Zemljotres

[Пркос]

Zemljotres ili potres (trus) nastaje usled pomeranja tektonskih ploča, kretanja Zemljine kore ili pojave udara, a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobađanja velike energije.[1] Nasuprot rasprostranjenom uverenju da su to retke pojave, oni se dešavaju vrlo često, ali njihov najveći broj je slabog intenziteta i javlja se na relativno malim poršinama kopnenih prostora ili okeanskog dna.
Na zemljinoj površini, zemljotresi se mogu manifestovati kao drmanje ili dislociranje tla. Ponekada, mogu izazivati pojavu cunamija, razornog morskog talasa. Do zemljotresa dolazi usled zaglavljivanja tektonskih ploča pri čemu dolazi do naprezanja stenske mase i onog trenutka kada naprezanje postane toliko da ga stene ne mogu izdržati dolazi do lomljenja i klizanja duž raseda.
Zemljotresi mogu nastati prirodno ili kao rezultat ljudske aktivnosti. Manji zemljotresi mogu takođe biti izazvani vulkanskom aktivnošću, klizanjem tla, eksplozijama i nuklearnim testovima. U najširem značenju reč zemljotres se koristi da opiše bilo koji seizmični događaj - bilo da je u pitanju prirodni fenomen ili događaj izazvan od strane ljudi — a koji generiše seizmičke talase.
Zemljotresi ulaze u red najstrašnijih prirodnih katastrofa koje se dešavaju na Zemlji, zbog čega su još od iskona privlačili pažnju ljudskog roda. Zbog toga podatke o zemljotresima nalazimo u zapisima starim više hiljada godina. Ipak, značajnija proučavanja zemljotresa odvijala su se tek od 19. veka.

Karta sa svim epicentrima potresa od 1963-1998. godine


Prikaz pokreta tektonskih ploča prema GPS merenjima

izvor Vikipedija

[Пркос]

Definicija zemljotresa

Zemljotres predstavlja oscilovanje čestica tla izazvano prirodnim ili veštačkim uzrocima. Posledica su oslobođene Zemljine unutrašnje energije. Za skup svih seizmičkih pojava upotrebljava se zajednički naziv seizmizam.


Podela zemljotresa

Zemljotresi se, prema načinu postanka dele na prirodne i veštačke. Prirodni zemljotresi se, dalje, mogu podeliti na spontane i izazvane. Spontani zemljotresi su oni koji nastaju usled kretanja litosfernih ploča, pa se nazivaju i tektonski zemljotresi. U grupu izazvnih prirodnih zemljotresa spadaju vulkanski i urvinski zemljotresi.
Tektonski zemljotresi nastaju oslobađanjem seizmičke energije u Zemljinoj kori. Nastaju pod dejstvom velikih pritisaka u stenskim masama Zemljine kore, najčešće izazvane pomeranjem većih blokova Zemljine kore. Tako dolazi do iznenadnog loma stenske mase, koji je praćen elastičnim deformacijama okolnih stenskih masa, koje se zatim šire u prostor u obliku seizmičkih talasa. Uzroci pokreta u litosferi su konvekcijska strujanja koja se dešavaju u astenosferi. Tom prilikom se hladnija magma spušta iz gornjih delova, i iz donjih delova prema površini gura topliju magmu (slično procesu ključanja vode), što dovodi do širenja okeanskog dna. Litosfera je razlomljena u više ploča, koje se međusobno mimoilaze, sudaraju i razilaze. Mimoilaženje ploča se razvija blizu zona širenja, mada ne mora uvek biti vezano za njih. U ovim zonama su potresi vrlo česti, jer je astenosfera ohlađena i čvrsta, velike viskoznosti. Razilaženje ploča se odvija najčešće na okeanskom dnu, dok postoje samo dva primera razilaženja na kopnu - Island i istočna Afrika. Duž ovih granica potresi su ređi, jer je astenosfera još uvek žitka i male viskoznosti. Subdukcija ploča se razvija u oblastima sudaranja okeanskih i/ili kontinentalnih ploča. Ploče su ovde već očvrsle i hlađene, pa su i zemljotresi ovde najčešći i najjači.
Vulkanski zemljotresi nastaju kao posledica kretanja magme u oblastima savremenih vulkana. U neposrednoj su vezi sa snažnim vulkanskim erupcijama i eksplozijama vulkanskih gasova i para.
Urvinski zemljotresi nastaju kao posledica obrušavanja svodova i bokova velikih pećina i podzemnih prostorija. Obično se javljaju u terenima izgrađenim od krečnjaka, gipsa i drugih stena podložnih lakom razaranju u kojima nastaju pećine različitih dimenzija.
Veštački zemljotresi nastaju usled delatnosti čoveka, odnosno njegovim dejstvom na prirodnu sredinu. Najčešći primer takvih aktivnosti može se pratiti u oblastima u kojima su formirana velika veštačka akumulaciona jezera, gde se formiraju tzv. indukovani zemljotresi. Grupi veštačkih zemljotresa pripada i seizmička aktivnost stimulisana upumpavanjem vode u duboke bušotine (na primer, za potrebe eksploatacije geotermalne energije iz Zemljine unutrašnjosti).


Mehanizam nastanka potresa

Rasedi su mehanički diskontinuiteti stenskih masa, po kome se relativno kretanje blokova u datom veličinskom području ne može zanemariti. Žarišta zemljotresa nalaze se najčešće na ovim stenskim diskontiuitetima. Prema načinu postanka, rasedi se dele na: normalne (gravitacione), transkurentne i reversne rasede.
Elastični odsek se ogleda kroz periode prikupljanja i oslobađanja seizmičke energije. U prvom periodu se prikuplja energija, vrše se elastične deformacije, a trenje je još uvek veće od napona među pločama. U drugom periodu napon prevazilazi trenje među pločama, i dolazi do odskoka.
[uredi]Elementi zemljotresa

Tačka zemljotresa na mestu inicijalne rupture (mesto oslobađanja energije) naziva se fokus ili hipocentar. Tačka na površini Zemlje direktno iznad hipocentra naziva se epicentar.
Hipocentar ili žarište zemljotresa je mesto u unutrašnjosti Zemljine kore od koga počinju da se prostiru seizmički talasi, odnosno mesto na kome se dešava elastični odskok.
Epicentar je ortogonalna projekcija hipocentra na površ Zemlje, odnosno to je mesto na površi Zemlje na kome se potres najjače oseća.
Potres se širi u talasima, a linije kojima na karti spajamo mesta jednake jačine potresa nazivamo izoseiste.
Prema načinu i brzini širenja, potresi mogu biti s longitudalnim ili primarnim te sekundarnim ili transverzalnim talasima. Longitudinalni su najbrži i prostiru u smeru širenja, dok transverzalni izazivaju strmo prostiranje čestica i šire se samo kroz čvrstu građu. Drugi talasi uzrokuju kružno i vodoravno prostiranje te imaju najslabiji učinak.
[uredi]Merenje jačine potresa



Potres u San Francisku 1906. godine


16.07.2007. Zemljotres u Kašivazakiju (Japan)
Jačina potresa zavisi od više činilaca kao što su količina oslobođene energije, dubina hipocentra, udaljenosti epicentra i građi Zemljine kore.
Intenzitet zemljotresa odražava rušilački efekat zemljortresa na površi Zemlje. Izražava se različitim skalama, od kojih se u Evropi najčešće primenjuju MCS i MSK - 64 skale od 12 stepeni.
Magnituda zemljotresa predstavlja jedinicu mere količine oslobođene energije u hipocentru. Izražava se magnitudnom skalom Rihtera koja ima 9 stepeni.
Nauka koja se bavi potresima naziva se seizmologija, no uprkos njenom napretku i novim saznanjima, teško je predvideti pojavu potresa i njegove posledice.
[uredi]Instrumentalno registrovanje zemljotresa

Seizmoskopi regitruju samo da se desio zemljotres, i eventualno amplitudu zemljotresa, tako da se može odrediti intenzitet. Prvi poznati seizmoskop napravljen je u Kini, i datira od oko 4000 godina pre nove ere. Pomoću njega bilo je moguće odrediti pravac iz koga su dolazili trusni talasi.
Seizmografi registruju vremensku istoriju potresa. Oscilacije se mehanički ili na neki drugi način prenose na traku koja se kreće ujednačenom brzinom, najčešće 60 ili 120 mm u minutu.
Optički seizmografi registruju vremensku istoriju potresa na foto osetljivom papiru. Oscilacije se prenose preko elektronskih sklopova uz odgovarajuće pojačanje.
Akcelerografi mere ubrzanje pri oscilovanju čestica tla.
[uredi]Efekti i posledice

[uredi]Klizanje tla
Zemljotresi mogu aktivirati pokretanje tla na padinama (klizanje), odlamanje kamenih blokova i nastanak odrona i pokretanje lavina koje mogu u brdsko-planinskim predelima naneti veliku materijalnu štetu i ugroziti ljudske živote.
[uredi]Požari
Požari mogu biti pratioci zemljotresa pri čemu oni obično mogu biti izazvani kidanjem električnih vodova i gasnih infrastrukturnih pravaca.
[uredi]Likvefakcija tla
Likvefakcija nastaje, kada usled trešenja tla, vodom zasićeni granularni materijal privremeno izgubi čvrstoću i počne da se ponaša kao tečnost. Ova pojava može uzrokovati znatne štete, kako na mostovima tako i na zgradama, koji se obično naginju ili tonu u otečnjeni sediment.
[uredi]Cunami


Širenje cunamija od potresa u Indijskom okeanu 2004. godine
Potresi s epicentrom na dnu mora izazivaju talase su cunami koji mogu dosegnuti visinu i do 30 m (Cunami u Indijskom okeanu 2004.).
Procenjuje se da godišnje ima oko 900,000 potresa magnitude do 2.5 (po Rihteru) a oni jači su ređi i pojavljuju se svakih 5 do 10 godina.
[uredi]Gde ima najviše zemljotresa?

Najveći broj zemljotresa vezan je za granice litosfernih ploča. Pri tom, najjači zemljotresi generišu se u zonama sučeljavanja ploča, u prostoru gde se jedna ploča podvlači pod drugu. Najizrazitija takva zona je u vatrenom pojasu Pacifika, gde se dogodi 53% svih potresa. Druga po redu zona po broju potresa je mediteransko-alpsko-himalajsko područje (41% svih potresa). Zemlje u kojima se događa najviše potresa su: Čile (povezano sa subdukcijom Naska ploče ispod Južnoameričke ploče), Japan (subdukcija Pacifičke ploče pod Evroazijsku ploču), Indonezija.

[Пркос]

Na današnji dan, prije 41 godinu Banju Luku je zadesio katastrofalni zemljotres. Tog 27. oktobra 1969. godine, u 9 časova i 11 minuta, katastrofalni zemljotres pogodio je naš grad, ostavivši iza sebe pravu pustoš.

Petnaest poginulih, 1.117 teže i lakše ranjenih, hiljade kuća i stanova srušeno ili teško oštećeno, razorena preduzeća, škole, bolnice, kulturno-istorijski objekti... samo su najteže od mnogobrojnih posljedica pomjeranja tla prije pune četiri decenije, čijih je devet stepeni po Merkaliju gotovo čitav minut treslo Banju Luku i njenu bližu okolinu.



Od tada pa do danas neki ožiljci na duši Banjolučana i njihovog grada su zarasli, dok neki i danas bole. Zahvaljujući ogromnoj solidarnosti stanovništva iz svih krajeva bivše, socijalističke Jugoslavije, ali i pomoći iz Evrope i svijeta, žitelji „krajiške ljepotice" ponovo su izgradili svoj grad. Još veći i još ljepši.
Na današnjem Trgu Krajine i danas se nalazi sat, koji je prestao da radi 27. oktobra 1969. godine u 9.11 časova, kao podsjetnik na kataklizmu, koja je prije četiri decenije zadesila Banju Luku.

Izvor ASBL / D.M.

[Пркос]

Zemljotres u Kraljevu


U snažnom zemljotersu jačine 5,4 stepena Rihterove skale koji je noćas pogodio okolinu Kraljeva, a osetio se u većem delu zemlje, dvoje ljudi je poginulo, dok je blizu 50 povređeno.
U Kraljevu je proglašena vanredna situacija, a deo tog grada i dalje je bez struje, a gradjanima se preporučuje da ne koriste ni vodu za piće.

Spavanja u tom gradu noćas nije bilo, a mnogi građani I dalje se plaše da se vrate u svoje kuće.

Zemljotres jačine 5,3 stepeni Rihterove skale pogodio je deo Turske na granici sa Grčkom.

Zemljotres u Srbiji u noći izmedju utorka i srede zabeležila je i seizmološka služba u Britaniji.

Suzan Sardžent iz Britanskog geološkog društva izjavila je za BBC da je epicentar zemljotresa kraj Kraljeva bio relativno plitko ispod površine, tačnije na dubini od 10 kilometara.

"Svake godine se širom sveta dese zemljotresi iste jačine poput ovog koji se noćas desio u Srbiji. Poredjenja radi, zemljotres koji je pogodio Indoneziju 25. oktobra emitovao je 4 hiljade puta više energije nego zemljotres u Srbiji", rekla je Sardžent.

Područje Srbije, objašnjava Suzan Sardžent, jeste seizmički aktivna oblast, ali su najaktivnije one na mestu spajanja tektonskih ploča.

Dakle, Zapadna obala severne i južne Amerike kao deo takozvanog Pacifičkog vatrenog prstena u okviru kojeg se dešavaju brojni izuzetno snažni zemljotresi poput onog u Indoneziji prošle nedelje.

Iako dosta slabiji od indonežanskog, potres u Srbiji izazvao je popriličnu štetu.

"Naravno da potres jačine 5,4 Rihterove skale može da izazove oštećenja na zgradama koje su osetljive na površinaksa podrhtavanja. To znači da su zgrade loše izgradjene ili da njihovo održavanje nije na nivou. To samo naglašava potrebu da se izvesne zgrade ojačaju kako bi bile otpornije na potrese", rekla je za BBC Suzan Sardžent iz Britanskog geološkog društva..

[Tomica]

al je treslo kod mene sunce ti poljubim
spale mi 4 bale sena sa tavana

[QueenOfClubs]

11. mart 2011. godine
Zemljotres u Japanu pomerio planetu

Današnji zemljotres u Japanu je za skoro 10 santimetara pomerio osu rotacije planete Zemlje, saopštio je italijanski Institut za geofiziku i vulkanologiju
"Preliminarni rezultati istraživanja koje je sproveo Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju Italije (INGV) ukazuju da će zemljotres u Japanu pomeriti osu rotacije Zemlje za oko 10 santimetara", izjavio je direktor istraživanja Antonio Piersanti u saopštenju objavljenom na sajtu Instituta.
Taj pokret je "mnogo veći nego kod velikog zemljotresa na Sumatri 2004. i verovatno na drugom mestu posle uticaja zemljotresa u Čileu 1960. godine", rekao je Piersanti.
Italijanska svemirska agencija je rezervisana i saopštila je da treba prikupiti više podataka pre utvrđivanja tačne mere uticaja zemljotresa na osu rotacije Zemlje, javila je novinska agencija Ansa.
Promena ose rotacije Zemlje može uticati na trajanje dana, ali je u ovom slučaju mala - iznosi nekoliko milionitih delova sekunde.

[QueenOfClubs]

Katastofalan zemljotres u Japanu


Strahuje se da ima preko hiljadu mrtvih posle zemljotresa i cunamija koji su opusto?ili severoisto?nu obalu Japana, javlja agencija Kjodo. U Fuku?imi evakuacija zbog kvara na nuklearnoj elektrani.
20.45 Japanska agencija Kjodo javlja da je drugi sna?an zemljotres, ja?ine 6,6 stepeni Rihterove skale, pogodio pre devet minuta oblast Nagano

U najja?em zemljotresu u istoriji Japana u toj oblasti, ja?ine 8,9 stepeni Rihterove skale, poginulo je, prema do sada utvr?enim podacima, najmanje 337 osoba, 531 se vodi kao nestalo, dok se broj povre?enih procenjuje na oko 1.000.

Japanski mediji, uklju?uju?i tamo?nje televizijske stanice i dnevnike Jomiuri i Asahi ?imbun, procenjuju da ?e broj ?rtava prema?iti 1.000, jer lokalne slu?be za hitne intervencije tek sre?uju podatke o posledicama zemljotresa i cunamija.
Nepoznata je sudbina sto putnika broda koji je nestao je u cunamiju. Sna?ni zemljotres razorio je puteve, pokrenuo klizi?ta i prekinuo dovod struje u nekim delovima zemlje.
Japanska ?eleznica ne radi, obustavljen je avio-saobra?aj, ali metro u Tokiju po?inje sa radom, kako bi se milioni ljudi, koji su u vreme potresa bili na poslu (14.46 po lokalnom vremenu), vratili ku?ama.
Radioaktivnost kod centrale u Japanu sko?ila za 1.000 puta
Radioaktivnosti 1.000 puta ve?a od normalne je otkrivena kod jedne nuklearne elektrane u severoisto?nom Japanu, javila je aganecija Kjodo, pozivaju?i se na nadle?nu slu?bu.
Premijer Japana Naoto Kan pozvao je da se evakui?e stanovni?tvo iz podru?ja pre?nika 10 kilometara oko nuklearne elektrane zbog radioaktivnosti.
Tu oblast je jutros pogodio razoran zemljotres izazivaju?i, izme?u ostalog, prekid dotoka vode za hla?enje reaktora centrale koja je zbog toga, kako je ranije javljeno, blagovremeno isklju?ena.
Ve?eras je bilo vesti o mogu?em curenju radioaktivne pare iz te centrale.
I druga nuklearna centrala u Japanu ostala bez hla?enja
Jo? jedna nuklearna elektrana u pokrajini Fuku?ima ima problema sa hla?enjem posle zemljotresa koji je razorio severoistok Japana, preneli su mediji pozivaju?i se na kompaniju koja upravlja centralom.
Tri reaktora te centale su izgubila deo kapaciteta za hla?enje, saop?tila je firma Tokio elektrik pauer.
Ta nuklerna centrala, "Fuku?ima 2" (Fukushima N°2), je 12 kilometra od centrale "Fuku?ima 1" u ?ijoj kontrolnoj sali je, kako je objavljeno u petak uve?e, radijacija 1.000 puta ve?a od normalne.
Te centrale su 250 kilometara severno od Tokija, u oblasti koja je u petak pogo?ena jakim zemljotresom magnitude 8,9 stepoeni po Rihteru.
Premijer Japana Naoto Kan je otputovao u Fuku?imu i pozvao da se zbog opasnosti od radijacije evakui?e 45.000 stanovnika iz podru?ja pre?nika 10 kilometara oko nuklearne elektrane "Fuku?ima 1".
Dr?avni sekretar SAD Hilari Klinton je najavila da ?e Ratno vazduhoplovstvo SAD doneti sredstva za hla?enje nukleranih postrojenja.
Situacija je vanredna, ljudi su uznemireni, ali prema re?ima novinara RTS-a Zorana Stanojevi?a, slu?be u Japanu imaju planove i mere za ovakve situacije koje su odmah po?eli da primenjuju.
Jo? uvek je nemogu?e proceniti ?tetu i razmere ove katastrofe. Japansko ministarstvo odbrane uputilo je osam vojnih aviona i brodove da provere situaciju na terenu.
Posle prvog zemljotresa, koji se osetio ?ak i u 2.500 kilometara udaljenom Pekingu, usledio je niz potresa, me?u kojima je jedan bio ja?ine 7,4 stepena Rihterove skale. Epicentar potresa bio je 130 kilometara isto?no od Sendaja, na dubini od 24 kilometra.
Upozorenje na d?inovski talas izdato je u jo? 19 zemalja u pacifi?koj oblasti.
Talasi cunamija poplavili su pla?e na Havajima i o?tetili luke u Kaliforniji. Voda se sjurila putevima i u?la u prizemlja nekih od hotela na Havajima kada je udario talas visine dva metra.
Veliki talasi su udarili i u zapadnu obalu SAD, a u Kaliforniji su o?te?ene dve luke drvene konstrukcije, i mala plovila koja su tu privezana.
Po?to nau?nici upozoravaju da prvi talas cunamija nije uvek i najja?i, zvani?nici ka?u da ljudi na Havajima i du? zapadne obale SAD treba jo? da ostanu u brdima gde su pobegli.
U i??ekivanju cunamija evakuisano je stanovni?tvo na ostrvu Sahalin i na Filipinima. Oko 11.000 ljudi evakuisano je u vi?e predele ostrva Sahalin, na ruskom Dalekom istoku, saop?tile su vlasti.
Evakuacija u skloni?ta na nadmorskoj visini ve?oj od pet metara nare?ena je i u okolini prestonice Manile i na Marijanskim ostrvima, na kojima ?ivi oko 89.000 ljudi.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun rekao je da ?e UN u?initi sve da pomogne Japanu posle razornog zemljotresa.
"?elim da izrazim duboko saose?anje i sau?e??e narodu i vladi Japana, naro?ito onima koji su izgubili ?lanove porodice i prijatelje", rekao je Ban Kimun.

[QueenOfClubs]

[QueenOfClubs]

Veliki brod nasred glavne ulice u Kesumi, pokrajina Mijagi

[QueenOfClubs]

Prirodni most koji se formirao od šuta nanetog cunamijem: grad Sendai danas

Brod usidren u dvorištu kuće: Sendai, pokrajina Mijagi

Poplavni talas je postavio brod na vrh zgrade u gradu Ocukiju, pokrajina Ivate

Umesto polja, jezero: Kašima pre (levo) i posle (desno) cunamija

Opustele doline: Jagavahama u provinciji Mijagi

Idilični gradić pretvoren u gomilu šuta: Ligohama u provinciji Mijagi

Obradiva polja u Jurijageu pretvorena su u močvare i jezera

Kao da je neko preorao ceo grad: Fudžicuka u provinciji Sendai

Preživelo samo nekoliko zgrada: Juriage u provinciji Natori


Kao scenografija za film o Drugom svetskom ratu: japanski vojnici u Natoriju

Bio grad, nema ga više: more je progutalo Minamisanriku

Ovako je izgledalo kada je udarni talas cunamija pogodio ulice grada Mijako

[QueenOfClubs]

Japan pomeren četiri metra na istok!
Razorni zemljotres pomerio je ceo Japan za čak četiri metra istočnije od njegovog ranijeg geografskog položaja, pokazuju podaci japanskog sistema Geonet (GPS). Stručnjak Američkog geološkog društva, doktor Ken Hadnat, istakao je da će zbog pomeranja morati da se menjaju geografske i nautičke karte.
Ovaj zemljotres je pomerio i zemljinu osu i to za oko 16,5 centimetara, što utiče na bržu rotaciju zemlje i skraćuje dan za oko 1,8 milioniti deo sekunde.

[Waterfall]

Ovo je strasno sto se desilo u Japanu, prava kataklizma..

Inace, ja imam fobiju od zemljotresa.

[QueenOfClubs]

Gradi se podvodni senzor za rano otkrivanje zemljotresa i cunamija
Na Tajvanu je danas počela izgradnja prvog podvodnog senzora za rano detektovanje zemljotresa i cunamija koji često pogadjaju ovaj region. Direktor tajvanskog seizmološkog centra Kvo Kaj-ven izjavio je da će senzor davati upozorenja nekoliko sekundi, pa čak i minuta, pre nego što se dogodi prirodna katastrofa. "Zahvaljujući senzoru, znaćemo da nailazi zemljotres u proseku 10 sekundi ranije, a u slučaju cunamija 10 minuta ranije", objasnio je on. Senzor, vredan 14,5 miliona dolara, trebalo bi da počne rad u oktobru.



Питам се да ли тих 10 секунди значи било шта...
Док се открије па објави...
А и ових 10 минута за цунами...
Природа је ипак најмоћнија сила на свету.

[dr.Kadžija]

Džaba im senzori kad ovo sve čovek radi, poigravaju se HAARP-om, vežbaju, a uz to stvaraju i stanje konstantnog straha i zabrinutosti.
Za trusno područje Japana se zna vekovima, svejedno oni izgradiše nuklearke tamo.

[kojica]

Džaba im senzori kad ovo sve čovek radi, poigravaju se HAARP-om, vežbaju, a uz to stvaraju i stanje konstantnog straha i zabrinutosti.
Za trusno područje Japana se zna vekovima, svejedno oni izgradiše nuklearke tamo.

E ovo ne mogu da razumem nikako.

Odakle nekome pravo da ugrožava život i zdravlje svih stanovnika neke države?
I još gore... Odakle nekome pravo da u grožava život i zdravlje svega što živi na ovoj planeti?

[dr.Kadžija]

Vlast je oduvek imala više prava nego obični ljudi, tako je bilo uvek, tako će i biti, svi su jednaki samo su neki malo jednakiji. Misliš da je briga za tamo neke ljudske živote i sudbine nekoga ko se namerio da prekroji izgled planete, tj da skroji novi?

[kojica]

Mislim da ih nije briga, samo ne razumem zašto mi ćutimo.

[dr.Kadžija]

pa bre kojice ako kažeš nešto, će te šibnu haarpom
japanci ili nešto nisu bili poslušni, ili je potrebna nova stalna planetarna opasnost koja će ljudima skretati pažnju sa drugih stvari koje se rade i pripremaju....a kad postoje globalni problemi, tad i rešenja moraju biti globalna...

[kojica]

Pa koliko dana posle zemljotresa i nuklearne katastrofe je počelo bombardovanje Libije?

I eto.. ja se opet čudim nešto..
Kako je moguće da ikom padne na pamet da ratuje nakon što je video snimke iz Japana?
I treba da nas nema.

[QueenOfClubs]

E ovo ne mogu da razumem nikako.

Odakle nekome pravo da ugrožava život i zdravlje svih stanovnika neke države?
I još gore... Odakle nekome pravo da u grožava život i zdravlje svega što živi na ovoj planeti?

Кад год ово кажем, неко ме поклопи – немају други извор енергије.