Samokontrola

[Пркос]

Uz pomoć samokontrole u stanju smo da u stresnim situacijama sačuvamo hladnu glavu, prizovemo našu racionalnu stranu u pomoć i umirimo osećanja kada je to potrebno! Dobra samokontrola nam pomaže da su naše aktivnosti uvek usmerene određenom namerom, ciljem, svrhom. Ona nam pomaže da u određenim situacijama budemo odmereni i promišljeni, a ne impulsivni i brzopleti. Zahvaljujući njoj možemo sebi da priuštimo da pre nego što nešto kažemo ili učinimo prethodno razmislimo o svojim rečima ili postupcima. Druga strana medalje bi bila kada odreagujemo bez razmišljanja, a onda posle obično žalimo zbog svojih reči ili postupaka.
Da biste poradili na sopstvenoj samokontroli, vodite računa o sledećem - kontrolišite ono što govorite, u mislima. Budite svesni svojih misli u svakom trenutku! Preuzmite odgovornost za sopstvene emocionalne reakcije u životu. Razmislite o vašim sopstvenim „emocionalnim okidačima“, predvidite svoje reakcije u različitim situacijama ispunjenim emotivnim nabojem i pripremite se da svesno upravljate sopstvenom reakcijom na njih. Razmislite o najtipičnijim situacijama koje vas iritiraju i potrudite se da nadvladate ovakve nepoželjne situacije vežbajući „rešavanje problema“.
Naime, kada se suočavate sa situacijom koja izaziva nepoželjnu emocionalnu reakciju, smanjite vašu ljutnju i bes tako što ćete se fokusirati na ponašanje, a ne na osobu čije vas je ponašanje izbacilo iz takta. To preoblikujte tako da ponašanje bude problem na čije rešavanje ćete se fokusirati, a ne na raspravu sa osobom čije vas je ponašanje revoltiralo.
Koristite humor! Potrudite se da sagledate nastalu situaciju na jedan sasvim novi način, potražite ono komično u svemu, u svakom slučaju doprinećete spuštanju tenzije. Naravno, vodite računa o tome da taj humor bude adekvatan i prilagođen da kod sagovornika ne biste izazvali suprotan efekat!
Duboko udahnite nekoliko puta, jer to smanjuje napetost i daje vam dodatnih par trenutaka da razmislite pre nego što odreagujete. Distancirajte se iz te situacije i idite dalje, preusmerite svoju energiju na neku drugu aktivnost. Tako ćete povećati koncentraciju i ponovo reorganizovati svoje misli i osećanja.
Samomotivacija je usmeravanje snage naših emocija ka nekom cilju. To je istovremeno i zamišljanje kako ostvarujemo taj cilj i preduzimanje svih potrebnih koraka da bismo došli do njega. Budite svesni načina na koji sebi objašnjavate sopstvene propuštene prilike u životu i pri tom ostanite realni. Shvatite da možete kontrolisati i birati šta ćete da mislite i osećate. Povećajte vašu upornost tako što ćete uvek biti svesni svog cilja u životu. Da biste dobili dodatnu energiju, povežite vaše ciljeve sa vašim vrlinama. Uvek imajte cilj i budite uporni tako da biste mogli da uživate u zadovoljstvu ostvarenja zacrtanog cilja. Konstantno učite! Znanje će izgraditi vašu snagu, a vi ćete biti vredniji i svestraniji.

[Пркос]

Emocionalna inteligencija podrazumeva zapravo i dva njena vrlo važna segmenta, a to su samokontrola i samomotivacija. Dok razvijena svest o sebi predstavlja istančan sluh za sopstvena osećanja i osećanja drugih ljudi, samokontrola je sposobnost kontrole i upravljanja sopstvenim osećanjima, i to tako da od njih imamo više koristi nego štete, i to ne samo mi već i ljudi iz našeg neposrednog okruženja. Uz pomoć samokontrole smo u stanju da u stresnim situacijama sačuvamo hladnu glavu, prizovemo našu racionalnu stranu u pomoć i umirimo osećanja, kada je to potrebno!

Dobra samokontrola nam pomaže da su naše aktivnosti uvek usmerene određenom namerom, ciljem, svrhom. Ona nam pomaže da u određenim situacijama budemo odmereni i promišljeni, a ne impulsivni i brzopleti. Zahvaljujući njoj možemo sebi da priuštimo da pre nego što nešto kažemo ili učinimo prethodno razmislimo o svojim rečima ili postupcima. Druga strana medalje bi bila kada odreagujemo bez razmišljanja, a onda posle obično žalimo zbog svojih reči ili postupaka.
Da biste poradili na sopstvenoj samokontroli vodite računa o sledećem:
•Kontrolišite ono što govorite sebi, u mislima. Budite svesni svojih misli u svakom trenutku. Preuzmite odgovornost za sopstvene emocionalne reakcije u životu. Kada osećate da ste uračunljivi i da imate punu kontrolu nad različitim situacijama u kojima se možete naći, vrlo brzo ćete početi da osećate sopstvenu moć.
•Razmislite o sopstvenim “emocionalnim okidačima”, predvidite svoje reakcije u različitim situacijama ispunjenim emotivnim nabojem i pripremite se da svesno upravljate sopstvenom reakcijom na njih. Razmislite o najtipičnijim situacijama koje vas iritiraju i potrudite se da nadvladate ovakve nepoželjne situacije vežbajući “rešavanje problema”. Naime, kada se suočavate sa situacijom koja izaziva nepoželjnu emocionalnu reakciju, smanjite vašu ljutnju i bes tako što ćete se fokusirati na ponašanje, a ne na osobu čije vas je ponašanje “izbacilo iz takta”. To preoblikujte tako da ponašanje bude problem na čije rešavanje ćete se fokusirati, a ne na raspravu sa osobom čije vas je ponašanje revoltiralo.
•Koristite humor! Potrudite se da sagledate nastalu problem situaciju na jedan sasvim novi način, potražite ono komično u svemu, u svakom slučaju doprinećete spuštanju tenzije. Naravno, vodite računa o tome da taj humor bude adekvatan i prilagođen da kod sagovornika ne biste izazvali kontraefekat!
•Duboko udahnite nekoliko puta, jer to smanjuje napetost u mozgu i daje vam dodatnih par trenutaka da razmislite pre nego što odreagujete. Distancirajte se iz te situacije i idite dalje, preusmerite svoju energiju na neku drugu aktivnost. Tako ćete povećati koncentraciju i ponovo reorganizovati svoje misli i osećanja.
Samomotivacija je usmeravanje snage naših emocija ka nekom cilju. To je istovremeno i zamišljanje kako ostvarujemo taj cilj i preduzimanje svih potrebnih koraka da bismo i došli do njega. Nekoliko saveta za podizanje samomotivacije - pre svega, budite svesni načina na koji sebi objašnjavate sopstvene propuštene prilike u životu i pri tom ostanite realni. Shvatite da možete kontrolisati i birati šta ćete da mislite i osećate. Povećajte vašu upornost tako što ćete uvek biti svesni svog cilja u životu. Da biste dobili dodatnu energiju, povežite vaše ciljeve sa vašim vrlinama. Uvek imajte cilj i budite uporni tako da biste mogli da uživate u zadovoljstvu ostvarenja zacrtanog cilja. Konstantno učite! Znanje će izgraditi vašu snagu, a vi ćete biti vredniji i svestraniji.
Irena Tešić

[Пркос]

Najnovija istraživanja Univerziteta u Toronto Scarborough, objavljena u ’’Acta Psychologica’’, pokazuju da slušanje unutrašnjeg glasa ima važnu ulogu u kontroli impulsivnog ponašanja.

’’Mi sebi šaljemo poruke sve vreme sa namerom da kontrolišemo sami sebe, bilo da je to da nastavimo sa poslom kada smo umorni, da prestanemo da jedemo kada žarko želimo još jedno parče torte ili da se suzdržimo od eksplodiranja na nekog sa kim se raspravljamo’’ rekao je Alexa Tullett, kandidat za doktorsku disertaciju i glavni autor ove studije. ’’Želeli smo da saznamo da li razgovor sa samim sobom u ovim slučajevima zaista pomažu.’’

Tullett je u saradnji sa profesorom Michael Inzlicht objavio niz testova za samokontrolu.

U jednom od primera testovi se izvode na računaru. Učesnicima testa je rečeno da ako vide određenu sliku na ekranu, pritisnu odgovarajuće dugme na tastaturi. Ako bi videli neki drugi simbol na slici, rečeno im je da se suzdrže od pritiska tastera. Ovaj test meri samokontrolu jer postoji više "pritisni" od "ne pritisni" simbola, čineći pritiskanje dugmeta impulsivnom reakcijom.

Tim koji je sproveo test odlučio je da blokira ’unutrašnji glas’ učesnika. To su uradili tako što su rekli učesnicima da ponavljaju jednu reč iznova i iznova, sve dok traje testiranje. Ovo je imalo za cilj da spreči učesnike da razgovaraju sa sami sa sobom dok rade test.

’’Kroz niz testova otkrili smo da ljudi reaguju inpulsivnije kada ne koriste svoj unutrašnji glas, odnosno kada ne razgovaraju sami sa sobom" rekao je profesor Inzlicht. ’’Bez mogućnosti da saslušaju svoje poruke, nisu bili u stanju da obavljaju istu količinu samokontrole kao kada su slušali svoj unutrašnji glas.’’

’’Oduvek se zna da čovek ima svoj unutrašnji glas, ali se do sada nije znalo da on ima tako važnu funkciju’’ rekao je Tullett. ’’Ova studije zapravo dokazuje da nas unutrašnji glas sprečava da donosimo impulsivne odluke, kao i da nam pomaže da vežbamo samokontrolu.

Izvor: Lekarinfo.com

[Man]

Spam se toleriše na LJIS-u, Svaštari i Anarhiji, na ostalim forumima će biti brisan.


Hvala!

[kojica]

Dakle vreme je za asertivnu komunikaciju.

Ili samokontrolu.

Biram samokontrolu.

Kao što rekoh, neću da čitam kilometarske čaršafe prekopirane ko zna otkud o samokonroli.
Osim toga, već sam sa prethodna dva komentara dokazala da humor ne doprinosi
samokontroli i redovno izaziva suprotan efekat, pa ću sada probati da se rešim istog.

Eto imam neku bolju literaturu, a i malo je od te literature ostalo i u glavi,
pa ne moram da nosim knjigu sa dobom da bih mogla nešto da kažem.
Meni je meditacija mnogo pomogla. Čuli ste za meditaciju?

[dr.Kadžija]

Samokontrola je za mehanizme, automate i biorobote , ja biram samodisciplinu

[Man]

Volim kad kaže malo ali pogrešno

[Man]

Samokontrola je za mehanizme, automate i biorobote , ja biram samodisciplinu

jednom i ja da se složim sa dr.kijem

[kojica]

Jel možete da pojasnite razliku između samokontrole i samodiscipline?

[Man]

Mrzi me da pišem a ne smem da kopiram znam da to ne voleš
izgoglaj... skoro svaki ozbiljniji forum ima dosta na tu temu...

[kojica]

Uf što sad nisam u mogućnosti da ti obrišem taj spam.

Uzdam se ja u dotora. Njega ne mrzi da piše.
Kontrola je kad nešto što već postoji održavaš u stanju koje ti odgovara,
a disciplina kada ga menjaš onako kako ti odgovara?
El sam blizu?

[Zazijavalo]

Jel možete da pojasnite razliku između samokontrole i samodiscipline?

Samokontrola je kad braniš druge od sebe, a samodisciplina je kad bičuješ samog sebe.

[dr.Kadžija]

...blizu kojice

[Man]

Uf što sad nisam u mogućnosti da ti obrišem taj spam.

Uzdam se ja u dotora. Njega ne mrzi da piše.
Kontrola je kad nešto što već postoji održavaš u stanju koje ti odgovara,
a disciplina kada ga menjaš onako kako ti odgovara?
El sam blizu?

skoro da si pogodila, samo obrni teze
kontrola je selektivna i po potrebi dok samodisciplinom postižeš trajni rezultat.
Na primeru, ti se samokontrolišeš ( uglavnom neuspešno ) dok sam ja vremenom stekao samodisciplinu i malo toga me može poremetiti.

[kojica]

E sasam vas razumela.

Samo, nije ta samokontrola za bacanje. Recimo, dok ne dostigneš određeni stepen
samodisciplinovanosti, moraš se podštapati samokontrolom.
Ili ne?

[dr.Kadžija]

jeste, ali kratko vreme, jer samokontrola po pravilu posle izvesnog vremena postaje mehanizam, a kad i ona postane mehanička, onda smo džaba krečili

[Zazijavalo]

Da neće da obrišu, sad bih rekao da su i jedno i drugo protivprirodni mehanizmi. Jerbo ljudi deluju u skladu sa porivima, a kada im to spreče, ili oni spreče sami sebe, onda se porivi ušunjaju u podsvest i čovek postane opasnost za okolinu. Ili se pretvori u međeda, na primer.
Ali, kako ovo nije citat, obrisaće pa neću da kažem ništa.

[dr.Kadžija]

Da neće da obrišu, sad bih rekao da su i jedno i drugo protivprirodni mehanizmi. Jerbo ljudi deluju u skladu sa porivima, a kada im to spreče, ili oni spreče sami sebe, onda se porivi ušunjaju u podsvest i čovek postane opasnost za okolinu. Ili se pretvori u međeda, na primer.
Ali, kako ovo nije citat, obrisaće pa neću da kažem ništa.

grešiš zazi, šta ti je pokazatelj da su porivi prirodni i da ne dolaze kao spoljašnji utisak?

[причалица]

ja nemam samokontrolu, nikakvu....i ne želim da je imam.
da li je to samokontrola - što sam je svesno ukinula i ponašam se kako mi se hoće?

[Zazijavalo]

Da neće da obrišu, odgovorio bih ti da su porivi invarijantni, pa dakle ne zavise od okoline.