Zanima me, ne sa čisto sex. aspekta, da li umete da stavite tačku na vezu, odnos, kres kombinaciju? Da li sve ima početak i kraj, ili se oteže do beskonačnosti, koristi i upražnjava u trenutcima frustracije, utehe, dosade?
Stavljam tačku, sečem, ne umem drugačije... ne umem da krpim, lepim, nastavljam i sastavljam... da ostavim odškrinuta vrata. Zalupim ih dupetom, i nema biše nazad.
I ne mogu da shvatim ljude koji po završetku nekog odnosa ostavljaju prostora za menevrisanje, u smislu da se taj kraj modifikuje i prolongira, da nema jasne granice, da uvek ostane ono "opet ćemo nekad", makar to bio i samo sex.
Ne mislim da to rade sa svakim odnosom, ne vredi svaki čak ni povremenog drugarskog sexa u danima usamljenosti... samo ne vidim čemu i kuda to vodi.
Naročito u odnosima koji su vam nekada nešto značili i koji vas ugrožavaju i kada se završe. U tom smislu mi je lakše da nema ništa više, jer bi svako otezanje bilo mučenje. Oni drugi, koji me ne ugrožavaju, pa možda bih nekad... samo opet ne vidim čemu... da je vredelo, trajalo bi i dalje. A polovično ne mogu da prihvatim kao zadovoljvajuće.