Pokazuje rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Konoplja

  1. #1
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Konoplja

    Konoplja (lat. Cannabis) je rod jednogodišnjih dikotiledonih biljaka, koji uključuje više varijeteta (odnosno vrsta). Veruje se da je poreklom iz Centralne Azije, Kine i severozapada Himalaja, i već vekovima se koristi u industrijske, medicinske, duhovne i uživalačke svrhe.

    Svaka konoplja, pa i industrijska, sadrži psihoaktivni sastojak delta-9-tetrahidrokanabinol (skraćeno THC), u proseku oko 3 %. Pretežan deo THC-a se nalazi u cvetnim vrhovima ženske biljke, dok muška biljka uglavnom nije psihoaktivna. U cvetovima ženskih biljaka gajenih za uživanje, taj nivo dostiže do 20-30 %, dok je kod biljaka gajenih za industrijsku upotrebu, i do sto puta niži (ispod 0.3 %).

    Obično se pod nazivom industrijska konoplja podrazumeva konoplja koja se upotrebljava za dobijanje tkanina, dok se pod indijskom konopljom podrazumevaju ženske biljke koje se uživaju zbog opojnog dejstva. Konoplja je poznata i po nazivima: kanabis (latinski), gandža (indijski), marihuana (španski naziv iz Meksika), trava (žargonski), itd.

    Istorija konoplje u pisanom obliku traje skoro 5000 hiljada godina, a evidentno je da su upotrebu konoplje ljudi bilježili od početaka svoje pismenosti. Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i poljoprivreda. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju. Najranija pominjanja njenih psihoaktivnih svojstava možemo naći u vedskom spisu Atharva-Veda, indijskom svetom spisu starom četiri hiljade godina.

    Upotrebu konoplje na Balkanskim prostorima je još u 5. veku p. n. e. zabeležio Herodot:

    „Konoplja u njihovoj zemlji raste divlja, ali je Skiti i seju, a narodi Trakije od nje prave odeću. Skiti uzmu seme ove konoplje, uđu pod svoje šatore i bacaju ga na usijano kamenje, pa se ono dimi i stvara paru, kojoj nije ravno ni jedno parno kupatilo u celoj Grčkoj. Od te pare, Skiti su oduševljeni od veselja.“
    Vikipedija..

    Eh ti Skiti. :raz_114:
    Večnost je čista sadašnjost.

  2. #2
    Registrovani Član
    kojica avatar
    Status : kojica je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Pol:
    Lokacija : Beograd
    Poruke : 25,900
    Tekstova u blogu : 15

    Početno Re: Konoplja

    Srbi i konoplja.

    До краја 19. вијека народна ношња сеоског становништва била је највећим дијелом домаће производње. Материјали за ношњу израђивани су од вуне, лана, конопље и коже. У Србији су се градоносни облаци растјеривали пјесмама, које говоре о мукама и патњама пшенице или конопље[1]. Vuk Karadžić je u svom rečniku, među Srbima u 19. veku čak zabeležio i žensko ime Konoplja.

    По Тројановићевим речима (1896: 50), у пиротском округу због кашља и кијавице паре болесника тако што се нагне над конопљено семе, које је по жару посуто, те се ваљано накади... Најчешће је коришћена обична конопља (Cannabis sativa), која се пуши и користи као седатив, наркотик и хипнотик, али и против разних болести: астме, стомачних и цревних обољења, тетануса, грчева, хистерије, великог кашља, реуме, гихта, мигрене, неуларгије (Туцаков 1948: 805).

    Prema neproverenim tvrdnjama, između dva svetska rata je kod kafane Znak pitanja u Beogradu postojala pušionica hašiša gde su se okupljali viđeniji umetnici i intelektualci onoga vremena, uključujući i Đuru Jakšića
    vikipedija

  3. #3
    Registrovani Član
    dr.Kadžija avatar
    Status : dr.Kadžija je odsutan
    Registrovan : Jul 2010
    Pol:
    Lokacija : Mračno doba šverca srednjevekovnih štamparskih boja
    Poruke : 940
    Tekstova u blogu : 3

    Početno Re: Konoplja

    eh...... kad bi moglo realno da bude ono što su skiti navodno radili
    semenke ne sadrže nikakve psihoaktivne supstance, tako da su herodota verovatno nenamerno lagali
    every year, every week, every day, every memory

  4. #4
    Registrovani Član
    Zazijavalo avatar
    Status : Zazijavalo je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Poruke : 1,951

    Početno Re: Konoplja

    Da li ovo znači da je Đura Jakšić bio potomak Skita?

  5. #5
    Registrovani Član
    dr.Kadžija avatar
    Status : dr.Kadžija je odsutan
    Registrovan : Jul 2010
    Pol:
    Lokacija : Mračno doba šverca srednjevekovnih štamparskih boja
    Poruke : 940
    Tekstova u blogu : 3

    Početno Re: Konoplja

    Citiraj Prvobitno napisano od Zazijavalo Vidi poruku
    Da li ovo znači da je Đura Jakšić bio potomak Skita?
    ne breee, on je bio potomak Sajkule
    every year, every week, every day, every memory

  6. #6
    Registrovani Član
    Zazijavalo avatar
    Status : Zazijavalo je odsutan
    Registrovan : Aug 2009
    Poruke : 1,951

    Početno Re: Konoplja

    O!

  7. #7
    Registrovani Član
    dr.Kadžija avatar
    Status : dr.Kadžija je odsutan
    Registrovan : Jul 2010
    Pol:
    Lokacija : Mračno doba šverca srednjevekovnih štamparskih boja
    Poruke : 940
    Tekstova u blogu : 3

    Početno Re: Konoplja

    ...eh ti skiti
    Seme kanabis sative, konopljino seme, sadrži sve esencijalne amino i esencijalne masne kiseline neophodne za održavanje zdravog života. Nijedan drugi biljni izvor ne sadrži esencijalne amino kis u tako lako svarljivom obliku, niti sadrži esencijalne masne kis u savršenom odnosu za čovekove nutritivne potrebe, kao što je to slučaj kod semena konoplje. Da ne bude zabune, dosta semenki iz carstva biljaka sadrži esencijalne amino kiseline, laneno seme npr, ali ono po čemu je seme konoplje unikatno je to da sadrži 65% globulina edistina. To je najviše što je zabeleženo u svetu biljaka.

    Postoji 8 amino kiselina koje naše telo ne može da stvara, i još dve koje stvara u nedovoljnoj količini, stoga su te kiseline neophdne, tj. esencijalne. Ishrana kojoj ove kiseline nedostaju zasigurno vodi u bolest, eventualno smrt. Ove esencijalne amino kiseline, zajedno sa ostalih 11 koje naše telo pravi od esencijalnih, su povezane zajedno, shodno genetici, u strukturalne proteine koji daju život telu i enzime(globularne proteine) koji sačinjavaju samu srž ljudske mašine, tj zaduženi su za osnovne mehanizme života. Naše telo je doslovce izgrađeno i održava se beskonačno kompleksnim sistemom koji jednostavno stvara proteine od subjedinica amino kiselina. Svaka amino kis se sastoji od amino i karboksilne grupe vezane za isti ugljenikov(C) atom. Sve amino kiseline, osim prostih, sadrže još jedan sporedni (ugljenikov)lanac koji je vezan za C za koji su vezane amino i karboksilna grupa.
    Amino grupa jedne amino kiseline se vezuje za karboksilnu grupu druge amino kiseline, na taj način stvarajući peptidne veze. Proteini su sastavljeni od peptidnih lanaca amino kisleina u specifičnim sekvencama. Broj mogućih kombinacija peptida je nemerljiv.

    Peptidni lanci se mogu kriviti, uvrtati, spajati sa drugim peptidnim lancima putem slabih vodoničnih veza između azotovih(N) i kiseonikovih(O) atoma duž lanca. Amino kiseline takođe stvaraju veze preko svojih sporednih lanaca. Sva tri načina vezivanja amino kiselina doprinose stvaranju beskonačnih mogućnosti oblika proteina i potencijala reaktivnosti. Iako svaka vrsta stvara i gradi proteine specifične za tu vrstu, život je ustrojen tako da telo može stvoriti nove proteine pod pritiskom preživljavanja.

    Globulini su jedna od sedam klasa prostih proteina. Prosti proteini su izgrađeni od amino kisleina i ne sadrže neproteinske supstance. Globulini se nalaze u semenkama i životinjskoj krvi. Edistini su biljni globulini, a u krvi je serum globulin. Zajedno sa albuminima, globulini su klasifikovani kao globularni proteini. U globularne proteine spadaju svi enzimi, antitela, mnogi hormoni, hemoglobin i fibrogen(telo pretvara fibrogen u nerastvorljivi fibrin koji igra ulogu u zgrušavanju krvi).
    Albumin, fibrogen i globulin su tri glavna tipa proteina plazme. Plazma je tečni deo krvi koji dovodi nutrijente do tkiva. Sva tri tipa proteina plazme – serum albumin, serum globulin i fibrogen sačinjavaju oko 80% plazme. Ovi proteini služe kao glavni rezervoari lako i brzo dostupnih amino kiselina, u slučaju da ih neko tkivo treba.
    Biljna semena sadrže albumin i globulin, ali ne i fibrogen. Albumin je hranljivi materijal koji ispunjava prostor između jezgra semena i omotača semena. Jezgro semena treba albumin zarad održavanja inicijalnog rasta dok ne počne fotosinteza. Globulin edistin unutar jezgra semena garantuje da seme ima sve enzime neophodne za metaboličke aktivnosti. Globulin je treći po zastupljenosti protein u ljudskom telu. Globulini vrše mnoge enzimske funkcije(izazivajući da se odvijaju reakcije) unutar same plazme. Globulini su odgovorni i za prirodni i za stečeni imunitet koji osoba ima protiv stranih organizama. Telo koristi globulin i za stvaranje antitela koja napadaju antigene koji napadaju naše telo(virusi, bakterije, strani mikroorganizmi, toksini...).

    Globulini su podeljeni u tri klase – alfa, beta i gama globulini. Alfa i beta globulini imaju ulogu transportnog sredstva – preko njih se, u kombinaciji sa još nekim supstancama, vrši transport proteina kroz telo, iz jedne tačke u drugu. Oni vuku materijale neophdne za izgradnju novih i zamenu istrošenih ili oštećenih telesnih struktura.
    Gama globulini su potpuno neophodni za održavanje zdravog i ispravnog imunog sistema. Oni su podeljeni u pet klasa antitela nazvanih imunoglobulini. Svih pet klasa su specifično stvoreni za borbu protiv antigena koji napadaju ćelije. Imunoglobulini čine prvu borbrenu liniju našeg tela u borbi protiv infekcija i bolesti. Imunoglobuline proizvode bele krvne ćelije (B limfociti), locirani u limfnim čvorovima. Pri normalnom radu imunog sistema, svi inficirajuci antigeni moraju prvo proći kroz kontrolu limfnog sistema pre nego što uđu u krvotok.

    Za vreme varenja proteini iz hrane se raspadaju na amino kiseline. Potom se te amino kiseline apsorbuju u našem telu i uključuju u izgradnju proteina shodno potrebama i raspoloživosti amino kiselina za izgradnju određenih proteina. Naše telo treba neophodne amino kiseline u dovoljnoj količini da bi proizvodilo proteine poput globulina. Međutim, najčešći je slučaj da odgovarajuće količine određenih vrsta amino kiselina nisu sve vreme raspoložive, tj. prisutne u našem telu. Čak i ako naše telo ima dovoljne količine esencijalnih amino kis da spreči bolesti nastale nedostatkom istih, često se dešava da naše telo nema dovoljnu količinu es. amino kis za izgradnju imunoglobulina u količinama dovoljnim da npr. odbiju infekciju.
    Najbolji način da obezbedimo dovoljne količine amino kis za izgradnju globulina je unos hrane bogate globulinima. Obzirom da protein semena konoplje sadrži 65% globulina edistina i velike količine albumina, taj protein nam je već na raspolaganju u obliku jako sličnom onom koji je u krvnoj plazmi.

    Globulinski proteini su antitela specifično progrmanirana za uništavanje antigena. Oni cirkulišu kroz krvnu plazmu i ’’čekaju’’ antigene, kada se zakače za njih, aktivira se komplet korozivnih enzima koji buše rupe na površini antigena uzrokujući njihov raspad. Antitela su specifično skrojena i dizajnirana za neutralisanje ili dezintegraciju jednog specifičnog tipa antigena. Npr, bela krvna zrnca ili B limfociti su programirani za traženje i vezivanje za proteine ili molekule šećera na površini određenog antigena. Kada to urade, B limfociti po šablonu počinju da stvaraju antitela skrojena specifično baš za taj antigen. Istovremeno, B limfociti stvaraju svoje klonove koji se nazivaju plazma ćelije. Najveći deo tih klonova počinje da proizvodi antitela specifična za taj antigen. Ostali klonovi postaju memorijske ćelije koje se zadržavaju godinama u telu i traže, tj. čekaju izloženost tela nekom antigenu. Ako telo postane izloženo, te memorijske ćelije se vežu za molekul proteina ili šećera na površini antigena, i onda ceo postupak ide nadalje isto. Jedan B limfocit se za par dana može izdeliti na oko 100 plazma ćelija. U okviru svog životnog veka od par dana, odrasla plazma ćelija može proizvoditi 2000 antitela svake sekunde. Na taj način se stvaraju zalihe antitela, tj na taj način naše telo stiče svoj imunitet.

    Sposobnost tela da se odupre i preventira bolest se ogleda u brzini kojom telo može stvoriti neophodne količine antitela koje će odbiti ili ugušiti inicijalni napad. Seme konoplje nam pruža izvrstan izvor globulinskog materijala. Jedenjem semenki konoplje mi našem telu obezbeđujemo rezervoar izvora imunoglobulina neophodnih za stvaranje antitela koja će se boriti i preventirati bolesti. Uz sve to, od semena konoplje dobijamo ulje koje sačinjava 35% ukupne težine semena. Ovo ulje, u odnosu na ostala prirodno ceđena, ima najmanju količinu zasićenih masnih kiselina(8%), najveću količinu polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina(80%). Iza semena konoplje na drugom mestu je seme lana koje ima 72% polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina.

    Linoleinsku i linoleičnu kiselinu naše telo ne može da stvara, te ih mora dobijati putem hrane. Ove dve kiseline su najvažnije za ljudsko zdravlje. Uključene su u stvaranje životne energije iz hrane i kretanje te energije kroz telo. Mast je druga po zastupljenosti od supstanca u našem telu, prva je voda. Tačan procenat varira (zbog ishrane, vežbi, genetskih predispozicija) između 15-22%. U idealnoj varijanti, trećina unešenih masti bi trebalo da budu esencijalne masne kiseline. Najmanje 10% dnevnih kalorija treba da bude linoleinska kiselina, a 2% dnevnih kalorija linoleicna kiselina. Optimalni odnos linoleinske i linoleicne kiseline se krece od 2:1 do 4,5:1. Odnos od 2:1 je najpovoljniji za sprečavanje degenerativnih bolesti. Ulje semena lana sadrži 58% linoleinske kiswline i 14% linoleicne kiseline, što je odnos 4,1:1, a ulje semena konoplje sadrži 55% linoleinske kis i 25% linoleicne kiseline, što je odnos 2,2:1 i upravo taj odnos čini ulje semena konoplje najboljim izvorom za optimalno zdravlje i sprečavanje čitavog spektra različitih bolesti.
    Pored toga, ove dve kiseline su uključene u prebacivanje kiseonika iz u vazduha u plućima do svake ćelije našeg tela. One imaju ulogu čuvanja kiseonika u ćelijskoj membrani, koji predstavlja barijeru u eventualnom napadu virusa i bakterija. Virusi i bakterije ne mogu napredovati u prisustvu kiseonika. Oksidacija je najvažniji proces u našem telu. Linoleinska i linoleična kis su prekursori(prethodnici, uslovno rečeno) za prostaglandine, koji su supstance slične hormonima i imaju ulogu u regulaciji mnogih funkcija u tkivima. Svi do sada identifikovani prostaglandini su klasifikovani u tri grupe – linoleinska kiselina je početni materijal za prvu i drugu grupu, a linoleicna kiselina je početni materijal za treću grupu prostaglandina.

    Prostaglandin E1 (PGE1) je najpoznatiji iz prve grupe. Pomaže u prevenciji srčanih napada i udara povezanih sa kardiovaskularnim oboljenjima, tako što sprečava krvna zrnca da se slepljuju i na taj način stvaraju ugrušak koji bi začepio arteriju. PGE1 ometa i umanjuje stvaranje holesterola i poboljšava cirkulaciju dilatacijom krvnih sudova. PGE1 takođe kontroliše stvaranje prostaglandina iz druge grupe, potom, uključen je zajedno sa T ćelijama u imunom sistemu i može preventirati rast ćelija raka obzirom da PGE1 reguliše stopu deobe ćelija.
    Linoleinska i linoleična kiselina, i još nekoliko visoko nezasićenih masnih kiselina koje telo pravi od njih, su neophodne najaktivnijim tkivima koja zahtevaju razmenu energije i elektrona i kiseonik. Ta tkiva se najviše nalaze u mozgu, retini, unutrašnjem uhu, adrenalnim i testikularnim tkivima. Ove dve kiselina nose visoku(finu) energiju koju zahtevaju najaktivnija tkiva, i nose kiseonik u dovoljnim količinama. Može se reći da životna energija teče kroz telo putem esencijalnih masnih kiselina i njihovih derivata.

    Više od pola ukupnog ulja pronađenih u biljkama sa tamno zelenim lišćem čini linoleinska kiselina(zeleno lišće asdrži 1% ulja). Najveća joj je koncentracija u membranam hloroplasta, gde se vrši fotosinteza. Kada sunčev zrak padne na list, pi-elektronski oblaci cis-dvostrukih veza kod linoleične kiseline apsorbuju energiju fotona, ponašajući se poput elektrona u laserskim materijalima. Pi-elektroni transformišu solarnu energiju u hemijsku energiju, koju linoleična kiselina prenosi gde god je to u telu potrebno. Linoleična kiselina je 5 puta reaktivnija na svetlost od linoleinske kiseline. Sunčeva svetlost ~1000 puta uvećava sposobnost linoleične kiseline da reaguje sa kiseonikom.
    To je i problem sa nezasićenim masnim kiselinama, pogotovo sa onim koje imaju više cis-dvostrukih veza – jako su osetljive na svetlost i rasturiće se vrlo brzo na svetlosti. Ulja brzo postanu užegla i nepodesna za jelo. To ujedno čini i posebnu prirodu masnih kisleina koja ih čini esencijalnim, tj neophodnim za život – velika uloga u apsorpciji kiseonika i transformaciji sunčeve energije, a sa druge strane raspadaju se kada su direktno izložene vazduhu i sunčevoj svetlosti. Kada su izložene svetlosti, počinju lančane reakcije slobodnih radikala. Dovoljan je jedan foton kojeg će uhvatiti elektron od ugljenika koji se nalazi pored para ugljenika povezanih cis-vezom. Taj ekscitovani elektron napušta orbitu, sudara se sa drugim elektronima ili se povezuje sa vodonikovim jezgrom izazivajući na taj načiin lančane reakcije, koje se dalje nastavljaju i traju 30,000 ciklusa. Veze pucaju duž lanca kiseline, novi i drugačiji molekuli se stvaraju. Mnogi od tih molekula, uključujući ozonide i perokside(koji uništavaju plućno tkivo), hidroperokside, polimere, a pogotovo hidroperoksialdehidi, su jako toksični za telo.
    Iako život ne može bez svetla i kiseonika – osetljive esencijalne masne kiseline ubrzo postaju toksične ukoliko se sa njima postupa nepravilno. Priroda je rešila ovaj paradoks ubacivanjem moćnih antioksidanasa i lešinara slobodnih radikala (koji imaju ulogu u kontroli stope oksidacije i zarobljavanju slobodnih radikala pre nego što lančane reakcije izmaknu kontroli), od koji su najpoznatiji vitamin A i vitamin E. A kada pogledamo koje sve vitamine sadrži seme konoplje vidimo da su to vitamini A, C, E, B1, B2, B3, B6 i D. Priroda je stvorila vitamine A i E da se rastvaraju u polinezasićenim masnim kiselinama i na taj način ih čuvaju dok one obezbeđuju nesmetan protok životne energije kroz telo.

    Biljkama je stvoreno perfektno skladište esencijalnih masnih kiselina gde su zaštićene od kiseonika i sunčeve svetlosti – seme. Dokle god u našoj ishrani imamo zastupljena cela semena, naša životna energija će biti napunjena vitalnošću. A u svetu semena – seme konoplje u sebi sadrži savršen balans esencijalnih masnih kiselina koji zahteva naš organizam. Zato narode – semenke, kikiriki, semenke, sport za zube...
    every year, every week, every day, every memory

  8. #8
    starosedelac
    DaDole avatar
    Status : DaDole je odsutan
    Registrovan : Jan 2011
    Pol:
    Lokacija : Tamo daleko
    Poruke : 42,609
    Tekstova u blogu : 2

    Početno Odg: Konoplja



    "Molim vas, legalizujte kanabis"

    Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na kanabis? Džoint i "duvanje", jel da? Međutim, ta biljka pruža više, mnogo više, saznali smo na javnoj tribini "Lekalizacija" i izložbi "Konoplja u Srbiji nekad i sad", koji su održani u Mikser hausu u Beogradu, povodom pokretanja inicijative za izmenu zakona o upotrebi kanabisa u medicini i industriji.
    Saznali smo da su prve "leviske" bile od kanabisa, da je Srbija bila jedan od najvećih izvoznika ove biljke. Saznali smo koje sve bolesti olakšava njeno ulje, kao i koliko ljudi će se lakše boriti sa svojim bolestima ako se ova biljka legalizuje.


    "Moj sin je imao saobraćajni udes, sad je nepokretan, a ja imam karcinom dojke i na hemoterapiji sam. Kanabis nam oboma veoma pomaže, ali ga nabavljamo ilegalno, od dilera. Nekoliko puta mi je policija pretresala kuću, gurali su ruke ispod dušeka mog nepokretnog sina, tražeći 'drogu'. Zar vam ja ličim na narkomana", ispričala je Anan Perić (60 godina), koja je na tribinu u Beogradu došla iz Rume.
    "U Italiji je uzgoj kanabisa u medicinske svrhe dozvoljen, i za to su, na primer, izdvojili jednu kasarnu tako da vojnici nadgledaju useve. Evo, mi u Rumi takođe imamo kasarnu, napuštenu. Molim vas, zašto mi ne možemo da kupujemo lekove na bazi kanabisa u apotekama, kao što kupujemo ulje nara, origana, badema... Neka se dozvoli, makar, upotreba u bolnicama, kao što sme da se koristi morfijum, na primer. Ovako nas terate da preko interneta dajemo od 200 do 500 evra na ulje možda neproverenih proizvođača."
    "Ja imam psorijazu. Slušao sam sve savete lekara, mazao se svime što su mi prepisali, izlazio na sunce, ništa mi nije pomoglo. Onda sam čuo za kanabis i evo - ja sam živ primer koliko ta biljka može da pomogne, barem kada je moja bolest u pitanju. Mnogo smo se odvojili od prirode, vreme je da joj se vratimo", ispričao je učesnicima tribine, mladić koji kaže da kanabis koristi već godinu dana i da su rezultati fantastični.

  9. #9
    starosedelac
    DaDole avatar
    Status : DaDole je odsutan
    Registrovan : Jan 2011
    Pol:
    Lokacija : Tamo daleko
    Poruke : 42,609
    Tekstova u blogu : 2

    Početno Odg: Konoplja

    Bilo je još takvih primera, na tribini koja je povremeno ličila na ispovedaonicu onih koji boluju od karcinoma, kronove bolesti, tumora na mozgu... njihov vapaj da se kanabis legalizuje jer ne ublažava simptome bolesti, a neki tvrde i da ih je i izlečio.
    "Dojila sam bebu, kada mi je rečeno da bolujem od multiploskleroze i da bi trebalo da prekinem laktaciju kako ih počela sa terapijom. Nisam pristala na to. Počela sam da duvam. Ne znam za druge, ali meni je stvarno pomoglo, a lekari mi ne veruju. Napadi su ređi, manjeg intenziteta, vrato mi se apetit, ugojila sam se", ispričala je književnica Irina Marković, na odlično posećenoj tribini kojoj su prisustvovali i Rik Simpson, svetski poznat zagovornik lečenja uljem kanabisa, kao i njegove kolege, stručnjaci za ovu oblast Pol Hornbi i Lumir Hamuš.


    "Brojna istraživanja i naučni radovi su dokazali da su kanabis i njegovi aktivni sastojci, kanabinoidi, pomažu u lečenju mnogih bolesti i stanja. Pomaže rad vitalnog neiro-signalnog i imuno-signalnog sistema. Ublažava mučninu prilikom hemoterapije, poboljšava apetit. Dominantni kanabinoidi - THC i CBD, pokazali su široka terapijska svojstva. Pozitivnu deluju protiv bolova, spazama, tremora, upala...", rekao je Rik Simpson i objasnio zašto je ta dragocena biljka anatemisana.
    Naime, tridesetih godina prošlog veka, velike korporacije u SAD su patentirale proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja (plastika, celofan, najlon, teflon...) pa su zaključili da je proizvodnja konoplje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiji. Iz tih razloga počelo je naručivanje izmišljneih članaka, snimanje propagandnih filmova čiji je cilj zastraživanje građana. Predsednik SAD Franklin Ruzvelt je 1973. je potpisao zakon po kome je usev - konoplja postala opasna opojna droga - marihuana.
    Tako je indistrijska proizvodnja ove biljke opala za 80 odsto, svest i znanje ljudi u vezi sa konopljom se gotovo skroz izmenilo. Za većinu to više nije jedna od najkorisnijih biljaka, već opasna, opojna droga.
    Danas, zakonodavstvo u Srbiji kanabis svrstava u drugu grupu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao opojnu drogu koja može dovesti do teškog oštećenja zdravlja ljudi.


    Da li će se nešto u vezi sa tim promeniti?
    "Moje prisustvo ovde govori o tome da Ministarstvo zdravlja podržava legalizaciju konoplje u medicinske svrhe. Ne želimo da odstupimo od mogućnosti koje su već neke zemlje Evropske unije uvele. Zakon zabranjuje i kažnjava korišćenje marihuane, pa tako treba regulisati da se ona stavi na listu opijata, da se poveže sa indikacijama i da se nakon toga stavi u promet i upotrebu", rekao je sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko, inače hirurg na onkologiji u Sremskoj Kamenici.

  10. #10
    starosedelac
    DaDole avatar
    Status : DaDole je odsutan
    Registrovan : Jan 2011
    Pol:
    Lokacija : Tamo daleko
    Poruke : 42,609
    Tekstova u blogu : 2

    Početno Odg: Konoplja

    On je potvrdio navode da ulje kanabisa može da pomogne u lečenju nekih vrsta karcinoma, i da je dokazano dobro u terapiji protiv bolova, a sa njim se složio i direktor Specijalne bolnice "Sveti Sava" dr Milan Savić."Analgetička svojstva kanabisa su poznata, pre svega spazmolitičko dejstvo kod ukočenosti mišića, mogućnost da popravi apetit i da spreči povraćanje", rekao je doktor i naglasio da i on, takođe, podržava ideju da se "da legalni okvir tamo gde su to učinile i zemlje EU", u vezi sa uzgojem i korišćenjem kanabisa u medicinske svrhe.
    U Izraelu, na primer, gde Lumir Hamuš radi na Hebrejskom univerzitetu, čak 15.000 bolesnih ljudi koristi ulje kanabisa.
    "Ne tvrdim da kanabis može svakoga da spasi, ali je moj istraživački rad dokazao da je stepen izlečenja od 75 do 80 odsto. Međutim, ova biljka svim bolesnicima može makar da poboljša kvalitet života, da olakša bolesničke muke, da im obezbedi da umru dostojanstveno. Prestanimo da je se bojimo, počnimo da konoplju da koristimo do njenih krajnjih granica", poručio je Rik Simpson.


  11. #11
    starosedelac
    DaDole avatar
    Status : DaDole je odsutan
    Registrovan : Jan 2011
    Pol:
    Lokacija : Tamo daleko
    Poruke : 42,609
    Tekstova u blogu : 2

    Početno Odg: Konoplja

    Evropska prestonica kudelje bila je u SrbijiU vreme srednjovekovne Srbije proizvodnja ove biljke bila je rasprostranjena na seoskom području o čemu svedoče detalji na freskama, crteži na ćupovima i činijama, ostacima ratne opreme. I kasnije konoplja ne gubi na značaju u Srbiji. Još od 1756. godine su počeli da se održavaju vašari kudelje u Odžacima, a to mesto je vremenom postalo nezvanična evropska prestonica kudelje. Biritanska mornarica je koristila užad i kanape proizvedene upravo u Odžacima. Već 1783. godine u Odžacima je pravljeno i ulje konoplje, a posle Drugog svetskog rata SFRJ postaje bitan izvoznik konoplje sa 25 odsto učešće u Evropi, odnosno šest odsto u svetu, sa zasađenih 50.000 hektara površine.

    Šta je zajedničko za konoplju i majčino mlekoKonoplja (latinski Canabis) je jednogodišnja biljka iz roda skrivenosemenica. Veruje se da je poreklom iz Centralne Azije, Kine i sa Himalaja, i da je to prvi usev koji je čovek počeo da uzgaja. To je jedina biljka koja se javlja u dva vidljiva pola - muška i ženska. Konoplja sadrži psihoaktivni sastojak THC, ali više u ženskim delovima - u cvetovima gajenim za pušenje, od 20 do 30 odsto, dok je kod gajenih za industrijsku upotrebu, ispod 0,3. Konoplja se može obraditi u papir koji se može više puta reciklira nego papir od celuloze. Koristi se kao ekološki građevinski materijal. Od konplje se pravi ulje koje, između ostalog, sadrži gama linolemsku kiselinu koja se može naći još samo u majčinom mleku.

Slične teme

  1. Najljekovitije biljke svijeta: konoplja
    Od ANIMOB u forumu Higijena i Nutricionizam
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 14-02-2013, 14:20

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •