To bi, navodno, trebalo da bude specijalitet ovih prostora. Jedinstveno na celom svetu (a, kao, znam ceo svet ).
Moje upoznavanje sa tim pojmom počinje od vrlo malih nogu. Naime, nekom prilikom sam nešto drvio em izvoljevao kao pravo derište, te kada je stiglo vreme ručka, demonstrativno sam odbio ponudjenu mi hranu. Baka se osmehnula, rasklonila sto, i samo mi rekla: "Aaa, ti to teraš inat? Upamti, kad teraš inat, uvek prvo sebi teraš inat...". Naravno, ostao sam gladan.
Kasnije sam uspeo nekako da definišem taj fenomen koji kod nas ima toliki zamah u svim slojevima društva podjednako...
U svakom slucaju, inat je nečinjenje nečega što želimo ne bi li neko primetio da se samomaltretiramo i patio zbog toga, uz, naravno, želju da se to nešto uradi umesto nas (neka je glupa definicija, ali, tačna je )
Sad, naravno, ocenite svoju veštinu inaćenja... ako je imate (a znam da je imate )... početak manifestacije te "vrline" počinje sa unutrašnjim glasom "niko me ne razume"... I, nemojte, molim vas, za inat da ignorišete temu.