Najlepši Ljubavni Stihovi

[Rosa]

G.Tadic ....Okreneš glavu na drugu stranu

Okreneš glavu na drugu stranu,
kad se prepoznaš u mojim besmislenim mislima.
Najradije bi pobegla iz prošlosti,
al’ ne pitaš se ti da li ću te pustiti iz sećanja.
Nečeg se stidiš,
ja ne,ne zameram ništa ni tebi,
ni sebi,svako od nas trošio je svoj džeparac,
sitniš srca,osmislio, ili obesmislio i ljubav i život,
onako kako je najbolje umeo.
Još uvek želim da ti je bolje nego menii jedino me još raduje da mi gore ne može biti,
što, ako je Boga i pravde,
znači da ti je dobro,da bolje ne može biti.
Čuvaj to dobro, trebaće ti sve više,biće ga sve manje,
nestašica je ljudi.
Faliću ti, al’ nećeš priznati da ti falim baš ja,
nadaćeš se da tek treba nekog da sretneš:“valjda se neko i za mene rodio”,
a nećeš znati da je baš taj, što je za tebe rođen,
umro
i da se uzalud nadaš nekom boljem od njega.
Uverena da te se ne tiču moje neproživljene misli,
okreneš glavu na drugu stranu,
da nam se pogledi na život slučajno ne bi sreli,
da ne vidimo koliko se razlikuju od onoga kakvi smo.
Okreneš glavu na drugu stranu,
kao dete kad zažmuri i kaže:
“Ne vidiš me”.

[pranjic]

Tesko je mene imati,
Meni su krila slomili, ja vise ne znam leteti.

Tesko je mene shvatiti,
Ja kaldrmom svojom hodim
sa dna se iznova s ponosom rodim.
I niko me ne zna pratiti.

Tesko je mene spoznati
Ja sam teska zemlja
po kojoj gazise mnoga stopala.
I retko nadje se neko, ko me moze poznati
i ubedi da sreca nije propala.

Al' zna me Bog i znas me ti,
znas da dugo, dugo umem cekati.

Maja Tomic

[Bisernica]

Postoji mesto gde ljubav počinje


Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.


Carl Sandberg

[sudjenik]

I know that when you look at me
There's so much that you just don't see
But if you would only take the time
I know in my heart you'd find
Oh a girl who's scared sometimes
Who isn't always strong
Can't you see the hurt in me?
I feel so all aloneI wanna run to you, I wanna run to you
Won't you hold me in your arms and keep me safe from harm?
I wanna run to you but if I come to you
Tell me, will you stay or will you run away
Each day, each day I play the role
Of someone always in control
But at night I come home and turn the key
There's nobody there, no one cares for me
Oh what's the sense
Of trying hard to find your dreams
Without someone to share it with
Tell me what does it mean?I wanna run to you, I wanna run to you
Won't you hold me in your arms and keep me safe from harm?
I wanna run to you but if I come to you
Tell me, will you stay or will you run away, run away, noI need you here
I need you here to wipe away my tears
To kiss away my fears, no
If you only knew how muchI wanna run to you and I wanna run to you
Oh won't you hold me in your arms and keep me safe from harm?
I wanna run to you but if I come to you
Tell me, will you stay or will you run away

[Bisernica]

Ako ne razumeš

Ako ne razumeš moju tišinu,
nećeš razumeti ni moje reči,
ni moje poglede,
ni osmeh koji ti šaljem...

Ako ne razumeš moje ćutanje,
nikada me nećeš shvatiti,
ni mesec sa mnom u tvojim očima uhvatiti,
ni najdalje zvezde na nebu dohvatiti,
ni sa oblakom nećeš znati ploviti...

Samo ćeš stajati,
u krugu začaranih misli,
I nikada nećeš naučiti,
da preko lokvanja,
može se jezero života preći...

Jer tišinom se najviše kaže,
najdivnije sanja,
i najlepše srcem voli,
Jer ko ne razume tišinu,
nikada neće znati,
za snovima da hodi....


gorki

[paculjkica]

I pomisli ponovo
kako mene nije ni bilo,
kako sam ja samu sebe izumela
samo da bi me ti voleo.....

Desanka Maksimovic

[Red Sonja]

JEDNO

Zarobljena između svetova
u javi svoga sna,
tu na rubu njegovih usana,
svojim tražim tajne puteve
na njegovim leđima,
i niže, u najčulnijim dubinama…
klizim mu među prstima, kao saten,
od vrha do dna,
darujem mu greh
zavodljivim očima,
prekrasna i ranjiva,
divlja, neukrotiva,
znatiželjna i nestašna…
nema pitanja, nema odgovora,
nema razloga, nema izlaza,
zariva nokte u moje snove,
na vlažnim usnama
ostaju tvoje.
Nisi me pripitomio…
zato što toliko na tebe ličim.

~ Ružica Blagojević

[причалица]

Goran Tadić, Trebaćeš mi u starosti

Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao,
jer ne znam gde su mi naočare,
da kažeš: "Eto ti ih na nosu, bleso matora.
Tako bi ti i srce još uvek tražio,
da nije bilo mene
da kažem da je na svom mestu".

Trebaćeš mi u starosti,
da te se sa radošću sećamo,
umesto da te se sećam sa tugom.

Trebaćeš mi u starosti, da te opomenem
kad kažeš: "E, kad se setim kakva sam bila",
da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu,
jer si mi lepša no ikada.

Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamo
kada nas pita gde nam je bila mladost.
Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim,
da kažeš: "Bolje mozak, nego srce".

Trebaćeš mi u starosti,
da ne dopustiš da ostarimo.

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš:
"A rekao si da me ne možeš voleti jače".

Trebaćeš mi u starosti, da me grdiš
što tvrdim da doktori nemaju pojma
i ne pijem lekove,
jer si ti najbolji lek za moje srce.

Trebaćeš mi u starosti,
da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače:
"Strpi se, gori si od deteta".

Trebaćeš mi u starosti,
kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.

Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš:
"Nije ti valjda opet do toga?",
a ja da kažem: "Meni je uvek do tebe".

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: "Izvini što sam vikala",
a ja da te tešim: "Nisam te ni shvatio ozbiljno".

Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA,
da kažem: "Reci, pile moje malo, pirgavo".

Trebaćeš mi u starosti,
da te volim
i kada me starost napusti.

[paculjkica]

Sve hoću da ti kažem
A uvek zaboravim
Uzgred budi rečeno
Ne kažem ja tebi ništa
Nego gledam u tebe
Ne u tebe nego u tvom pravcu
Pa se čini da tebi pričam
A ja ne pričam nikome
Nego pričam svoju priču
A gde god gledam
Vidim ono o čemu mislim.

Matija Bećković

[paculjkica]

Praviću se,
Da ne postojim,
Dok me skrivaš,
Iza šarenih oblaka,
Od pogleda drugih,
Znatiželjnih ptica...

Praviću se,
Da sam kameni kip,
Jos jedna
oronula statua,
U tom velikom
parku sećanja...

Praviću se,
Da sam nevidljiv,
I ni daha neću ispustiti,
Čak ni senka moja,
Neće postojati...
Ni ti me više
Nećes videti...

I praviću se,

Da te ne volim...

[причалица]

Ti me ne voliš - Sergej Jesenjin

Ti me ne voliš i ne želiš, zar
lep nisam nimalo, mala?
Ne gledajući, od strasti uz žar
na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa keženjem, mlada, osećajnim
ja s tobom nisam ni nežan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve dosad ruke, usne dao?

Znam, oni su prošli kao sanke, mila,
ne dodirnuvši tvoj oganj u snima,
na kolenima mnogima si bila,
a sada, evo, sediš na mojima.

Neka ti oči trepavica rubi,
neka ti u misli dođe drugi neko.
Ta i ja te baš jako ne ljubim
tonuć u nešto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom očajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao što smo se susreli slučajno
rastaćemo se uz smešak nas dvoje.

Svojim putem otići ćeš u smiraj
da prokockaš dane i plač novi.
neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.

U ćorsokaku s drugim ćeš se naći,
o ljubavi brbljajuć bez svesti.
Tad ću možda u šetnju izaći
i sa tobom ponova se sresti.

Bliže pleća okrenuvši drugom
i malo se pognuv ne misleći.
“Dobro veče”, reći ćeš mi s tugom.
“Dobro veče, mis” i ja ću reći.

I ništa neće dušu da zanjiše.
Nit u drhtanje može da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi više.
Izgorelog niko ne zapali.

[Bisernica]

Ja sam voleo…

Ja sam vas voleo: ljubav se još možda
U srcu mome nije sasvim ugasila;
No neka vas ona više ne uznemirava,
Ja ne želim ničim da vas ožalostim.
Voleo sam vas bez reči i nade,
Čas strahom, čas ljubomorom mučen;
Voleo sam vas tako iskreno i nežno,
Neka vam da Bog da vas drugi tako voli.


Aleksandar Sergejevič Puškin

[Jelicica]

Vodi me negde daleko

Pogledaj me u oci
one ce ti sve reci
zaviri u moje srce
dotakni me

Vodi me negde daleko
gde je uvek nebo zvezdano
vodi me negde daleko
gde ce more
da svira samo za nas dvoje
vodi me negde daleko
i samo me ljubi
ljubi kao sto niko nije

Podeli sa mnom
svoje snove
podeli sa mnom
sve sto je tvoje
da jedno postanemo
nas dvoje...

[Homer]

ЉУБАВ

Сигурно постојиш – не знам где ни како
Нити сам икада могао да схватим
Како проста грешка живот скрене лако
На пут без повратка и јауке затим.

Сигурно постојиш као нектар дата
Можда као пелин – можда вино питко
Или као мамац у мрежи од злата
Несхватљива мада исписана читко.

Сигурно постојиш – јер зашто бих снио
Ту предивну снагу највећу од свију
И како да сазнам ко сам и где био
Ако ту нирвану од мене сакрију.

Сигурно сам некад и срео те нему
Не видевши речи у сетним очима
Бежао у тугу туђу, преголему
И тражио спаса пијаним ноћима.

А ти већ постојиш – не знам где ни како
Нити сам икада могао да схватим
Како проста грешка живот скрене лако
На пут без повратка и јауке затим.

[Rosa]

Težak sam, jer mi je teško.
Kada bi skinula teret sa moje duše,
znala bi koliko sam lagan.
Mogla bi me zubima do postelje odneti,
mogao bih sobom jastuk ispuniti,
da najzad i ti nešto lepo sanjaš.

Težak sam, kažeš? Sebi sam najteži,

jer težina i lakoća od tebe zavise.
Nema ništa teže od mene.
Težak sam, jer mi je teško
da nikog nemam,
a niko mi, osim tebe, ni ne treba.


Goran Tadić

[LonČe]

Mera



Znaš li da ja ne mogu umreti od obične smrti,
kolere i bolesti od tri do pet slova
ne mogu me odgurnuti sa zvezda,
nestaću kada se zatre i poslednje slovo svih izgovorenih reči tebi u uho
nestaću kad zaboraviš toplinu moga tela u zoru
nestaću kada zaboraviš moje prste u svojoj kosi.
Znaš li da samo ti znaš tajnu lozinku mojih suza,
dvaput trepni
jednom duboko uzdahni
okreni mi leđa i eto,
suze se same od sebe poput perli nižu po mojoj bradi.
Znaš li i to da sebe u ogledalu
samo po tvojim rukama sklopljenim oko vrata
mogu poznati,
znaš li sve to,
ti,
mero svega najlepšeg,
svega najsurovijeg u meni.

Stevica Rajčetić

[LonČe]

Stenogram



-Hej! Ja sam Mira.
-Mirjana?
-Ne, Mira.
-Onda sam ja Ljubomir, ustvari, Miroljub.
-Gde si dosad u mom životiću?
-Evo, sada sam tu.
-Nedostaješ mi čitavog života.
-Otkad znam za sebe pišem ti pisma.
Da me ne proglase ludim zovem ih pesmama.
-Lepa su ti pisma.
-Moji su stihovi bolji od mene.
-Kakva li će biti naša pesma?
-Gora od nas.

-Da mi je da se zaljubim.
-Zaljubi se.
-Već jesam.
-Neka se zna da sam ti prvi.
-Neka se zna da sam ti poslednja. Dok nas smrt ne rastavi.
-Dok nas smrt ne rastavi. Moja.
-Uvek si nasmejan?
-Od danas jesam.
-Imaćeš bore oko usana.
-Jedino tu ih nemam.

-Srećna sam.
-I ja sam.
-Ja više!
-Ne može više.
Ljubim te u sve tvoje.
-Ne znam više šta je moje.
-Ja znam šta je moje.
-Ja?
-Pile moje, malo, pirgavo.

-Čime sam zaslužila zvezde?
-Odrekao sam se svojih, u tvoju korist.
-Ne trebaju ti?
-Šta će mi, kad imam tebe?
-Volim što postojiš.
-Najzad i ja to volim.
-Ti si kriv za ovo. Veruješ u čarolije.
-Ti ne veruješ?
-Sada verujem.

-Lepo sanjaj.
-Šta ćeš lepše od tebe?
-Plaši me grmljavina.
-Ne brini, ja te čuvam.

-Ukrasila si moj životić,
a ukrasi su, po pravilu, krhki.
-Oženjen si?

-Boliš me.
-Ti mene jače.
-Ne može jače. Plačeš?
-Ne, to meni tako ponekad naviru stihovi na oči.

-Idi.
-Ti prva.
-Prvo ti.
-Gde ćeš?
-Ne znam. Ti?
-Daleko, u sebe. Mrziš me?
-Pokušavam da te ne volim.
-Ostaće nam barem uspomena.
-Neću uspomenu!
-Sada sam Tugoljub, ustvari, Tugomir.

-Ne znam više šta je moje.
-Sve moje je tvoje.
-Šta je tvoje?
-Sve tvoje, pile moje, malo, pirgavo.

Goran Tadić

[DaDole]

Oda srećnom danu

Ovog puta me pustite da budem srećan,
Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.

Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,

Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srećan sa pašom i peskom,

Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan

Pablo Neruda

[причалица]

Волети тебе је исто што и заронити у ледени бездан - и лепо и ужасно.
Волети тебе је корисно исто онолико колико и чекање јучерашњег дана.
Волети тебе је бескорисно колико и хватање ветра у лету.
Волети тебе је верање без икакве опреме по вертикалној стени.

Волети тебе и заборавити друге - има ли ишта лепше од такве судбине?
Твоја тајна је у болу....
У вечном болу од којег завијам као вук.

Волети тебе је као вода у пустињи - пијеш је, а жеђ не пролази.
Волети тебе је као пливање у олујном мору док те таласи прекривају.

Заиста, волети тебе је недозвољена великодушност.

Волети тебе је опасно колико и пењање на планине.
Али, Боже мој, толико си диван....
Да не могу да те не волим.

[LonČe]

***


Ponekad te sanjam u haljini od ruža
oblačiš je kad Mesec s neba prospe mrak
zatvorenih očiju tebi usne pružam
i gde god te poljubim tu je pupoljak...


Miodrag Stošić