Najlepši Ljubavni Stihovi

[Bisernica]

Kad plamen sutona

Kad plamen sutona zlati moju glavu,
Ja mislim na tebe.
Kad večni snegovi prolaze,
Grimizni i zlatni,
Ja mislim na tebe.
Kad prva zvezda zove pastira,
Kad bledi mesec pocne crveneti,
Ja mislim na tebe.
Kad ničega nema, osim mene,
Ja mislim na tebe.

Mongolska narodna

[Bisernica]

Volim te kad si blijeda i sjetna
I kada bore imaš na licu
Volim te kad si divlja i sretna
I kad u ruci držiš pticu
Kad ništa nećeš da mi daš
Volim te, ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim...

Volim te uvijek, čak i tada
Kad ne volim te, kad si sama
Kad večer pada iznad grada
Volim te kad se praviš dama
Kad ne voliš me, kao sada
U tome i jest život naš
U svakom slučaju te volim...

Ibrica Jusić

[Bisernica]

Ovo je pjesma koja će te čekati

Ovo je pjesma koja će te čekati
iza svakog kuta ,
iza svakog osmijeha..
Pjesma koja ne zna prestati biti draga,
i samo će te ona prenijeti
preko zvjezdanog praga.
I kad mene ne bude
i kad ti oči nekako posive,
kad na usne padne list jeseni
kad se raduješ, recimo, nečemu
a u stvari misliš o meni.
Ova pjesma ima stotinu zadaća,
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja,
ona je tvoj stražar u noći.
Ja sam joj naredio da te čuva
kad se miris marelica spusti niz ramena,
jer znam da je najteže
kad nekoga nema .
A znaš da bi morao biti
i kad mene ne bude ,
tamo gdje me tražiš
a bit ću tamo gdje ne možeš do mene .
Ova pjesma će ti biti moje ime,
jer ne želim da ti u očima stanuju zime
i da te hladno nešto uvijek boli,
ovoj pjesmi
ja sam naredio da te samo voli.

Željko Krznarić

[Bisernica]

Ljubavna pjesma


U pijesku boje pjeska, u srcu boje srca
ja ću te sresti
kao što ruža kasna traži svoj oblik
u vrtu usnulom u kome se prepoznaje.

Teško je biti ptica, samo to znam
leteći zaustavljena rijekom krvi,
plačući glasom što je nalik
pjesmi koja razdvaja.

Z.Golob

[DaDole]

U tamnom šljunku,kraj lađe zaspale
tvoj hod mi vraća godine nestale.
Put taj od snova uz kamenu obalu
u kraj me nosi otet zaboravu.

Put taj od srebra u čempresa šumoru
odavno više ne spušta se ka moru.
U ljuljanju trava slušam kroz san
naš hod po pijesku,izbrisan.

Vesan Parun

[Bisernica]

Iskrena pesma

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred veličinom prirode; a potom,

Kad prođe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov i nadahnuće celo
Nečujno, tiho potone u tamu,

Ja ću ti draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
Slušati rado ove reči lažne,
I zahvalićeš Bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati šta u meni biva-
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osećaji navale ko plima!

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: ćuti,
Ostavi dušu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lišće na drvetu žuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakić

[Bisernica]

Okrutni oproštaj

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.
Vidjeh te kako odlaziš
kao vojnik koji u smrt ide
bez milosti za onog koji ostaje.
Nikakvu mi nadu nisi ostavila.
U tome času nisam imao
snage da te pogledam.
Od tebe, zatim, ni glasa više,
samo tvoja slika,
neumorni drug, i tvoja šutnja
zastrašujuća kao bunar bez dna.
Zanosim se da bi me ponovo
mogla zavoljeti
i tražim te i čekam da se vratiš,
da bih te vidio izmijenjenu
i ljutit ćeš se na me
što sam se usudio da ti prkosim
u ljubavi i sasvim nepotrebno.

Vincenzo Cardarelli

[Bisernica]

Koraci tvoji sa pločnikom
Razgovaraju
Koraci tvoji pevaju
U mome telu
Bosi koraci tvoji vesele
Stidljivu rosu
I duboke ostavljaju tragove
U snegu moga sna

Vasko Popa

[Bisernica]

Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit' omcu dreši, nit okove steže,
Nit'me živa, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nem, glas gubim:
Umreti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mre nit mi se živi,
Smejem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.

Petrarka

[Bisernica]

Ne volim tebe tako strasno ja

Ne volim tebe tako strasno ja,
niti za mene sja tvoja lepota;
u tebi volim patnju svog života
i mladost koju satre sudba zla.

Kada u tvoje oči ponekad
moj pogled dugo, dugo upija se;
tajanstven mene razgovor zanese,
al' srce s tobom ne govori tad.

S negdanjom dragom pričom u čas taj,
u liku tvom lik tražim druge jedne,
na usnama ti - usne davno ledne,
u oku - oka ugašenog sjaj.

[Bisernica]

Iskrena pesma


O sklopi usne, ne govori, ćuti,
ostavi dušu, nek’ spokojno sneva
dok kraj nas lišće na drveću žuti,
i laste lete put toplih krajeva.

O sklopi usne, ne miči se, ćuti!
Ostavi misli, nek’ se bujno roje,
i reč nek’ tvoja ničim ne pomuti
bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
zabrekću novim zanosnim životom,
da zaboravim da smo tu nas dvoje,
pred veličanstvom prirode! A potom,

Kad prođe sve, i malaksalo telo
ponovo padne u običnu čamu,
i život nov, i nadahnuće celo,
nečujno, tiho, potone u tamu-

Ja ću ti, draga, opet reći tada
otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
u tom trenutku ne osećam tako…

A ti ćeš, bedna ženo, kao vazda,
slušati rado ove reči lažne,
i zahvalićeš bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući, vrh zaspalih njiva,
kako se spušta nema polutama,
ti nećeš znati šta u meni biva,
da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
obuzme celog silom koju ima,
i svaki živac rastrese i nadme,
i osećaji navale k’o plima!

Za taj trenutak života i milja,
kad zatreperi cela moja snaga,
neka te srce moje blagosilja!
Al’ ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: ćuti!
Ostavi dušu, nek’ spokojno sniva-
dok kraj nas lišće na drveću žuti,
i tama pada vrh zaspalih njiva!

Milan Rakić

[Bisernica]

Glad mira

Sahranio sam ljubav k'o dan crne šume
K'o dubine ostarele nepoznati mrak;
Sahranio sam ljubav što se ne razume.

I ostavljajući sporo svoje srece znak
S naslonjenom glavom o mrtve aprile,
Ja osetih tada poraz, grob i zadah jak.

K'o ma'ovina meka, k'o pokrov na spomen i san,
Na odigrane borbe i časove bile.

Zaborav će sad padati na reči i dan,
Na bol što se odvaja, k'o lišće sa grana,
Na čekanje, na potrese i na snova stan.

Sad zalazi moj život i vidik obmana,
A istina mirno, kobno, kao zvona jek,
Oglašava huk pada, radosti i rana.

Sar'anio sam ljubav i ponosa vek
Još ostala želja mi što sa mnom putuje
Lepa kao anđeo, k'o poslednji lek.

Još ostala mi želja, na prošle oluje,.
da umornu glavu spustim k'o oboren svet.
I da slušam tišinu i mrtve slavuje.

I nečujno sve da prođe k'o tičiji let
Bez trzanja i misli niti da me dira
Hod prošlosti i sutona, osama i svet

Da sećanja pokrije jedan oblak mira
I budućnost moja cela da mi bude hlad
Na kome će jedan dan po dan mrtav da se zbira.

Ja sahranih sve, i ljubav, osim mira glad
Jer još čujem nad glavom vetar kako skriva
Pesmu praznu k'o uteha, tešku kao pad.

V.P. Dis

[Bisernica]

Svet to sam ja

Hoću srce univerzuma
u njemu se nalaze
reči moje drage
poezija moje duše
u njemu se smeje čežnja
dugo lomljena
i misao dugo kaljena.

Da li ti je danas
već neko rekao
da mirišeš istinom
i zračiš stvarnošću
i da nabubrele
podočnjake laži
skrivaš pod svetle
pramenove slobode
iz čijih se pupoljaka
izleže želja za
dodirom moga bića

Da li ti je danas
već neko rekao
da smišljena poznanstva
polomljenih sujeta
potiču još
iz antičkog doba
Vavilonskog razjedinjenja

A ti i dalje kopniš
zelenkastim idejama
sopstvenih listova zrelosti
razlikujući se od zvezda
po veličini moje potrebe
za tobom - a ja te želim

Želim te mnogo
ne zato što si ti - Ti
vec zato što si Ti - Ja
I ja vidim svoj pravi lik
samo kada gledajući tvoje suze
zaronim u dubinu tvoga bola
koji slatkim jaukom
prožima svu atmosferu
obojenog sveta spoznaje

Rumeniš od saznanja
da se u tvome Ja
prostire ogromno
polje procvalih mudrosti
čije plodove
sebično čuvas
i po potrebi darivaš
samo onima koji
po tvome mišljenju
to zaslužuju

Da li ti je danas
već neko rekao
da reči svoje izgovaraš
jezikom mojim
i da svakom slovu
zidaš grobnicu
od ljudske ljubavi
A zarobljenu
podivljalu misao
ukroćuješ
tišinom moje duše

Hoćeš da me poseduješ
ali ne kao čoveka
već kao svetinju
da ispijaš i da
se hraniš mojom
beskonačnošću
kao svemirska noć
što se hrani
svetlošću moje strasti

Da li ti je danas
već neko rekao
da Te želi
i da Te treba
a ako nije
neka moja reč bude
prva cigla u kuli ovoga dana
i prva želja
u gradnji ovoga trena
da želim te
i to je sve što ti mogu reći
a ostali deo priče
ćeš naći
u poluotvorenoj fijoci
svojih snova

S. Macura

[Bisernica]

Ne pitaj više

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.


Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.


Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.

Vesna Parun

[Bisernica]

Tvoje nježne godine


Tvoje nježne godine , što mi mogu dati,
tvoje srce dugo znam, neće da me shvati,
Tvoje oči pune sna, kako da me slijede
Moje pjesme tužne su, za te još ne vrijede
Ti bi htjela zauvijek što sam davno dao
Tebi život nudi sve, ja sam ljubav krao
Svoje nježne godine ti ćes dati drugom,
jer ja bih tvoje poljupce ispunio tugom.

Ne budi, ne budi se mala,
ti ne znaš ni dobro ni zlo
Ne budi, ne budi se mila,
jer nije još vrijeme za to

Tvoje ruke malene, kako da me grle,
Jer dok moje traže mir, tvoje nekud hrle
Tvoje nježne godine, nježne misli tvoje
mogu da nas razdvoje , prije nego spoje

Ne budi,ne budi se mila,
ti ne znaš ni dobro ni zlo,
Ne budi , ne budi se mila,
jer nije još vrijeme za to..


Arsen Dedić

[Bisernica]

Modra elegija

Postojala si, živo i modro, trenutak. I nestala si.
I ništa od sebe nisi ostavila. Ni dah u zraku.
Ni miris u lišću. Ni oblik svoj u vjetru.
Ništa. Tvoj trzaj je bio brz i odlučan.

A ja evo mučim sva čula, da oživim
ovaj uzavreli čas. Onaj oštri bljesak
tvoje prisutnosti. Gledam more i nebo
i tražim boju tvojih zjenica. Slušam lahor
(s juga dolazi) i lovim u njemu
val tvoga glasa. Pipam vrške svojih prstiju,
nije li možda, bar malo, na njima ostalo
leda od tvoje vatre, pepela tvoje ljubavi?

Trazim dušu tvoju u duši tišine,
krv tvoju u svojoj krvi, prisutnost tvoju
u svojoj odsutnosti. Ali ništa. I nigdje.
I sjećanje je nemoćno pred tvojim
modrim letom. Ni ono nije moglo
zadržati ništa od tvoje plahe pojave,
od tvog toplog plavetnila.
I more šumi modro. A tebe nema.
I dan šumori modrinom daljine i neba.

I vedro je. I toplo. A mene nema. I
ne znam gdje si, ni gdje sam. Nitko te
više ne pozna. I nema te nigdje.
Ni na nebu. Ni u moru. Ni u ovoj
modroj elegiji, koja te uzalud traži.

Nikola Milićević

[DaDole]

"Rijeka donosi jesen
dugo umire grad
i u nama toliko ljeta
mi smo siročad svijeta.

Reci da li ćeš noćas
moći ostavit sve
svoju kuću,navike ljude
i poći a ne znati gdje..

Neka svi s mržnjom isprate nas
ali draga život čeka
sad je čas
čitav svijet biće tvoj novi dom
neka kažu avantura je to..."

[Bisernica]

Volio sam Vas

Volio sam Vas; i ljubav još, možda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine više,
Ja neću da Vas rastužujem njom.

Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i nježno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.

Aleksandar Sergejevič Puškin

[Lady]

Molitva

Uđi u moje oči
Pre nego što ih sklopim
Da te pod trepavicama čuvam.

Matija Bećković

[Bisernica]

Blistave kapi


Uzalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

Ko god mi svrati na konak sniće
Sunce u ptičje perje skriveno.
I tvoje venčano ruho biće
Mojim mislima prošiveno.

Kad stresem se sa blistave kapi
Uskršnjeg vina tvojih godina
Zemlja će preda mnom da razjapi
Bezube čeljusti pukotina.

I zalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

Dobrica Erić