Poruka za danas

[Bisernica]

Istorija nam izgleda kao poprište nagona i moda pohotljivosti, gramzivosti i požude
za vlašću, ubistava, nasilja, razaranja i ratova, slavoljubivih ministara, potkupljenih
generala, pucnjavom razorenih gradova, a isuviše lako zaboravljamo da je to samo
jedan od mnogih njenih aspekata. A pre svega zaboravljamo da smo mi sami komad
istorije, nešto postalo i nešto što je osuđeno na izumiranje kada izgubi sposobnost
za dalje postojanje i samopreobražavanje. Mi sami smo istorija i saodgovorni smo za
svetsku istoriju i svoj položaj u njoj. Veoma nam nedostaje svest te odgovornosti.

Hesse

[причалица]

Šta je dugovečnost?

To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju, to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne čeličnom kazaljkom, to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija; zora koju je video Adam, to je znati da sam osudjen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik - kojim ne umem da baratam, na čežnju za latinskim - koji ne znam, to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, 'biti' i nastaviti da budem.

horhe luis borhes

[Bisernica]

Čuvajte se lažnih proroka koji dolaze k vama u ovčem odelu, a iznutra su vuci grabežljivi.
Po njihovim plodovima ćete ih prepoznati. Bere li se s trnja groždje ili s bodljike smokve?
Tako svako dobro stablo radja dobrim plodovima, a nevaljalo stablo radja plodovima zlim.
Ne može dobro stablo doneti zlih plodova niti nevaljalo stablo dobrih plodova. Svako stablo
koje ne radja dobrim plodom seče se i u oganj baca. Dakle: po plodovima njihovim ćete ih prepoznati.

Matej (7, 15) - Biblija

[Bisernica]

Život je pun zagonetki, ali najzagonetnije je to, kako od prijatelja nastaje neprijatelj. Jeste li ikad pomišljali zašto je lakše steći neprijatelja, nego prijatelja? Cijeli sam život želio biti okružen dobrim, vrijednim ljudima, koje svi poštuju i vole. Sreća je bila na mojoj strani, barem do sada.

Ostao sam u ruševinama Vukovara, ali s ljudima uzdignuta čela. Mnoge od njih nisam ni poznavao, mnogi od njih još jučer nisu bili ni svjesni svojeg stanja. Vjerujte, najljepše što vam se sada u Vukovaru može dogoditi, jest da uđete u prostoriju punu ljudi i sa svima se pozdravite. Često i ne znate, ali događa se da vaši pozdravi, vaše iskrene i dobre želje ostanu u sjeni nečije mržnje. Jedino što možete, jest upitati se jeste li baš vi to zaslužili. To doduše neće smanjiti nastalo neprijateljstvo, ali će vam umanjiti tugu, a može se čak dogodi da se mržnja zanese u svojoj jarosti, pa da samu sebe pretvori u prah, u ništa, u samu sebe. A može se dogoditi da mrak zadavi svaku ružnu misao.

Ali, to se može dogoditi tek ako je u svijetu ostalo makar malo ljubavi. Zato, ako je u vama ima, ne štedite je, podijelite, dajte djelić svoje ljubavi prvome do sebe i bit će manje neprijatelja. Za početak, dovoljno je i to.

S.Glavašević

[Bisernica]

Ako bežiš od Boga,On te neće juriti,ali će te čekati !


Sv. vladika Nikolaj

[Bisernica]

Mogu da mislim šta god hoću, učiniti ne mogu ništa. U današnjem svijetu ostaju nam samo dvije mogućnosti, prilagođavanje ili vlastita žrtva. Boriti se ne možeš, kad bi i htio, onemogućiće te na prvom koraku, pri prvoj riječi, i to je samoubistvo, bez dejstva, bez smisla, bez imena i uspomena. Nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da poslije i stradaš! Premlatiće te da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje.

Meša Selimović

[Bisernica]

Ništa nam nije istodobno ni bliže ni dalje nego istina o nama samima !

Neka se žena borila sa smrću. Iznenada je imala osećaj da je uzletela u nebo i da se nalazi pred sudskim stolom.
Ko si ti? - upita je glas.
Ja sam gradonačelnikova žena, odgovori ona.
Nisam te pitao čija si žena, nego ko si ti.
Ja sam majka četvoro dece.
Nisam te pitao čija si majka, nego ko si ti.
Ja sam učiteljica.
Nisam te pitao što si po zanimanju, nego ko si ti.
Ja sam hrišćanka.
Nisam te pitao koje si vere, nego ko si ti.
Ja sam ona koja je svaki dan išla u crkvu i uvek pomagala siromašnima.
Nisam te pitao što si činila, nego ko si ti.
Tako je to išlo dalje. Štogod odgovorila, činilo se da nije dala zadovoljavajući odgovor. Vraćena je na zemlju. Kad se oporavila od bolesti, odluči pronaći ko je zapravo ona.

A kad ste se vi zadnji put upitali - Ko sam ja? Ne čija sam žena, čija sam majka, što sam po zanimanju i koje sam vere. Nego – Ko sam doista ja? Nemojte čekati sudski sto Gospodnji da biste pokušali odgovoriti na to pitanje.

[Bisernica]

Ne osvajamo zemlju, već grumen za svoju stopu, ni planinu vec sliku u svome oku,
ni more već njegovu gibljivu čvrstinu i odsjaj njegove površine.
Ništa nije naše osim varke, zato se čvrsto držimo za nju.


Meša Selimović

[Bisernica]

Dugo iščekivani brodovi ili se vraćaju prazni ili potonu u dubine.
Oči prvo izgube suze....,a onda san!

[Bisernica]

Sve je moguće, sve je na dohvat ruke, samo se čovjek ne
smije predati. Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke
izgledaju neprelazne, sve teškoće nesavladive. Ali kad se
otkineš od sebe neodlučnog, kad pobijedis svoju malodušnost,
otvore se pred tobom neslućeni putevi, i svet više nije
skučen ni pun prijetnji.

Meša Selimović

[Bisernica]

Kao što od nesposobnog i neiskusnog sudije ne možemo očekivati pravedne presude,
tako se ne može očekivati da narod koji je pun zabluda i neznanja bude, osim u retkim
slučajevima, razuman ili pametan kada bira ili nešto odlučuje.

Makijaveli

[Ciciban]

"Ni u jedan ponor se ne može dugo gledati, a da se ne oseti vrtoglavica i užas"

Milan Rakic

[Bisernica]

Ko to nama vitla po prostoru? Ko podešava vreme da se baš kad treba nadjemo na mestu koje je: slučajno nadjeno?
Unapred odredjeno voljom i mišlju toliko nadmoćnom nad našom da joj ni smisao ni usmerenje shvatiti ne možemo?...
... Nebo je premreženo slučajnostima - igračkama u rukama kakvog detinjastog vaseljenskog moćnika.


Slobodan Selenić

[Bisernica]

Pozivam za svjedoka sudnji dan, i dušu što sama sebe kori,
Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak
svega - da je svaki čovjek uvijek na gubitku .

iz Kurana

[Bisernica]

Gubiti je strašno samo onoliko dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze
i dok god nad preostalim možemo meriti veličinu izgubljenog, teško nam je, ali kad jednom
izgubimo sve, onda osjećamo lakoću za koju nema imena, jer to je lakoća prevelikog bola.

Andrić

[Bisernica]

Smrt je kao grom. Znaš da postoji, čitao si o njoj, često i razmišljao,
neodredjeno, bez kraja i zaključka... A kad se desi ovako da udari u
tvojoj najbližoj blizini i neočekivano pogodi nekog koga voliš i sa čijim
postojanjem si vezao najlepša zadovoljstva, onda tek vidiš da ne znaš
i da nikada nisi pravo znao šta je to smrt, i da si govorio napamet, površno i prazno.


Andrić

[Ciciban]

Nikad ne raspravljaj s budalom, ljudi mozda nece primetiti razliku.

[Bisernica]

Mnogo samuješ i dugo ćutiš, sine moj, zatravljen si snovima, izmoren putevima duha.
Lik ti je pognut i lice blijedo, duboko spuštene vjeđe i glas kao škripa tamničkih vrata. Iziđi u ljetnji dan, sine moj!

- Šta si vidio u ljetnji dan, sine moj?
Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vječno, a čovjek slab i kratkovjek.

- Šta si vidio, sine moj, u ljetnji dan?
Vidio sam da je ljubav kratka, a glad vječna.

- Šta si vidio, sine moj, u ljetnji dan?
Vidio sam da je ovaj život stvar mučna, koja se sastoji od nepravilne izmjene grijeha i nesreće, da živjeti znači slagati varku na varku.

- Hoćeš da usniš, sine moj?
Ne, oče, idem, idem da živim.

Ivo Andrić

[Bisernica]

Savest koju je toliko beskrupuloznih ljudi do sada prenebreglo,
i još češće poreklo njeno postojanje, jeste nešto što postoji i oduvek je postojalo,
to nikako nije izmišljotina filozofa iz davnih vremena kada duša nije bila više od konfuzne
ideje. S vremenom, životom u zajednici i usavršavanjem genetskog koda, uspeli smo da
savest ugradimo u boju ljudske krvi i so naših suza, pa, kao da nam to nije bilo
dovoljno, pretvorili smo oči u neku vrstu ogledala okrenutih iznutra, postigavši
time da oči, često, bez rezerve odaju ono što nam usne poriču.....


Saramago

[Bisernica]

Mnogi ljudi smatraju da je najbitnije kakav je čovek u suštini, ali to nije tačno.
Bitno je ono što je na površini, ono što se pokazuje. Sve dok niko ne bude znao kakve se poganosti
skrivaju u vašoj duši, bićete savršeno društveno podobni. Jer, svi smo mi životinje u suštini, samo
smo lepo naučili da nosimo gaće. A ako neko skine te gaće i kaže „Eto, to sam ja!“, gori od njega će
razrogačiti oči i nazvati ga budalom. A to nije fer. Život nije fer.

A Djuričić