Gabana”, i to 30.000 komada mesečno.


Za punu normu radnici dobijaju 30.000 dinara mesečno

Nekadašnji gigant sklopio je još unosnih ugovora - za “Beneton” će praviti 200.000 košulja mesečno, kao i za italijansku firmu “Motivi”.


Od marta, proizvodnja će biti pokrenuta i u novoj hali gde će se za kupca iz Turske raditi oko 200.000 muških košulja. Posao će dobiti 200 ljudi, mahom šivača.


Oporavak “Javora” i dobri poslovi usledili su nakon raskida ugovora o neuspeloj privatizaciji, pre četiri meseca, od kada je fabrika u procesu restrukturiranja pod okriljem države.


- Uspeli smo da izbegnemo poslovanje preko posrednika i direktno sarađujemo sa “Benetonom”, “Dolčeom i Gabanom” i drugima - kaže za “Blic” Skarlet Đokić, predsednica UO “Javora”.


Za vreme privatizacije, “Javor” je, prema njenim rečima, pravio mesečni gubitak od osam miliona dinara, a poslednja tri meseca zarađujemo dva miliona dinara mesečno. Stari vlasnici su povukli nekoliko poteza, koji nisu bili dobri po fabriku. Stavili su zemljište pod hipoteku, potpisali par štetnih ugovora i mi sada radimo na tome da u saradnji sa državom regulišemo dugovanja i oporavimo fabriku. Posao nije problem, ugovorili smo i više nego što “Javor” može da postigne, pa ćemo uposliti još neke firme po Srbiji. Moramo se pozabaviti otkupom mašinskog parka koji je među savremenijim u Evropi, ali opet zahvaljujući starim vlasnicima, ne pripada “Javoru” već je u zakupu - kaže Skarlet Đokić.


Trenutno je u “Javoru” uposleno 626 radnika, ovih dana vrši se prijem 20 šivača, potrebno je još 30, što hitnije. U narednoj godini, kada zažive poslovi sa kupcem iz Turske, posao će dobiti još 200 ljudi.


- Šivači ne moraju biti ženskog pola. Nedavno sam došla iz Turske, tamo 90 odsto šivača čine muškarci. Dakle, kapije naše fabrike otvorene su za sve vredne radnike, bez obzira na pol. Primanja su redovna od kada je raskinut ugovor o privatizaciji. Ukoliko ispunite normu u potpunosti, lični dohodak je 30.000 dinara, na šta idu topli obrok i regres - kaže predsednica UO “Javora”.


Ona dodaje da trenutno samo 30 odsto radnika ima punu normu, ali da je fabrika za tri meseca povećala produktivnost sa 47 na 67 odsto.


- Razumem i radnike kojima treba vremena da se vrate u formu jer naša fabrika ima kapacitet od 110.000 košulja mesečno, a poslednje četiri i po godine nije se prelazilo 35.000 komada - kaže Skarlet Đokić.


U planu je otvaranje i maloprodajnih objekata, ali tek krajem naredne godine, a košulje iz “Javora” mogle bi da se pojave u velikim trgovinskim lancima popup “Tempa”, “Brankodeksa”, “Ključa”...



Obdanište u okviru fabrike
Prethodnih godina, u procesu privatizacije i racionalizacije, “Javor” je ostao bez jednog broja radnika, što je uslovilo i dosta praznog poslovnog prostora. U planu je da se taj prostor renovira u dečji vrtić isključivo za potrebe radnika, tačnije njihovih mališana.

Moj komentar : Prava bajka... Za 250 evra plate mesečno i deca po celi dan mogu da budu u vrtiću... Uskoro kapitalista verovatno planira da napravi barake za spavanje a i prodavnice gde će ovaj novac mučene radnice potrošiti pa da i na taj način iskapitališu na radničkoj klasi... Rekao bi naziv jednog logora iz 2.sv.rata počinje sa T a završava na štat...Ali neću jer i nema neke veze sa ovim tekstom .Ovde ipak rade Srpkinje...Mada plaćene bezvrednim novcem i malom svotom za vrhunski kvalitetno obavljen posao...

Još teže pada istina da je država vlasnik... Ili nije? Vreme će pokazati...

[Zazijavalo]

30% radnika je sposobno da ispuni normu?
Alal im norma.
Jasno je da je tako postavljena da se uspešni radnici izeksploatišu za par godina, a ondak napolje.
Mada, ti poslovi će se tamo ionako obavljati dok je cena niža nego na Tajvanu.

Jesmo li se za to borili?