Najlepši Ljubavni Stihovi

[Bisernica]

Osam izgubljenih stihova



Prvi je o tebi, ali neodređen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Četvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

Zvonimir Golob

[Bisernica]

Ja te obožavam


Ja te obožavam ,kao nebo noću
O posudo tuge,i tvoju mirnoću
Ja ljubim sve višwe što mi bježiš dalje
Pa i makar mislim da te tama šalje
Da bi ironično razmak povećala
što ga je do neba već priroda dala.

U divljem naletu nasrćem i skačem
I k'o crv lešinu,ne bih dao jačem
I meni je draga u očaju slijepom
Čak i ta hladnoća što te čini lijepom.

Bodler

[Nepoznata osoba]

tuj sam te ceko....
i meni je taj stih omiljen....ta emocija me u srce dirnula :D

[Bisernica]

Oči moje drage dok me ispraća


Draga moja ima oči kao kapi kiše u ruži
Dok me ispraća na pragu našeg doma
Pod krovom naših godina igra tamno sunce
U damarima našim sevaju munje očaja

Preko brda ljubičastih klizi topli suton
I ulazi u moju dragu kao kradljivac mirisa
Draga moja stavlja uvo na školjku i ne
Čuje ništa samo udar talasa morskih

Ona maše rukama kao lastavica ne vidim
Više ništa ali ljubim dragu u oko ljupko
I slutim gorke godine odsutnosti pusto je
U svim stvarima ostaje srce napuklo



Jovica Đurđić

[mikili]

Ti si moj trenutak i moj san

i sjajna moja reč u šumu

i samo si lepota koliko si tajna

i samo istina koliko si žudnja.



Ostaj nedostižna, nema i daleka

jer je san o sreći više nego sreća.

Budi bespovratna, kao mladost.

Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.



Srce ima povest u suzi što leva,

u velikom bolu ljubav svoju metu.

Istina je samo što duša prosneva.

Poljubac je susret najlepši na svetu.



Od mog priviđenja ti si cela tkana,

tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.

Ti beše misao moja očarana,

simbol svih taština, porazan i leden.



A ti ne postojiš, nit' si postojala.

Rođena u mojoj tišini i tami,

na Suncu mog srca ti si samo sjala

jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

J.Ducic

[ribizla]

Ti si moja ljubavna pesma
moja prva misao
kad me jutro probudi
ti si potreba i smisao

Ti si tim za koji oduvek
iz sve snage navijam
mnoge zene lude za tobom
a ti meni pripadas


Da te volim, malo je reci
ti si moj par pod zvezdama
i ja nista ne bih znala o sreci
da te jos nisam pronasla

Da te volim, malo je reci
ti si moj par pod zvezdama
i ja nista ne bih znala o sreci
da te jos, da te jos nisam pronasla

Ti si moja zivotna ljubav
neko ko me zagreva
kad je hladno i svuda je tama
ti si svetlost jedina

I mada znam da ponekad sumnjas
iz nekih starih razloga
ti si poslednji na ovom svetu
koga bih ikad izdala

[tol]

STOMP ZA DRAGOG

Kao astralno posmatranje
neizvesnog trajanja
pa se udaljiš malo
žmirkavo licitiraš
odugovlaćiš
zveckanje kriterijuma
uslovljavanje da pukne sumnja
poput luftbalona u prenaprezanju
i gle!
raspršiš grlen smeh
poput bućkanja "žabica" po vodi
i-baš-te- briga-jer-ti-tako-hoceš
prstima pastelnih tisaka
jer slika zahteva nežnost
kao glans na putenoj ponudi
i ti je maziš kolebljivo

Eh moj Dragi
jedan si obljub poželeo
kako bi nebo zajecalo
ogladnelim izazovom
od pogleda užarenih
u noći gologlavih oblaka
i ugriza meseca po telu
kao stigma probudjenih

Kako bi glasno odskočilo jutro
o ledinu priznanja
da čežnjom vremenim u tebi
i bez prisile - istina:
šepurenje obeliska
ti spreman za jutarnji galop

Eh moj dragi
rasprodajem groteske iz prošlosti
i muziku blokeja čizama lutalica
u raskoraku dotrajalih ljubavi

Danas otvaram izložbu holograma
po zidovima moje duše
ulazak je besplatan.

/APČ/

[mikili]

I OPET MI DUSA SVA O TEBI SANJA

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tamni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizreka tvoga blazenstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gled'o ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i zivota čeka
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih ce nova zagrmiti jeka..

Santic

[Rosa]

Lična poruka -
Françoise Hardy

S druge strane telefona je vaš glas.
I tu su reči koje necu reći.
Sve te reči koje su zastrašujuće- čim nisu duhovite.
Reči iz previše filmova, pesama i knjiga.
Želela bih vam ih reći
I zelela bih ih živeti.
Ali neću.
Želim ali ne mogu.
Ja sam ta koja izgara
I znam gde ste vi.
Dolazim, sačekajte me, upoznaćemo se.
Sačuvajte mi malo svog vremena,
ja za vas imam citav život.
Htela bih doći, ostajem, mrzim sebe
Neću doći.
Želim, ali ne mogu.
Trebala bih vam reći.
Trebala bih doći
Ili bih trebala spavati.
Bojim se da ne budeš gluv,
Bojim se da ne budeš kukavica,
Bojim se da ne budem indiskretna
ne mogu vam reći da te mozda volim..

Ali ako ikad poverujes da me voliš
Nemoj misliti da mi smetaju tvoje uspomene.
Trči, trči -sve dok ne izgubiš dah..
Dodji me potražiti.
Poveruješ li jednog dana da me voliš
I ako ti toga dana bude teško
da vidis kuda te vode svi ti putevi-
Dodji,potraži me.
Ako te život umori,
Ako ti dosadi,
Misli na mene,
Misli na mene.

Ako ikad poveruješ da me voliš
neka ti to ne predstavlja problem
Trči, trči sve dok ne izgubiš dah
Dodji me potražiti.
Ako ikad poveruješ da me voliš
ne čekaj ni jednu sedmicu, ni jedan dan-
jer ne znaš kuda te život vodi.
Dodji,potraži me.
Ako te život umori,
Ako ti dosad,i
Misli na mene,
Misli na mene.

[Rosa]

PODJI
Sesil Šabo

Pođi kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.

Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!

Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.

Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.

Pođi,
uprkos svemu!
Samo,
okončaj započeto delo!
Voli
i stvaraj!
Kuj!
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači!

[rile_nezni_oblak]

"Kud lutaju misli, zore,
i nestajem preko dana,
odlazi mi život, snaga,
a ja hoću, a ja moram
samo tebe zvati draga.

I dok sve mi ukazuje
da je život k'o bespuće,
lutam, pevam i tugujem,
a hteo bih sve to znati,
postajati, ustrajati,
a jedino što još mogu -
mogu tebe dragom zvati.

Pa kad ono noćna mora
probudi me u osami,
il san neki kao java:
sanjam kuću i zavičaj,
neki vajat tu ostraga,
meni dođe da sav vrisnem;
al' jedino što još mogu -
mogu tebe zvati draga.

Čekam noći da me skriju
pa da s njima zadrugujem
i odbacim sve što moram
da zbog njega psujem,
trujem i tugujem,
i satima da mirujem
ispod lipe pokraj praga
i šapatom, i tišinom,
da te zovem noćas draga."

[Rosa]

PIŠI MI NA ZELENU ADRESU
Izet Sarajlić

Piši mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi šalješ neka bude posljednje večernje novosti.

Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.

Jutros su opet pisali nešto povodom moje
najnovije zbirke.
O uticajima ponovo izmislili su čitave priče.
Najveći uticaj na mene izvršila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su prećutali, jer, zaboga, koga se to tiče.

Koga se tiče to što si ti za mene i Honolulu i
Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajući, obiđoh uzduž i popreko.

Tvoje ime nije ušlo ni u jedan leksikon.

Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom “Ko je ko”

Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijeće u vazi.

Tvoje oči su mi jedina lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi.

[Rosa]

NE ZABORAVI
Dario Deleut

Ne zaboravi…
Da vrijeme koje je prošlo
Umorilo me je
Otelo ono što bi mi sada dobro došlo
Onako dobro kako ti dolaziš meni
Na momente
Kratke
Intezivne
Življena, disanja vrijedne
Pitanje je šta učiniti kada odeš
Kada te ne bude tu
Kada odneseš mirise daljine
Mirise snova i daleke zemlje
Da li ću i onda sjesti
Pisati, tebi
Hoću li te i onda jednako voljeti
Kada odeš
Nekom drugom
Boljem
Ili onom što te ne zaslužuje.
Ja sam uvijek osjećao
Znao
Da vrijeme koje prolazi
Nešto mi odnosi.
Je li to nešto nosilo tvoj lik
Da li mi se osmjehivalo
Veselilo kao ti
Ne znam, ne mogu reći
Ali
Vjerujem da sam te oduvijek
Od prvog trena
Znao prepoznati
Osjetiti
Ono što doći će
Predosjetiti
Volio bih znati kako
Zaustaviti da mi
Polako
Neprimjetno kao pustinjski pijesak
Kroz prste
(Lagano)
Nestaješ i prolaziš
Nakon svega
Sada vidim
Sada znam
Osjećam i
Mogu gubitku ime dati
Mogu ga ljubavlju nazvati

[Rosa]

NAJAVA RATA
Željko Krznarić

Najavljujem ti rat
po svim pravilima.

Evo
najprije ti šaljem protestnu notu
jer si uznemirila moj ljubavni prostor
i namjerno si ubacila te šarene balone
u moje vidokruge.

Zatim šaljem ti protest
jer si me mučki i bez ikakve najave
ranila toplim pogledom.

Najavljujem ti rat
bespoštedan
rat do posljednjeg poljupca
rat u kojem ćemo najvjerojatnije
oboje biti poraženi
i ove riječi su samo prethodnica
vojske pjesama koje će se boriti
na mojoj strani.

Najavljujem ti rat
totalan i iscrpljujući
bez primirja i zatišja
neće biti smrti ali bit će bola.

Zahtijevam da se poštuju
odredbe o ratovanju
da se oružje nosi na vidljivom mjestu
i bez lukavstava molim
bez ikakvih tajni.

To mora biti
najveličanstveniji rat u povijesti

Jedino kažem
smrti neće biti
ali bit će bola.

[Rosa]

SVE ŠTO ŽELIM DA ZNAŠ
Danica Radović

Pustila sam te u život.
Nisam birala, a nisam se ni pitala da li će tako da bude.
I sada više ne mogu da te pustim od sebe.
A i zašto bih te puštala…
Ne znam šta si u mojim očima pokušavao da vidiš,
šta si vidio,
i šta bi želio da vidiš.
Ali znam da sam ti dopustila da vidiš mnogo više nego bilo ko drugi.
Možda sam i ja mogla da vidim i znam mnogo više o tebi,
ali me je sputavalo to što sam svaki put u tvojim očima tražila samo jedno – svoj odraz.
I znaš, ponekad sam ga i pronalazila.
Ali čim bih pomislila na … ljubav, sebe više ne bih vidjela.
Jer, zabranjuješ mi da se nadam, a sve dublje me uvlačiš u san.
Ti budiš nemir i daješ sebi za pravo da nikada ne prestaneš da činiš moje snove i većim i daljim.
Ipak, budiš radost i znaš kako da oživiš život u meni.
Naučio si me…
Da želim, ali da se ne nadam.
Da zajedno možemo sve, ali da je iznad svega izbor u nama samima.
Da sada možemo mnogo, ali da ćemo jednom moći mnogo više.
Da neke stvari čekaju pravo vrijeme, a da pravo vrijeme čeka nas.
Naučio si me da između riječi i ćutanja odaberem riječ
i da onda kad govorim, govorim ono što želim.
Ti si birao da slušaš ono što kažem,
a ja sam birala da kažem ono što želim da čuješ.
Želim da čuješ da uspijevaš svu vječnost pretvoriti u jedan trenutak – onda kad si tu.
I da je taj trenutak sve što mi nedostaje u životu.

[Rosa]

PAUZA
Mehmed Meša Begić

Današnja kiša nema kraja.
Današnja kiša je izgubila svoj početak.
Koračam prema tebi
razmišljajući koliko se već dana
Ovako viđamo.
I pričamo.
Pričamo kao i uvijek – polako i pametno.
Sve što sada vidim podsjeća me
na Onaj Grad
koji našoj vrsti na kraju ostane.
Naša vrsta voli starinske filmove.
Oni hrane usvojene taštine.
Tvoja tišina mi opet bistri misli.
Kad prođe pokloniću ti svoju.
Nek’ vode ljubav kako to samo tišine čine.
U pauzi Svega beznačajno ti govorim
što sam sutra želio reći. I juče.
Kiša još pada i nije hladno.
Kafa u šoljicama strpljivo čeka
pokoravajući se
dobovanju naših čežnji.
Volim kišu kad nije hladno
i kad pijemo kafu tamo
gdje posluga ne voli svoje
goste,
tamo gdje ni muzika nije dobra.
Na takva mjesta odlazimo sve više,
naročito kada ovakva
kiša pada… kada sve ostaje iza nas.
Pitam se hoću li u Drugom gradu
imati svoje mjesto
i nekog poput tebe
da mi upotpuni
popodneva mokrih utoraka,
srijeda, ponedjeljaka
i onih ostalih.
Pomalo se brinem.
Ne zbog sebe, već zbog tišine
Znaš već… Znam da znaš.

[Rosa]

ŠTA TI NEDOSTAJE NOĆAS
Željko Krznarić

Šta ti nedostaje noćas
mislim osim mene
jer drugo je sve u redu
drugo nije važno u ovoj noći
jer zvijezde će ionako padati
i ovdje
i na zapadnim i istočnim obalama
mene nešto drugo zanima
mene zanima što da učinim
s ovim depresivnim
magnetskim poljem
i kako da umaknem nepovoljnim
strujanjima vjetrova s juga
koji u tvom srcu stvaraju
zrakoprazne prostore
što ti nedostaje noćas
osim kucanja sata
mislim osim mene
jer sve drugo nije more koje se pjeni
nije to šlag na sve
posebno na ono što me dovodi
do ludila
pazi
jutra će svejedno dolaziti
bez obzira na naša stanja
ali mene nešto drugo zanima
meni to što me ubija
može biti slatko
i suzama razmazano lice
može i to
a to što ne možeš pogledati u oči
nikom
hajde molim te
ti baš kao neko dijete
uživaš u svemu što ne možeš promijeniti
ma priznaj
da ti ja najviše nedostajem.

[Rosa]

DEVOJKA LUTALICA
Johanes Jensen

Ko si ti, devojko divlja,
što lutaš sama po ulicama
i boriš se s vihorom jakim
pod crvenim sutonskim suncem?

Da li si zbog toga takva
što imaš dogovor s vetrom?
On ti je letač!

Vihor pritiskuje ljubavno
tanku ti suknju na kolena
Vetar ti nežno ocrtava
mladi struk, koji luta!

Zašto napinješ grudi pred vihorom?
On će te poneti, ne budi uporna tako!
Vihor – pa to sam ja!

[Rosa]

59 centi kilo
Čarls Bukovski

Volim da gluvarim po običnim mestima
i posmatram ljude
sa distance.
Ne želim ih previše blizu
jer će početi
da me guše.
Ali u samoposlugama,
perionicama veša,
kafeima,
na uličnim ćoškovima,
autobuskim stanicama,
u restoranima,
dragstorima
mogu da gledam njihove pokrete,
lica
odeću…
da posmatram način na koji hodaju,
stoje
ili šta god da rade.
Ja sam kao rentgen
volim ih takve:
izložene pogledu.
Zamišljam ih u najboljem svetlu.
Zamišljam da su hrabri i ludi.
Zamišljam da su divni.

Volim da gluvarim po običnim mestima.
Žao mi je svih nas
ili drago za sve nas
uhvaćene žive
i kao takve zbunjene.

Ne postoji ništa bolje od naše
komičnosti,
ozbiljnosti i
naše glupavosti
kupujući čarape,
mrkve,
žvake,
časopise,
kondome,
slatkiše,
lak za kosu
i toalet papir.

Trebalo bi u to ime da zapalimo
ogromnu vatru radosti
i da čestitamo sebi
na našoj izdržljivosti.

Stojimo u dugim redovima
šetamo naokolo
čekamo.

Volim da gluvarim po običnim mestima
ljudi mi se otvaraju,
a i ja njima.

Žena u 03:35 posle podne
vaga purpurno grožđe i
krajnje ozbiljno
gleda u vagu
ima na sebi jednostavnu zelenu haljinu
sa motivima belih cvetova
a zatim uzima grožđe
i pažljivo ga stavlja u belu papirnatu
vrećicu.

Samo taj prizor te dovoljno prosvetljuje.

Generali i doktori mogu i da nas ubiju
ali mi smo ipak
pobedili.