MOJE LICE U TVOJIM RUKAMA
Kad me gledaš,
kad uza me, bez pokreta, sjedeći, blago se nagibaš;
kada pružaš svoje dvije ruke, tako umilna, jer želiš,
jer bi eto htjela dotaći, da, moje lice.
Tvoje dvije ruke, kao iz sna, koje me kao neka sjena dosežu.
Gledam ti lice. Dah nježnosti izbio je iz tebe
poput svjetlosti u crtama tvog lica.
Kako lijepa izgledaš! Izgledaš više djetinjasta.
I gledaš me.
I smiješiš mi se.
Što li tražiš kada me, pružajući ruke, nijema, dotičeš?
Osjećam žar sjene, dima što živahan stiže.
Kakva ljepota, dušo moja! Nastamba, u zanosu, mirna počiva.
Ti šutiš a ja osjećam svoje lice, zbunjeno, blago, među tvojim prstima.
Nešto moliš. Pretvaraš se u djevojčicu koja moli.
Nešto tražiš. Prelama se neki glas koji ne postoji i koji nešto ište.
Zakašnjela ljubav. Ljubav u prstima koja kuca bez buke i bez glasa.
A ja te gledam u oči, gledam i čujem te.
Čujem dušu posve tihu, djetinjastu, koja pjeva slušana.
Ljubav kao cjelov.
Ljubav u prstima koju slušam zatvoren u tvoje ruke.
Aleixandre, Vicente (1898-1984)
--POZOVI ME...
Ako jednog dana
poželiš da plačeš-
POZOVI ME!
Ne obećavam da
ću učiniti da ti
bude bolje, ali mogu da
plačem sa tobom! Ako jednog
dana ne želiš da pričaš ni sa kim-
POZOVI ME!
Biću tu i biću
veoma tiha.
Ako jednog dana
poželiš da pobegneš-
POZOVI ME!
Ne obećavam da ću te zaustaviti,
ali mogu da bežim sa tobom.
Ali ako me pozoveš jednog dana
i nema odgovora -brzo dodji,
jer možda ti meni trebaš..
U tebi me ima
Mnogo više
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazeće noći
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što ti srcem
Protiču
Vrčevi čežnje
I mnogo više
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim očima
U tebi me ima
Mnogo više
Nego priznaješ
Sebi
-------------------------------N.N
Soba mirise
na ruže
Dah jeseni na mome prozoru
Pitam se mislima gde si
Želim da osetim tvoj dah
Pitam se da li mi nedostaješ
Da li želim da se vratiš
Da li stvarno nešto osećam
Ili su to odjeci davnih osećanja
Nekih davno odsanjanih snova
U mraku moga srca
Misleći na andjele patnje i bola
Što hodahu mojim mislima
Nekada davno
Dok sam još krvi imala
U svojim snovima
U svojim venama
Probudim se i vidim
Ležiš tu kraj mene
Licem okrenut ka zidu
Blago otvorenih usana
Sanjaš heroje i zmajeve
A ne znaš
Da i ti si zmaj-vitez
Davno usnuo
Na mome ramenu
Dok jos bila sam živa
I moć da volim sam imala
Čuvala te od smrti
Od otrova zlih duhova
Da li je sve to odavno nestalo?
Sanjamo neodsanjane snove
Odjeke davnih života
Magije davnih ljubavi
Mrtvi za danas
Legende za sutra
Vrati se da proživim sa tobom
Poslednje dane svoje smrti
---------------------------------------------N.N
LJUBAV
Ljubav je oganj što nevidljiv gori,
rana što boli, al' se ne vidi,
ona je nikad zadovoljna sreća,
bol što ne boli nego mukom mori.
Ne željeti drugo nego da se ljubi,
između svijeta ići sam i zdvojan,
u zadovoljstvu ne bit zadovoljan,
zaradu htjeti tamo gdje se gubi.
Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji:
pobijeđen na usluzi biti,
vjernost poklanjati onom tko nas bije.
No kako ljubav može darom svojim
smrtna nam srca skladom ispuniti,
kad tako mnoge suprotnosti krije?
Luj de Kami
Princeza mojih nemira
Čuješ li Gospodine pjesmu moju?
Neka se digne do zvjezdanog neba
Nek' dugi vrati izgubljenu boju
Samo malo nam sreće treba
I neka me čuju daljine i noć
Ja pjevam za sve koji vole
Jednom, i ova magla oko srca će proć'
Jer sve sreće i tuge, životne su škole
Anđeli nek' lete s melodijom samo za nju
Nek' rijeke joj nose moje vrele suze
I neka joj šapnu kako je još čuvam u snu
I poklanjam taj sveti dio duše što mi ga uze
Sve bih greške i ludosti ponovio još jednom
Jer i ona je dio svih mojih svemira
Pjesmu što je sklada čini života vrijednom
Kraljica mojih spokoja, princeza mojih nemira
Sa stranice koju pratim
NIKAD VIŠE
Mariana Qunbar Selma
Ako me nema
Ne čekaj me
Neću ti doći
Možda sam umrla
Možda te zaboravila
Możda slušam kišu
Brojim zrna peska u pustinji
Možda šetam po vodi
Hvatam vetar i krijem ga u njedrima
Možda sadim suncokrete u jesenjoj magli
Ne čekaj me večeras ,
Ni sutra, nikada
Čak i da vrištiš, moliš
Neću ti doći
Možda izazivam jesen
Možda se opraštam sa životom
Ubijam sećanja
Možda krotim oluju u očima
Možda se krijem između reči
Oplakujem te u još ne napisanim pesmama
Možda te ne volim više
Možda i lažem te
Ne čekaj me
Neću doći
Ni kada me umore čežnje
Zaboravim julske kiše
Nikad , nikad više
Udahni tišinu
Oslušni
Reci mi da čuješ
Zimu kako silazi na nas
Prekriće nas ovogodišnji snegovi
Oduvati prvi januarski vetrovi
Zaboraviće nas proleće
Ne čekaj me
Neću ti doći
Nikada više
Krijem se u mislima
Mestu gde se uvek tražimo kada se izgubimo...
Prelepo