Najlepši Ljubavni Stihovi

[Bisernica]

Naša ljubav


Noć me ta u mladosti stiže,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke liže?
Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve,
Uvek je za me nova.
Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet.. izvan te kobne žene
U mojoj duši nema mesta za drugu.
Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I već sam od toga kao mesec žut,
Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.
Ne znam više da li je to ljubav,
Ili zagonentni čulni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O rečni brzak.


Rade Drainac

[Rosa]

SVAKO IMA NEKOG KOGA VIŠE NEMA
Garavi sokak

Ti si ta
s' kojom sam upoznao raj
i sedmo nebo a i dno..
i slučajno i namerno..

Zato znaj
da niko od nas ne bira
ko će da ga nervira
u svom deliću svemira..

I nemoj mnogo da se brineš
što nismo blizu, nismo tim
sve će na svoje jednom doći
veruj mi, veruj mi...

Svako ima nekog
koga više nema,
da mu u životu
kao sunce sja..

Svako ima nekog
koga više nema
k'o što tebe imam
i što nemam ja..

Ti si taj,
gost u mojim mislima
kao soko visoko
a kao sunce daleko..

Zato, znaj
na mojoj javi i mom snu
srebrne kiše padaju,
što me na tebe sećaju..

I nemoj mnogo da se brineš
što nismo blizu, nismo tim
sve će na svoje jednom doći
veruj mi, veruj mi...

[Bisernica]

Gledam te


Gledam te. Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje. A nisu.
Bar mi pismo napiši
da vidim po rukopisu.

Gledam te. Sneg na kosi.
I korak isti. Drag.
I vetar pahulje nosi
i zameće ti trag.
Gledam te. A sneg sipa.

I sve te više znam.
U sobi miriše lipa.
Ponoć je. Opet sam.


Pero Zubac

[Rosa]

Bezimena pesma -
Željko Krznarić

Ne govorim ti baš u zadnje vreme

da te volim

i ne gasim ti svetlo u očima pre spavanja

ne govorim ti nešto nežno

i ne grlim ti dušu

ali... ovo

ti moram reći:

previše je gorkog i ljudi su grubi

pa,ako i ne govorim

još uvek te ono najlepše

u meni

voli i ljubi...

[Bisernica]

Ti si moja ipak


Ti si česta slika moje žalosne ljubavi
Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ograđena žicom
Ti si moja naročito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio
na nešto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema
nepojamnom
Ti si moja igra koja počinje kamenčićima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa čak i
bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemić koji je nekada živeo na
Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noći
Ti si moja žena – ponoćni voz sa jednim
putnikom
Železara u kamenom dobu – ti maja ruskaja
zemlja
Jedina žena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak
počinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junačka ljubav koju sam već rekao
Ti si moja obećanja koja nikada nisu ništa
značila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao što je
poznato
Ti si moja ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i
sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena
Ti si jedna žena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolažem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepše reći ali nema razloga
Ionako samo nagađam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolešću izlečena
Ti si moje dete ti ništa ne razumeš
I ja doslovno moram reći da te volim.

[Bisernica]

Odakle meni
M.Marinović

Odakle meni u džepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćeš tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti
Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu
Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna
Odakle meni snovi puni tvojih reči
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim
Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma
Odakle meni ti?

[Rosa]

Zbrka
Erih Frid

Voleti se
u doba
u kojem se ljudi međusobno ubijaju
uvek savršenijim oružjem
i glađu
i znati
da se jedva šta može protiv toga učiniti
i pokušavati
ne otupeti
I ipak se voleti

Voleti se
i međusobno se ubijati glađu
Voleti se i znati
da se jedva šta može protiv toga učiniti
Voleti se
i pokušavati ne otupeti
Voleti se
i s vremenom se
međusobno ubijati
A ipak se voleti!

[Bisernica]

Različiti svet
izvor: bgdcafe

Duboko u očima usnula jata
Ptica što se odveć ne čuju
I podneblja na četiri sprata.
Na prvom su strašni sudi
Što trećim i drugim truju
Četvrti koji lagano ludi.
Na prvom vidim naše drage,
Svo naše društvo
I mračne figure nage.
Na četvrtom vidim ljubav našu
Kako svira pusto
I iz pepela podiže slomljenu čašu.
Na trećem i drugom ti i ja.
Ni dan, ni noć, ni spas
Već luda podneblja dva.
I kako gluposti kaplje splet
Na samo jedan glas
Ruši se ovaj prokleti svet.

[Bisernica]

Za tebe
izvor: bgdcafe

Sve svoje noći poklanjam tebi…
i ovaj mesec – tanjir pun želja,
ulicu ovu k’o čežnja dugu,
i ove zvezde – bisere bele,
samo da budeš mi srećan.
Sve je to tvoje. Pripada tebi…
vesela straža borova gordih,
umorna tmina po zemlji legla,
velika voda – k’o čežnja moćna,
poneki talas – prkos tišine
i svetlost tvoga prijatelja
što s’ neba u našu čežnju gleda.
I ovu ljubav što ti je dajem
čuvaj za naše bisere bele…
čuvaj, jer kada vreme proleti
i kada tvoje me misli požele
ta ljubav biće žar uspomena,
odneće iz tvoga srca prazninu
i opet imaćeš svoju noć
i mene u toj noći vreloj,
svoj mesec, tanjir pun naših želja,
veliku čežnju, svetlost sa neba,
svu moju ljubav, borove, tminu
i sve što srećnom čoveku treba.

[Rosa]

LEPO JE UĆI U SRCE I UGLEDATI TE

Zal Kop

Lepo je imati dušu koja te voli,
lepo je imati srce i ugledati te,
lepo je imati telo koje te želi,
i nije to jedino što je toliko lepo,
lepo je ući u dušu koja te voli,
lepo je ući u srce i ugledati te,
lepo je ući u telo koje te želi,
i nije to sve zbog čega je lepo,
lepo je pratiti dušu koja te voli,
lepo je pratiti srce i ugledati te,
lepo je pratiti telo koje te želi.

Radost duše tkaš u zvezdama,
radosnom srcu postaješ kraljica,
radosno telo dojiš nagošću,
i svojom ljubavlju na usnama,
sreću duše tkaš u zvezdama,
sretnom srcu postaješ kraljica,
sretno telo dojiš nagošću,
i kad usnama kružiš po meni,
uzbuđenost duše tkaš u zvezdama,
uzbuđenom srcu postaješ kraljica,
uzbuđeno telo dojiš nagošću.

Dodirom duše grliš moju dušu,
dodirom srca ljubiš moje srce,
dodirom tela pojiš moje telo,
i zbog toga što si tako dragocena,
poljupcima duše grlim tvoju dušu,
poljupcima srca ljubim tvoje srce,
poljupcima tela pojim tvoje telo,
i uz beskrajno nežno šaputanje,
zagrljajem duše grlim dušu tvoju,
zagrljajem srca ljubim srce tvoje,
zagrljajem tela pojim telo tvoje.

Dušom primam divnu tvoju ljubav,
srcem primam plam tvojih očiju,
telom primam mirisne tvoje uzdahe,
i sve što primam negde pamtim,
dušom pamtim divnu tvoju ljubav,
srcem pamtim plam tvojih očiju,
telom pamtim mirisne tvoje uzdahe,
i sve što pamtim negde čuvam,
u duši čuvam divnu tvoju ljubav,
u srcu čuvam plam tvojih očiju,

u telu čuvam mirisne tvoje uzdahe..

[Rosa]

RAZUMLJIVA PESMA

Vladislav Petković Dis

I na ovoj zemlji život me opija.

Po njoj kada lutam moje misli blede,
Gube se u nebo, u svet harmonija,
U oblak, u zvezde, nevine poglede.
Na njoj ono mesto mene samo pleni

Gde stanuje ljubav, gde je radost mlada,
Prolazna i lepa, k’o cvet dragoceni,
Kao presto snova, kao život nada.
Ne marim inače za život i brige
Naroda i ljudi, za principe razne,
Bacane oduvek u jedne taljige,
Što ih konji vuku i sveglave prazne.

Volim oblak, cveće, kad cveta i vene,
Al’ nikako ljude što ropću i pište:
Što drugoga boli, ne boli i mene;

Mene tuđi jadi nimalo ne tište.

[mikili]

Uzimam tvoj bol ,uzimam i nemire tvoje sve ,uzimam i tugu i korake umorne tvoje i ne dam te nikom.Uzimam ti snove košmarne,uzimam i oblake u očima,uzimam i setu u rečima i usne bez osmeha i ne dam te nikomJer ti si kraljica a ja sam kralj u svetu gde bol je malen i nemiri gde nestaju jutrom,u svetu gde oči ti sjeje poput zvezde najsjajnije i gde osmeh tvoj je poput čudnovate duge.Ne dam te nikom...

Autor je moj drugar O.

[ljubičica]

Знаш, било је много добро.
Било је, боље него било шта.

Било је, као нешто,
што можемо да подигнемо,
држимо, гледамо и
онда се смејемо,
због тога.

Били смо на Месецу.
Били смо у Месецу,
имали смо га.

Били смо у врту,
били смо у бескрајном понору.
Нигде нема таквог места.

Било је дубоко,
и светло,
и високо.

Примакло се тако близу лудила,
смејали смо се безумно.

Твој смех и мој.

Памтим кад су твоје очи,
гласно рекле волим,
сада, док се ови зидови,
тако нечујно љуљају.

[ljubičica]

Tamničareva pesma

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju
Jacques Prevert

[Bisernica]

Bezimena
Luis Aragon

Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

[ljubičica]

TA LJUBAV

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas

[ljubičica]

STARO VINO

Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života

[Rosa]

Budim se sretna


U one sitne sate, tihe i snene
koji ostaju samo za nas.
Uvek si blizu,
uvek uz mene,
sigurnost moja, uteha i spas.

U one sate kad vreme stane,
kad se cutnjom kazuje sve,
ti si moja nada
za sretne dane,
moj put u srecu, u mirne sne.


Budim se sretna svakog jutra,
isti ce dani doci i sutra.
U tebi imam sve, sve sto mi treba
vode i sunca, zemlje i neba.


Budim se sretna zbog nasih sati
ti ces mi uvek najvise dati,
u tebi imam sve, sve sto mi treba
vode i sunca, zemlje i neba.

[nedo]

SRCU MOME…

SRCU MOME tvoje su grudi dovoljne,
a slobodi tvojoj pristaju krila moja.
Iz usta će mojih nebu stići
sve što bijaše uspavano na duši tvojoj.

U tebi je svakodnevna tlapnja.
Dolaziš kao rosa cvjetnim krunama.
Tvoja odsutnost obzorje potkopava.
Vječno poput vala bježiš.
Rekoh da si pjevala na vjetru
kao borovi i kao jarboli.
Poput njih si uzvišena i šutljiva.
I namah se rastužiš, kao pred putovanje.


Topla si poput puta znana.
Nastanjuju te odjeci i glasovi sjetni.
Probudih se, i ponekad se sele i bježe
ptice što su ti u duši spavale.

Pablo Neruda

[Bisernica]

Okrutni oproštaj
Vincenzo Cardarelli

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.
Videh te kako odlaziš
Kao vojnik koji u smrt ide
Bez milosti za onog ko ostaje.

U tom času nisam imao snage da te pogledam.
Od tebe, zatim, ni glasa više, samo tvoja slika,
Neumorni drug, i tvoja šutnja
Zastrašujuća kao bunar bez dna.

Zanosim se da bi me ponovo
Mogla zavoleti
I tražim te i čekam da se vratiš,
Da bih te video izmenjenu
I ljutit ćeš se na me
Što sam se usudio da ti prkosim
U ljubavi i sasvim nepotrebno.