[size=11pt]ЧУДО ПÐ*ОФЕСОÐ*РПУПИÐÐ[/size][size=11pt]
И, заиÑта није Ñе изгубио, нити га је то занело, па чак ни онда када Ñу га каÑније изабрали за разредног предÑедника у трећој години академије, па ни када је, као познат и Ñлаван научник, једној гоÑпођи у Ðорфолку, која је тврдила како је радио пријемник чудо рекао да је то ÑаÑвим проÑто и да Ñе Ð³Ð»Ð°Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ½Ð¾Ñи најпре електриком па ваздухом па опет електриком. "СаÑвим проÑто, као да ми бацамо јабуке једно другом из руке у руку!"
- То је за мене ипак велико чудо, наÑтавила је Ðмериканка.
- Ðикакво чудо, као што и није никакво чудо ништа од онога што је човек ÑмиÑлио и конÑтруиÑао.
- Да, тако ви научници увек: никакво чудо! - Ñрдила Ñе гоÑпођа. Међутим, за мене је чудо и телефон и радио и Ñве оÑтало.
Тада је профеÑор Пупин уздигао Ñвој кажипрÑÑ‚ руке и упитао је: "Шта је ово?" Сви Ñу Ñе, па и радознала гоÑпођа, изненадили овом питању, не знајући шта Пупин Ñмера тиме.
- Ово је, јел,те, прÑÑ‚ профеÑора Михајла Пупина, закључио је. Ви кажете, радио је чудо. Рја вам кажем, да Ñве железнице што даноноћно јуре Ñа краја на крај овога континента, Ñви телеграфи, телефони, парни и електрични котлови, телеÑкоп мога пријатеља ЕдиÑона, и Ñве вештачке направе, као и Ñва наша цивилизација Ñкупа, Ñве то предÑтавља једну проÑту и детињÑку направу у Ñравњењу Ñа органÑким ÑаÑтавом и конÑтрукцијРм једнога човечијега прÑта. Овај један прÑÑ‚ веће је чудо, гоÑпођо, од Ñвега што Ñу људи Ñаздали у Ðмерици до Ñада, а шта тек да кажемо о чуду целе ваÑионе? Према томе, ниÑмо ми научници чудотворци него онај који је Ñтворио овај прÑÑ‚. Рто је ГоÑпод Бог. Зато Ñе у нашој правоÑлавној цркви о Богојављењу тамо на плавом Дунаву пева једна пеÑма која глаÑи: "Велики Ñи ГоÑподе, и чудна Ñу дела Твоја. Ти Ñи Бог који једини твориш чудеÑа!"
Из ÑпиÑа проте Саве Б. Јовића [/size]



Odgovori sa citatom



ops...

