Nije to bio pogled, vec skener.
Imala je urodjeni citac snova u ocima.
Sa lakocom je citala stihove
iz mog preznojanog srca
i mazila me na prvi pogled.
Cudo neljubljeno, bojim te se.
Ne boj se, samo zelim da te slomim.
Hajde da pisemo pesmu, rece,
lepe reci i slova ne bole.
Uzalud sam se opirao,
uveliko je diktirala, stih po stih.
Ne vredi, rekoh, nisu nam srca slepljena,
a ona se smejala, verovatno mojoj pameti.
Rekoh da joj mogu biti drug,
a ona rece da joj je muž najbolji drug,
da sam nesto, a njoj cu biti nista,
ako ne priznam da me procitala pogledom.
Ne, nije to bio pogled, vec skener.
Ckiljila je, da ne budem lak plen
i gledala kroz trepavice
plisanog medu iza resetaka.
Znao sam da se igra.
Pristao sam, bez pogovora,
jer me zanimalo
sta ume sa kamenom.
Ne mogu ti dotaci lice, rece.
Ne cudi me, cudo neljubljeno,
bezlican sam, ne vidis me.
A ona se smejala,verovatno mojoj pameti
i onom sto je u mojim krhotinama
jednim pogledom procitala.
Goran Tadic