Sergej Jesenjin - dovidjenja druže moj

[Bisernica]

До свиданья, друг мой, до свиданья.
Милый мой, ты у меня в груди.
Предназначенное расставанье
Обещает встречу впереди.

До свиданья, друг мой, без руки, без слова,
Не грусти и не печаль бровей, -
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.

****************************

Dovidjenja, druže, dovidjenja...

Dovidjenja, druže, dovidjenja!
U životu ima mnogo zla,
svaki korak,
prati nova patnja,
na ovom svetu,
sreće nemam ja.


Dovidjenja! Tiho gasnu sveće,
pred moj put
u mrak i večni san.
Čitav život čekah malo sreće,
al' u noći ipak ostah sam...

Dovidjenja, bez stiska, bez reči!
Čemu bol i vrelih suza žar?
Za nas nije nista novo mreti,
ni sam život nije nova stvar...

[Bisernica]

Sve što živi ožiljak ima !


Rodjen je septembra 1895. godine u selu Konstantinovu, u Rusiji. Kako je sam govorio, detinstvo mu je proteklo: "Kao i kod svih seoskih derana". Zaista, detinstvo je proveo na selu, uz stari ruski sat, i blistavi samovar u "niskom domu sa plavim oknima". Za njegov dalji rad najzaslužnije je školovanje na univerzitetu gdje je upoznao mnoge pesnike koji će kasnije uticati na njega. Uvek je govorio da njegovim pesmama ne treba predgovor, jer posle čitanja svaki će čitalac već sam sve shvatiti, mada su se mnogi trudili da ga proprate kritikom. Sergej nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Ljudi su ga ili voleli ili mrzeli. Često je sedeo sam i zamišljen, uz čašu žestokog pića i "safo" cigaretu, pa su ga mnogi proglašavali čudakom ili čak alkoholičarem. Neki su čak i zazirali od njega jer je bio prilično preke naravi. Neshvaćen i progonjen sa mnogih strana, nemogavši vise da se bori, i ne videvši izlaza iz otužne svakodnevice, Sergej Aleksandrovič Jesenjin, izvršio je samoubistvo 28. decembra 1925. godine u hotelu "Angleterre" u Lenjingradu. Pred samoubistvo, sopstvenom je krvlju napisao jednu od svojih najlepših pesama:Dovidjenja druže moj.

[Bisernica]

Dovidjenja druže moj

Dovidjenja,dragi,dovidjenja;
Ti mi prijatelju jednom bješe sve.
Urečen rastanak bez našeg htijenja
Obećava I sastanak,zar ne?



Dovidjenja,dragi,bez ruke,bez slova
Nemoj da ti bol obrve povije-
Umrijeti nije ništa na ovom svijetu nova,
Al' ni živjeti baš nije najnovije.

Jedan od mnogobrojnih prevoda

[Bisernica]

Sergej Jesenjin i Isidora Dankan



Jesenjin je jedan od najboljih i najomiljenijih ruskih pesnika i pesnika uopšte.
Zbog svog seoskog porekla smatrao je sebe "pesnikom sela" i bavio se seoskim životom u mnogim svojim delima.
Poeziju je počeo pisati već sa devet godina,a kao vunderkind se preseljava u Moskuvu 1912. godine gde je počeo da radi kao lektor u izdavaštvu i paralelno sa tim studirao na moskovskom državnom univerzitetu.1915 odlazi u Sankt petersburg gde upoznaje Aleksandra Bloka,Sergeja Gorodetskog,Nikolaja Kljujeva,i Andreja Belog.Uz njihovu pomoć je izgradio svoju poetiku i postao poznat u književnim krugovima.
1922. god se ženi američkom plesačicom Isidorom Dankan,ali brak traje kratko.zanimljivo je da Jesenjin nije govorio strane jezike,a ona je znala tek nekoliko desetina ruskih reči.Nakon godinu dana braka,vraća se u Moskvu.
Bio je u braku ukupno pet puta.Prva dva su bila sa istom ženom - Sinaida Rajh.Sa njom je imao dvoje dece,a imao je i dvoje vanbračne - jedno od njih je i poznati matematičar Aleksandar Jesenjin Volpin.Nakon braka sa Isidorom,ženi se sa simpatijom iz mladih dana Galinom Belislavskajom,a kasnije i unukom Lava Nikolajeviča Tolstoja,Sofijom Tolstajom.
U početku,daje podršku Oktobarskoj revoluciji i njenim idejama,ali se kasnije razočarao njenim posledicama.Veliki broj njegovih dela iz ovog razloga biva zabranjen u Sovjetskom savezu,posebno u Staljinovo vreme.
Poslednje dve godine njegovog života obeležava pijanstvo i lutanje,ali i jedan od perioda u kojem je napisao neke od svojih najboljih pesama.Obesio se u hotelskoj sobi,u svojoj tridesetoj godini života.Postoje sumnje da je to *samoubistvo* u stvari naloženo pod strane agenata zvanične vlasti. Jedna od njegovih supruga,Galina Belislavskaja ,ubila se na njegovom grobu,godinu dana nakon njegove smrti.

[Bisernica]

Ko je ljubio taj ne ljubi više

Ti me ne voliš i ne želiš, zar
lep nisam nimalo, mala?
Ne gledajući, od strasti uz žar
na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa keženjem, mlada, osećajnim
ja s tobom nisam ni nežan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve dosad ruke, usne dao?

Znam, oni su prošli kao sanke, mila,
ne dodirnuvši tvoj oganj u snima,
na kolenima mnogima si bila,
a sada, evo, sediš na mojima.

Neka ti oči trepavica rubi,
neka ti u misli dodje drugi neko.
Ta i ja te baš jako ne ljubim
tonuć u nesto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom očajnom
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao što smo se susreli slučajno
rastaćemo se uz smešak nas dvoje.

Svojim putem otići ćeš u smiraj
da prokockaš dane i plač novi.
neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.

U ćorsokaku s drugim ćeš se naći,
o ljubavi brbljajuć bez svesti.
Tad ću možda u šetnju izaći
i sa tobom ponova se sresti.

Bliže pleća okrenuvši drugom
i malo se pognuv ne misleći.
"Dobro veče", reći ćeš mi s tugom.
"Dobro veče, mis" i ja ću reći.

I ništa neće dušu da zanjiše.
Nit' u drhtanje može da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi više.
Izgorelog niko ne zapali.

[Bisernica]

Prva objavljena pesma Sergeja Jesenjina pod pseudonimom Ariston.


BREZA

Pod prozorom mojim
Bela brezica je
Ogrnuta snegom
Ko srebrna da je.

Na punim granama
Ledenim po strani,
Razvile se rese
Ko beli djerdani.

U tišini stoji
Breza, ko u gaju,
I plamte pahulje
U ognjenom sjaju.


A zora, polako,
Naokolo plovi,
I na strane sipa
Srebrni prah novi...